Википедија

Vazduhoplovstvo

област која обухвата пројектовање, развој, производњу и управљање летилицама

Vazduhoplovstvo je delatnost vezana za letenje u vazdušnom prostoru. Podrazumeva i objedinjuje sve ljudske aktivnosti vezane za letenje s mehaničkim spravama, zvanim vazduhoplovi. Pojam vazduhoplov uključuje sve letelice s višekratnom upotrebom, sa pogonom i bez njega, kod kojih se dejstvo gravitacije uravnotežava sa silom uzgona, koja se ostvaruje sa fiksnom ili s rotacionom uzgonskom površinom, zvanom krilo, ili sa lakšim gasom od vazduha, smeštenim u rezervoarima. Vazduhoplovi mogu biti pilotirani i nepilotirani. U svojoj progresivnoj istoriji od jednog veka, vazduhoplovi su se veoma brzo razvijali, u veliki broj heterogenih vrsta, a u divergentnim pravcima. Primer su, za upoređenje, svemirska letelica Spejs šatl i klasična jedrilica. Sasvim su različitog izgleda, koncepcije i namene.

Pasarola, (port. Bartolomeu de Gusmão).
Prvi let balonom ostvario je Žan-Fransoa Pilatr de Rozje, 23. novembra 1783. godine.
Ilustracije balona iz 1818.

Vazduhoplovstvo čini veliki skup činioca, sa različitim pojmovima. Od pripreme specifičnog kadra pa sve do izlaska vazduhoplova iz operativne upotrebe, kao i sva prateća infrastruktura.

Prema svojoj nameni i funkciji, vazduhoplovstvo se deli u dve velike grupacije:[1]

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija vazduhoplovstva

Pokušaji i ostvarenje letenja uredi

 
Let ptice, inspirisao je čoveka.
 
Prvi letovi (jedrenje) Otoa Lilijentala 1891. godine.
 
Prvi let u istoriji čovečanstva napravila su Braća Rajt, 17. decembra 1903.
 
Sarićev avion, 16. oktobar 1910.

Čovek je od davnina, posmatrajući i proučavajući ptice, želeo da napravi uređaj sa kojim bi mogao da leti u vazdušnom prostoru, iznad zemlje. Od najranijeg proučavanja letenja, ptica, a zatim bacanjem predmeta kroz vazduh, čovek sve više shvata fizikalnost toga kretanja, to jest aerodinamičke zakonitosti. Tako od običnog štapa nastaje koplje ili strela a u Australiji i bumerang, a nešto kasnije zmajevi, sve do mehaničkih golubova na Arhitasu u antičkoj Grčkoj.[2] Postoje stare legende o ljudskom letu, kao što je o Ikaru, a kasnije, nešto realnije tvrdnje o letovima ljudi na kratkim rastojanjima, kao što su letovi s krilima (engl. Abbas Ibn Firnas) - (810–887), (engl. Eilmer of Malmesbury) - (810—887),[3] (u 11. veku ) i sa pasarelom napunjenom sa gasom (port. Bartolomeu Lourenço de Gusmão) (1685—1724).[4]

U 18. veku, u mnogim državama sveta, bile su sve ozbiljnije najave i razmišljanja o ostvarivanju vekovnog ljudskog sna, da uspe da leti. Posebno su Kinezi prednjačili, s upotrebom raketa, kako u zabavama tako i u vojnim borbenim dejstvima.

Suštinski razvoj vazduhoplovstva počinje 19. novembra 1783. godine, kada je poleteo balon, iz dvorišta Versajskog dvorca u Francuskoj. Tri dana kasnije, 21. novembra 1783, s balonom poleće Pilatr de Rozje. Oduševljenje je ubrzo splasnulo, kada se shvatilo da je balon, u slobodnom vazdušnom strujanju u atmosferi, nije upravljiv. Ubrzano je rađeno na iznalaženju rešenja za njegovo upravljanje, te se došlo do konstrukcije cepelina. Tokom 1804. J. D. Zaharov, je uz pomoć balona, istraživao ne samo fizičke i fiziološke, već i psihološke probleme ljudi u toku letenja. M. A. Rikačev, je pored fizičkih istraživanja, u toku leta, proučavao i funkcije vida i sluha, i jedan je od prvih istraživača koji je 1882. godine dao prvi opis ličnih osobina koje su neophodne za letača.

Prvu sveobuhvatnu studiju uticaja letenja na zdravlje, sproveo je francuski lekar Pol Ber, koji je objavio svoja istraživanja o uticaju promene sastava i pritiska vazduha, sa porastom visine na ljude, sa naslovom „Barometarski pritisak“ (franc. La pression barometrique), 1878. godine.[5]

Godine 1894, bečki fiziolog Herman fon Šreter, projektovao je kiseoničku masku, s kojom je meteorolog Artur Berson postavio rekord u visini leta, sa balonom, od 9 150 m.

Paralelno su produbljivana bazna znanja iz aerodinamike i konstrukcije letelica. Formirao se pravac s kojim je trebalo napredovati, za ostvarenje kontrolisanog leta, s pogonom i sa ljudskom posadom. U tome je dao značajan doprinos Nemac Otoa Lilijentala (nem. Otto Lilienthal), koji je uspešno leteo na jedrilici. Inspirisani njegovim rezultatima, Braća Rajt (engl. Wright brothers) su izgradili svoj prvi motorni avion Flajer I (engl. Flyer I) i s njim su poleteli 17. decembra 1903. godine. Sa tim avionom se teško upravljalo, pomoću prinude uvijanja krila, a kasnije je to razrešeno uvođenjem pomerljivog njegovog dela površine, to jest s krilcima. Za pogon je korišćen motor sa unutrašnjim sagorevanjem.[6]

U Subotici, na prostoru sadašnje Srbije, Ivan Sarić je poleteo na avionu sopstvene konstrukcije i izrade, 16. oktobara 1910. godine.[7]

 
Prvi let u istoriji čovečanstva napravila su Braća Rajt, na avionu vlastite konstrukcije i proizvodnje Flajer I, 17. decembra 1903. godine.

Afirmisanje početnih rezultata u letenju uredi

Ubrzo, posle prvih letova s motornim avionom 1903. godine, sticana su iskustva u primeni letelica u raznim granama ljudske delatnosti i potrebe. Prvo su primenjivani baloni i cepelini u prevozu pošte i putnika. Pošto se u ratu koristi svaka mogućnost za postizanje prednosti nad protivnikom, baloni i cepelini su korišćeni u izviđanju i u korekciji artiljerijske vatre. Tehnološki unapređeni avioni su kasnije efikasnije korišćeni u te svrhe, uz njihovo dalje tehničko–tehnološko usavršavanje.

U tome pionirskom periodu vazduhoplovstva, bile su prisutne takmičarske ambicije u okviru postizanja rezultata, preletanja razdaljine između dva udaljena mesta. Jedan od izazova je bio preleteti Kanal Lamanš, zatim razdaljinu između Evrope i Amerike itd. Ta takmičarska motivacija je sa svojim rezultatima dokazivala primenljivost i korist vazduhoplovstva. U realizaciji tih ambicija, najznačajniji let je bio od Amerike do Evrope. To je uspeo američki pilot Čarls Lindberg. On je samostalno, bez spuštanja, preleteo rastojanje između Njujorka i Pariza, ukupne dužine od 5 809 km. Čarls Lindberg je taj let realizovao na avionu Duh Sent Luisa , 21. i 22. maja 1927. godine, u trajanju od 33,5 h. Sa ovim podvigom je naznačen put i perspektiva interkontinentalne putničke i transportne avijacije i zato je s razlogom Lindberg stekao svetsku slavu. Ništa manji izazov nije bilo takmičenje u obaranju rekorda u brzini leta i masi prenetog tereta, što je isto podsticalo razvoj i tehnološko unapređenje vazduhoplova.

 
G-2A Galeb, kao pripadnik aerokluba na aeromitingu u Čeneju.
 
F-22 raptor, borbeni avion pete generacije.

Srpska vojska je veoma rano počela koristiti prednosti letenja, za vojne potrebe. Kapetan srpske vojske Kosta Miletić, još 1908. godine, je osnovao prvu srpsku stanicu golubije pošte u Medoševcu kod Niša. Posle kupovine balona, napravio je prvi demonstracioni let njim sa natpisom Srbija i sa srpskom zastavom, 19. aprila 1909. godine. Srpska vojska je među prvima u Evropi uvela u operativnu upotrebu i avione. Još pre Balkanskih ratova su vojni piloti slati na školovanje i obuku u inostranstvo. Prvi srpski pilot sa pilotskom dozvolom je Mihajlo Petrović, školovan je u Francuskoj. On je ujedno i prvi vojni pilot koji je s avionom izgubio život, izvršavajući borbeni zadatak izviđanja za vojne potrebe, iznad grada Skadra, 7. marta 1913. godine.[8][9][10] U Kraljevini Jugoslavije je osnovano preduzeće za avio-prevoz. Prva kompanija se zvala Aeroput, osnovana je 17. juna 1927. Ime je promenjeno 1. aprila 1947. u Jugoslovenski aerotransport, skraćeno JAT, a 8. avgusta 2003. u Jat ervejz.[11]

Brzi razvoj vazduhoplovstva uredi

 
Avion budućnosti (koncept magnistor aviona).
 
Očekuje se, 2012. godine, da će Avion Helios ostvariti let, u trajanju od 6 meseci.[12]
 
JATov Daglas DC-6B (YU-AFB) iz 1950. godine.

Vazduhoplovstvo je uvek bilo i ostalo je poligon za demonstraciju nacionalnog ekonomskog, naučnog, tehnološkog i vojnog prestiža u svetu.

Prva iskustva u letenju i u nameni letelica su ohrabrile entuzijaste, istraživače i inovatore u dokazivanju primene letenja u raznim ljudskim delatnostima. Ekonomska i vojnopolitička motivacija je bila veliki pokretač razvoja vazduhoplovstva između dva svetska rata i u toku Drugog svetskog rata. Trka za prestiž i postignuta prednost je rezultovala sa brzim razvojem borbene avijacije, što je generisalo eksplozivan razvoj svih grana tehnike i tehnologije. Brzo su savlađivana tehničko–tehnološka ograničenja i prepreke. Rušenje svake prepreke je otvaralo novi prostor za razvoj i napredak. Neka otkrića i uklanjanje ograničenja u razvoju imaju istorijski i ključni značaj za dalji ukupni napredak vazduhoplovstva. To su uvođenje elise promenljivog koraka, sinhrono dejstvo vatrenog oružja između krakova elise, uvođenje turbo–mlaznog i turbo–elisnog pogona, krozzvučni i nadzvučni let, uvođenje hidrauličkih pokretača i autopilota u komande leta, uvođenje radara, računarske i druge elektronske opreme, električnih komandi leta itd. Rezultati tehnološkog razvoja su doživeli masovne aplikacije u svim vrstama avijacije, ali posebno u vojnoj, putničkoj i transportnoj. Gde se i korist najbrže povratno dokazala. Razvoj vazduhoplovstva je bila i osnova brzom razvoju svemirske tehnologije i kosmonautike.

Srbija je, u sklopu Jugoslavije, zajedno sa ostalima republikama, držala korak sa svetom u razvoju i primeni vazduhoplovstva. Između dva svetska rata je imala značajnu vazduhoplovnu industriju, razvojne i proizvodne programe. Vrhunac toga je postignut sa borbenim avionom IK-3. Koji je u poređenju sa svetskim dostignućima iz svoje kategorije bio u samom vrhu. Posle Drugog svetskog rata, za vreme političke i vojne blokade (rezolucija Informbiroa), na osnovu koncepcije i dokumentacije za avion IK-3, razvijen je i proizvedena je serija, poznatog aviona S-49C. Ovaj avion je projektovao, vodio njegov razvoj i proizvodnju biro, na čelu sa pukovnikom Kostom Sivčevim. Sve generacije jugoslovenskih i srpskih pilota su školovane na avionima domaćeg porekla. Vrlo rano se prešlo na razvoj i proizvodnju domaćih aviona sa turbo–mlaznim pogonom. Tome prelasku na novu tehnologiju, poseban doprinos, dao je pukovnik Dragoljub Bešlin, sa svojom poznatom gamom eksperimentalnih aviona, malih dimenzija. Sa usputnom stvorenom kadrovskom, laboratorijskom i proizvodnom bazom, uspešno su realizovani poznati programi: Aero-2, Aero-3, Avion 213, Avion 522, Avion 214, G-2 Galeb, J-21 Jastreb, J-22 Orao, G-4 Super Galeb, Avion Lasta i mnogi drugi, a započet je i ambiciozni program Novi avion. Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo, u ukupnom vremenu od Drugog svetskog rata opremano je sa školskim i prelaznim avionima, a poslednjih 50 godina i sa lovcima–bombarderima, iz vlastitog razvoja i proizvodnje.

JAT se kontinualno razvijao i postigao je nivo avio-prevoznika evropskog značaja.

Civilno vazduhoplovstvo uredi

Civilno, zajedno sa vojnim, sačinjavaju ukupno vazduhoplovstvo. Sastoji se od komercijalnog i nekomercijalnog dela. Sačinjavaju ga kadrovi raznih specijalnosti i struktura, civilna avijacija i infrastruktura. Organizacijski je ustrojeno po privrednim kompanijama i aero-klubovima. Kompanije su dohodovni subjekti, posluju po uslovima tržišta, a aero-klubovi su na državnom budžetu i donacijama, kroz fondove sportskog i vaspitnog rada sa mladima.

Civilno vazduhoplovstvo može biti u nameni prevoza putnika i robe, vršenja upravnih poslova, naučno–istraživačkog rada, poljoprivrednih i šumarskih radova, sportskih aktivnosti i drugog. Prema korišćenju pogona i pogonskih sredstava, obuhvata motornu avijaciju, jedriličarstvo, padobranstvo i modelarstvo. U svima vidovima i vrstama civilnog vazduhoplovstva, primenjuju se jedinstveni međunarodni i domaći propisi, u cilju što bezbednije vazdušne plovidbe i sistema vazdušnog saobraćaja.[13]

Civilna avijacija uredi

 
Unutrašnjost, Boinga 787 Dreamlinera.

Avijaciju sačinjavaju naprave za letenje sa i bez pogona. Avijacija se deli na civilnu i vojnu, obe su osnovni i namenski delovi dvaju vazduhoplovstava. U civilnom i vojnom vazduhoplovstvu, uspostavljene su sve ostale specifične infrastrukture i organizacijske celine, radi namenskog i efikasnog funkcionisanja obe avijacije.

Civilna avijacija služi za komercijalni prevoz putnika i robe, to je komercijalna avijacija, a sve ostalo zajedno su delatnosti koje obavljaju vazduhoplovi koji pripadaju opštoj avijaciji. U namene opšte avijacije su uključeni sopstveni prevoz, sportsko letenje, pružanje usluga iz vazduha kao što je zaprašivanje, foto–snimanje, geodezija, patroliranje, traganje i spašavanje, sanitetski prevoz, oglašavanje i slično. Vazduhoplovi civilne avijacije su razvijani i projektovani prema zahtevima tih specificiranih funkcija.[13][14]

 
JAT Boing 737 (YU-AND) na Aerodrom Šenefeld u Berlinu

Putnička i transportna uredi

Vazdušnim saobraćajem se prevoze ljudi i roba. Za te potrebe se koriste putnički i transportni avioni i helikopteri. Često se mogu ovi vazduhoplov, brzo i relativno lako transformisati, iz jedne u drugu namenu. Ova vrsta avijacije prvenstveno leti na komercijalnoj osnovi. Prevozi putnike i robu, uz finansijsku nadoknadu, na redovno planiranim, na ustaljenim i na vanredno ugovorenim letovima.[13]

Turističko poslovna uredi

 
Sesna 310 pripada velikoj familiji poslovnih aviona, koji su poznati širom sveta.

Avijacija namenjena za upotrebu u delatnosti turizma i obavljanja konkretnih poslovnih aktivnosti, obuhvata veoma širok spektar različitih vazduhoplova, od jednostavnih jedrilica do širokotrupnih aviona. Organizovana je njihova upotreba na više načina, namenske kompanije za zakup usluga, autonomna svojina i usluge u kompanijama i u posedu privatnih lica. Ova avijacija je sve brojnija u svetu, a proizvodnja ovakvih aviona je postala veoma profitabilna. Trenutno se u Americi proizvodi 80% od ukupne avijacije ove vrste u svetu. Na tržištu je velika konkurencija i troškovi proizvodnje rastu. Uvođenje novih tehnologija, kao što su kompoziti za proizvodnju strukture i pogona s dizel-motorima, počela je masovna proizvodnja manjih vazduhoplova, dostupnih širem sloju korisnika. U Evropskoj uniji je Nemačka na prvom mestu po broju registrovanih vazduhoplova, 8 000 jedrilica, 7 000 jednomotornih aviona, 3 000 motornih jedrilica, 200 turbomlaznih i 500 poslovnih aviona.

 
An-2 u akciji poljoprivrednog zaprašivanja.

Raste broj helikoptera u ovoj nameni a poseban je porast broja Ultralakih aviona, čija ukupna masa ne prelazi 472 kg.[15]

Poljoprivredna uredi

Poljoprivredna avijacija je u funkciji izvršavanja radnji zaštite i prehrane poljoprivrednih kultura. U ovoj funkciji se kulture zasipaju sa hemikalijama u tečnom stanju, granulama i u prahu. To znači za tretiranje biljnih kultura iz vazduha, poljoprivredni avion mora imati odgovarajuću instalaciju i spremnik. Pored toga treba da se odlikuje sa odgovarajućim performansama. Poletanje i sletanje je sa nepripremljenih i kratkih staza (obične livade), dovoljna nosivost hemikalija, ekonomična eksploatacija i lako upravljanje u letu, sa veoma malim poluprečnikom zaokreta. Konkurencija u proizvodnji ove vrste avijacije je veoma velika. Jedan od poznatijih poljoprivrednih aviona je An-2, bez obzira što je već dugo u upotrebi.[16][17]

 
Kanader dinamički uzima vodu.

Protiv–požarna uredi

Protiv–požarnu avijaciju sačinjavaju avioni i helikopteri koji su u stanju, u svojim spremnicima, poneti vodu i druga sredstva i ista upotrebiti za gašenje požara iz vazduha. Najčešće se iz vazduha gasi požar s većom količinom vode, koja se rasipa po površini vatre. Spremnici za protiv–požarna sredstva mogu biti u trupu vazduhoplova, čvrsto podvešeni i sa helikopterom nošeni spolja na užetu. U trupu se koristi raspoloživa zapremina za smeštaj rezervoara (najčešće za vodu). Podvešeni rezervoari se podvešavaju ispod krila i trupa aviona i helikoptera, kao i svaki drugi spoljni teret. Elastične, tekstilne posude (mešine), nošeno na užetu, su rešenja na mnogim tipovima helikoptera. Takvo je rešenje kod protiv–požarnog helikoptera Mi-8MPS.

 
Kanader u akciji gašenja požara.

Helikopter, lebdeći iznad površine vode, sa ovom elastičnom posudom zahvati vodu i odlazi iznad požara. Požar gasi tako što ga jednostavno zasipa sa vodom, iz vazduha.

Avioni s čvrstim spremnicima uzimaju vodu na aerodromu, sa klasičnim punjenjem, a ima i rešenja da se i direktno uzima voda u niskom letu, u neposrednom kontaktu s njenom površinom. To je sistem s velikim trupnim spremnikom, čija se vrata na prednjoj donjoj strani otvore. S njima se zaranja u vodu i tako se dinamički puni unutrašnji rezervoar aviona. Taj sistem je primenjen kod poznatog protiv–požarnog aviona Kanader CL-415. U toku leta, iznad požara, voda se prospe po vatri, sa otvaranjem donjih vrata ispod spremnika. Poljoprivredni avioni se alternativno koriste za gašenje požara, sa sistemom prskanja s vodom ili s protiv–požarnim hemikalijama, pomoću postojećih sistema za prskanje.[18][19]

Sanitetska uredi

 
Helikopter Mi-2 opremljen za prevoz bolesnika tokom osamdesetih godina u Jugoslaviji.
 
Unutrašnjost vazduhoplova opremljenog za vazduhoplovni prevoz bolesnika.

Prvi namenski vazduhoplov, za vazduhoplovni prevoz povređenih i obolelih, proizveli su Francuzi 1917. godine.[20][21] Od tada su bezbrojni ljudskih životi sačuvani, zahvaljujući brzom vazduhoplovnom prevozu povređenih i obolelih, sa raznim tipovima vazduhoplova, specijalno opremljenim modernim medicinskim sistemima. Skorašnja iskustva u primeni vazdušne evakuacije brojnih povređenih i obolelih, žrtava rata u Iraku, povećao je stopu preživljavanja do 97%, što je najviši nivo u istoriji.[20][21]

Za vazdušni prevoz bolesnika mogu se praktično upotrebiti svi tipovi transportnih vazduhoplova (civilni i vojni avioni i helikopteri), koji se namenski proizvode za medicinske potrebe, ili se brzom adaptacijom mogu transformisati za ovu vrstu prevoženja.[20][21]

Pored vazduhoplova za evakuaciju bolesnih i povređenih, postoje i specijalizovani vazduhoplovi — ambulante, koji mogu biti opremljeni hirurškim salama, hiperbaričnim komorama, rendgen opremom itd.[21]

Pored savremene opreme u sastav posade vazduhoplova ulazi i medicinski tim, sastavljen od:[20]

  • Lekara, urgentne medicine, anesteziologa, hirurga itd.
  • Medicinskog tehničara, obučenog za ukazivanje hitne medicinske pomoći.
  • Ostalog, pomoćnog medicinskog osoblja za opsluživanje bolesnika.

Svi lekari, trebalo bi da poznaju osnovne principe vazduhoplovnog prevoženja u slučaju prirodnih katastrofa koje nameću potrebu za masovnom evakuacijom iz ugroženih područja, kao što se desilo posle kineskog zemljotresa u 2008. i uragana Katrina u Nju Orleansu 2005.[22]

Školska uredi

Školovanje pilota u civilnom vazduhoplovstvu se razvijalo na iskustvima školovanja vojnih pilota. Dograđivani su specifični segmenti, koji su uslovljeni sa linijskim saobraćajem i drugim zahtevima civilnog vazduhoplovstva.

 
Akrobacije u grupnom letu aviona.

Najčešće su edukacije civilnog i vojnog pilota povezane, tako što su civilni piloti ujedno rezerva za vojsku. Linijski piloti moraju imati specifičnu obuku na višemotornim avionima, posebno u navigaciji i u međunarodnim normama i standardima. To isto važi i za vojne pilote, koji lete u transportnoj avijaciji.

Meteorološko izviđanje i telemetrijsko merenje uredi

Kada nije bilo meteoroloških satelita, radara i druge merne opreme, ova avijacija je imala poseban značaj. Sa razvojem navedenih sistema, ta avijacija je praktično ugašena. Ranije su izdvajani klasični avioni i posebno su opremani za ovu namenu. To su praktično bile leteće meteorološke stanice. U vojnom vazduhoplovstvu se izviđački avioni koriste za ove zadatke. Letovi, za ova ispitivanja, se izvode po posebnoj proceduri i zadanim profilima.

Sportska uredi

Glavni članak: Ultralaki avion
 
Grupni akrobatski skok padobranaca.

Sportska avijacija služi za veći broj disciplina u vazduhoplovnom sportu, kao što su:[23]

Bespilotne letelice uredi

Glavni članak: Bespilotna letelica

Vojno vazduhoplovstvo uredi

Glavni članak: Vojno vazduhoplovstvo

Vojno vazduhoplovstvo je vid (deo) oružanih snaga (vojske), a sastoji se iz više rodova i službi. Jedan, od najznačajnijih rodova vazduhoplovstva je avijacija. Sačinjavaju ga i drugi neophodni rodovi i službe, sa pratećom infrastrukturom. Vojno vazduhoplovstvo je nosilac brzog razvoja ukupnog vazduhoplovstva. Ono je u ratnim i blokovskim nadmetanjima poseban generator razvoja ukupne vazduhoplovne tehnologije. Zaslužno je i za razvoj civilnog saobraćaja i institucionalno obrazovanje i obuku prvih pilota. Vojni piloti su posebna vrsta obrazovanih ljudi, disciplinovani su i specifični po mnogim osobinama. Mnogi iskusniji prelaze na linijske, putničke avione, gde se vrlo brzo adaptiraju.[24]

Vojna avijacija uredi

Postoji više načina klasifikacije vojnih aviona. Jedan od poznatijih je usvojen u ratnom vazduhoplovstvu SAD. Od njega se razlikuje klasifikacija u Rusiji. U bivšoj Jugoslaviji, a sada i u Srbiji se koristi klasifikacija s uvažavanjem ove obe, uz poštovanje specifičnosti.

U principu, vojnu avijaciju sačinjavaju borbeni i neborbeni avioni. Borbeni avioni su lovci, lovci-bombarderi, bombarderi, izviđači, za elektronsko ratovanje i školsko-borbeni. Neborbeni avioni su transportni, cisterne, školski, sanitetski, za vezu itd.[25]

Lovci uredi

 
Tipičan predstavnik lovačke avijacije, Su-27.
Glavni članak: Lovački avion

Lovački avioni imaju prvenstvenu namenu direktne borbe za prevlast u vazdušnom prostoru. Te zadatke izvršavaju presrećući i uništavajući protivničke avione. Sekundarna namena im je dejstvo po zemaljskim ciljevima i izviđanje. Da bi uspešno izvršavali ove zadatke, lovci moraju imati dobre performanse leta i manevar. Traži im se mogućnost velikog raspona između minimalne i maksimalne brzine, kratko vreme za postizanje maksimalne brzine, velika brzinu penjanja, mali radijus zaokreta, veliki plafon leta i efikasno vatreno i raketno naoružanje, integrisano sa sofisticiranom opremom. Savremeni predstavnici su F-22 raptor, Rafal, Jurofajter tajfun, JAS 39 Gripen, F-14 tomket, F-15 igl, MiG-29, Su-27 itd. U poslednje vreme se teži da ti avioni budu višenamenski, kao što su Avion Rafal, JAS 39 Gripen i Jurofajter tajfun. [a][28]

Lovci-bombarderi uredi

Glavni članak: Lovačko-bombarderski avion

Lovci–bombarderi su većeg doleta, na maloj visini leta. Nose veću količinu ubojnih sredstava, za dejstvo vazduh–zemlja. Pri napadu neprijateljskih aviona, ubojna sredstva vazduh–zemlja odbacuju i brane se kao lovci. Naoružani su s vatrenim naoružanjem, vođenim raketama vazduh–vazduh za blisku borbu, vođenim i nevođenim raketama vazduh–zemlja, sa vođenim bombama i sa bombama sa slobodnim padom. Primarni su im zadaci podrške kopnenih i pomorskih borbenih jedinica, a sekundarni borba sa protivničkim avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama i krstarećim raketama.

 
B-2 Spirit.

Ova vrsta avijacije ima dugu tradiciju u primeni, iz perioda Drugog svetskog rata, pa sve do danas. Najpoznatiji su predstavnici Junkers Ju-87 štuka, Il-2 Šturmovik, J-22 Orao, Su-25 i A-10 Tanderbolt.[24]

Bombarderi uredi

Glavni članak: Bombarderski avion

Bombarderi su namenjeni za uništavanje strateških ciljeva na zemlji i moru. U početnoj njihovoj upotrebi, u Drugom svetskom ratu, bili su promovisani od Nemaca za taktičko bombardovanje, kao sredstvo za brzo pobeđivanje neprijatelja (blickrig - nem. Blitzkrieg). U toj ulozi su se koristili Junkers Ju 88A, Meseršmit Bf 29 i Meseršmit Bf 109. Kroz ratna iskustva i razvoj tehnologije, bombarderi su se sve više pomerali prema nameni i zadacima uništavanja strategijskih ciljeva. Na tome putu evolucije su realizovani poznati avioni, Boing B-17, Tu-22, B-52 Stratofortres, B-2 Spirit dr.[25][29]

 
Izviđač MiG-25RBSH.

Izviđači uredi

Izviđački avioni su namenjeni za izviđanje i osmatranje, o aktivnostima, rasporedu snaga i pokretu neprijatelja, u vazdušnom prostoru, na zemlji i moru. Izviđaju i osmatraju meteorološke prilike i druga prirodna zbivanja. Ovi avioni su opremljeni najsavremenijom opremom, iz domena senzora, opto–elektronike i računarske tehnologije. Poznati avioni ove namene su Moskito, U-2 i MiG-25RBSH.[24][25]

 
Tipičan predstavnik za vojne transportne avione je An-124.

Transportni uredi

Vojni transportni avioni se koriste za taktički prevoz žive sile, naoružanja, vojne opreme i borbenih sredstava. Vrlo često, u takvim zadacima, je favorizovanje prevoza uz korišćenje letelica sposobnih da poleću i sleću s kratkih nepripremljenih terena i improvizovanih aerodroma. U tim uslovima imaju prednost transportni helikopteri. Tipični primeri taktičkih transportnih aviona su američki C-17 Globemaster i C-130 Herkules i ruski An-124.[30]

Školski i Školsko–borbeni uredi

Glavni članci: Avion Lasta i G-4 Super Galeb
 
Avion Lasta, namenjen za osnovno školovanje vojnih pilota.

Namena školskih aviona je školovanje i obuka pilota u letenju. Pored opšteg i teoretskog obrazovanja, budući piloti imaju i praktičnu nastavu u letenju na simulatoru na zemlji i na avionima u vazduhu. Praktično učenje letenja se odvija stepenasto na odgovarajućim tipovima školskih aviona i na kraju na odgovarajućem tipu na kome će budući pilot izvršavati svoje profesionalne zadatke. Osnovni elementi letenja se uče na jednostavnim, lakim školskim avionima, zatim se učenici usavršavaju na školskim avionima sa turbo-mlaznim motorom i na kraju na borbenom avionu, za koji se priprema profesionalni pilot. Školski vojni avioni moraju ispunjavati vojne (MIL) propise. Preraspodela broja sati naleta na pojedinom tipu aviona se racionalizuje prema iskustvu. Za školovanje pilota za borbene avione mora pilot-učenik da sedi u ravni simetrije školskog aviona, u ambijentu koji ga očekuje. Za školovanje pilota za transportne avione, pilot-učenik mora proći kroz stepen školovanja i na višemotornom avionu. Za putničke avione iskusniji vojni piloti imaju preobuku i učenje dopunskih oblasti iz pravila o međunarodnom saobraćaju. Postoje i pilotske škole za direktno školovanje pilota za putnički saobraćaj. Piloti za helikoptere se, u drugom stepenu, obučava na toj vrsti letelica. Primeri za tipične školske avione za početnu obuku su Pilatus PC-9 i Avion Lasta. Za sledeći stepen, prelazak na višu kategoriju, je G-2 Galeb, G-4 Super Galeb, Jak-130, Mig AT i Alfa Džet. Ovi avioni pripadaju tako zvanoj kategoriji Školsko–borbenim avionima, pošto su dobro naoružani i imaju daleko ozbiljnije performanse leta. Pogon im je sa turbo–mlaznim motorom, te služe za prelazno školovanje i za borbenu obuku. [b] [31][32][33]

 
Ruski borbeni helikopter Ka-50.

Helikopteri uredi

Glavni članak: Helikopter

Helikopteri su se značajnije počeli proizvoditi i primenjivati posle Drugog svetskog rata. Vrste i namena im je veoma široka od generalnih za lični prevoz do transportnih, teretnih, sanitetskih i oklopno borbenih. Posebno su pogodni za uslove bez aerodromske infrastrukture, a i za poletanja i sletanje u nepristupačnom terenu i neposredno u naseljenim mestima. U mnogim namenama, helikopter ima prednost nad avionom, često su u nekim uslovima i namenama i nezamenjivi.[traži se izvor]

Svemirski vazduhoplovi uredi

 
Atlantik prilazi na sletanje, posle obavljene misije
Glavni članci: Spejs šatl i Buran

Svemirske letelice tipa Spejs šatl (engl. Space Shuttle) su specijalne namene za transport ljudstva i opreme između zemlje u kosmosa.

U Americi operativnu flotu ovih letelice sačinjavaju:

Više nisu operativni:

U Rusiji je operativan Buran, koji može poneti u svemir koristan teret do 30 tona i da vrati na zemlju 20 tona. Pored 2–4 člana posade, Buran nosi i do 6 putnika.[34][35] [36]

Bespilotne letelice uredi

Glavni članak: Bespilotna letelica

Vazduhoplovnotehničko obezbeđenje uredi

Vazduhoplovnotehničko obezbeđenje podrazumeva izvršavanje svih radnji vezanih za ispravnost i zaštitu vazduhoplovne tehnike. Podrazumeva materijalno i tehničko obezbeđenje, za sva vazduhoplovnotehnička sredstva. Te složene poslove izvršava struktura, koja je deo vazduhoplovstva, a naziva se vazduhoplovnotehnička služba. Sačinjavaju je upravne i strukture neposredne realizacije, sa svojim stručnim kadrovima, sastavljenim od specijalista rukovaoca s materijalnim sredstvima, mehaničara, tehničara i inženjera. Vazduhoplovnotehnička služba raspolaže sa najsavršenijim alatima, uređajima, laboratorijama i opremom za ispitivanje i merenje. Ova služba je razvijana, prvo u vojnom vazduhoplovstvu, a kasnije je sa određenim modifikacijama, preneta i u civilno.

 
Remontni radovi na motoru PW2800, aviona P-47D-40 Taderbolt.

Vazduhoplovnotehnička služba preduzima sve mere i izvršava sve radnje vezane za ispravnost letelica, uz striktno poštovanje važećih propisa i normi. Osnovni zadatak je održavanje vazduhoplovne tehnike u ispravnom funkcionalnom i pouzdanom stanju. To se postiže sa organizovanim ekipama za pretpoletne, posleletne i povremene preglede, otklanjanje kvarova i remontne radove. Za svaki tip aviona je striktno propisan način, sadržaj i obim radova u svakom od navedenih nivoa održavanja. Vazduhoplovnotehničko obezbeđenje podrazumeva i materijalno obezbeđenje održavanja vazduhoplovne tehnike. Tu spada obezbeđenje rezervnih delova, potrošnog materijala i potrebnih alata i uređaja, koji se koriste u funkciji održavanja.[37][38]

Vazduhoplovna medicina uredi

 
Fiziološka trenaža
Glavni članak: Vazduhoplovna medicina

Vazduhoplovna medicina je grana preventivne medicine i medicine rada, koja proučava uticaj letenja, vazduhoplova i sredine u kojoj se ono obavlja na organizam pilota, pratećeg letačkog osoblja, padobranaca, putnika u vazdušnom transportu itd. Ona u praksi primenjuje specifične metode preventivno medicinske zaštite u sprečavanju negativnog uticaja letenja na život i zdravlje čoveka i nastanak vanrednih događaja, udesa i katastrofa (koje karakteriše veliki gubitak ljudskih života, materijalnih dobara i poremećaj ekologije).

Pored postojanja mnogih problema, na koje je u svom okruženju naišla avijacija, lekar Vazduhoplovne medicine je samo jedan od mnogih visoko obučenih pojedinca koji radi na minimiziranju mnogih negativnih pojava, tako da čovek može i dalje da ima nadmoć u vazdušnom prostoru.[39]

Vazduhoplovna medicina je značajna komponenta vazduhoplovne bezbednosti i kosmičkih istraživanja.

Vazduhoplovno pravo uredi

Vazduhoplovno pravo predstavlja granu prava, odnosno skup pravnih normi koje se odnose na iskorišćavanje vazdušnog prostora, međunarodnu vazdušnu plovidbu, položaj i saobraćaj vazduhoplova, kao i odnose nastale između njih i kopnenih ili morskih površina namenjenih vazduhoplovstvu ili njihovom preletanju. To je relativno mlada grana prava koja je tek početkom 19. veka postala predmet ozbiljnijeg interesovanja pravnika. Prvi pravni izvori koji regulišu ovu materiju razmatrali su odnos nacionalnih zakonodavstava i bezbednosti od samih letelica (vazduhoplova) i u početku su se odnosili na samo vazduhoplove koji su lakši od vazduha. Ti prvobitni pravni propisi uglavnom su se ograničavali na javno pravni vid vazdušne plovidbe poštujući osnovni princip međunarodnog prava od kojeg se polazi kad je reč o vazduhoplovnom pravu da nacionalni suverenitet države važi i u vazdušnom prostoru. Prvobitno, vazdušni prostor posmatran je slobodan kao otvoreno more i izvan nacionalnog suvereniteta (eksteritorijalnost), da bi vremenom preovladalo mišljenje da on predstavlja deo teritorije koji pripada državi nad kojom se prostire. Početkom XIX veka pitanje uspostavljanja kontrole nad vazdušnim prostorom postaje bitno za očuvanje nacionalnog suvereniteta i sigurnosti izraženo u načelu da „svaka država ima kompletan i ekskluzivan suverenitet u vazdušnom prostoru iznad svoje teritorije“. Razlikuje se unutrašnje i međunarodno vazduhoplovno pravo. Temelji međunarodnog vazduhoplovnog prava postavljeni su 1919. godine donošenjem Konvencije o vazdušnoj plovidbi koja je poznatija pod imenom Pariska konvencija.[40][41]

Vazduhoplovna industrija uredi

Glavni članci: Boing, Makdonel Daglas, Marsel Daso, ANTK Antonov, Mikojan, Suhoj i Iljušin
 
G-2 Galeb u proizvodnji u Sokolu, u Mostaru.

Vazduhoplovna industrija se smatra da je u domenu visoke tehnologije, a pošto je borbena avijacija sa dominantnim uticajem na odbranu zemlje, smatra se i da je ova grana industrije od strategijskog značaja. Pri tome, nije ništa manji njen i ekonomski značaj. Mnoge države su takvo opredeljenje stavili u prve prioritete svoje politike, primeri su Francuska i Švedska. Porast tehnološke složenosti, cena i limitiranje budžeta su doveli do integracije kompanija i centralizacije avio–industrije. U zapadnim državama se ova integracija izvršila oko velikih korporacija, u SAD su Boing (engl. Boeing), Makdonel Daglas (engl. McDonnell Douglas), Lokid (engl. Lockheed Martin). U Francuskoj su svi vazduhoplovni poslovi organizovani preko Aerospecijala (franc. Aérospatiale) i Marsel Dasoa (franc. Dassault Aviation) u Ujedinjenom Kraljevstvu Britiš Aerospejs (engl. British Aerospace) itd. U Rusiji je nasleđena donekle drugačija situacija, njihova je industrija vezana i pod kontrolom je razvojno–projektnih biroa Jakovljeva, Antonova, Mikojana, Suhoja i Iljušina. Vazduhoplovna industrija je u ostalim državama organizovana po manjem ili većem ugledu na ova dva karakteristična uzora.[42][43][44][45]

 
Ratna proizvodnja letećih tvrđava B-24, u toku Drugog svetskog rata
 
Infrastruktura aerodroma u Londonu.

Infrastruktura vazduhoplovstva uredi

Glavni članci: Aerodrom i Kontrola vazdušnog saobraćaja

Infrastruktura vazduhoplovstva je veoma kompleksna, ali se smatra da su njeni ključni delovi aerodromi i sistem Kontrole vazdušnog saobraćaja, u okviru čega i aerodromska kontrola letenja. Ostali delovi infrastrukture vazduhoplovstva su vezani za školovanje kadrova, održavanje vazduhoplovno tehničkih, opštetehničkih i drugih sredstava, smeštaj ljudstva itd.[46]

Institucije vazduhoplovstva uredi

 
Vazduhoplovnotehnički institut
Glavni članci: Vazduhoplovnotehnički institut, Vazduhoplovnomedicinski institut, Vazduhoplovnoopitni centar i Remontni zavod Moma Stanojlović

U državama, gde vazduhoplovstvo ima visok prioritet, odgovarajuće namenske institucije postoje u samom vrhu vladine administracije, sa postojanjem posebnog ministarskog resora za vazduhoplovstvo. Mnogi određuju nivo sa sekreterijatima za vazduhoplovstvo, pri resorima za privredu ili za industriju ili za saobraćaj. Dalje postoje uprave za civilno vazduhoplovstvo i komandno organizacioni sistem vojnih vazduhoplovstava. Vazduhoplovstvo se oslanja na svoje specijalizovane naučno–istraživačke, opitne, verifikaciono–merne, medecinske i druge institucije.

 
Na ulazu u Remontni zavod Moma stanojlović.

Za održavanje, osvežavanje i produženje radnog veka (resursa) vazduhoplovnoj tehnici postoje remontni zavodi.

U svetu su najpoznatnije naučno–istraživačke institucije u oblasti vazduhoplovnih tehnologija: NASA u Americi, CAGI u Rusiji, RAI u Ujedinjenom Kraljevstvu, ONERA u Francuskoj, FFA u Švedskoj, Vazduhoplovnotehnički institut u Jugoslaviji itd. Ovakvo organizovanje se iskustveno nametnulo, kao svetski standard, za vođenje nacionalne strategije u razvoju vazduhoplovnih tehnologija.[47]

U vazduhoplovstvu je veliki broj institucija, organizacija i udruženja, koji međusobno sarađuju i štite svoje interese, ali i daju veliki doprinos u razvoju vazduhoplovstva. Propisi o vazduhoplovnom saobraćaju su standardizovani i regulisani na međunarodnom nivou. O celokupnoj toj problematici, organizacije i standardizacije se staraju međunarodne organizacije i udruženja.[traži se izvor]

 
Ekosistem na Zemlji.

Uticaj na životnu sredinu uredi

Glavni članak: Ekologija

Vazduhoplovstvo višestruko utiče na životnu sredinu:

  • zagađenje atmosfere,
  • buka,
  • poremećaj staništa i puteva leta ptica i
  • izmena prirodnog okruženja sa izgradnjom infrastrukture.

Sve vrste pogona klasičnih vazduhoplova se zasnivaju na principu sagorevanja, čiji se produkti i štetni gasovi ispuštaju u atmosferu. Veliki linijski avioni lete na velikim visina, sa ispuštanjem velikih količina ugljen–dioksida, što povećava efekat staklene bašte. Avioni lete blizu troposfere i ispušteni gasovi u prisustvu staklene bašte sa hemijskom reakcijom menja sastav atmosfere. Gasovi i druge čestice izbačene iz motora na većim visinama stvara aerosol, što doprinosi povećanju formiranja oblaka tipa cirusa. Procenjuje se da ih je vazduhoplovstvo, sa svojim prisustvom, do sada povećalo za 0,2%. Čine se ozbiljni napori da se sagorevanje kod turbomlaznih motora poboljša, čak i kod vojnih aviona, sa primenom tako zvanih ekoloških komora sagorevanja. U tome slučaju bi se smanjila emisija štetnih gasova.

Klipno–elisni pogon je karakterističan sa potrošnjom benzina, koji sadrži olovo i druge otrovne sastojke. Veliki je rizik kontaminacije zemljišta na aerodromima. U poslednje vreme se sve više uvode dizel-motori, a za benzinske motore bezolovni benzin.

Što se tiče buke sa vazduhoplovnim propisima i pravom se ograničava dozvoljeni nivo, što se uslovljava plovidbenim dozvolama.

Poslednjih godina se čine napori i istražuju se pogoni vazduhoplova na bazi korišćenja alternativne energije. Najpoznatiji su programi Avion Helios i Solarni impuls.[48][49][50][51][52]

Vazduhoplovna filatelija uredi

Glavni članak: filatelija

Često državne pošte, za uspešnu operativnu upotrebu pojedinih tipova aviona, kao i za uspešno poslovanje avio–kompanija, izdaju poštanske marke sa grafičkom ilustracijom siluete ili odgovarajuće simbolike. To je posebno bila redovna praksa u Sovjetskom Savezu, gde su izašle jubilarne marke njihove državne pošte u znak priznanja za značaj lovačkih aviona Jak-3 i Jak-9 u Drugom svetskom ratu. Posle rata je produžena ta praksa za davanje priznanja za uspešnost pojedinih aviona. Italijanska pošta je na isti način obeležila priznanje Severnoatlantskoj avio–liniji sa Amerikom, za održavanje veze njihovih iseljenika sa domovinom. U SFRJ su isto izdate jubilarne marke, sa siluetama domaćih aviona, u znak priznanja za uspešan kontinualan razvoj, proizvodnju vojnih aviona i za uspešnu njihovu dugogodišnju operativnu upotrebu u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

Napomene uredi

  1. ^ Višenamenske mogućnosti ovih aviona su obezbeđene s aerodinamičkom i konstruktivnom koncepcijom, sa sofisticiranom opremom i sa izborom naoružanja i podvesnih sredstava. Obezbeđena je mogućnost da pilot u toku leta, ako je prinuđen, promeni odluku o nameni aviona. On tada vrlo jednostavno i brzo izvrši rekonfiguraciju zadatka napadno–navigacijskog sistema, odnosno računara zadataka i odbacivanje podvesnih tereta u slučaju prihvatanja borbe u vazduhu.[26][27]
  2. ^ Početno školovanje vojnog pilota je na slabo naoružanom avionu sa klipnim motorom, često i bez ikakvih elemenata gađanja, raketiranja i bombardovanja. Na njemu je poletanje, sletanje i upravljanje sa određenim specifičnim razlikama, u odnosu na školsko–borbeni avion. Iz tih razloga je neophodan poseban stepen školovanja vojnih pilota na prelaznom (školsko–borbenom) avionu sa turbo–mlaznim motorom. Na njemu se pilot nauči da leti sa turbo–mlaznim pogonom, a takođe se na njemu izvrši i kompletna borbena obuka pilota.[31]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, knjiga 10. p. 568 i 569, Beograd, 1475.
  2. ^ Automata history Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. decembar 2002), Pristupljeno 10.2009 (jezik: engleski)
  3. ^ Eilmer of Malmesbury - биографија Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. новембар 2009) Преузето:10.2009.
  4. ^ AMEIDA, L. Ferrand de, "Gusmão, Bartolomeu Lourenço de", in SERRÃO, Joel, Dicionário de História de Portugal, Porto, Figueirinhas, 1981, vol. III. p. 184–185 (језик: португалски)
  5. ^ Dejours P, Dejours S (1992) "The effects of barometric pressure according to Paul Bert: the question today" International Journal of Sports Medicine 13 Suppl 1:S1-5
  6. ^ „Telegram from Orville Wright in Kitty Hawk, North Carolina, to His Father Announcing Four Successful Flights, 1903 December 17”. World Digital Library. 17. 12. 1903. Приступљено 22. 7. 2013. 
  7. ^ „Форум”. Приступљено 18. 1. 2010. 
  8. ^ Чарлс Линдберг сам на линији Њујорк Париз, Приступљено 10.2009
  9. ^ Lindbergh Medal of Honor, Приступљено 10.2009
  10. ^ Михаило Петровић на енглеском сајту[мртва веза], Приступљено 10.2009
  11. ^ „Историјат Јат ервјеза”. www.jat.com. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 30. 10. 2009. 
  12. ^ „NASA Авион Хелиос”. Приступљено 18. 1. 2010. 
  13. ^ а б в „Цивилно ваздухопловство”. Приступљено 5. 3. 2018. 
  14. ^ Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, knjga 1. p. 365 i 366, Beograd, 1970.
  15. ^ „Генерално авијација 2”. Архивирано из оригинала 3. 1. 2008. г. Приступљено 30. 10. 2009. 
  16. ^ „Каталог”. Приступљено 30. 10. 2009. 
  17. ^ „Ан-2”. Архивирано из оригинала 26. 2. 2008. г. Приступљено 30. 10. 2009. 
  18. ^ Aviation Safety Network, Приступљено 10.2009 (језик: енглески)
  19. ^ Damnjanovic, Predrag. „Канадер”. Mycity-military.com. Приступљено 26. 4. 2011. 
  20. ^ а б в г Dimić, Milorad; Fabijan S. Dimić K. (2000). Primena vazduhoplova vojske Jugoslavije u vazdušnom transportu bolesnika (на sr). Beograd: XIV kongres lekara Srbije i Kongres lekara otadžbine i dijaspore, 194.
  21. ^ а б в г T.K Austin, Aeromedical evacuation-the first 100 years, ADF Health, Vol.3 april 2002.
  22. ^ Ваздухопловна медицина на eMmedicine, Pristupljeno 10.2009. (jezik: engleski)
  23. ^ „"The May-June 1909 Port Aviation Meetings – The World's First Air Races” (PDF). Bent Throttles No. 47. april 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 12. 2009. g. 
  24. ^ a b v „Vojna avijacija”. Pristupljeno 5. 3. 2018. 
  25. ^ a b v „Trenutno razvrstavanje vojnih aviona u SAD”. Pristupljeno 30. 10. 2009. 
  26. ^ „Rafal u FAS”. Приступљено 18. 1. 2010. 
  27. ^ „Магазин о Грипену”. Приступљено 18. 1. 2010. 
  28. ^ „Историја и варијанте Томкета”. Архивирано из оригинала 30. 08. 2005. г. Приступљено 18. 1. 2010. 
  29. ^ Vojna enciklopedija, knjga 1. p. 696 do 700, Beograd, 1973.
  30. ^ Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, knjiga 10. p. 76 do 80, Beograd, 1975.
  31. ^ а б Avioni domaće konstrukcije posle Drugog svetskog rata, Beograd, 1996.g.dr Zlatko Rendulic
  32. ^ Glasnik RV i PVO, 1986.g., br.3
  33. ^ Glasnik RV i PVO, Januar-Februar, 1989.g., br.1
  34. ^ „Сајт Бурана”. Приступљено 18. 1. 2010. 
  35. ^ „Свемир 1”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2021. г. Приступљено 18. 1. 2010. 
  36. ^ „Свемир3”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2009. г. Приступљено 30. 10. 2009. 
  37. ^ Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, knjga 9. p. 683–685, Beograd, 1975.
  38. ^ Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, knjga 10. p. 368, Beograd, 1975.
  39. ^ Dehart & Davis 2002, стр. 720
  40. ^ (језик: француски) Управа за Фр. цивилно ваздухопловство Архивирано на сајту Wayback Machine (6. decembar 2008), Pristupljeno 30. 10. 2009.
  41. ^ „Vsя aviaciя. Meždunarodnый aviacionnый portal”. Pristupljeno 30. 10. 2009. 
  42. ^ „Vazduhoplovna industrija”. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  43. ^ „Boing”. Arhivirano iz originala 25. 03. 2010. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  44. ^ „Daglas”. Arhivirano iz originala 24. 01. 1997. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  45. ^ „Antonov”. Arhivirano iz originala 20. 3. 2011. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  46. ^ „Kontrola vazdušnog saobraćaja”. Arhivirano iz originala 16. 01. 2010. g. Pristupljeno 30. 10. 2009. 
  47. ^ Vojna enciklopedija, Drugo izdanje, knjiga 10. p. 367 i 368, Beograd, 1975.
  48. ^ „Eko 2”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2014. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  49. ^ „Eko 3”. Pristupljeno 18. 1. 2010. [mrtva veza]
  50. ^ „Eko 4”. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  51. ^ „Helios”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2010. g. Pristupljeno 18. 1. 2010. 
  52. ^ „RAFALE-M-88”. Dassault Aviation. 12. 6. 2005. Arhivirano iz originala 4. 12. 2007. g. Pristupljeno 9. 2. 2008. „'The core of the enhanced capabilities of the RAFALE lies in a new Modular Data Processing Unit (MDPU). It is composed of up to 18 flight line-replaceable modules, each with a processing power 50 times higher than that of the 2084 XRI type computer fitted on the early versions of Mirage 2000-5.'” 

Literatura uredi

  • Dehart, R. L.; Davis, J. R. (2002). Fundamentals Of Aerospace Medicine: Translating Research Into Clinical Applications, 3rd Rev Ed. United States: Lippincott Williams And Wilkins. str. 720. ISBN 978-0-7817-2898-0. 

Korišćena izdanja uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ваздухопловство&oldid=27548814”