Brada
Brada je naziv za skup dlaka koja raste na podbratku, gornjoj usni, obrazima i vratu ljudskog bića i nekih životinja. Kod ljudi, obično samo osobe u pubertetu ili odrasli muškarci mogu da izrastu brade. Ipak, žene sa hirzutizmom mogu da razviju bradu. Kada se diferencira od gornjih i donjih dlaka na licu, brada obično ne obuhvata brkove.
Tokom istorije, muškarcima sa dlakama na licu bila su pripisivani različiti atributi, kao što su pamet, seksualna virtilnost, muževnost ili uzvišen status; ipak, brade takođe mogu biti doživljavane kao nedostatak generalne čistoće i uglađenosti, posebno u moderna vremena. Društveni stavovi prema muškim bradama su se uveliko razlikovali u zavisnosti od faktora kao što su preovlađujuće kulturno-religijske tradicije i modni trendovi trenutne ere. Neke religije (kao što su neke sekte islama i sikizma) smatraju da je puna brada neophodna i obavezuju je kao deo svog verskog poštovanja.[1] Druge kulture, čak iako to zvanično ne nalažu, smatraju bradu centralnom za muškost muškarca, što predstavlja primer vrlina kao što su mudrost, snaga, seksualna hrabrost i visok društveni status. U kulturama u kojima su dlake na licu neuobičajene (ili trenutno nisu u modi), brada može biti povezana sa lošom higijenom ili nekonvencionalnim ponašanjem. U zemljama sa hladnijom klimom, brade pomažu u zaštiti lica korisnika od vremenskih nepogoda. Brada takođe pruža zaštitu od sunca.[2]
Istorija uredi
Kroz istoriju čovečanstva uvek se mislilo da brada ljudima daje posebno značenje i dostojanstvo, pošto je brada bila simbol muževnosti. Zato se svako značajno lice u staro doba obično prikazivalo sa bradom. Grčki bog Zevs prikazivan je uvek sa dugačkom bradom. Kralj Artur i Karlo Veliki na ilustracijama takođe uvek imaju bradu. Pa ipak, za obične ljude ne postoji neko opšte pravilo o tomu. Jedno vreme bilo je otmeno da muškarci puštaju bradu, dok jedno vreme ni jedan muškarac nije želeo da bude viđen s bradom. Mnogo pre normanskog osvajanja Engleske, muškarci nisu puštali bradu, jer je smatrano da to nije moderno. Zatim se moda promenila i oni su je iznova prihvatili. Engleski kraljevi, koji su davali ton muškoj modi, imali su različit ukus i po pitanju nošenja brade. Na primer, Henri II nije nosio bradu, Ričard II je nosio malu, a Henri III veliku bradu. Do sredine 13. veka većina ljudi je imala bujnu i kovrđavu bradu, što je postalo sasvim uobičajeno u 14. veku. Tokom 15. veka brade su iznova iščezle, da bi se potom ponovo vratile u modu početkom 16. veka, i to zaslugom Henrija VIII. U doba kraljice Elizabete, bradu su nosili advokati, vojnici, dvorjani i trgovci. Ali, kada je na presto došla kraljica Ana, niko ko je u društvu nešto značio nije nosio ni bradu ni brkove, pa čak ni zaliske. Kada je Džordžu III narasla brada dok je ležao u zatvoru, mnoge su njegove najvatrenije pristalice držale da mu je time naneta najteža uvreda. Dolazimo do zaključka da brijanje brade nije zavisilo od toga da li čovek ima brijač. Hoće li čovek nositi bradu ili neće, prvenstveno je zavisilo o trenutnom modnom trendu.
Biologija uredi
Brada se razvija tokom puberteta. Rast brade je povezan sa stimulacijom folikula dlaka u oblastima od dihidrotestosterona, koji nastavlja da utiče na rast brade i nakon puberteta. Folikuli dlaka različitih oblasti variraju u tome koji ih hormoni stimuliraju ili inhibiraju; dihidrotestosteron takođe pojačava ćelavljenje. Dihidrotestosteron je proizveden od testosterona, čiji nivoi variraju od godišnjih doba; tako da brada raste brže leti.
Teškoće u merenju rasta brade dovodile su do kontroverzi u pogledu efekata hormonske aktivnosti na kratkotrajnu pogonotropiju (npr. četkanje dlaka na licu). Na primer, jedan fizičar je morao da provede period od nekoliko nedelja na udaljenom ostrvu u komparativnoj izolaciji. On je primetio da je njegova brada rasla usporeno, ali dan nakon što je trebalo da napusti ostrvo povećala se ponovo, da bi dobila neobično visoke stope tokom prvog ili drugog dana kod kuće. On je proučavao ovaj efekat i došao do zaključka da su stimuli za povećan rast brade povezani sa nastavljanjem seksualne aktivnosti.[3] U svakom slučaju, u to vreme profesionalni pogonolozi reagovali su energično i skoro da su odbacili ovo istraživanje.[4]
Rast brade je takođe i genetski određen.[5]
Evolucija uredi
Biolozi karakterišu brade kao sekundarne polne karateristike zato što su jedinstvene za jedan pol, mada one ne igraju direktnu ulogu u reprodukciji. Čarls Darvin prvi je sugerisao na mogučnost evolucijskog objašnjenja brada u svojem delu Predak čoveka, sa hipotezom da proces polne selekcije može dovoditi do pojave brada.[6] Moderni biolozi, reafirmisali su ulogu polne selekcije u evoluciji brada, zaključivši da postoji dokaz da veći broj žena nalazi muškarce sa bradom privlačnijim nego muškarce bez brade.[7][8][9]
Objašnjenja koja je dala evolucijska psihologija za postojanje brada uključuju signaliziranje seksualne zrelosti i signaliziranje dominacije zbog povećane percipirane veličine vilice, a čisto obrijana lica su ocenjena manje dominatnim nego ona sa bradom.[10] Pojedini naučnici govore kako nije još utrvrđeno da li polna selekcija koja dovodi do brada ima korene u privlačnosti (međupolna selekcija) ili dominaciji (unutarpolna selekcija).[11] Brada može biti objašnjena kao indikator opšteg stanja muškarca.[12] Količina facijalne kosmatosti izgleda da utiče na mušku privlačnost.[13][14] Prisustvo brade čini osobu ranjivijom u tučama, što je skupo, tako da su biolozi spekulisali da moraju postojati drugi evolucijski benefiti koji anuliraju slabe strane.[15] Povećan nivo testosterona dokazan bradom može da označava, blagu imunosupresiju, koja može podržati spermatogenezu.[16][17]
Moderna zabrana uredi
Civilne zabrane uredi
Profesionalni piloti avio-kompanija moraju biti obrijani kako bi se omogućilo čvrsto zatvaranje pomoću pomoćnih maski za kiseonik.[18] Međutim, neke avio-kompanije su nedavno ukinule takve zabrane u svetlu savremenih studija.[19] Slično, vatrogascima može biti zabranjeno da imaju punu bradu kako bi dobili odgovarajuće zaptivanje sa SCBA opremom.[20] Niz drugi poslova može da ima zabranje nošenja brade zbog potrebe nošenje maski ili respiratora.[21]
Grad Isezaki u prefekturi Gunma u Japanu odlučio je da zabrani nošenje brade za muške opštinske službenike 19. maja 2010. godine.[22]
Američki Apelacioni sud za Osmi okrug utvrdio je da je zahtevanje brijanja diskriminatorno.[23][24]
Sportovi uredi
Međunarodna bokserska asocijacija zabranjuje nošenje brade bokserima amaterima, iako Engleska amaterska bokserska asocijacija dozvoljava izuzetke za muškarce Sika, pod uslovom da brada bude pokrivena finom mrežom.[25]
.jpg)
Pomoćni bacač San Francisko Džajantsa Brajan Vilson, koji tvrdi da se nije obrijao od Ol-star utakmice 2010. godine, pustio je veliku bradu koja je postala popularna u MLB-u i među njegovim navijačima. MLB Fan Kejv je predstavio „Putovanje unutar brade Brajana Vilsona“, što je bio interaktivni snimak Vilsonove brade, gde se može kliknuti na različite delove da bi se videle različite izmišljene aktivnosti koje izvode mali „stanovnici“ brade. Voditelji sportskih emisija ponekad nose replike brada, a Džajantsi su ih poklonili navijačima kao promociju.[26]
Boston Red Soksi za 2013. su predstavili je najmanje 12 igrača[27] sa različitim stepenom dlaka na licu, u rasponu od usko podšišane brade udarača Dejvida Ortiza do dugih čupavih izgleda Džonija Gomeza i Majka Napolija. Red Soksi su koristili svoje brade kao marketinško sredstvo, nudeći Dolar bradatu noć,[28] gde su svi navijači sa bradom (pravom ili lažnom) mogli da kupe kartu za 1,00 dolara; a takođe i kao sredstvo negovanja timskog drugarstva.[29]
Brade su takođe postale izvor takmičenja između sportista. Primeri „bezbradih“ sportista uključuju NBA igrače Dešon Stivenson i Dru Guden 2008,[30] i WWE rvač Danijel Brajan i autfilder Okland Atletiksa Džoš Redik 2013. godine.[31]
Reference uredi
- ^ „The Islamic Perspective of the Beard”. 23. 12. 2012.
- ^ „Are there health benefits to having a beard?”.
- ^ Anon (1970). „Effects of sexual activity on beard growth in man”. Nature. 226 (5248): 869—70. Bibcode:1970Natur.226..869A. PMID 5444635. S2CID 4290087. doi:10.1038/226869a0.
- ^ Hardisty, R. M. (1970). „Shaving to impress”. Nature. 226 (5252): 1277. Bibcode:1970Natur.226Q1277H. PMID 16057803. S2CID 19269059. doi:10.1038/2261277a0.
- ^ Randall, VA (2008). „Androgens and hair growth”. Dermatol Ther. 21 (5): 314—28. PMID 18844710. S2CID 205693736. doi:10.1111/j.1529-8019.2008.00214.x.
- ^ Darwin 2004, str. 554.
- ^ Dixson, A.; Dixson, B; Anderson, M (2005). „Sexual selection and the evolution of visually conspicuous sexually dimorphic traits in male monkeys, apes, and human beings”. Annu Rev Sex Res. 16: 1—19. PMID 16913285.
- ^ Miller 1998, str. 106, 111, 113
- ^ Skamel 2003, str. 173–183 harvnb greška: više ciljeva (3×): CITEREFSkamel2003 (help)
- ^ Puts, David A. (2010). „Beauty and the beast: Mechanisms of sexual selection in humans”. Evolution and Human Behavior. 31 (3): 157—175. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2010.02.005.
- ^ Dixson 2009, str. 178–
- ^ Thornhill, Randy; Gangestad, Steven W. (1993). „Human facial beauty: Averageness, symmetry, and parasite resistance”. Human Nature. 4 (3): 237—269. PMID 24214366. S2CID 24740313. doi:10.1007/BF02692201.
- ^ Barber, N. (1995). „The Evolutionary psychology of physical attractiveness: Sexual selection and human morphology”. Ethol Sociobiol. 16 (5): 395—525. doi:10.1016/0162-3095(95)00068-2.
- ^ Etcoff 1999.
- ^ Zehavi 1997, str. 213.
- ^ Folstad, I.; Skarstein, F. (1997). „Is male germ line control creating avenues for female choice?”. Behavioral Ecology. 8 (1): 109—112. doi:10.1093/beheco/8.1.109.
- ^ Folstad & Skarsein cited by Skamel, Uta (2003). „Beauty and Sex Appeal: Sexual Selection of Aesthetic Preferences”. Ur.: Voland, Eckhard. Evolutionary Aesthetics. Springer. str. 173—183.
- ^ Company, Beard and. „Can Airline Pilots Have Beards?”. Pristupljeno 4. 10. 2015.
- ^ Company, Beard and. „Air Canada pilots get permission to wear beards”. Pristupljeno 7. 11. 2018.
- ^ Fitzpatrick v. City of Atlanta, 2 F.3d 1112 (11th Cir. 1993).
- ^ „Job Bulletin”. Agency.governmentjobs.com. 22. 3. 2013. Arhivirano iz originala 12. 11. 2022. g. Pristupljeno 26. 2. 2014.
- ^ „Gunma bureaucrats get beard ban | The Japan Times Online”. www.japantimes.co.jp. 20. 5. 2010. Arhivirano iz originala 29. 06. 2019. g. Pristupljeno 30. 6. 2019.
- ^ Circuit, Eighth (21. 2. 1991). „926 F2d 714 Bradley v. Pizzaco of Nebraska Inc Bradley”. OpenJurist. str. 714. Pristupljeno 24. 11. 2011.
- ^ „7 F.3d 795 (8th Cir. 1993) 68 Fair Empl.Prac.Cas. (Bna) 245, 62 Empl. Prac. Dec. P 42,611 Langston Bradley, Plaintiff, Equal Employment Opportunity Commission, Intervenor-Appellant, v. Pizzaco of Nebraska, Inc., D.B.a Domino's Pizza; Domino's Pizza, Inc., Defendants-Appellees”. United States Federal Circuit Courts Decisions Archive. vLex. Arhivirano iz originala 4. 12. 2013. g. Pristupljeno 5. 6. 2012.
- ^ „The Rules of Amateur Boxing”. Amateur Boxing Association of England. Arhivirano iz originala 16. 7. 2012. g. Pristupljeno 27. 5. 2011.
- ^ „Baseball Player Beard | Baseball Beards | Best MLB Beards”. The Beard Guide. 4. 9. 2020. Arhivirano iz originala 21. 3. 2021. g. Pristupljeno 1. 12. 2020.
- ^ Fitzpatrick, Molly. „#GetBeard: Can you recognize the Red Sox's facial hair from their silhouettes? | MLB.com”. Wapc.mlb.com. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 26. 2. 2014.
- ^ Brasseur, Kyle (19. 9. 2013). „Snapshots: 'Dollar Beard Night' at Fenway - Boston Red Sox Blog - ESPN Boston”. Espn.go.com. Pristupljeno 26. 2. 2014.
- ^ Cacciola, Scott (8. 9. 2013). „Bonding With Beards, the Red Sox Repair Their Clubhouse Chemistry”. The New York Times.
- ^ Steinberg, Dan. „D.C. Sports Bog - DeShawn's Beard-Growing Contest”. Blog.washingtonpost.com. Pristupljeno 26. 2. 2014.
- ^ November, Mike Oz (21. 11. 2013). „Josh Reddick loses 'beard-off,' has his face shaved by WWE's Daniel Bryan | Big League Stew”. Sports.yahoo.com. Pristupljeno 26. 2. 2014.
Literatura uredi
- Skamel, Uta (2003). „Beauty and Sex Appeal: Sexual Selection of Aesthetic Preferences”. Ur.: Voland, Eckhard. Evolutionary Aesthetics. Springer. str. 173—183.
- Etcoff, N. (1999). Survival of the Prettiest: The Science of Beauty. New York: Doubleday. ISBN 978-0-385-47854-0.
- Zehavi, A.; Zahavi, A. (1997). The Handicap Principle. New York: Oxford University Press. str. 213. ISBN 978-0-19-510035-8.
- Dixson, A. F. (2009). Sexual selection and the origins of human mating systems. New York: Oxford University Press. str. 178–. ISBN 978-0-19-955943-5.
- Skamel, Uta (2003). „Beauty and Sex Appeal: Sexual Selection of Aesthetic Preferences”. Ur.: Voland, Eckhard. Evolutionary Aesthetics. New York: Springer. str. 173—183. ISBN 978-3-540-43670-6.
- Darwin, Charles (2004). The Descent Of Man And Selection In Relation To Sex. Kessinger Publishing. str. 554.
- Miller, Geoffry F. (1998). „How Mate Choice Shaped Human Nature: A Review of Sexual Selection and Human Evolution”. Ur.: Crawford, Charles B. Handbook of Evolutionary Psychology: Ideas, Issues, and Applications. Psychology Press. str. 106,111,113.
- Reynolds, Reginald (1949). Beards: Their Social Standing, Religious Involvements, Decorative Possibilities, and Value in Offence and Defence Through the Ages. Doubleday. ISBN 978-0-15-610845-4.
- Bunkin, Helen; Williams, Randall (2000). Beards, Beards, Beards. Hunter & Cyr. ISBN 978-1-58838-001-2.
- Peterkin, Allan (2001). One Thousand Beards. A Cultural History of Facial Hair. Arsenal Pulp Press. ISBN 978-1-55152-107-7..
- A Dictionary of Early Christian Beliefs, David W. Bercot, Editor. str. 66–67.}-
- „Full Beard”. Authority Website. Beards.net. Arhivirano iz originala 31. 05. 2013. g. Pristupljeno 22. 11. 2012.
Spoljašnje veze uredi
- sve o bradama
- Svetsko udruženje za brade i brkove
- Svetsko prvenstvo u bradi i brkovima
- Britanski klub brada
- Bradati jevanđelista - ne-potpuno ozbiljan sajt o bradama i hrišćamstvu
- Galerija brada
- Brada u istoriji, ili istorija brada… istorijske fotografije brada od Libor-a Jůn-a