Википедија

Budvanska rivijera

Budvanska rivijera prostire se u dužini od 25 km i zauzima središnji deo Crnogorskog primorja. Odlikuje se tipičnom mediteranskom klimom sa blagim, ali kišovitim zimama i dugim toplim letima. Duž rivijere nanizano je 17 manjih i većih peščanih plaža, počev od Jaza na severu do Buljarica na jugu, a neke od njih smatraju se najlepšim, ali i najdužim plažama južnog Jadrana. Mnoštvo uvala, plaža, ostrva, kao i planinski masiv Lovćena privlače veliki broj turista. Uz sve ovo, poslednjih decenija izgađeni su brojni hoteli i privatni apartmani koji zadovoljavaju najviše standarde u oblasti hotelijerstva, a bogati zabavni, muzički i izletnički programi su pozicionirali Budvu na veoma visoko mesto poželjnih turističkih destinacija.

Budvanska rivijera
Čuvena budvanska "Balerina", sa Starim gradom u pozadini
Budva plaža "Balerina" snimak iz 1977. godine
Zalazak sunca nad "Ričardovom glavom", budvanskom gradskom plažom
Budvanska plaža Mogren u prvom planu, Slovenska plaža i luksuzni hotelski kompleks Duklej gardens (Dukley gardens), bečićka uvala i Rafailovići sasvim u pozadini

Sedište rivijere je Budva, jedno od najstarijih neselja na Jadranu. Budvanski Stari grad se pominje u pisanim izvorima još u 5. veku pre nove ere. Pored Budve rivijeru čini četrdesetak naselja među kojima su najpoznatiji Bečići, ostrvo Sveti Stefan, Buljarice, Petrovac, Miločer, Pržno, ostrvo Sveti Nikola i druga.[1]

Geografski položaj uredi

 
Budvanska rivijera

Budvanska rivijera zauzima središnji deo Crnogorskog primorja. Na dužini od 27 km smešteno je 17 manjih i većih peščanih plaža, počev od Jaza na severu, do Buljarica na jugu. Na severozapadu se graniči kotorskom, na severoistoku i istoku cetinjskom a sa jugoistoka barskom opštinom. U zaleđu rivijere, celom dužinom teritorije proteže se planinski venac Lovćena.

Budva je samo 30 km udaljena od stare crnogorske prestonice Cetinja, od glavnog grada Podgorice oko 60 km, a od ski-centara u severnom delu Crne Gore oko 180 km ili 3 sata vožnje automobilom.[2] Tokom cele godine veoma dobro je povezana vazdušnim, drumskim, železničkim i brodskim saobraćajem sa svim delovima sveta.

  • U blizini Budve nalaze se dva savremena aerodroma. Aerodrom Tivat udaljen je od Budve 22 km, a Aerodrom Podgorica 65 km.
  • Prugom Beograd-Bar tokom turističke sezone saobraćaju i specijalni turistički vozovi koli prevoze turiste na ovo poručje. Od Bara je Budva udaljena oko 40 km[3] Najjužnije naselje Budvanske rivijere, Buljarice, udaljeno je od železničke stanice u Sutomoru svega oko 10 km.[4]
  • Preko pristaništa u Budvi i Petrovcu ovo područje je povezano sa svim važnijim lukama Crnogorskog primorja. Zbog povoljnog geografskog položaja Budva je sve interesantnija poklonicima jahting turizma. Savremeno opremljena marina može da primi preko 1000 brodova i da pruži sve usluge savremenim mototuriztima.[5]

Klima uredi

Budvanska rivijera se odlikuje mediteranskom klimom, sa blagim kišovitim zimama i dugim toplim i suvim letima, koja zahvataju i dobar deo proleća i jeseni. U priobalju zaklonjenom visokim gorskim zaleđem, klima je još blaža. Toplo more i duge peščane plaže okruženi su borovom šumom i maslinjacima.

Najviše temperature javljaju se tokom jula meseca, oko 30 °C, najniže tokom januara kada mogu biti i ispod nule. Prosečna godišnja temperatura je oko 15,8 °C. Područje Opštine Budva ima oko 2.300 sunčanih sati godišnje.

Temperatura mora najniža je u februaru, oko 11,7 °C, dok je najviša u avgustu, oko 24,7 °C. Od maja do oktobra more je u proseku toplije od 18 °C. Turistička sezona na Budvanskoj rivijeri traje od marta do novembra meseca. Sezona kupanja počinje oko 10. maja i traje do 8. novembra, što iznosi oko 182 dana.

Godišnja količina padavina iznosi 1.626 mm/m². Najviše padavina javlja se u novembru, 232 mm/m², dok je najmanje tokom jula, 35 mm/m².[5]

Vetrovi uredi

Vetrovi najčešće duvaju iz severnog kvadranta ruže vetrova, a najučestaliji su od oktobra do marta:

  • Bura ili Sever duva sa kopna. Po pravili obično duva u novembru i decembru i dostiže brzinu od 12-15 m/sek. Donosi vedro i lepo vreme, ali je olujna bura najopasniji vetar na Jadranu. U Budvi se retko dešava.
  • Jugo ili Široko donosi oblačno i kišovito vreme, a duva s mora prema kopnu. Najčešći je zimi.
  • Maestral duva sa severozapada i prati pravac obale. Duva leti, prijatan je i osvežava. Javlja se oko 10 sti ujutru a prestaje oko 5 sati popodne. Prema starim mletačkim izvorima, ovo je glavni vetar za jedrenje po Jadranu.

Vetrovi koji se ređe javljaju su:

  • Ponente ili Pulenat, koji dolazi sa zapada.
  • Tramontana, koji nastaje na severu Italije gde severni vetrovi dolaze preko Alpa.
  • Lavante ili Levant, koji dolazi sa istoka, je vlažni vetar. Obično se javlja u zimskim mesecima. To je prolazni vetar. Duva jednolično i skoro uvek uz oblačno vrijeme, a često i uz kišu.
  • Lebić (Libecchio) dolazi iz Sicilije, gde se naziva Libici jer duva iz pravca Libije.[5]

Flora i fauna uredi

 
Makija na priobalnim liticama
 
Raskošne ukrasne vrste u vrtovima duž rivijere
 
Oleandar (Nerium oleander)

Budvansko područje je deo Crnogorskog primorja koje je specifično po svom biološkom, geografskom i pejsažnom diverzitetu. Od ukupnog broja zaštićenih - retkih, prorijeđenih, endemičnih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta na teritoriji Crne Gore[a]), jedan značajan deo, oko 1/4 ukupnog broja, nalazi se i na teritoriji opštine Budva.[6]

Biljni i životinjski svet ovog područja uslovljen je, pre svega, klimom. Veoma je bogat i raznovrstan, ali nema specifičnosti koje bi ga izdvajale od susednih primorskih krajeva. U pogledu vegetacije budvansko primorje pripada provinciji mediteranskih šuma i makije (niski priobalni pojas, srednje pobrđe i južne strane primorskog masiva) i provinciji mediteranskih polupustinja (delovi visokih, stenovitih terena). Zaštita i uređenje predela vrši se kroz utvrđivanje zona sa odgovarajućim režimom zaštite, gde se štite osnovne prirodne vrednosti, a time i pejzaž, biljne i životinjske vrste, kao i svi ostali prirodni resursi.[7]

Biljni svet uredi

Posebnu ambijentalnu vrednost atraktivnog vegetacionog dekora Budvanske rivijere čine zasadi maslina, od iskona autohtone voćarske kulture.[7] Budvanska rivijera je poznata i po zasadima vinove loze i smokvama. Pored čempresa, koji dominiraju pejzažom, duž obale se često sreću stabla mandarina, limuna, pomorandži i žbunovi, nara. U parkovima i oko kuća česti su oleandri, palme, mimoze i mnoge druge egzotične vrste.[5]

  •  
    Zimzelene biljke i četinari, elementi mediteranske flore (čempresi, kleke, bršljan...)
  •  
    Kanarska palma je čest dendrološki elemenat vrtova, parkova i drvoreda na Budvanskoj rivijeri
  •  
    Mediteranske biljke krase ulice i trgove
  •  
    Lepote cvetova autohtone vegetacije
  •  
    Egzotične vrste na ulicama, trgovima, u vrtovima i baštama

Životinjski svet uredi

Fauna budvanskog područja pripada mediteranskoj sub-zoni. Od raznovrsne divljači najčešće se sreće divlja svinja, zec, lisica, kunica, šakal, jazavac i lasica, dok se vukovi retko pojavljuju. Ptičji svet je takođe veoma raznovrstan, predstavljen uglavnom jarebicama, golubovima, prepelicama, patkama, šljukama, grlicama, vugama, slavujima, ševama, lastavicama i drugim selicama. Orlova i drugih ptica grabljivica je sve manje. Ovu raznolikost dekorativno upotpunjuje šaroliki svet leptira i vodozemaca.

Ranije je budvansko primorje bilo poznato po svojim lovnim terenima, relativno bogatim raznom divljači. Međutim, u posljednjih nekoliko decenija, migracijom domicilnog seoskog stanovništva u grad, kao i neplanskim uništavanjem plemenite divljači, fauna je prilično osiromašena.

Morska flora i fauna uredi

Živi svet priobalnog mora budvanskog primorja je takođe raznovrstan, što doprinosi razvoju sportsko-ribolovnog turizma.[7] Budva je prema pučini mora otvorena u njegovom najjužnijem, najtoplijem i najdubljem delu. U crnogorskom delu Jadranskog mora živi preko 300 vrsta i podvrsta riba. Senovito dno bogato je biljnim i životinjskim svetom. Obraslo je zelenim, mrkim i crvenim algama, u čijem spletu živi dosta vrsta riba koje tu tragaju za hranom - cipol, ušata, pirka, špar, sapa i druge. Uz kamenito dno se drže zubatac, brancin, škarpina, orada, itd. Po površini, u jatima plivaju iglice, lokarde i gof. Česte su i hobotnice, sipe, lignje i jastozi. Od školjki su najčešće dagnje, kamenice i prstaci.[5]

Budva uredi

 
Budva i ostrvo Sveti Nikola
 
Sprud Tunja - za vreme oseke vodostaj se spušta na svega pola metra, pa se gotovo može pregaziti

Budva je sedište Budvanske rivijere i administrativni centar Opštine Budva. Sa Bečićima kvalitativno i kvantitativno predstavlja najznačajniji turistički centar na Crnogorskom primorju.[8]

Osim čuvenih plaža Mogren i Ričardova glava, jedna od glavnih atrakcija je budvanski Stari grad, koji se pominje u pisanim izvorima još u 5. veku pre nove ere. Stari Grad je gradsko utvrđenje, prvobitno podignuta na ostrvu nedaleko od obale, a kasnije je prevlakom spojen sa kopnom tako da je danas to obalsko utvrđenje, iako je prvobitno bilo ostrvsko. Grad je očuvan i dan danas. Njegove se kuće koriste za život. Teško je stradao u velikom zemljotresu 1979. godine, ali su zidine i kuće uspešno sanirane. Zidine Starog grada bile su i ostale atrakcija za turiste iz svih krajeva sveta. U prizemljima starih gradskih kuća danas su galerije, prodavnice, kafei i butici. U Starom gradu smeštena je i gradska tvrđava Citadela ili Kaštel, iz 5-6. veka p. n. e, jedan od retkih primera istorijski slojevitog objekta na Crnogorskom primorju.[9] Citadela je povezana sa zidinama u južnom, najuzvišenijem delu grada. Unutar Citadele su ostaci temelja crkve Santa Marija de Kastelo, za koju se veruje da potiče iz doba Nemanjića i Balšića, a po kojoj se cjela tvrđava nazivala Kaštel Svete Marije. Prvi put tvrđava se u pisanim izvorima pominje 1425. godine. U okviru Citadele danas se, u toku letnjih meseci, odvija bogat kulturni život u vidu programa koji čine teatarska, muzička i baletska izvođenja.[10] Najpoznatija manifestacija je pozorišni festival Grad teatar, koji se od Budvi organizuje od 1978. godine.

Jedan od najprepoznatljivijih motiva Budve svakako je ostrvo Sveti Nikola. Nalazi se na manje od jednog kilometra udaljenosti od Budve i predstavlja najveće ostrvo na južnom delu Jadrana. Ime je dobilo po istoimenoj crkvici koja se nalazi na njemu. Ostrvo ima brojne uvale, a pokriveno je mediteranskom vegetacijom. Nekada je predstavljao i prirodni rezervat. Na ostrvu ima jelena, muflona, šumskih zečeva i više vrsta ptica. Ima tri peščane plaže, ukupne dužine 840 m.[11] Ostrvo je povezano sa Budvom podmorskim sprudom Tunja, na kojem se za vreme oseke vodostaj spušta na svega pola metra, pa se gotovo može pregaziti.[12] Ostrvo Sveti Nikola je jedna od najprepoznatljivijih slika Budve. Jedno je od omiljenih kupališta Budvana i jedan od lokaliteta na koji su najviše ponosni.[13]

Sveti Stefan uredi

 
Sveti Stefan

Sveti Stefan je ekskluzivni grad-hotel sagrađen je na hridi koja je sa obalom spojena prirodnom peščanom prevlakom. Ovakvaj fenomen, poznat kao tombolo, retka je prirodna pojava u svetu. Sveti Stefan je najveći dragulj Crnogorskog primorja i jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija na Mediteranu. Na brdovitoj kamenitoj podlozi sazidane su kamene kuće, koje su danas pretvorene u moderne turističke apartmane. Celo mesto opasano je zidovima, okruženim mirnim plažama i čistim, bistrim morem. Ceo ambijent, uz izuzetne prirodne lepote okoline čini Sveti Stefan najluksuznijim i najprivlačnijim turističkim mestom na Crnogorskom primorju. Sa leve i desne strane tombola prostiru se dve peskovite plaže crvenkaste boje peska, dužine 1.170 m. Na obali preko puta, u parku uređenom u mediteranskom stilu, nalazi se hotel, restorani, kafei, ronilački klub i parking. Ekskluzivitet Svetog Stefana je odavno poznat u svetu. Ovde se rado odmaraju poznate ličnosti.[14]

Miločer uredi

 
Vila Miločer, Kraljeva plaža i miločerski park

Miločer je malo naselje 6 km udaljeno od Budve, 28 km od aerodroma Tivat i samo 500 m od Svetog Stefana. Ne tako davno Miločer je bio kraljevska rezidencija, a danas je jedno od najcenjenijih crnogorskih letovališta, u kom se nalazi i ljetnja rezidencija predsednika Crne Gore. Teritorija predstavlja 18 hektara parka, uređenog u francuskom stilu koji zadivljuje elegancijom i izgledom drvoreda, jakim bojama i lepotom egzotičnih biljnih vrsta, donete iz Azije, Afrike i Amerike, koje ovde rastu u prirodnim uslovima.[15] U Miločeru se nekada nalazio letnjikovac dinastije Karađorđević, danas „Vila Miločer”. U blizini vile se nalazi jedna od najlepših crnogorskih plaža, Kraljičina plaža, nazvana tako po Mariji Karađorđević, jugoslovenskoj kraljici, koja je volela da odmara na ovoj plaži. Ispod letnjikovca se nalazi i velika miločerska plaža, poznatija kao Kraljeva plaža. Sa parkom u zaleđu Kraljeva plaža predstavlja pravi prirodni eksponat.[16]

Muzeji i galerije uredi

Muzej grada Budve nalazi se u Starom gradu, u zgradi autentične mediteranske arhitekture s početka 19. veka. U njemu je stalna postavka arheološke, etnografske i umetničke zbirke, dok se u prizemlju muzeja nalazi lapidarijum. Izložba prati kulturni razvitak prostora današnje Budve od 5. veka pre nove ere, kroz srednji vek do današnjih dana. Posebni su eksponati pronađeni na Budvanskoj nekropoli iz helenističkog perioda, kao i brojni eksponati etnografske zbirke koji svedoče o bogatstvu i raznolikosti narodnog stvaralaštva na ovom prostoru.[17]

Spomen dom „Stefan Mitrov Ljubiša” čuva predmete vezane za život i delo pisca i političara Stefana Mitrova Ljubiše. Čine je zvanični dokumenti, lična prepiska, novinski članci, pojedina izdanja njegovih dela kao i razni lični predmeti. Zgrada se nalazi u Starom gradu[18] i primer je autentične mediteranske arhitekture s početka 19. veka.[19]

Budvanska Moderna galerija osnovana je 1972. godine. U njoj su, bilo samostalno ili kolektivno, izlagala i bila predstavljena najveća imena savremenog likovnog izraza, ne samo Crne gore, već i bivše Jugoslavije. Fundus Moderne galerije broji 218 slika, crteža, akvarela, gravira i skulptura, koji su se, najvećim delom, putem poklona, našli u njenim zbirkama. Među njima, najvrednija je jedinstvena kolekcija „Savremeni ekspresionisti”.[20]

Crkve i manastiri uredi

 
Manastir Praskavica
 
Manastir Podmaine (Podostrog)

Manastir Praskvica je pravoslavni manastir smešten na brdu iznad Miločera i Svetog Stefana. Ime je dobio po obližnjem izvoru, čija voda miriše na breskve koje ovde narod zove i praske. Manastir je bio duhovni i politički centar Paštrovića, a njegovo osnivanje vezuje se za 11. vek. Glavna manastirska crkva, posvećena Svetom Nikoli, sazidana je u 15. veku, o čemu svedoči povelja zetskog vladara Balše III Balšića. Na njenim ostacima je u 19. veku je podignuta prostranija građevina, koja u sebi nosi ostatke freskopisa stare crkve. Druga manastirska crkva, smeštena na brežuljku, posvećena je Svetoj Trojici i potiče iz 17. veka. Njena najveća umetnička vrednost su freske koje je oslikao zograf Radul i pozlaćeni ikonostas Dimitrija Daskala iz 17. veka. U sklopu manastirskog kompleksa su konak i nekadašnja škola u kojoj su svojevremeno monasi opismenjavali paštrovačku decu. U manastiru se čuva i rukopisno Jevanđelje okovano srebrnim koricama, koje je prema predanju Paštrovićima 1600. godine poklonio crnogorski vladika Danilo. Veoma atraktivan za posetioce je i veliki kameni sto za kojim je decenijama zasedao i paštrovački sud zvani „bankada”.[21] Manastir Podmaine, odnosno Podostrog je pravoslavni manastir svega 2 km udaljen od Budve. Sagrađen je na ivici polja, na zemljštu koje je toliko uzvišeno iznad polja, da se iz manastira može videti čitav budvanski zaliv. Petar II Petrović Njegoš je rado tokom zime boravio u ovom manastiru, gde je napisao Slobodijadu i deo Gorskog vijenca.[22]

 
Crkva Svetog Ivana u Starom gradu
 
Crkva Santa Maria in punta

Crkva Svetog Ivana je katolička crkva koja se nalazi u srcu budvanskog Starog grada. Uz nju je, do 1828. godine, bilo sedište biskupije. Prethodno je na mestu sadašnje tu postojala stara crkva, koja je stradala je u razornom zemljotresu koji je pogodio Crnogorsko primorje 1667. godine. Nova crkva podignuta je na njenim temeljima. Izgled i stanje u kojem se ona danas nalazi verovatno su plod obnove posle velikog zemljotresa. U crkvi se nalazi nekoliko značajnih starih ikona iz 17. i 18. veka.[23]

Crkva Santa Maria in punta najstarija je precizno datirna građevina u Budvi. U njenom ističnom zidu, u unutrašnjosti crkve, nalazi se uzidana kamena ploča sa koje se čita da je crkva osnovana 840. godine. Crkva stoji na samom severozapadnom rubu grada, ima više graditeljskih slojeva. Na njoj se može sagledati slika zbivanja na ovom tlu u proteklom milenijumu.[24]

Tvrđave uredi

 
Tvrđava Kosmač
 
Tvrđava Mogren

Osim utvrđenog budvanskog Starog grada i Citadele, na Budvanskoj rivijeri mogu se posetiti i tvrđave Kosmač i Mogren.

Tvrđava Kosmač se nalazi na 800 metara nadmorske visine, na istoimenom brežuljku iznad sela Brajići, nedaleko od Budve. Sagradili su je Austrijanci u periodu između 1841-1850. godine na graničnoj liniji između Crne Gore i Austrije. Lokacija izabrana za izgradnju ove tvrđave, zajedno sa samom tvrđavom, je veoma upečatljiva i dominira nad Budvanskom rivijerom. veoma je značajna i sa simboličkog stanovišta i kao prepoznatljivi elemenat pejzaža Budvanske rivijere.[25]

Tvrđava Mogren je fortifikacioni objekat, nekadašnja kasarna i vojno uporište austrougarske vojske. Sagrađena je 1860. godine. Nalazi se na obronku brda Spas, u neposrednoj blizini Budve, iznad čuvene budvanske plaže Mogren.[26] Predstavlja homogenu građevinu ali je, usled rušenja i nekoliko zemljotresa, loše očuvana.[27]

Najpoznatije plaže Budvanske rivijere uredi

Plaže Budvanske rivijere ubrajaju se u najlepše plaže Crnogorskog primorja i skoro sve su zaštićene. Još u periodu između dva svetska rata neke od njih smatrale su se najlepšim evropskim plažama. Koliki je značaj u to vreme pridavan plažama Budvanske rivijere i kvalitetu peska na njima svedoči i podatak da su Česi pravili izložbu skulptura od peska sa ovih plaža.[28] Kao Spomenici prirode III kategorije zaštićene su:

  • Plaža Buljarica
  • Petrovačka plaža
  • Plaža Drobni pijesak
  • Plaža Sveti Stefan
  • Plaža Miločer
  • Bečićka Plaža
  • Slovenska plaža
  • Plaža Mogren
  • Plaža Jaz
  • Plaža Pržno[29]

Plaža Jaz uredi

 
Plaža Jaz

Plaža Jaz jedna je od tri najduže plaže na crnogorskom primorju, a ubraja se i u najlepše. Nalazi se na 2,5 kilometara zapadno od Budve. Sastoji se od dva dela, jedan je dugačak 800 metara, a drugi, nekada nudistička plaža, 400 metara. Ukupna površina plaže je 22.500 m². Na prostoru plaže se nalaze različiti ugostiteljski objekti, parking, auto-kamp i fudbalski tereni.[30]

Decenijama je bila popularno mesto za sunčanje i kupanje, kako meštana i turista iz Budve, tako i onih iz Boke kotorske, ali je međunarodni ugled stekla kao domaćin brojnih koncerata i muzičkih festivala početkom 21. veka.[31] Na ovoj plaži su nastupali, Rolingstonsi, Madona, Leni Kravic, Armand van Helden i drugi, dok su od regionalnih zvezda gostovali, Goran Bregović, Dino Merlin, Zdravko Čolić i drugi.[32] Najpoznatiji muzički događaj svakako je Si Dens festival, koji je 2015. godine na ovoj plaži okupio 110.000 posetilaca i oborio sve rekorde u posećenosti događajima na otvorenom ovoga tipa u Crnoj Gori.[33]

Plaža Mogren uredi

 
Plaža Mogren

Plaža Mogren jedna je od najpoznatijih plaža na Budvanskoj rivijeri. Nalazi se u neposrednoj blizini Budve. Ulaz na plažu udaljen je oko 150 m od Starog grada. Čine je dve manje plaže, Mogren I i Mogren II, međusobno spojene kratkim tunelom koji prolazi kroz prirodnu stenu, ukupne dužine oko 350 m.[34] Do plaže vodi betonska staza od hotela „Avala”, takođe duga 350 metara. Ubraja se u prestižnije plaže na južnog Jadrana i jedan je od simbola Budve.[35] Brdo Spas, koje se uzdiže iznad plaže i na kome se nalazi tvrđava Mogren, tretira se kao Posebni prirodni predeo i takođe je, kao i sama plaža, zaštićeno kao Spomenik prirode III kategorije.[29]

Slovenska plaža uredi

 
Slovenska plaža

Slovenska plaža je glavna budvanska plaža i svrstava se u najlepše plaže Mediterana. Prostire se od gradske luke do hotela „Park” i ukupne je dužine oko 1.600 m. Kupalištem je proglašena još davne 1920. godine. Manje je poznato da su čari Slovenske plaže prvi otkrili češki turisti, u periodu između dva svetska rata, kada su iz godine u godinu Česi i Slovaci letovali uz ovu plažu. Po ovim prvim turistima plaža je dobila ime. Plaža je šljunkovita, na obali i u moru.[36] U zaleđu, odmah uz plažu, nalazi istoimeni hotelski kompleks „Slovenska plaža”, sagrađen u vidu turističkog naselja. Svi objekti izgrađeni su u mediteranskom stilu, što naselju daje posebnu atmosferu. Ovaj kompleks je, usvajanjem određenih pravila opredeljen za ekološku hotelsku ponudu i jedan od prvim hotelskih objekata u Crnoj Gori koji je dobio evropski sertifikat u oblasti zaštite životne sredine Eco Label,[37] koji obavezuje da se poslovanje bazira na održivom razvoju, uz minimalno ugrožavanje prirodnih resursa.[38]

Bečićka plaža uredi

 
Zelene stene na bečićkoj plaži

Bečićka plaža smatra se jednom od najlepših i najvećih plaža na južnom Jadranu. Peskovita je, duga 1950 m i proteže se od lokaliteta Zavala do Djevistenja. Godine 1935. ova plaža je u Parizu dobila „Grand pri” kao najlepša evropska plažaa, a trideset godina kasnije dobila je i Zlatnu palmu za najlepšu plažu Mediterana. U sklopu zaleđa nalaze se kompleksi luksuznih hotela. Ova plaža je kupališna zona sa svim pratećim sadržajima. U neposrednoj blizini nalaze se različiti objektiza sport, rekreaciju i odmor u uređenim parkovima i na sportskim terenima svih sadržaja.[28] Naročito je poznata po raznobojnom pesku, nastalom od donosa kamenja iz četiri potoka koji se ovde ulivaju u more. Najatraktivnija je svakako Zelena stena, na samom ulazu u Rafailoviće. Duga šetališna staza uz samu plažu vodi od plaže Kamenova do Starog grada u Budvi.[39]

Plaža Kamenovo uredi

Plaža Kamenovo je prva u nizu od petnaestak manjih, veoma atraktivnih plaža Budvanske rivijere. Nalazi se na potezu prema Perazića dolu, između Bečića i Pržna. Obala je peskovita, kao i morsko dno, što kristalno čistoj vodi daje neobičan, čas tirkizni, čas azurni ton. Orijentisana je prema jugoistoku, zbog čega ima veliki broj sunčanih sati. Plaža Kamenovo je duga oko 730 m. Pristupačna je zbog blizine auto-puta.[40]

Plaža Pržno uredi

Plaža Pržno jedna je od najlepših i najpopularnijih plaža na crnogorskoj obali. Nalazi se ispred istoimenog živopisnog, tipično primorskog naselja, što samoj plaži daje posebnu draž. Proteže se od rta Pržno do rta Miločer. Pržno je kombinacija peščane i delom stenovite plaže, dužine 350 metara. Zaleđe čine maslinjaci izuzetne vrednosti, zbog čega se celi lokalitet svrstava u spisak zaštićenih prirodnih rezervata. U neposrednoj blizini nalazi se hotel „Maestral”.[41] Po mišljenju mnogih, sa ove plaže može se posmatrati najlepši zalazak sunca na crnogorskom primorju.[42]

Kraljičina plaža uredi

Kraljičina plaža se nalazi uz miločersku plažu i oko 500 m je udaljena od Svetog Stefana. Ova plaža važi za jednu od najlepših plaža na Mediteranu. To je mala plaža, duga oko 200 metara, sa zasadima čempresima i maslinama u zaleđu. Uz plažu se nalazi letnja rezidencija kralja Nikole.[43] Između dva svetska rata u Miločeru je bila letnja rezidencija Karađorđevića, a ova plaža je bila omiljena srpskoj kraljici Mariji Karađorđević. Tada je i stenovita litica nedaleko od plaže, okružena šumom čempresa, dobila ime „Kraljičina stolica”, jer je na njenom vrhu bila postavljena stolica za uživanje i odmor kraljice. Sa ovog mesta se pruža pogled na Stari grad Budvu, ostrvo Sveti Nikola i polustrvo Sveti StefanOvo je jedan od najlepših vidikovaca na Budvanskoj rivijeri.[44]

Plaža Drobni pijesak uredi

Plaža Drobni pijesak nalazi se u blizini Petrovca. Jedna je od manjih plaža Budvanske rivijere, smeštena u uvali dužine oko 250 m. Jedna je od mirnijih i intimnijih plaža. Pokriva je pesak žuto bele boje, što joj daje egzotičan, tropski izgled. Zaleđe je obraslo makijom i maslinjacima, što joj je donelo epitet „divlje”. Na samoj plaži se nalazi i izvor pitke vode. Plaža je poznata i po tome što se na njoj nekada odvijao skup plemenskih poglavara Paštrovića - „Bankada”.[45]

Plaža Buljarice uredi

Buljarica jedan od najvećih turističkih potencijala crnogorske obale. Buljaričko polje i padine brda Dubovice pogodni su za razvoj svih vidova turizma. Uvala Buljarica proteže se od rta Resovo brdo do Dubovice, a šljunkovita plaža duga je 2.250 m i predstavlja najveću plažu Budvanske rivijere. Nalazi se na udaljenosti 1 km od Petrovca, u pravcu Bara. U zaleđu plaže se nalazi više auto-kampova i odmarališta.[46] Od 2018. godine Si Dens festival se održava na ovoj plaži.[47]

  •  
    Plaža Kamenovo
  •  
    Plaža Pržno
  •  
    Kealjičina plaža
  •  
    Plaža Drobni pijesak
  •  
    Plaža u Buljaricama
  •  
    Crvena glavica, jedna od manjih plaža

Osim ovih, duž Budvanske rivijere nalazi se i niz manjih, ali ne i manje popularnih plaža:

 
Plaža "Ričardova glava", budvanska gradska plaža
  • Ričardova glava, smeštena između Starog grada i hotela Avala, duga svega oko 100 m, ali jedna od najpopularnijih i najposećenijih plaža tokom cele godine. Dobila je ime po glumcu Ričardu Vidmarku, koji je tu snimao film “Dugi brodovi” 1963. godine.[48]
  • Plaža Pizana, uvučena u mali prostor između istočnog dela Starog grada i gradske luke. U njenom zaleđu nalazi se budvansko plivalište. Šljunkovita je i dugačka nepunih 50 m. Lokacija ove plaže je sama po sebi dovoljno atraktivna da tokom cele sezone privuče veliki broj posetilaca.[49]
  • Miločerska ili Kraljeva plaža, ispod nekadašnjeg letnjikovca kraljevske porodice Karađorđević, izgrađenog 1934. godine. Ceo kompleks je zidom odvojen od magistrale i pristupa mu se kroz dve kapije, jedna prema Pržnu a druga na izlazu prema Svetom Stefanu. Duga je 280 m, a u zaleđu je miločerski park, koji zahvata 18 ha, sa egzotičnim vrstama drveća kakve su što su libanski kedar, tropske mimoze, japanske mušmule, kaktusi, agave i druge vrste. Miločerska plaža spada u peščane plaže visoke kategorije.[50]

Turistički smeštaj uredi

 
Hotel "Mogren"
 
Turističko naselje "Slovenska plaža"

U smeštajnoj ponudi opštine Budva se u 2011. nalazilo nešto više od 58.000 kreveta. U razdoblju od 2001. do 2011. godine ukupni kapaciteti su porasli 2,5 puta što je uglavnom rezultat proliferacije privatnog smeštaja, koji se u prvoj deceniji 21. veka povećao za gotovo 10 puta i u jednom trenutku čak premašio 50.000 kreveta, što je predstavljalo oko 70% ukupnih smeštajnih kapacitet. Nasuprot kvantitetu, kvalitet nije bio na tako visokom nivou. Nasuprot tome, hotelski smeštaj, koji je tokom te decenije učestvovao sa 20%, konstantno je dobijao na ukvalitetu. Veći deo procesa restrukturisanja hotelskih kapaciteta dogodio se u periodu od 2001. do 2007. godine, što je dovelo do toga da se u prvoj na početku druge decenije 21. veka broj hotelskih kapaciteta stabilizovao na oko 12.000 kreveta. Više od 50% ukupnih kapaciteta opštine Budva je u kategoriji hotela sa 4 i 5 zvezdica.

Hotelski smeštaj budvanske rivijere obuhvata objekte različitih kategorija. Zastupljeni su hoteli, turistička naselja, pansioni, vile i odmarališta.[51] Vodeća i najveća turistička kompanija na Budvanskoj rivijeri i u celoj Crnoj Gori je Hotelska Grupa Budvanska Rivijera AD, sa svojih 3.800 kreveta, najveća je turistička kompanija u Crnoj Gori.[52]

Neprikosnoveni turistički simbol Budve predstavlja Hotel Mogren, autentičan gradski hotel kategorisan sa 3 zvezdice. Sagrađen je davne 1934. godine. Smešten je nadomak zidina Starog grada, a ime je dobio po obližnjoj plaži Mogren, jednoj od najlepših budvanskih plaža.[53]

Još jedan simbol Budve svakako je i turistički kompleks Slovenska plaža je turistički kompleks sagrađen u vidu naselja. Sagrađen je 1984. godine, a renoviran 2012. Svi objekti izgrađeni su u mediteranskom stilu, što ovom naselju daje posebnu atmosferu. Turistički kompleks „Slovenska plaža” se, usvajanjem određenih pravila poslovanja, od samog početka opredelilo za ekološku hotelsku ponudu.[54] Posle ispunjavanja niza kompleksnih pravila, propisanih od strane Evropske unije i uz mentorski nadzor međunarodnih stručnjaka nadležnih u oblasti eko obeležja, ovo turističko naselje je postalo jedan od prvim hotelskih objekata u Crnoj Gori koji je dobio evropski sertifikat u oblasti zaštite životne sredine Eco Label,[37] koji obavezuje da se poslovanje bazira na održivom razvoju, uz minimalno ugrožavanje prirodnih resursa.

Bisere Budvanske rivijere predstavljaju ekskluzivni hotelski objekti na Svetom Stefanu i Vila Miločer, nekadašnji letnjikovac srpske kraljevske porodice Karađorđević.

Manifestacije uredi

 
Pozorišna predstava na Citadeli
 
Si Dens Festival 2018. godine
 
Prvojanuarski koncert Partibrejkersa ispred Starog grada (1. januar 2019)

Duž budvanske rivijere održava se niz kulturno-zabavnih manifestacija. Najviše ih se organizuje tokom leta, ali je kulturno-zabavni život aktivan i u drugim periodima godine.[55]

  • Grad teatar Budva je pozorišni festival koji se u Budvi organizuje od 1978. godine. Jedan je od najznačajnijih i najuglednijih kulturno-umetničkih manifestacija u regionu. Zamišljen je kao presjek savremenih ostvarenja pre svega pozorišnog, a zatim i likovnog, muzičkog i književnog stvaralaštva.[56] Održava se u budvanskom Starom gradu, sa glavnom scenom na Terasi između crkava.[57] Na festivalu učestvuju pozorišne trupe iz celog regiona.[58]
  • Pjesma Mediterana je najveći muzički festival na južnom Jadranu.[59] Organizovao se sredinom juna od 1992. do 2010. godine i okupljao je veliki broj domaćih i stranih izvođača u mediteranskoj i pop muzici, dok su u revijalnom delu nastupala svjetski poznata imena iz sveta muzike i mode.[60] Godine 2011. festival je otkazan[61] i od tada se ne održava. Pokrenuta je inicijativa za ponovno pokretanje ovog festivala.[62]
  • Si Dens festival je mećunarodno priznati muzički festival. Od 2014. do 2017. godine održavao se na plaži Jaz, a od 2018. održava se na plaži Buljarice.[63] Već posle prvog izdanja festival je službeno proglašen za najbolji evropski festival srednje veličine (engl. Best Medium-Sized Festival) na ceremoniji dodele nagrada European Festival Awards, održanoj u Groningenu u januaru 2015. godine.[64] Sledeće godine koncept festivala je modifikovan u odnosu na prvo izdanje. Festival je imao šest otvorenih bina,[65] koje su nudile različite muzičke žanrove. Broj inostranih posetilaca bio je veći za 70% u odnosu na prethodnu godinu, a posetioci su došli iz više od 40 zemalja sveta. Takođe je postavljen rekord i u ukupnoj posećenosti, sa oko 110.000 ljudi prisutnih na plaži Jaz. Procenjeno je da je ovaj festival doneo crnogorskoj turističkoj privredi oko 20 miliona evra.[33]

Osim ovih, duž Budvanske rivijere organizuje se i niz drugih kulturno-zabavnih manifestacija. Neke od njih su i tradicionalni doček Nove godine ispred zidina Starog grada,[66] Međunarodni karneval i „Prolećna noć pod maskama” u Budvi. Osim njih u Budvi se od maja do oktobra realizuje i četvoromesečni program „Budvansko leto”, u okviru koga se organizuje Festival uličnih trupa, Festival crnogorskog muzičkog nasliđa, program Summer Cinemania, Festival etno mediteranske muzike, Međunarodni Festival folklora, mažoretki i duvačkih orkestara, Festival dečijih pozorišt, Džez festival u Petrovcu, manifestacija „Fešta u Pržnu” i druge.[67]

U okviru Spomen doma „Stefan Mitrov Ljubiša” u Budvi se svake četvrte godine tokom februara meseca organizuje tradicionalna manifestacija „Ljubišini dani” u okviru koje se održavaju simpozijumi sa međunarodnim učešćem, posvećeni životu i delu istaknutog pisca Stefana Mitrova Ljubiše.[60]

Međunarodna priznanja uredi

Vodeći svetski turistički vodič Lounli Planet (engl. Lonely Planet) 2015. godine proglasio je budvansku plažu Jaz najboljom evropskom plažom.[30]

Si Dens festival je već posle prvog izdanja 2014. godine proglašen za najbolji evropski festival srednje veličine (engl. Best Medium-Sized Festival) na ceremoniji dodele nagrada European Festival Awards, održanoj u Groningenu u januaru 2015. godine.[64]

Turistički kompleks „Slovenska plaža” jedan od prepoznatljivih simbola Budve i Budvanske rivijere, među prvim turističkim objektima u Crnoj Gori dobio je evropski sertifikat Eco Label, koji obavezuje da se poslovanje bazira na održivom razvoju, uz minimalno ugrožavanje prirodnih resursa. Ovaj kompleks takođe je i dobitnik Wild Beauty award награде за налепши локалитет у 2013. години,[68] а на Сајму туризма у Прагу добио је специјално признање за првокласне услуге у сезони 2012.[38]

Напомене uredi

  1. ^ У Црној Гори је до 2013. године заштићено укупно 57 биљних врста, 314 животињских врста, као и неки представници из фамилије орхидеја и слепих мишева

Види још uredi

Референце uredi

  1. ^ „Budvanska rivijera”. Boka turist. Архивирано из оригинала 23. 11. 2019. г. Приступљено 15. 4. 2020. 
  2. ^ „Udaljenost Žabljak Budva Je 181 Km”. mojaavantura.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  3. ^ „Udaljenost Budva Bar Crna Gora Je 39.0 Km”. mojaavantura.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  4. ^ „Udaljenost Buljarice Sutomore Je 10.6 Km”. mojaavantura.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  5. ^ а б в г д „Budva”. CgAutentik. Agencija Autentik. Приступљено 25. 4. 2020. 
  6. ^ Strateški plan opštine Budva 2013, стр. 9
  7. ^ а б в Strateški plan opštine Budva 2013, стр. 10
  8. ^ „Turizam”. www.me. Ministarstvo za informaciono društvo i telekomunikacije. Архивирано из оригинала 06. 05. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2020. 
  9. ^ „Stari grad Budva”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  10. ^ „Citadela”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  11. ^ „Ostrvo Sveti Nikola”. Zvanična prezentacija. TO Budva. Приступљено 30. 3. 2020. 
  12. ^ „Budvanski Havaji: Najveće ostrvo na južnom Jadranu čuva brojne legende”. Share Montenegro. Приступљено 30. 3. 2020. 
  13. ^ „Ostrvo Sveti Nikola Školj-srce Budve i ponos mještana”. Portal Radio Televizija Budva. Radio Televizija Budva. Приступљено 30. 3. 2020. 
  14. ^ „Sveti Stefana”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  15. ^ „Park Miloćer”. waytomonte.com. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2020. 
  16. ^ „Kraljičina plaža: plavi dragulj Crne Gore”. Lepa&srećna. Приступљено 25. 4. 2020. [мртва веза]
  17. ^ „Muzej grada Budva”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  18. ^ „Na današnji dan rođen Stefan Mitrov Ljubiša”. portala Radio Televizija Budva. Radio Televizija Budva doo. 29. 2. 2020. Приступљено 25. 4. 2020. 
  19. ^ „Spomen dom "Stefan Mitrov Ljubiša"”. Montenegro travel. Zvanični sajt turizma Crne Gore. Приступљено 25. 4. 2020. 
  20. ^ „Moderna galerija”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  21. ^ „Manastir Praskvica”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  22. ^ „Manastir Podmaine”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  23. ^ „Crkva Sv. Ivana”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  24. ^ „Crkva Santa Maria in punta”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  25. ^ „Tvrđava Kosmač”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  26. ^ „Tvrđava Mogren”. Zvanični sajt. JU Muzeji i galerije Budve. Приступљено 30. 3. 2020. 
  27. ^ Potencijali kulturne baštine Crne Gore 2017, стр. 28
  28. ^ а б „Bečićka plaža”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  29. ^ а б „Pregled zaštićenih područja prirode Crne Gore” (PDF). natura 2000 infocentar. Приступљено 30. 3. 2020. 
  30. ^ а б „Plaža Jaz svojom ljepotom osvaja srca turista”. portal Radio Televizije Budva. Radio Televizija Budva doo. Приступљено 2. 4. 2020. 
  31. ^ „PLAŽA”. Zvanična prezentacija. Hotel Poseidon. Приступљено 2. 4. 2020. 
  32. ^ „Jaz”. smjestajubudvi.com. Архивирано из оригинала 22. 07. 2017. г. Приступљено 25. 4. 2020. 
  33. ^ а б „Doprinos Sea Dance festivala 2015 oko 20 miliona eura”. Zvanični vebsajt. Sea Dance Festival. Архивирано из оригинала 14. 04. 2020. г. Приступљено 4. 4. 2020. 
  34. ^ „Mogren”. Zvanična prezentacija. Fun Travel Niš. Приступљено 29. 3. 2020. 
  35. ^ „Plaža Mogren, pješčana ljepotica”. Web portal Radio Televizija Budva. Radio Televizija Budva doo. Приступљено 29. 3. 2020. 
  36. ^ „Slovenska plaža”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  37. ^ а б Kažanegra 2016, стр. 28
  38. ^ а б „Словенска плажа првокаслно одмаралиште”. Новости. 7. 2. 2013. Приступљено 8. 4. 2020. 
  39. ^ „Crnogorska plaža koja je osvojila Grand Prix za najlepšu u Evropi”. b92.net. 21. 7. 2018. Приступљено 25. 4. 2020. 
  40. ^ „Plaža Kamenovo”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  41. ^ „Plaža Pržno”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  42. ^ Vukičević, Nikoleta (7. 7. 2019). „Pržno: NAJLEPŠI zalazak sunca!”. Mondo. Приступљено 25. 4. 2020. 
  43. ^ „Kraljičina plaža”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  44. ^ „ISTORIJA”. adriaticproperties.me. Приступљено 25. 4. 2020. 
  45. ^ „Drobni pijesak”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  46. ^ „Buljarica”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  47. ^ „Sea Dance Festival”. Zvanična prezentacija. Приступљено 25. 4. 2020. 
  48. ^ „Ričardova glava”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  49. ^ „Pizana”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  50. ^ „Miločerska - Kraljeva plaža”. .turizzam.com. Приступљено 25. 4. 2020. 
  51. ^ Strateški plan opštine Budva 2013, стр. 40
  52. ^ „O HOTELSKOJ GRUPACIJI”. Zvanična prezentacija. Hotelska grupa Budvanska rivijera. Архивирано из оригинала 21. 08. 2019. г. Приступљено 25. 4. 2020. 
  53. ^ „Hotel Mogren”. Zvanična prezentacija. Hotelska grupa Budvanska rivijera. Архивирано из оригинала 21. 08. 2019. г. Приступљено 25. 4. 2020. 
  54. ^ „Slovenska plaža”. Budvanska rivijera. Hotelska grupa Budvanska rivijera. Архивирано из оригинала 05. 09. 2019. г. Приступљено 25. 04. 2020. 
  55. ^ „Manifestacije i programi zabavnog i sportskog karaktera”. Zvanična prezentacija. Opština Budva. Приступљено 15. 4. 2020. 
  56. ^ „O nama”. Zvanični veb-sajt. Приступљено 24. 4. 2020. 
  57. ^ „Svečano otvoren 31. Grad teatar u Budvi: Ne terajte glumce iz grada, jer ćete izgubiti grad”. Blic. 6. 7. 2017. Приступљено 23. 4. 2020. 
  58. ^ „Arhiva festivala”. Zvanični veb-sajt. Приступљено 24. 4. 2020. 
  59. ^ „Manifestacije i festivali”. Visit Montenegro. BritishDotCom ltd. Приступљено 15. 4. 2020. 
  60. ^ а б „Kultura”. Budva.com. Minmedia doo Budva. Приступљено 23. 4. 2020. 
  61. ^ „Festival "Pjesma Mediterana" otkazan”. Blic. 17. 5. 2011. Приступљено 24. 4. 2020. 
  62. ^ „Богдановић-Царевић: Програми из области културе од изузетног значаја за Будву”. Званични веб-сајт. Министарство културе Црне Горе. Приступљено 23. 4. 2020. [мртва веза]
  63. ^ „Sea Dance Festival”. Zvanični veb-sajt. Приступљено 15. 4. 2020. 
  64. ^ а б „Sea Dance je najbolji evropski festival srednje veličine”. Vijesti.me. Архивирано из оригинала 17. 6. 2015. г. Приступљено 16. 6. 2015. 
  65. ^ Sea Dance 2015 Location - Feel the magic, join the vibe!, Приступљено 16. 6. 2015 
  66. ^ „Kod nas je najbolje: Zdravko Čolić i Ceca na Trgu za doček Nove godine”. portala Radio Televizija Budva. Radio Televizija Budva doo. 8. 11. 2019. Приступљено 25. 4. 2020. 
  67. ^ Vasić, Marija (27. 3. 2012). „Budvanski festival ove godine nije ni u planu”. Vijesti. Приступљено 23. 4. 2020. 
  68. ^ „Slovenska plaža slavi 30 godina”. Teleporter. bginfobox. 18. 7. 2014. Приступљено 8. 4. 2020. 

Литература uredi

 
Будванска ривијера на Викимедијиној остави.
  • Potencijali kulturne baštine Crne Gore. Cetinje: Ministarstvo kulture Crne Gore. 2017. стр. 28. ISBN 978-9940-545-38-3. 
  • Kažanegra, Katarina (септембар 2016). „Zeleno poslovanje”. Turistički bilten: 26—31. 
  • Kiković, Aleksandra (септембар 2016). „Niskokarbonski turizam”. Turistički bilten: 52—54. 
  • Strateški plan opštine Budva 2013-2018 (PDF). Budva: Opština Budva. април 2013. Приступљено 25. 4. 2020. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Будванска_ривијера&oldid=26832560”