Valensija
Valensija (šp. Valencia; kat. València) je glavni grad Valensijske autonomne zajednice, kao i pokrajine Valensija.[1]
| Valensija València | |
|---|---|
Valensija | |
.svg) Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Španija |
| Autonomna zajednica | Valensijanska Zajednica |
| Pokrajina | Valensija |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 810.064 |
| — gustina | 6.016,07 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 39° 28′ 13″ S; 0° 22′ 36″ Z / 39.470239° S; 0.376805° Z |
| Aps. visina | 15 m |
| Površina | 134,65 km2 |
  Valensija Valensija na karti Španije | |
| Veb-sajt | |
| valencia.es | |
.jpg)
Valensija je treći grad u Španiji po važnosti i po broju stanovnika: 807.396 stanovnika prema popisu iz 2007[2]. Leži na obalama reke Turija, na istočnoj obali Pirinejskog poluostrva. Osnovana je kao Valentia Edetanorum 138. p. n. e.[1]
Ovo je grad sa dubokom istorijskom tradicijom, pogodnom mediteranskom klimom i brojnim znamenitostima i festivalima.
Istorija uredi
Staro doba (Rimska Valensija) uredi
Valensija je jedan od najstarijih španskih gradova. Osnovali su je Rimljani u vreme konzula Decima Junija Bruta (šp. cónsul Décimo Junio Bruto), tačnije 138. p. n. e. pod imenom „Valentia Edetanorum”[3]. U to vreme Valensija je bila tipično rimski grad jer se nalazila u blizini mora, na rečnom ostrvu ispresecanom rimskim putem, odnosno Vía Augusta, koji je spajao Valensiju sa Rimom, glavnim gradom imperije. Ime je dobila od latinske reči valentia što znači vrednost, odnosno snaga.
Jezgro grada bilo je u blizini današnjeg Trga Bogorodice (šp. Plazа de la Virgen), gde se nalazio romanski forum i raskršće ulica Kardo (šp. Cardo) i Dekumano (šp. Decumano) koje su bile, i danas jesu dve najvažnije ulice u gradu.
Tokom rata između Pompeja Velikog i Sertorija Kvinta 75. godine p. n. e., Valensija je potpuno uništena[4]. Obnovljena je nakon 50 godina kada se na ove prostore vratilo stanovništvo i kada je počela izgradnja velikih infrastrukturnih projekata, a već u prvom veku ona doživljava brzi, urbani rast. Međutim, u trećem veku, Valensija je doživela novu eru dekadencije. Konačno, tokom poslednjih godina vladavine Rimskog carstva u četvrtom veku, grad počinje da formira ranu hrišćansku zajednicu.
Srednji vek uredi
Vizigotski period uredi
Nekoliko vekova kasnije, sa prvim talasima invazije germanskih naroda kao što su Svevi, Vandali, Alani, a kasnije i Vizigoti[1], došlo je do propasti rimske vlasti, a samim tim i administracije, sudova i svega ostalog što su Rimljani doneli, crkva preuzima vlast u gradu i menja stare rimske hramove verskim objektima.
Vizantijskom invazijom na jugozapadu Iberijskog poluostrva 554. god. n. e, Valensija postaje strateški značajan grad jer su se u njoj nalazile vizigotske vojne baze. Nakon proterivanja Vizantijaca 625. godine sledi jedna mračna faza koja istorijski nije dobro poznata, gde nema mnogo arheoloških ostataka i koja svedoči o tome da sredinom sedmog veka život u Valensiji nije bio urban.
U vreme Vizigota, Valensija je bila episkopsko sedište katoličke crkve.
Period pod muslimanima uredi
Valensiju su Mavari (Arapi i Berberi) osvojili 714. godine[1], bez borbe, mirnim putem, i katedrala Svetog Vinsenta je tom prilikom pretvorena u džamiju. Poznato je da je Abd el Rahman, prvi vladar Kordobskog emirata tražio da se grad potpuno uništi, mada je nekoliko godina kasnije njegov sin, Abd alah el Balansi imao neku vrstu samouprave na području Valensije[5]. On je takođe naredio da se izgradi luksuzna palata Rusafa (šp. La Russafa) na periferiji grada, u naselju istog imena. Nažalost, danas nema nikakvih ostataka ove palate.
U ovom periodu grad je dobio naziv Medina el Turab iliti „grad blata”, odnosno „grad prašine”, jer je bio veoma zapušten kada su Mavari došli, i nosio ga je nekoliko vekova.
Kada se islamska kultura uselila u Valensiju, tada zvanu Balansija, ona kreće da napreduje, da se razvija i postaje jedan od značajnijih trgovačkih centara, poznat po proizvodnji papira, keramike, stakla i svile. Iz ovog perioda do danas su sačuvane mnoge vredne građevine, ostaci starih zidova, kupatilo Admirala (šp. Baños del Almirante), katedrala i toranj Migelete (šp. EL Miguelete), koji je bio minaret stare džamije.
Posle smrti Almanzora i nemira koji su usledili ubrzo zatim, muslimanski Al-Andalus se podelio na mnoštvo malih država poznatih kao taife. Jedna od njih je bila taifa Valensija i postojala je u četiri različitih razdoblja : 1010—1065, 1075—1099, 1145—1147. i poslednje od 1229. do 1238.
Valensija, odnosno Balansija doživljava preporod u vreme kraljevstva taifa u 11. veku. Grad raste, a za vreme vladavine Abd el Asisa podignut je gradski zid, čiji ostaci postoje i danas. Kastiljanski plemić Rodrigo Dijaz de Vivar (šp. Rodrigo Diaz de Vivar), poznatiji kao Sid (šp. El Cid) imao je nameru da osnuje sopstvenu kraljevinu na Mediteranu, ušao je u pokrajinu u pratnji arapsko–hrišćanske vojske i opkolio je grad početkom 1092. godine. On je rušio džamije i gradio crkve jer je želeo da Valensija bude centar hrišćanstva. On je vladao Valensijom do 1099. godine, odnosno do svoje smrti. Nakon njegove smrti gradom vlada njegova udovica, do 1102. godine kada grad ponovo osvajaju Arapi, ovoga puta Almoravidi.
Pad moći vlasti Almoravida poklapa se sa jačanjem i usponom severnoafričke dinastije Almohada koji su kontrolisali poluostrvo od 1145. godine. Međutim njihov ulazak u Valensiju bio je zaustavljen od strane Mardanisa, kralja Valensije i Mursije, ali konačno 1171. godine Valensija pada u ruke severoafrikanaca[6].
Hrišćanska rekonkista uredi
Godine 1238, grad osvaja Hajme I. Posle pobede hrišćana, muslimansko stanovništvo je proterano i podeljeno na one koji su učestvovali u osvajanju grada, odnosno rekonkisti, a dokaze o tome nalazimo u knjizi pod nazivom „Llibre del Repartiment”. Hajme je uveo nove zakone i prava (šp. los Fueros de Valencia), koji su se nekoliko godina kasnije proširili na celu kraljevinu. U to vreme, grad prolazi kroz novu fazu istorije, koju obeležavaju drugačije uređenje i novi jezik, i tada se postavljaju temelji za ono što je Valensija danas.
Prema podacima o kapitulaciji, Valensija je imala populaciju od 120.000 muslimana, 65.000 hrišćana i 2.000 Jevreja. Prema arapskom istoričaru Huseinu Monesu sa Univerziteta u Kairu, ovo su bile reči koje sam kralj Zajan rekao Hajmeu I kada mu je predavao ključeve grada:
„U Valensiji zajedno žive muslimani, plemeniti ljudi iz mog sela, hrišćani i Jevreji. Nadam se da ćete znati da vladate njima kako bi nastavili da žive u istoj harmoniji i da obrađuju ovu plemenitu zemlju zajedno. Ovde je, za vreme moje vladavine bilo povoriki za Svetu nedelju (šp. Semana Santa) i hrišćani su slobodno koristili svoju religiju, jer Kuran p. n. e. i Bogorodicu. Nadam se da ćete vi biti isti prema muslimanima u Valensiji.”
Grad je prošao kroz ozbiljnu i veliku nevolju sredinom XIV veka. Sa jedne strane, crna smrt (šp. la peste negra) 1348. godine i razne epidemije koje su smanjile broj stanovnika, i sa druge strane, serija ratova i ustanaka, kao što je rat Unije (šp. Guerra de la Unión), odnosno pobuna građana protiv monarhije, zatim rat sa Kastiljom, kada je grad morao da podigne novi zid u dva navrata (1363. i 1364. godine), kako bi sprečili kastiljanske napade. U ovim godinama koegzistencija između zajednica koje su živele u gradu (hrišćani, Jevreji i muslimani) je bila prilično zategnuta, puna konflikata. Jevreji, koji su živeli u ulici Mar (šp. la calle de la Mar) ekonomski i socijalno su napredovali, i njihov kvart se postepeno širio.
Sa druge strane, muslimani koji su ostali u gradu nakon hrišćanske rekonkiste, bili su smešteni u blizini pijace Mosen Sorelj (šp. Mosen Sorell). U 1391. godini nekontrolisana grupa ljudi napala je jevrejsku četvrt, što je dovelo do veoma brzog nestanka ove zajednice, a njeni članovi primorani su da pređu u hrišćanstvo. U 1456. godine, opet dolazi do napada, ali ovog puta na Mavare, ali njegove posledice su bile manje važne.
Zlatno doba Valensije uredi
XIV vek, poznat u istoriji kao zlatno doba Valensije, bio je vreme ekonomskog, kulturnog i umetničkog rasta i napretka grada. Takođe Valensija je u to doba bila najnaseljeniji grad Kraljevine Aragon. Lokalna industrija, pre svega tekstilna doživljava veliki razvoj. U ovom periodu stvorena je Taula de canvas, institucija koja je bila zadužena za razne finansijske poslove.
Valensijski bankari pozajmili su novac Izabeli I za Kolumbova putovanja 1492. godine. Krajem 15. veka podignuta je zgrada pod nazivom Tržnica svile (šp. Lonja de la Seda). Tako je grad postao trgovački centar i privlačio je trgovce sa svih strana. Ovaj ekonomski bum ogleda se i u kulturnom i umetničkom životu. U ovo doba izgradile su se neke od najpoznatijih i najvažnijih valensijskih zgrada koje i danas privlače veliki broj turista. Neke od njih su: Kule Seranos (šp. las torres de Serranos), Tržnica svile, Kraljevska kapela manastira Santo Domingo itd[7].
Što se slikarstva i skulpture tiče, flamanski i italijanski trendovi i forme utiču na mnoge umetnike, na Ljuisa Dalmaua (šp. Lluís Dalmau), Gonsala Perisa (kat. Gonçal Peris) i Damijana Formenta (šp. Damian Forment). U književnosti jako su bitna i značajna dela Ausiasa Marka (šp. Ausias March), Isabele de Viljene (šp. Isabel de Villena), Ramona Ljulja (šp. Ramon Llull) i drugih. Godine 1460. napisan je i prvi roman zapadne književnosti „Beli tiranin” (šp. Tirant lo Blanch), to je jedan viteški roman koji je veoma uticao na dela Servantesa i Šekspira. Takođe, u ovom periodu, između 1499. i 1502. godine osnovan je univerzitet u Valensiji (šp. Universidad de Valencia), pod imenom „Estudi General’’[7].
Moderno doba uredi
Nakon otkrića Amerike, evropska ekonomija je bila orijentisana ka Atlantiku na štetu mediteranske trgovine. Uprkos dinastičkom ujedinjenju Aragona sa Kastiljom, osvajanje i eksploatacija Amerike bio je glavni cilj Kastilje.
Valensijancima, Kataloncima, Aragoncima i Majorčanima bilo je zabranjeno prekookeansko prenošenje trgovine. Suočena sa ovim, Valensija je ušla u tešku ekonomsku krizu, koja se manifestovala pobunom u Nemačkoj 1519—1522. To je bila društvena pobuna protiv plemstva, koje je napustilo grad pre epidemije kuge 1519. godine. Ustanak i njeni lideri su brutalno potisnuti od strane vicekraljice Žermene de Foa (šp. Germana de Foix). Smatra se da je lično ona potpisala naloge za ubistvo 100 bivših pobunjenika, a izvori dokazuju da je bilo čak 800 pogubljenih.
Kriza postaje sve ozbiljnija proterivanjem Jevreja i Mavara 1609, koji su činili skoro jednu trećinu ukupnog stanovništva kraljevine. Kasnije, tokom Katalonskog ustanka 1640—1652, Valensija je pretrpela još veće ekonomske katastrofe.
Valensija sa Burbonima uredi
Pad grada dostigao je vrhunac u ratu za špansko nasleđe (šp. Guerra de Sucesión Española) 1702—1709. i on je označio kraj političke i pravne nezavisnosti Kraljevine Valensije. Tokom ovog rata, Valensija je stala na stranu Karla II. Po uredbi Nueva Planta (šp. Nueva Planta) Valensiji su ukinute drevne povelje. Burbonske snage spalile su mnoge važne gradove poput Hative (šp. Játiva), gde su slike španskih Burbona okačene naopačke u znak protesta protiv ovog dana[8].
Prestonica je premeštena u Orivelu, što su građani Valensije smatrali uvredom. Filip je naredio veću da se sastane sa vicekraljem Valensije, kardinalom Luisom de Beljugom, koji se suprotstavio promeni prestonice, koja se nalazila blizu religioznog, kulturnog i sada političkog centra Mursije. Dakle, s obzirom na njegovu mržnju prema Oriveli, koja je bombardovala i opljačkala Valensiju za vreme rata za špansko nasleđe, kardinal je podneo ostavku u vicekraljevstvu, zbog čega je Filip konačno popustio, i vratio prestonicu u Valensiju[8].
Sa ukidanjem valensijskih povelja i uređenjem carstva i njegove prestonice na zakonima i običajima Kastilje, najveći državni zvaničnici se nisu više birali, već su imenovani direktno iz Madrida. Valensija je morala da se navikne da bude okupiran grad i da živi uz prisustvo trupa u Citadeli, u blizini manastira Santo Domingo, kao i u mnogim drugim objektima[8].
XX i XXI vek uredi
Tokom 20. veka Valensija je postala treći najnaseljeniji grad u Španiji. Ona je, takođe, bila treći grad i u industrijskom i ekonomskom razvoju zahvaljujući stvaranju banke (šp. banco de Valencia), 1900, izgradnji centralnog tržišta (šp. El mercado Central) i tržišta Kolon (šp. El Colón), i izgradnji Severne železničke stanice (šp. Еstación del Norte).
Valensija je postala glavni grad Republike Španije 6. novembra 1936. godine, pod upravom Fransiska Kabaljera (šp. Francisco Largo Caballero), predsednika vlade. Međutim, 17. maja 1937, vlada je prešla u ruke Huana Negrina (šp. Juan Negrín), a 31. oktobra iste godine, premešta sedište u Barselonu.
13. januara 1937. grad je prvi put bombardovan od strane broda fašističke italijanske mornarice, koji je to učinio po nalogu Benita Musolinija (ital. Benito Mussolini). Bombardovanje je nanelo mnogo štete i to u nekoliko navrata. Ovi napadi su ostavili 2.831 mrtvih i 847 ranjenih, mada se procenjuje da je broj žrtava bio veći.
Nakon velike poplave u Valensiji 1957, novi kanal izgrađen je na periferiji grada, a stari je renoviran u zonu za rekreaciju. Početkom šezdesetih godina počeo je ekonomski oporavak, a Valensija je doživela dramatičan porast stanovništva zahvaljujući imigraciji, realizaciji velikih urbanističkih projekata i poboljšanju infrastrukture.
Sa pojavom demokratije u Španiji, drevno carstvo Valensije se pretvorilo u autonomnu zajednicu (šp. la Comunidad Valenciana), a statut o autonomiji iz 1982. je proglasio Valensiju glavnim gradom.
Uprkos tome, u noći 23. februara 1981. dogodio se pokušaj državnog udara u Valensiji, koji je započeo Hajme Milans del Boš (šp. Jaime Miláns del Bosch) i koji je, srećom, propao.
Demokratija je dovela do oporavka valensijskog jezika i kulture, ali nije mogla da spreči neke socijalne tenzije oko simbola. Ovaj sukob poznat je kao bitka Valensije (šp. la Batalla de Valencia) i on podelio ovaj grad kako društveno, tako i politički.
Tokom prvih 25 godina demokratije, Valensija doživljava veliki razvoj, i to uglavnom zahvaljujući ostvarenjima kao što su: Palata muzike (šp. el Palacio de la Música), Palata kongresa (šp. el Palacio de Congresos), metro, Grad nauke i umetnosti (šp. la Ciudad de las Artes y las Ciencias), itd. Ovi javni radovi su doprineli poboljšanju gradskog života, kao i povećavanju broja turista.
Geografija uredi
Grad se nalazi na obalama reke Turije, na istočnoj obali Iberijskog poluostrva i zapadnom delu Sredozemnog mora. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 15 m. Površina Valensije iznosi 134 km². Treći je grad po veličini u Španiji i jedan je od glavnih industrijskih centara u državi[9].
Klima uredi
Valensija ima mediteransku blagu i vlažnu klimu. Prosečna godišnja temperatura u Valensiji u toku dana je 22,3 °C i 13,4 °C tokom noći. U najhladnijem mesecu, januaru, obično se temperatura kreće od 10 do 20 °C u toku dana i od 2 do 12 °C tokom noći.
U najtoplijem mesecu, avgustu, obično se temperatura kreće od 27 do 34 °C u toku dana i oko 22 °C noću. Velike oscilacije temperature su retke.
Zime u Valensiji su veoma blage. Decembar, januar i februar su najhladniji meseci. Temperatura prelazi 20 °C samo nekoliko dana u toku zime. Zbog veoma blage temperature u zimskom periodu, najveći deo vegetacije ostaje zelen tokom cele godine.
U martu temperatura često prelazi 20 °C, sa prosečnom temperaturom od oko 19 °C u toku dana i 9 °C noću.
Leta su u Valensiji duga i topla. Generalno, letnja sezona traje oko osam meseci, od aprila do novembra. Već u aprilu redovne temperature prelaze 20 °C, mada je u ovom mesecu temperatura mora niža, od oko 15-16 °C. Jul i avgust su najtopliji meseci, sa prosečnom temperaturom oko 29 °C u toku dana i 22 °C noću. Letnja sezona se završava u novembru. U ovom mesecu se ponekad javljaju dani sa temperaturom ispod 20 °C, a temperatura mora u novembru je niža i iznosi oko 18 °C.
Sunčani period iznosi 2.660 sati godišnje. To je malo iznad proseka za južnu polovinu Evrope, jer u ovom delu kontinenta, sunčani period varira od oko 2.000 do oko 3.000 časova godišnje. Dok prosečne padavine iznose 454 mm godišnje, a najviše ih ima u jesen[10].
| Klima (Valensija) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Srednji maksimum, °C (°F) | 16,1 (61) |
17,2 (63) |
18,7 (65,7) |
20,2 (68,4) |
22,8 (73) |
26,2 (79,2) |
29,1 (84,4) |
29,6 (85,3) |
27,6 (81,7) |
23,6 (74,5) |
19,5 (67,1) |
16,8 (62,2) |
22,3 (72,1) |
| Prosek, °C (°F) | 11,5 (52,7) |
12,6 (54,7) |
13,9 (57) |
15,5 (59,9) |
18,4 (65,1) |
22,1 (71,8) |
24,9 (76,8) |
25,5 (77,9) |
23,1 (73,6) |
19,1 (66,4) |
14,9 (58,8) |
12,4 (54,3) |
17,8 (64) |
| Srednji minimum, °C (°F) | 7,0 (44,6) |
7,9 (46,2) |
9,0 (48,2) |
10,8 (51,4) |
14,1 (57,4) |
17,9 (64,2) |
20,8 (69,4) |
21,4 (70,5) |
18,6 (65,5) |
14,5 (58,1) |
10,4 (50,7) |
8,1 (46,6) |
13,4 (56,1) |
| Količina padavina, mm (in) | 36 (14,2) |
32 (12,6) |
35 (13,8) |
37 (14,6) |
34 (13,4) |
23 (9,1) |
9 (3,5) |
19 (7,5) |
51 (20,1) |
74 (29,1) |
51 (20,1) |
52 (20,5) |
454 (178,7) |
| [traži se izvor] | |||||||||||||
Stanovništvo uredi
Prema proceni, u gradu je 2008. živelo 807.200 stanovnika. [11]
.PNG)
Prema popisu iz 2006. godine[12], Valensija ima 805.304 stanovnika (388.401 muškaraca i 416.903 žena), a prema proceni iz 2007. godine, Valensija broji 807.396 stanovnika na teritoriji grada bez prigradskih naselja, a sa prigradskim naseljima oko 1,5 milion stanovnika.
Oko 12,3% ukupnog stanovništva čine stranci — imigranti, uglavnom hispanoameričkog porekla (52% od ukupnog popisanog broja imigranata), a slede ih imigranti iz drugih evropskih zemalja (24,20%). Najbrojniji su Ekvadorci (18.176), Kolumbijci (10.097) i Bolivijanci (8.121). Prema procenama Statističkog zavoda Valensijske Pokrajine[13], 2010. godine Valensija je imala 861.696 stanovnika.
| 1981. | 1989. | 1991. | 2001. | 2002. |
|---|---|---|---|---|
| 751.734 | 752.909[14] | 777.427 | 750.476 | 738.441[14] |
Ekonomija uredi
Valensija je grad u kome, poslednjih decenija, turizam i građevinarstvo veoma doprinose ekonomiji. Ujedno dolazi do širenja saobraćaja i telekomunikacija.
Iako je 2008. godina najviše bila pogođena ekonomskom krizom, sa najvećom stopom nezaposlenosti, Valensija je uspela da je ublaži za nekoliko godina. Uticaj obrazovanja, nauke, medija, zabave, mode, trgovine i umetnosti, načinili su Valensiju jednom od najznačajnijih gradova u svetu.
Ovaj grad ima takvu ekonomiju i položaj da se veliki broj stanovništva uglavnom bavi uslužnim delatnostima, dok se znatno manji procenat ljudi bavi poljoprivredom. Valensija i dalje održava industrijsku bazu u kojoj je zaposleno 5,5% stanovništva. Takođe, ekonomiji ovog grada doprinosi i fabrika automobila Ford (engl. Ford Motor Company) koja se nalazi u predgrađu Valensije.
Turizam uredi
_01.jpg)
Kao jedan od najlepših gradova mediteranske obale, Valensija spada u najtraženije evropske turističke destinacije. Valensiju s pravom nazivaju i gradom nauke, umetnosti i provoda. Bogato kulturno-istorijsko nasleđe, prelepe, duge plaže, brojni hoteli, restorani, barovi, klubovi i srdačni ljudi svakodnevno doprinose reputaciji ovog grada.
Od sredine devedesetih, Valensija, grad koji je nekada bio industrijski, počinje brzo da se razvija, što se odrazilo i na kulturu i turizam. Obnovljene su mnoge lokalne znamenitosti, uključujući kule srednjovekovnog grada Tores de Seranos (šp. Torres de Serranos) i Tores de Kvart (kat. Les Torres de Quart), koje podsećaju na stara vremena, kada su zidine štitile grad. Poznat je i manastir San Migel (šp. San Miguel), koji sada ima i svoju biblioteku.
Izgrađeno je šetalište dugo 4 km pored plaža na severnoj strani luke. To su plaže Arenas (šp. Playa Las Arenas), Kabanjal (šp. Playa Cabañal) i Malvarosa (šp. Playa de la Malvarrosa), a šetalište se naziva Paseo Maritimo (šp. Paseo Marítimo).
Grad ima brojne kongresne centre, kao i hotele sa pet zvezdica koji su neophodni za razvoj vrhunskog turizma. Zatim, ovde se održavaju brojni festivali, koji čine ovaj grad živopisnijim i posećenijim, poput festivala Faljas (šp. Las Fallas) i Tomatina de Bunjol (šp. Tomatina de Buñol). U ovom grad mogu se videti prelepi trgovi, Trg Device Marije (šp. Plaza de la Virgen María), gde se nalaze Valensijska katedrala i bazilika Svete Marije, dok se za vreme praznika otvaraju Vrata apostola (šp. La Puerta de los Apóstoles). Takođe, poznati trgovi su Trg skupštine (šp. Ayuntamiento de Valencia), i Trg bikova (šp. Plaza de Toros)[15].
Trgovina uredi
Luka Valensije je najveća luka na zapadnoj obali Mediterana. Ona je peta najprometnija luka u Evropi, takođe je najveća u Španiji i u basenu Sredozemnog mora. Oni pružaju usluge za oko 7.500 brodova svake godine.
Proizvodni sektor Valensije fokusiran je na metalurgiji, brodogradnji, hemikalijama i tekstilu. Najviše se izvoze prehrambeni proizvodi i pića, kao i pomorandže, pirinač, nameštaj, keramičke pločice i gvožđe.
Osim toga, Valensija je poznata po tome što se trgovina odvija na pijacama kao što su Centralna pijaca (šp. El Mercado central), koja je jedna od najstarijih evropskih pijaca. Smeštena je na 8.000 m². Postoji više od 1.000 štandova na kojima se prodaje meso, povrće, voće i riba. Posetioci dolaze na ovo mesto kako bi uživali i u brojnim restoranima i barovima koji se ovde nalaze.
Takođe, Merkado de Kolon (šp. Mercado de Colón) je još jedna poznata pijaca u Valensiji.
Korte ingles (šp. El Corte Inglés) i Saler (šp. El Saler) njihovi su čuveni tržni centri.
Saobraćaj uredi
Javni prevoz u Valensiji je obezbeđen od strane Železnice Valensije (kat. Ferrocarrils de la Generalitat Valenciana) koji posluje sa Metrovalensijom (šp. Metrovalencia), kao i drugim autobuskim i tramvajskim kompanijama.
Glavni železnički terminal je poznat pod nazivom Severna stanica (šp. Estación del nord). Valensija ima veoma razvijenu podzemnu železnicu koja se sastoji od 5 linija, koje povezuju predgrađa sa gradom. Jedna od tih linija vodi do aerodroma Valensija, koji se nalazi 5,6 km zapadno od centra grada.
Takođe, ovaj grad omogućuje posetiocima i stanovnicima iznajmljivanje bicikala.
Kultura uredi
Valensijska kultura predstavlja spoj uticaja različitih naroda koji su u istoriji naseljavali njenu teritoriju. Kao posledica toga nastao je veliki broj mesta i građevina koji su od izuzetnog značaja za celokupnu svetsku kulturnu baštinu. Ali ti uticaji su prisutni i u mnogim drugim aspektima i spoj su tradicionalnog i savremenog.
Jezik uredi
Dva zvanična jezika u Valensiji su valensijski (kat. valenciàn) i španski (šp. español). Valensijski je 1982. godine proglašen službenim jezikom, i zapravo predstavlja drugi naziv za katalonski kat. catalàn koji se govori u Valensijskoj pokrajini. Ipak, pred EU zvanično postoje dva različita jezika, iako se prevod evropskog Ustava na ova dva jezika razlikuje u samo 23 reči.
Zbog političkih i demografskih razloga iz prošlosti, španskih govornika ima znatno više, što dokazuje i anketa sprovedena 2005. godine prema kojoj valensijski jezik govori samo 39,5% stanovništva, i to kod kuće, a 33% sa prijateljima. Ipak, vlada naglašava korišćenje lokalnog jezika[16].
Hrana uredi
Valensijsku kuhinju čine raznovrsni sastojci od mesa do povrća, dok narod ovog grada, kao i svi Španci, uživaju u začinjenoj hrani.
Valensija je čuvena po izvozu pirinča, te je jedno od njenih najpoznatijih jela, paelja (šp. la paella), sačinjena od njega. Pirinču se dodaje povrće, meso poput piletine, zečetine, ili riba, dok je glavni začin ovog jela, onaj koji mu daje žutu boju, šafran. Paelji se dodaje i umak alioli, sličan našem majonezu, koji Valensijanci obožavaju.
Drugi proizvod po čijem uzgoju su poznati jesu pomorandže. Patka sa narandžinim sokom (šp. Pato a la naranja) još jedno je tradicionalno jelo Valensije.
Čuveni dezert koji Valensijanci spremaju je turon (šp. Turron), on se obično pravi od meda, šećera i belanaca, sa prženim bademima ili orasima. Najčešće je pravougaonog ili okruglog oblika.
Od pića možete uživati u njihovom vinu tinto de verano (šp. tinto de veranо), a ako ste obožavaoci koktela, možete naručiti kubatu (šp. la cubata), dok je njihovo nacionalno bezalkoholno piće orćata (šp. la horchata), koja se pravi od mešavine lešnika ili badema sa šećerom i vodom[17].
Univerziteti uredi
U Valensiji postoje 2 univerziteta. Univerzitet u Valensiji je osnovan 1499. godine i ubraja se među najstarije Univerzitete u Španiji. Smatra se jednom od vodećih akademskih institucija. Sastoji se od 18 škola i fakulteta koji su raspoređeni u 3 glavna kampusa. Svaka zgrada ima različita akademska odeljenja i nudi osnovne, master i doktorske studije. Glavni kampusi su:
- Burhasot (šp. Burjassot) poseduje Biološki, Farmaceutski, Fizički, Hemijski, Matematički i Fakultet inženjerstva.
- Blasko Ibanjes (šp. Blasco Ibáñez) se sastoji od Medicinskog i Stomatološkog, Fizioterapeutskog, Filološkog, Fakulteta za filozofiju i obrazovne nauke, Fakulteta za psihologiju, geografiju i istoriju, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i Fakultet za negu lepote.
- Taronhers (šp. Tarongers) poseduje Pravni fakultet, Fakultet za ekonomiju i biznis, Fakultet društvenih nauka, a odnedavno postoji i škola Osnovnih obuka nastavnika[18].
Politehnički Univerzitet u Valensiji je osnovan 1968. godine. Do 1971. godine to je bila Visoka politehnička škola, a potom je postao Univerzitet. Obuhvata 5 kampusa, u okviru kojih postoji 14 škola i Univerziteta: Fakultet za poslovnu administraciju i menadžment, Fakultet likovnih umetnosti, Visoka politehnička škola u Alkoji, Visoka politehnička škola u Gandiji, Fakultet za kompjuterske nauke, Arhitektonski fakultet, Građevinski fakultet, Škola visokog menadžmenta, Geodezijska tehnička škola, Škola kartografije i premeravanja Zemlje, Škola ruralnih sredina i enologije, Škola tehničkog dizajna, Škola za telekomunikacije, Škola poljoprivrednog inženjerstva.
Među istaknutijim ličnostima koji su diplomirali na ovom fakultetu ubrajaju se Santijago Kalatrava i Viktorija Franses.
Od instituta, Princ Filip (šp. Principe Felipe) je jedan od najprestižnijih naučnih ustanova u svetu, a bavi se, između ostalog, i regenerativnom medicinom. Na njemu rade i neki srpski naučnici poput dr Miodraga Stojkovića i dr Slavena Ercega[19].
Festivali uredi
.jpg)
Valensija je poznata kao grad u kojem se održava veliki broj festivala. Jedan od najboljih festivala u Valensiji jeste Tomatina de Bunjol (šp. Tomatina de Buñol). Kao i svake godine, poslednje srede u avgustu, više od 40.000 ljudi okuplja se radi učestvovanja u jednoj prijateljskoj bici u kojoj više od 110 tona zrelog paradajza „leti u vazduhu“. Već od 11 časova pre podne, kamioni puni paradajza počinju da defiluju ulicama Valensije, istovremeno prskajući svojim velikim projektilima zidove zgrada, učesnike, pa čak i gledaoce koji se zateknu u blizini.
Jedan sat nakon toga, čistači vodom vraćaju zgradama prvobitnu boju, paradajz polako nestaje i sve se vraća u normalu. Njima je potrebno samo dva sata da operu ulice, i to uz svesrdnu pomoć građana koji učestvuju kao volonteri.
Faljas (Las Fallas) takođe spada u grupu najboljih festivala koji se održavaju u Valensiji. Ovo je žurka zabavnog karaktera i, bez sumnje, predstavlja jedan od najoriginalnijih festivala u Španiji. Valensija, iako poznata kao miran grad, za ovu priliku postaje mesto okupljanja svih ljudi sveta koji žele da budu deo ove manifestacije.
Centralna tema festivala je stvaranje i uništavanje lutaka koje su predstavljene u vidu ogromnih statua napravljenih od zapaljivih materijala kao što su karton i drvo. Statue su izuzetno teške i potrebna je cela jedna godina za njihovu izradu. One ostaju na jednom mestu sve do 19. marta, dana poznatog kao spaljivanje (šp. La Cremá) kada se, tačno u ponoć, ulično svetlo gasi, masa počinje da trči, statue bivaju zapaljene i tek tada se mogu uočiti prave čari ovog festivala.
Nažalost, tokom godina, vatrogasci su morali mnogo puta da intervenišu, pa su morali da osmisle razne načine za osiguranje okolnih zgrada od neželjenih i slučajnih zapaljenja[traži se izvor].
Znamenitosti uredi
Valensija je grad koji odiše bogatom arhitekturom i kulturom, prisutnom u svakom delu grada. To je mesto gde se može doći u dodir sa raznim muzejima i građevinama koje oslikavaju stilove poput onih iz doba Rimljana, pa sve do modernih zgrada iz 21. veka.
Muzeji uredi
Muzej nauke i umetnosti uredi
Među najznačajnijim znamenitostima Valensije se nalazi remek-delo Santjaga Kalatrave, Muzej nauke i umetnosti (kat. ’’La Ciutat de les Arts i les Ciències’’). Ovo je veliki kulturni i zabavni kompleks, koji je postao poznat širom sveta ne samo zbog svoje arhitekture, već i zbog mogućnosti da zabavi, nauči i oduševi svojim sadržajem. A njega sačinjavaju:
- Palata umetnosti „Kraljica Sofija” (kat. Palau de lес Artс Reina Sofía) je, u stvari, zgrada opere, koja se prostire na 40.000 m², i sa svojih 17 spratova (14 iznad, i 3 ispod zemlje), čini najvišu operu na svetu.
.jpg)
- Hemisferik (kat. ’’L'Hemisfèric’’) je unikatna bioskopska sala u obliku ljudskog oka, čija je ‘zenica’ poluloptastog oblika, ali kroz svoj odraz u bazenu odaje izgled prave kugle. Ovaj bioskop ima 3 načina projekcije: IMAKS, trodimenzionalnu i digitalnu projekciju. Takođe, ova građevina predstavlja najveću filmsku salu u Španiji.
- Muzej nauke „Princ Filip” (kat. el Museu de les Ciències Príncipe Felipe) mesto je gde je nauka potpuno dostupna publici, i gde svi posetioci iste mogu da uživaju u razgledanju eksponata, kao i da učestvuju u svim radionicama i aktivnostima koje ovaj muzej organizuje, i to ne samo da bi se zabavili već i da bi se što više približili nauci.
- Okeanografski muzej (kat. L'Oceanogràfic) najveći je akvarijum u Evropi, koji je dizajnirao skulptor Feliks Kandela (šp. Félix Саndelа). U ovom muzeju možemo videti 450.000 morskih životinja (500 vrsta) počev od Antarktika, Arktika, sve do tropskih krajeva sveta, pa čak i one koje su veoma retke u svetu, kao što je belunga kit.
- Umbrakle (kat. L'Umbracle), gradski vrt, u kome se posetioci mogu upoznati sa najpoznatijim biljnim vrstama karakterističnim za ove predele. Ali u ovom objektu, koji je posebno zanimljiv noću, jer se pretvara u diskoteku, može se pronaći i galerija sa skulpturama savremenih umetnika.
- Agora (kat. l'Àgora), mesto gde se održavaju mnogi kongresi, konvencije, prezentacije, koncerti, kao i sportske manifestacije poput teniskog turnira „Valensija Open 500” (šp. Valencia Open 500)[20].
Muzej lepih umetnosti uredi
Godine 1913, osnovan je najznačajniji muzej umetnosti u Valensiji, Muzej lepih umetnosti (kat. Museu de Belles Arts de Valencia), koji ima oko 2.000 radova, a većina njih datira iz 14-17. veka, uključujući i autoportret Dijega Velaskeza, kao i slike legendarnih umetnika poput Ticijana, El Greka, Fransiska Goje i mnogih drugih[traži se izvor].
Muzej Faljero uredi
Svake godine nekolicina umetnika iznova izrađuje nove, raznolike figure od zapaljivih materijala (drvo, karton, poliester, itd.) čije se makete, nakon takmičenja i izbora najlepše figure na festivalu Faljas, izlože u ovom muzeju. Takođe, ovde se, pored etapa i procesa realizacije ovih veoma interesantnih figura, mogu videti i njihove fotografije sa početka 20. veka, kao i kompletna istorija festivala[traži se izvor].
Muzej praistorije Valensije uredi
Muzej praistorije Valensije (kat. ’’Museu de Prehistòria de València’’), muzej u kome su izloženi arheološki predmeti koji su pronađeni u periodu od paleolita do epohe kada su Iberijskim poluostrvom dominirali Vizigoti[21].
Muzej koride uredi
Muzej koride (kat. El Museu Taurí de València) osnovan je 1929. godine, i kao takav je jedan od najstarijih muzeja u Španiji. Svrha ovog muzeja je promocija opreme koju toreadori upotrebljavaju, ali i prikaz evolucije koride od njenog nastanka do danas. Takođe, muzej redovno organizuje borbe sa bikovima, koje su možda jedini način da se dođe oči u oči sa ovakvom vrstom zabave[22].
Parkovi uredi
Valensija je grad koji se veoma zalaže za očuvanje životne sredine i prirode i samim tim može se pohvaliti velikim brojem parkova, vrtova i bašti u kojima se čuva i neguje priroda.
Biopark uredi
Biopark (engl. Bioparc) predstavlja prirodu bez granica unutar Valensije, to je mesto gde se uživa u lepoti prirode, gde se otkrivaju nove stvari, ali i gde se razume i ceni prirodni svet. Ovaj velelepni prostor, površine 100.000 m², kreiran je tako da se posetioci osete kao u divljini dok uživaju u prizorima iz savane, Madagaskara ili ekvatorijalne Afrike koji su ovde rekonstruisani.
Neke od vrsta koje ovde žive su antilope, žirafe, nosorozi, lavovi, gorile, krokodili, hijene, nilski konji, slonovi i mnoge druge. Takođe je važno reći da se ovde može naići na pustinje, ekvatorijalne šume ili na stenovite vidikovce koji su veoma lepo uklopljeni u celinu.
Biopark je snažno posvećen očuvanju prirode i životne sredine, reciklira preko 95% vode koja se koristi, a za zagrevanje iste koristi veliki broj solarnih panela koji se nalaze oko zoološkog vrta. Glavni ciljevi Bioparka, između ostalog, uključuju i obrazovanje i podizanje svesti posetilaca o nezi i poštovanju životne sredine[traži se izvor].
Botanička bašta uredi
Botanička bašta Univerziteta u Valensiji osnovana je 1567. godine. Više od 200 godina predstavljala je vrt lekovitog bilja, usko povezan sa medicinskim studijama. Do XIX veka nalazila se na različitim lokacijama u Valensiji, da bi konačno 1802. godine bila premeštena u vrt izvan zidina grada, u blizini kule Tores de Kvart (kat. les Torres de Quart).
Nažalost, tokom 20. veka, tačnije do 1987. godine, Botanička bašta trpi dug period zanemarivanja, sve dok pomenuti univerzitet nije započeo sveobuhvatnu restauraciju koja je završena 2000. godine.
U ovom periodu bašta mnogo pažnje posvećuje istraživanju biljnog diverziteta, očuvanju retkih i neobičnih vrsta, očuvanju flore Mediterana i očuvanju prirodnih staništa. Ona takođe ima neprekidne kulturne i obrazovne aktivnosti koje se sprovode po kancelarijama i obrazovno-kulturnim ustanovama[23].
Akvapark uredi
Još jedno interesantno mesto u Valensiji je Valensijski akvapark šp. Aquópolis Cullera. Iako nije smešten u samom srcu grada, veoma je posećen. U ovom parku zabava ne poznaje godine. Kako mladi tako i oni malo stariji, a i oni u najboljim godinama mogu da uživaju u velikoj ponudi vodenih atrakcija kao što su morski talasi, kamikaze, brzinske trke, brzaci i mnoge druge. Park poseduje dečju zonu punu raznih atrakcija u kojima deca mogu slobodno da uživaju i da se oslobode straha od vode. Jedna od veoma bitnih stvari jeste ta da se u sklopu ovog parka nalaze mnogi restorani koji nude najrazličitiju brzu hranu, od roštilja preko hamburgera, sendviča i kroasana do sladoleda i pudinga[traži se izvor].
Kraljevski vrtovi uredi
Kraljevski vrtovi (šp. Los Jardines del Real) jedno su od omiljenih mesta za odmor i uživanje u prirodi, na svežem vazduhu. Smešteni su na mestu gde su se ranije nalazili vrtovi Kraljevske palate (šp. Jardines del Palacio Real) i godinama su se obnavljale, unapređivale i modernizovale. Ali i pored toga u njima postoje ukrašene ograde, fontane, bašte ruža i skulpture koje svedoče o njihovoj dalekoj prošlosti, s obzirom na to da datiraju iz XI veka, za vreme vladavine Abd-Azlza (arap. Abd-Azlz), mavarskog kralja.
Ovde održavaju mnogi kulturni događaji, poput sajma knjiga, dok se u julu, za vreme leta, može uživati i opuštati u barovima, turističkom voziću i igralištu, ali i brojnim svečanostima, koncertima kao i bioskopu na otvorenom. Na ovom mestu se nalazi i Muzej prirodnih nauka, gde se izvode brojne kulturne i aktivnosti za decu[24].
Park u koritu reke Turija uredi
Ovaj park je osnovan 1986. godine, nekoliko decenija posle velike poplave u Valensiji, Vlada Španije 1970. godine odlučila je da na površini tog starog kanala napravi auto-put koji će okruživati grad. Međutim, konačno su odlučili da bi bilo najbolje da ga pretvore u prostor za slobodno vreme u prirodi za građane i strane posetioce.
Sa više od tri miliona posetilaca godišnje, ovo je najposećeniji park u Španiji. Njegove dimenzije prevazilaze parkove Pariza, Londona i drugih velikih evropskih gradova. U okviru ovog parka nalaze se Muzej nauke i umetnosti (šp. Ciudad de las Artes y las Ciencias), park Guliver (šp. el Parque Gulliver), Palata muzike (kat. el Palau de la Música), Biopark, odnosno Zoološki vrt Valensije (šp. el Bioparc y el Zoo de Valencia)[25].
Arhitektura uredi
Arhitektura Valensije predstavlja spoj klasičnih i modernih stilova, među kojima su najistaknutiji: romanički, gotički, renesansni, barokni i neoklasični. Najistaknutije građevine su:
Zgrada Rialto uredi
Zgrada Rialto (šp. Edificio Rialto) je izgrađena 1939. godine i projektovao ju je arhitekta Kajetano Borso di Karminati (kat. Cayetano Borso di Carminati). Predstavlja štab valensijskog Instituta kinematografije, a kao inspiraciju koristi jedan bioskop u Berlinu, koje je projektovao Eriha Mendelsona. Zgrada se odlikuje asimetričnim fasadama od gvožđa i stakla, pa je i jedna o najboljih pokazatelja dekorativne umetnosti u Valensiji. Sredinom osamdesetih, Rialto je renoviran od strane arhitekata Kristine i Kamila Grau Garsije(šp. Cristina y Camilo Grau García).
Tržnica svile uredi
Jedna od najvećih turističkih atrakcija u gradu. Pripada civilnoj gotici, i simbol je prosperiteta grada tokom 15. veka, kada je Valensija (tada prestonica Krune Aragona) doživela zlatno doba i u komercijalnom i u književnom smislu. Sagrađena je između 1482. i 1548. godine
Migelete uredi
Zvonik Migelete (šp. La Miguelete) najpopularniji je arhitektonski element katedrale u Valensiji. Andreu Hulia (šp. Andreu Juliá) počeo je izgradnju ovog spomenika 1381, pod nazivom Kampanario Nuevo (šp. Campanario Nuevo). Prvobitno je bio samostalni toranj, ali se kasnije pridružio katedrali.
Almudin uredi
Zgrada Almudin (šp. Almudín) izgrađena je 1307. godine na prostoru stare muslimanske tvrđave. U početku je služila kao skladište pšenice i drugih žitarica za prodaju i distribuciju u Valensiji. U 15. veku je renovirana i pretvorena u muzej. Zgradu odlikuju drvena paluba i boje koje ukrašavaju unutrašnje zidove.
Veles i Vents uredi
Izgrađena je u luci Valensije kao centralna zgrada 32. američkog kupa, održanog 2007. godine. Obuhvata četiri horizontalne platforme raspoređene na različitim visinama. Građevina je zapravo projektovana kao velika osmatračnica na more, i od njene ukupne površine od 124.635m², samo 10.000 odgovara zatvorenim prostorijama. Prizemlje i prvi sprat su dizajnirani kao javne prostorije, a drugi i treći sprat služe za održavanje nekih događaja.
Tores de Kvart uredi
Tores de Kvart (kat. Torres de Quart) srednjovekovna odbrambena konstrukcija, prikazuje na svojim zidovima tragove istorijskih događaja: rat za nezavisnost protiv Francuza, rat za špansko nasleđe i građanski rat. Kvart kule su izgrađene između 1441. i 1460, a pripadaju kasnom gotskom vojnom stilu i 1931. godine su proglašene nacionalnim spomenikom.
Partnerski gradovi uredi
Značajne ličnosti rođene u Valensiji uredi
- Papa Aleksandar VI (1492—1503)
- Enrike Simonet (šp. Enrique Simonet), slikar
- Hosu de Solaun Soto (šp. Josu De Solaun Soto), pijanista
- Giljen de Kastro (šp. Guillén de Castro), poznati pisac Zlatnog doba Španije
- Luis Garsija Berlanga (šp. Luis García Berlanga), filmski reditelj i scenarista
- Luis Manuel Feri Ljopis (šp. Luis Manuel Ferri Llopis), poznatiji kao Nino Bravo (šp. Nino Bravo), poznati španski pevač
- Santijago Kalatrava (šp. Santiago Calatrava), čuveni španski arhitekta
- Hoan Fuster (šp. Joan Fuster), psiholog, istoričar i pisac
- Hoakin Rodrigo (šp. Joaquín Rodrigo), muzički kompozitor
- Fransisko Tarega (šp. Francisco Tárrega), uticajni kompozitor i gitarista
- Marija Teresa Fernandez de la Vega (šp. María Teresa Fernández de la Vega), prva žena premijer u istoriji Španije
- Raul Albiol (šp. Raul Albiol), fudbaler
- Viktor Klaver (šp. Victor Claver), košarkaš
- David Ferer (šp. David Ferrer), teniser
Reference uredi
- ^ a b v g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 14. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „Zvanični veb sajt grada Valensije:Stanovništvo (na španskom). Pristupljeno:12.06.07”. Valencia.es. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ [1] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 12. 2013. Istorija
- ^ [2] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 12. 2013. rat Pompeja Velikog i Sertorija Kvinta
- ^ [3] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 12. 2013. Period pod muslimanima
- ^ [4] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 12. 2013. Muslimanski period
- ^ a b [5] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 12. 2013. Valansija u 14. veku
- ^ a b v [6] „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 13. 01. 2012. g. Pristupljeno 16. 12. 2013. Valensija i Burboni
- ^ „Lokacija”. Spanishcourses.info. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ „Zvanični veb sajt grada Valensije:Klima(na španskom)”. Valencia.es. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ „Stanovništvo po opštinama”. Državni zavod za statistiku. Arhivirano iz originala 08. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 10. 2012.
- ^ Španski statistički zavod (INE[mrtva veza] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. septembar 2008). Podaci iz 2006. godine])]
- ^ „Statistički zavod Valensijske Pokrajine”. Ive.es. Arhivirano iz originala 16. 02. 2015. g. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ a b „Gradovi u Španiji”. City Population. Pristupljeno 3. 10. 2012.
- ^ „Turizam u Valensiji”. Valencia.es. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ http://www.lenguavalenciana.com/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. februar 2014) Razvoj jezika u Valensiji
- ^ http://www.comerporvalencia.com/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2013) Gastronomija Valensije
- ^ „Valensijski Univerzitet”. Uv.es. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ „Politehnički Univerzitet”. Upv.es. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ http://www.cac.es/ Muzej umetnosti i nauka
- ^ http://www.museuprehistoriavalencia.es/ Muzej praistorije u Valensiji
- ^ http://www.museotaurinovalencia.es/ Muzej koride
- ^ „Botanička bašta”. Jardibotanic.org. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ „Kraljevski vrtovi”. Vivirlosparques.blob.core.windows.net. Pristupljeno 21. 3. 2014.
- ^ „Rark na reci Turija”. Turisvalencia.es. Arhivirano iz originala 01. 10. 2014. g. Pristupljeno 21. 3. 2014.
Spoljašnje veze uredi
- Parkovi i Bašte u Valenciji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2013)
- Grad Umetnosti i Nauka Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2013)
- Muzej Faljero
- Faljerov muzej
- Muzej Faljero
- Turijske bašte Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jul 2013)
Zvanične institucije uredi
- Opština Valensije
- Univerzitet Valensije
- Politehnički univerzitet u Valensiji
- Grad Umetnosti i Nauka
- Muzej Faljero
- Botanička bašta u Valensiji
Službe uredi
- Gradski prevoz Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2021)
Turizam uredi
- Turistički biro Valensije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. avgust 2016)
- Zoološki vrt u Valensiji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. mart 2007)
- Grad umetnosti i nauke u Valensiji
- Valensijski vatrometi
- Zvaničan sajt katedrale Santa Marija u Valensiji
