U računarskim mrežama Brzi eternet (engl. Fast Ethernet) predstavlja standard, najkorišćeniju varijantu eterneta, koja je definisana 1995. godine za rad na brzini od 100Mb/s. Razvijan je za dva tipa medijuma: bakarne neoklopljene upredene parice kategorije 3, sistem 100Base-T4, parice kategorije 5 (Cat 5), 100Base-TX i multimodno optičko vlakno 100Base-FX. Tehnologija 100Base-TX koja je još uvek najkorišćenija. (Često se sistemi 100Base-T4 i 100Base-TX nazivaju zajedničkim imenom 100Base-T)

UTP kabl, sa RJ 45 konektorima

Ispostavilo se da je najbolji metod imala tehnologija 100Base-TX sa kodiranjem 4B/5B, uvedenim umesto „Mančester“ kodiranja kod 10Base-T, dok standardi 100Base-T4 i 100Base-T2 nisu imali uspeha na tržištu. Najpopularnije implementacije sto-megabitnog eterneta su: 100Base-TX na kablovima sa upredenim paricama kategorije 5 i 100Base-FX sa optičkim vlaknima.

  • 100Base-TX - slična je razvijen na 10Base-T tehnologiji uvodeći nekoliko poboljšanja:
    • Vreme trajanja jednog bita se smanjuje sa 100ns na 10ns
    • Uvode se upredene parice kategorije 5 sa propusni opsegom 125MHz
    • Parice se vezuju na isti način i linkovi mogu da imaju dužinu do 100 m
    • Komunikacije je dvosmerna, jedna parica za odlazni, druga za dolazni saobraćaj (engl. full duplex) potpun dupleks.
    • Ne koristi se direktno binarno kodiranje, već sistem 4B/5B preuzet od FDDI protokla.
    • Sistem pored razvodnika podržava eternet komutator.
  • 100Base-FX - koristi isti metod signalizacije kao i 100Base-TX, ali preko optičkog vlakna, tj. vrši se svetlosna signalizacija umesto električne.

Vidi još

uredi