Википедија

B-ćelija

B-ćelije ili B-limfociti su glavne ćelije humoralnog imunskog odgovora koje nastaju u kostnoj srži.[1][2]

Osnovna funkcija B-ćelija: vezivanje za antigen, dobijanje signala od srodne pomoćničke T-ćelije i diferencijacija u plazma ćeliju, koja sekretuje antitela u velikim količinama

Njihova glavna efektorska funkcija je sekretovanje antigen-specifičnih antitela. Takođe, B-ćelije luče različite citokine i prezentuju antigene, zbog čega one spadaju u profesionalne antigen-prezentujuće ćelije (APĆ).[3]

Razviće uredi

 
3D prikaz B-ćelije

B-ćelije se diferenciraju iz matičnih ćelija hematopoeze (MĆH) koje se nalaze u kostnoj srži.[4][5] MĆH se najpre diferenciraju u multipotentne progenitorske ćelije (MPP), potom u zajedničke limfoidne ćelije progenitore (ZLP).[5] Zatim, njihova diferencijacija u B-ćelije odigrava se kroz nekoliko stadijuma (prikazanih desno), od kojih je svaki označen obrascima genske ekspresije i produkcijom imunoglobulinskih Ha lanaca i El lanaca rearanžiranjem genskih louksa, koje potiče od prolaska B-ćelija kroz fazu V(D)J rekombinacije tokom razvića.[6]

 
Rano razviće B-ćelija: od matičnih ćelija hematopoeze do naivnih B-ćelija
 
Razviće prelazne B-ćelije: od nezrele B-ćelije do MZ B-ćelije ili zrele (FO) B-ćelije.

B-ćelije prolaze kroz dva stadijuma selekcije u toku njihovog razvoja u kostnoj srži, kako bi se osiguralo njihovo adekvatno razviće, od kojih oba uključuju B-ćelijske receptore (BĆR) na plazma membrani. Pozitivna selekcija se odigrava kroz antigen-nezavisne signalne puteve koji uključuju i pre-BĆR i BĆR.[7][8] Ako se za ove receptore ne veže odgovarajući ligand, B-ćelije ne dobijaju odgovarajuće signale i prestaju sa razvićem.[7][8] Negativna selekcija se dešava prilikom vezivanja za antigen poreklom od ćelije sopstvenog organizma sa BĆR-om; Ako se BĆR snažno veže za sopstveni antigen, onda B-ćelija prolazi kroz jednu od četiri moguće sudbine: klonska delecija, receptorsko preuređivanje, anergija ili imunološko ignorisanje (B-ćelije ignorišu signale i nastavljaju razviće).[8] Proces negativne selekcije dovodi do centralne tolerancije, u kojoj zrele B-ćelije se ne veziju za antigene sopstvenog organizma u kostnoj srži.[6]

Kako bi kompletirali proces razvića, nezrele B-ćelije migriraju iz kostne srži u slezinu kao prelazne B-ćelije, prolazeći kroz dva prelazna stadijuma: T1 i T2.[9] U toku čitavog procesa migracije u slezinu i nakon što migriraju u slezinu, one se smatraju T1 B-ćelijama.[10] U slezini, T1 B-ćelije diferenciraju se u T2 B-ćelije.[10] T2 B-ćelije se diferenciraju ili u folikularne (FO) B-ćelije ili B-ćelije marginalne zone (MZ), u zavisnosti od signala koje odbiju kroz BCR i druge receptore.[11] Kada je okončan proces diferencijacije, one se smatraju zrelim B-ćelijama ili naivnim B-ćelijama.[10]

Reference uredi

  1. ^ Murphy, Kenneth (2012). Janeway's Immunobiology (8th izd.). New York: Garland Science. ISBN 9780815342434. 
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 185. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Cooper, Max D. (2015-01-01). „The early history of B cells”. Nature Reviews Immunology. 15 (3): 191—7. PMID 25656707. doi:10.1038/nri3801  . 
  4. ^ Fischer U, Yang J, Sanchez-Garcia I (novembar 2020). „Cell Fate Decisions: The Role of Transcription Factors in Early B-cell Development and Leukemia”. Blood Cancer Discovery. 1: 224—233. doi:10.1158/2643-3230.BCD-20-0011  . 
  5. ^ a b Kondo, Motonari (2010-11-01). „Lymphoid and myeloid lineage commitment in multipotent hematopoietic progenitors”. Immunological Reviews. 238 (1): 37—46. ISSN 1600-065X. PMC 2975965  . PMID 20969583. doi:10.1111/j.1600-065X.2010.00963.x. 
  6. ^ a b Pelanda, Roberta; Torres, Raul M. (2012-04-01). „Central B-Cell Tolerance: Where Selection Begins”. Cold Spring Harbor Perspectives in Biology. 4 (4): a007146. ISSN 1943-0264. PMC 3312675  . PMID 22378602. doi:10.1101/cshperspect.a007146. 
  7. ^ a b Martensson, Inga-Lill; Almqvist, Nina; Grimsholm, Ola; Bernardi, Angelina (2010). „The pre-B cell receptor checkpoint”. FEBS Letters. 584 (12): 2572—9. PMID 20420836. S2CID 43158480. doi:10.1016/j.febslet.2010.04.057. 
  8. ^ a b v LeBien, Tucker W.; Tedder, Thomas F. (2008-09-01). „B lymphocytes: how they develop and function”. Blood. 112 (5): 1570—1580. ISSN 0006-4971. PMC 2518873  . PMID 18725575. doi:10.1182/blood-2008-02-078071. 
  9. ^ Loder, By Florienne; Mutschler, Bettina; Ray, Robert J.; Paige, Christopher J.; Sideras, Paschalis; Torres, Raul; Lamers, Marinus C.; Carsetti, Rita (1999-07-01). „B Cell Development in the Spleen Takes Place in Discrete Steps and Is Determined by the Quality of B Cell Receptor–Derived Signals”. The Journal of Experimental Medicine. 190 (1): 75—90. ISSN 0022-1007. PMC 2195560  . PMID 10429672. doi:10.1084/jem.190.1.75. 
  10. ^ a b v Chung, James B.; Silverman, Michael; Monroe, John G. (2003-01-06). „Transitional B cells: step by step towards immune competence”. Trends in Immunology. 24 (6): 342—348. ISSN 1471-4906. PMID 12810111. doi:10.1016/S1471-4906(03)00119-4. 
  11. ^ Cerutti, Andrea; Cols, Montserrat; Puga, Irene (2013-01-01). „Marginal zone B cells: virtues of innate-like antibody-producing lymphocytes”. Nature Reviews Immunology. 13 (2): 118—32. PMC 3652659  . PMID 23348416. doi:10.1038/nri3383. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Б-ћелија&oldid=26816886”