Bukureški mir 1913.

Bukureški mir iz 1913. godine je treći po redu mirovni sporazum potpisan u Bukureštu 10. avgusta 1913, kojim je okončan Drugi balkanski rat, i prema kojem je Srbija dobila Vardarsku Makedoniju, Grčka Egejsku Makedoniju, Rumunija Južnu Dobrudžu, Turska uspela da povrati Jedrene, dok je Bugarskoj ostavljena Pirinska Makedonija.^[1]^[2]^[3]

Pozadina uredi

U Drugom balkanskom ratu (jun - jul 1913.) Bugarska je potisnuta na severu od strane Rumunije, na zapadu od strane saveznika Grčke i Srbije, i na jugu od strane Turske. Posle poraza u ratu, morala je da prihvati sve tačke ugovora koji je potpisan u Bukureštu. Sporazum je uglavnom pripisivao teritorije pobeđenim stranama.

Svi važni dogovori i koncesije koji uključuju ispravljanje kontraverznih međunarodnih graničnih linija usavršeni su na nizu sastanaka odbora, inkorporiranih u odvojene protokole i formalno ratifikovane naknadnim delovanjem generalne skupštine delegata zaraćenih strana, kao i šest poslanika velikih sila.^[4]

I ako je Turska učestvovala u ratu ona nije imala predstavnika, već su bilateralni sporazumi kasnije zaključeni sa Bugarskom i Grčkom, kasnije sklopljeni Carigradskim i Atinskim sporazumom.

Srpski dobitak teritorija uredi

Srpska granica kod vrha Patarika je povučena kod starih granica prema slivu reka Vardar i Strume sve do grčko-bugarske granice. Gornja dolina Strumice je i dalje ostala pod bugarskom vlašću. Srbi su dobili središnji Vardar u današnjoj Makedoniji, uključujući Ohrid i Bitolj, Kosovo, Metohiju, Štip i Kočane, i istočnu polovinu Novopazarskog sandžaka. Ovim dogovorom je udvostručila svoju teritoriju sa oko 40.000 km² na 87,780 km² i dobila je populaciju oko 1.500.000 ljudi.

Ovim promenama Srbija i Crna Gora su uspostavile zajedničku granicu u Raškoj oblasti (bivši Novopazarski sandžak).

Telegram Miroslava Spalajkovića 1915. Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Srbije u Nišu, u kome ističe žaljenje što je Srbija prepustila Strumicu Bugarskoj, ali na sreću nije Štip i Kočane

.

Nedostaci sporazuma uredi

Suštinski nedostaci Bukureškog mira su rezultirali time da taj dogovor nije mogao da bude neko trajnije rešenje s obzirom da nije rešio mnogo konkretnih problema koji su bili aktuelni. Nove granice koje su bile povučene na osnovu sporazuma nisu imale gotovo nikakve veze sa nacionalnošću stanovnika u tim područjima. Grčka zbog protivljenja Italije nije bila zadovoljna raspodelom ostrva u Egejskom moru, Rumunija nije dobila teritorije Transilvanije, Bukovine i Besarabije gde je većinom živelo rumunsko stanovništvo, Bugarska je kao glavni krivac za otpočinjanje rata izgubila najviše, uključujući skoro sve bitne gradove i područja, tako da ni njima ovaj sporazum nije mogao da bude neko trajno rešenje.^[5]

Reference uredi

^ „Bukureški mir”. Srpska porodična enciklopedija. Knj. 5 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Politika NM, Narodna knjiga. 2006. str. 42/3. ISBN 978-86-331-2734-9 (NK) Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). „'Treći sporazum, kojim je okončan → Drugi balkanski rat, sklopljen je 10. avgusta 1913, a prema njegovim odredbama Srbija je dobila Vardarsku Makedoniju, Grčka Egejsku Makedoniju, Rumunija Južnu Dobrudžu, dok je Bugarskoj ostavljena Pirinska Makedonija.”
^ „Balkanski ratovi 1821—1913.”. Velika enciklopedija istorije (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: Zmaj. 2004. str. 377. ISBN 978-86-489-0394-5. „U avgustu je potpisan Bukureštanski mir. Makedonija je podeljena između Grčka i Srbije, a Rumunija je dobila deo bugarske teritorije.”
^ „Balkanski ratovi 1912-13”. Srpska porodična enciklopedija. Knj. 2 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Politika NM, Narodna knjiga. 2006. str. 171. ISBN 978-86-331-2731-8 (NK) Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). „Posle poraza kod Kukreša od grčkih trupa i srpske vojske u Bregalničkoj bici, kao i ulaskom Rumunije i Turske u rat, Bugarska je bila prisiljena da traži primirje. → Bukureškim mirom, koji je potpisan 10. avusta 1913, određene su granice u Makedoniji, Rumunija je dobila Dobrudžu, a Turska uspela da povrati Jedrene, dok je Bugarska doživela potpuni poraz.”
^ Bukureška mirovna konferencija
^ RTS

Literatura uredi

„Bukureški mir”. Srpska porodična enciklopedija. Knj. 5 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Politika NM, Narodna knjiga. 2006. str. 42/43. ISBN 978-86-331-2734-9 (NK) Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć).
„Balkanski ratovi 1821—1913.”. Velika enciklopedija istorije (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: Zmaj. 2004. str. 377. ISBN 978-86-489-0394-5.
„Balkanski ratovi 1912-13”. Srpska porodična enciklopedija. Knj. 2 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Politika NM, Narodna knjiga. 2006. str. 171. ISBN 978-86-331-2731-8 (NK) Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć).

Spoljašnje veze uredi

Kraj balkanskih ratova, početak Bukureštanskog mira („Politika“, 10. avgust 2013)

Ovaj članak vezan za istoriju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] „Bukureški mir”. Srpska porodična enciklopedija. Knj. 5 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Politika NM, Narodna knjiga. 2006. str. 42/3. ISBN 978-86-331-2734-9 (NK) Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). „'Treći sporazum, kojim je okončan → Drugi balkanski rat, sklopljen je 10. avgusta 1913, a prema njegovim odredbama Srbija je dobila Vardarsku Makedoniju, Grčka Egejsku Makedoniju, Rumunija Južnu Dobrudžu, dok je Bugarskoj ostavljena Pirinska Makedonija.”

[2] „Balkanski ratovi 1821—1913.”. Velika enciklopedija istorije (na jeziku: (jezik: srpski)). Novi Sad: Zmaj. 2004. str. 377. ISBN 978-86-489-0394-5. „U avgustu je potpisan Bukureštanski mir. Makedonija je podeljena između Grčka i Srbije, a Rumunija je dobila deo bugarske teritorije.”

[3] „Balkanski ratovi 1912-13”. Srpska porodična enciklopedija. Knj. 2 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Politika NM, Narodna knjiga. 2006. str. 171. ISBN 978-86-331-2731-8 (NK) Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). „Posle poraza kod Kukreša od grčkih trupa i srpske vojske u Bregalničkoj bici, kao i ulaskom Rumunije i Turske u rat, Bugarska je bila prisiljena da traži primirje. → Bukureškim mirom, koji je potpisan 10. avusta 1913, određene su granice u Makedoniji, Rumunija je dobila Dobrudžu, a Turska uspela da povrati Jedrene, dok je Bugarska doživela potpuni poraz.”

[4] Bukureška mirovna konferencija

[5] RTS

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]