Bane Kerac
Branislav Kerac (Novi Sad, 7. septembar 1952) srpski je crtač stripa, scenarista, ilustrator. Bio je jedan od prvih domaćih crtača stripova koji je bio zaposlen sa punim radnim vremenom u novosadskom Dnevniku.
| Bane Kerac | |
|---|---|
 Bane Kerac u Beogradu 2007. | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Branislav Kerac |
| Nadimak | Bane |
| Datum rođenja | 7. septembar 1952. |
| Mesto rođenja | Novi Sad, FNRJ |
Stripovi mu se objavljuju širom sveta, a istoričari stripa ga smatraju za najuticajnijeg srpskog i jugoslovenskog crtača modernog doba.[1]
Dobitnik je Specijalnog priznanja za doprinos srpskom stripu 2005. na Međunarodnom salonu stripa u Beogradu.
Radna biografija uredi
Debitovao je serijalom „Poručnik Tara“ sa scenaristom Svetozarom Obradovićem u Zlatnom klikeru (1975). Enormnu popularnost je stekao tokom osamdesetih godina 20. veka kada je bio najznačajniji autor Ju strip magazina, Eks almanaha, kao i „Dnevnikovih“ i „Forumovih“ izdanja.
Radio je najviše po scenarijima Svetozara Obradovića, Gordana Mihića, Petra Aladžića, Slavka Draginčića, Marka Hamila (Luk Skajvoker iz „Zvezdanih ratova“) i sopstvenim.
Kerčevi najpoznatiji originalni stripski serijali su: „Poručnik Tara“, „Kobra“, „Bili D Pljuc“ („Billy The Pljuc“), „Ket Klou“ („Cat Claw“), „Oliver“, „Troje nesalomljivih“, „Partizan Goran“, „Balkan Ekspres“, „Keli Brando“ („Kelly Brando“) i „Nindža“.
Licencno je crtao „Tarzana“ i „Velikog Bleka“,[2] a pod pseudonimom H. M. Baker za američke izdavače i serijale „Ghost“ i „The Black Pearl“. Sa „Ket Klou“ je osvojio skandinavske zemlje i pojavio se u još desetak zemalja širom sveta.
Kako je postao strip crtač uredi
Kerac je interes za strip pokazivao od malih nogu. Dok je išao u osnovnu i srednju školu tokom šezdesetih i sedamdesetih, U Novom Sadu je izlazio velik broj strip časopisa i magazina. Kerac je počeo da crta svoje prve stripove sa pojavom lista Kekec. Br. 5 ovog lista je bio prva strip revija koju je Kerac video u životu (prvi broj Kekeca je izašao 1957. godine[3]). Prvi stripovi koji su ga inspirisali bili su Krcko, Čapa i Gru Gru, Princ Valijant i Dejvi Kroket.[4] U 7. razredu dolazi njegov prijatelj Slavko Pejak sa kojim počinje zajedno da sarađuje. počinju da prave svoje prve zajedničke stripove. Međutim, osoba s kojom je Kerac neraskidivo vezao početak i dobar deo svoje karijere bio je scenarista Svetozar Obradović s kojim je počeo da sarađuje 1975. godine.[4] Prvi strip na kom su zajedno počeli da rade bio je Poručnik Tara.
Kerac je završio zubno-tehničku školu i upisao stomatologiju 1970. godine. Počeo je da studira i pao prvu godinu (zbog hemije). Dok je studirao zajedno je sa Slavkom Pejakom išao na časove slikanja i crtanja u Višu pedagošku školu. Kerac je pao i 2. i 3. godinu, a onda je 1976. godine konačano odlučio da napusti studije i posveti se isključivo stripu. Tada je već uveliko radio na Poručniku Tari i shvatio da od stripova može sasvim lepo da se živi. Roditelji su teško prihvatili ovu njegovu odluku, dok ga je tadašnja devojka napustila jer je htela stabilnu vezu sa zubarom.[4]
Uticaji uredi
Uticaji na Kerčeve stripove dolazili su iz filma, muzike i, razume se, stripova drugih autora. Na lik Poručnika Tare najviše je uticao lik američkog glumca Klinta Istvuda. Na Kobru je uticao karakter Bernarda Prinsa (glavni junak istoimenog stripa). Dok je Ket Klou nastala kao direktan uticaj Marvelovih stripova.[5]
Najpoznatiji strip junaci uredi
1975-1979. Poručnik Tara (22 epizode)
1979-1991: Kobra (18 epizoda)
1981-1994: Cat Claw (44 epizode)[6]
1981-1982: Veliki Blek (2 epizode)
1982-1990: Tarzan
1985-1987: Troje nesalomivih
2015-2021: Zagor (4 epizode)
Naslovne strane uredi
Kerac je nacrtao ogroman broj naslovnih strana za druge strip junake (od kojih neke sam nikada nije crtao). Najveći broj strana objavljeni su u Lunov magnus stripu i Zlatnoj seriji za Malog rendžera, Kena Parkera, Kapetana Mikija i Velikog Bleka.
Osobenosti obeležavanja epizoda uredi
Kerac je poznat po dve osobenosti obeležavanja: po broju epizoda i stranica, i datumu nastanka epizoda. Na svakoj strani nalazila bi se, ispod potpisa njega i scenariste, dva broja razdvojena crticom. Prvi broj bi označavao epizodu serijala, a drugi ukupan broj stranica. (Stranice konkretne epizode bi se ponekad nalazile u donjem desnom uglu.) Recimo, ako bi ispod stilski ukrašenog potpisa autora (npr. Kerac & Obradović) videli da stoji 8-148, to bi značilo da čitate 8. epizodu, a da je ukupno nacrtano 148 stranica stripa.
Osobenosti obeležavanja datuma nastanka uredi
Kerac je obavezno u svakoj epizodi ostavio po najmanje jedan datum koji bi precizno obeležavao kada je strip nastao. Recimo, na str. 210 u 11. epizodi Kobre u jednom kadru može da se vidi broj 270480. To znači da je ta tabla (stranica) nastala 27. aprila 1980. god. što takođe daje indikaciju kada je nastala i cela epizoda.
Muzički uticaji i muzička aktivnost uredi
Kerac obožava hevi-metal muziku, tako da se motivi hevi-metal grupa često provlače kroz njegove stripove. Sam Kerac je bio bubnjar hevi-metal benda GeroMetal, koji je izdao dva diska.
Priznanja (sekcija pod izradom) uredi
- Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[7] Za strip Nema kraja dobio je zajedno sa Svetozarem Obradovićem 1979. godine nagradu Dečjih novina.[8]
Reference uredi
- ^ https://novimagazin.rs/iz-nedeljnika-nm/265879-deveta-umetnost-revolucionar-u-jugoslovenskom-stripu (Pristup 18.6.2022)
- ^ Bane Kerac - od Kekeca do Zagora – intervju na mojnovisad.com
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=429075 (11.07.2019)
- ^ a b v http://www.mojnovisad.com/vesti/bane-kerac-od-kekeca-do-zagora-ma-ne-to-uopste-nije-bilo-tako-id5745.html (11.07.2019)
- ^ Intervju sa Banetom Kercem. Pristupljeno 23. avg. 2016.
- ^ http://bkerac.tripod.com/catclaw/indexeng.html (11.07.2019)
- ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.
- ^ http://www.yugopapir.com/2014/07/branislav-kerac-lepo-cemo-jugoslaviju.html (10.9.2020.)
Literatura uredi
- Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
- Slobodan Ivkov: 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (1935—1995), Galerija „Likovni susret“, Subotica, 1995. E-izdanje: Projekat Rastko
Spoljašnje veze uredi
- Zvanični veb sajt (jezik: srpski)
- Zvanični blog (jezik: srpski)
