Bordoška doga
| Bordoška doga
| |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Alternativna imena | |||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
| Zemlja porekla | |||||||||||||||||||||
 Francuska
| |||||||||||||||||||||
| Klasifikacija i standardi | |||||||||||||||||||||
|
Bordoška doga (fr. Dogue de Bordeaux) je poznata i kao francuski mastif i bordoški pas. Pas potiče iz Bordo regiona u Francuskoj, po kojem je ova rasa i dobila ime. Mnogima je ovaj pas poznat iz filma Tarner i Huč (1989), u kojem glavnu ulogu igra Tom Henks. Bordoška doga je imala višestruku ulogu - od vuče kolica do čuvanja. Bordoška doga je privržen, odan, miran, hrabar, porodičan pas, koji je uz sve to i odličan čuvar.
Osnovno uredi
- Mužjak
- Visina od 60 do 67 цм
- Težina od 54 do 65 кг
- Ženka
- Visina od 57 do 65 цм
- Težina od 54 do 65 кг
Istorija uredi
Bordoška doga je srodnik mastifa, bulmastifa, napuljskog mastifa i sličnih pasmina. Veruje se da je najmanje 600 godina priustan u Francuskoj. Pre toga, javlja se na prostoru današnje severne Grčke i poznato je da su ga koristili Srpski plemići kao pse čuvare. Zbog svoje neverovatne snage i agresivnosti biva zapažen od Francuskih putopisaca koji su to iskoristili i krenuli da uzgajaju ovu rasu pasa u Francuskoj. Služili su kao čuvari imanja i lovili su veliku divljač kao što su veprovi. Sve do Francuske revolucije, bordoška doga je imala odlične uslove života. Kasnije je mnoge bordoške doge povezivanje sa aristrokatijom koštalo života. Neki su pripadnici ove pasmine nastavili život kao psi mesara ili farmerski psi.[1]
Prvi pisani zapis o pojavljivanju bordoške doge na izložbi pasa bio je u 1863. godine, ali standard za pasminu nije napisan do 1896. Ime je dobila jer potiče iz Bordo regiona u Francuskoj. Ovu rasu još zovu i francuski mastif i bordoški pas.[1]
U SAD bordoška doga je prvi put uvezena 1959. godine, ali tek nakon tridetesak godina ovaj pas dobija na popularnosti i postaje naširoko poznat, i to zahvaljujući filmu Tarner i Huč (1989), sa Tom Henksom u glavnoj ulozi.[1]
Karakteristike psa uredi
Narav uredi
Bordošku dogu klasi šest osobina koje je neophodno imati na umu.[2][3]
• Privrženost - Ovo je pas koji veoma voli svoju porodicu, od najmlađeg člana do najstarijeg. Privržen je i smiren i sa odraslima i sa bebama.
• Odanost - Veoma je odan svom vlasniku. Stoga je dresura daleko jednostavnija, ali zahteva ranu dresuru i socijalizaciju.
• Mirna narav - Ljudi se zabrinu kada vide njegovu veličinu. Međutim, ovaj pas spada u tipične krupne pse sa mirnom naravi. Pas je vrlo blag i nežan.
• Porodičan pas - Ovaj pas voli pažnju i druženje sa svojim vlasnicima. Ne voli da provodi vreme sam, više voli da je okružen svojim ljudima. Sa decom je veoma strpljiv i tolerantan.
• Hrabrost - Ovaj pas se ne boji ničega. Izuzetno retklo laje, a zalajaće u situaciji kada uoči da je njegov vlasnik u nekoj vrsti opasnosti. Reaguje brzo i smireno, ali uvek je tu da zaštiti svog vlasnika.
• Čuvar - Smatra se fantastičnim psom čuvarom, nije agresivan ali koristi svoju veličinu i lavež da uplaši strance.
Opšti izgled uredi
Bordoška doga je veoma snažan pas čije je veoma mišićavo telo sačuvalo harmoničnu sliku. Pas je jak, impozantan i veoma respektabilan. Njuška je snažna, visoka, mesnata, zubi su snažni, naročito očnjaci. Oči su ovalne, daleko jedno od drugog. Boja očiju zavisi od boje maske (kod pasa sa crnom maskom boja očiju je boje lešnika do tamno braon, a kod pasa bez maske ili sa braon maskom boja očiju je nešto svetlija). Uši su viseće, ali ne labavo opuštene, relativno male i nešto tamnije u odnosu na preostalu dlaku. Rep je veoma debeo u korenu, dopire do skočnog zgloba. U mirovanju je opušten i iz te pozicije se u kretanju diže za 90°-120°, ali se ne savija iznad leđa.[4]
Dlaka je tanka, kratka i na dodir meka. Bordoška doga je jednobojna u svim stepenima lavlje boje, od mahagoni do izabel boje. Maska može biti crna (često je maska izražena samo malo), braon ili bez maske. Kretanje je istinski elastično sa korakom koji osvaja puno prostora.[4]
Nega i zdravlje uredi
Bordoška doga ne zahteva neku posebnu negu. Ima kratku dlaku pa je stoga dovoljno sedmično četkanje, a linja se umereno. Uši mu je potrebno čistiti jednom mesečno, a nokte seći jednom u dva meseca. Voli da spava, a naprosto uživa u maženju. Prijaju mu večernje šetnje.[5]
Iako je ova rasa prilično otporna na bolesti, može imati problema sa disanjem, zbog brahiocefaličnog oblika glave.[6] Od srčanih mana mogu se javiti aortna stenoza i dilatativna kardiomiopatija.[7][8] Osim toga, mogu se javiti displazija kuka i lakta.[9][10]
Životni vek ove pasmine je od 10 do 12 godina.[11]
Reference uredi
- ^ a b v Istorija bordoške doge (jezik: engleski)
- ^ Narav pasa - Bordoška doga (jezik: engleski)
- ^ Moj ljubimac - Bordoška doga
- ^ a b Kinološki savez Republike Srbije - Bordoška doga
- ^ Ljubimci - Bordoška doga
- ^ Bordoška doga - Istorija i zdravlje (jezik: engleski)
- ^ Höllmer, M.; Willesen, J. L.; Jensen, A. T.; Koch, J. (2008). „Aortic stenosis in the Dogue de Bordeaux”. Journal of Small Animal Practice. 49 (9): 432—437. PMID 18684150. doi:10.1111/j.1748-5827.2008.00569.x.
- ^ Dilatativna kardiomiopatija - bordoška doga (jezik: engleski)
- ^ Statistika učestalosti displazije kuka u odnosu na rasu (jezik: engleski)
- ^ Statistika učestalosti displazije lakta u odnosu na rasu (jezik: engleski)
- ^ Životni vek bordoške doge (jezik: engleski)