Valter Majsner
Fric Valter Majsner (nem. Fritz Walther Meißner; Berlin, 16. decembar 1882 — Minhen, 16. novembar 1974) bio je nemački tehnički fizičar.
| Fric Valter Majsner | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 16. decembar 1882. |
| Mesto rođenja | Berlin, Nemačka |
| Datum smrti | 16. novembar 1974. (91 god.) |
| Mesto smrti | Minhen, Nemačka |
| Obrazovanje | Tehnički univerzitet u Minhenu |
| Naučni rad | |
| Polje | Fizika |
| Institucija | Nacionalni institut za fiziku i tehniku Tehnički univerzitet u Minhenu |
Studirao je mehaniku i fiziku na Tehničkom univerzitetu u Berlinu, gde mu je doktorski mentor bio Maks Plank. Potom se zaposlio u Nacionalnom institutu za fiziku i tehniku (nem. Physikalisch-Technische Bundesanstalt) u Berlinu. Od 1922. do 1925. godine, uspostavio je treći po veličini u svetu likvifikator helijuma, a 1933. godine otkrio je Majsnerov efekat,[1] iščezavanje magnetnog polja kod superprovodnika. Godinu dana kasnije, pozvan je da bude predsedavajući za tehničku fiziku na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.
Posle Drugog svetskog rata, postao je predsednik Bavarske akademije nauka. Godine 1946, postavljen je za direktora prve istraživačke komisije za niske temperature te akademije. Laboratorije su se nalazile u Heršing am Amerzeu do 1965. godine, kada su premeštene u Garhing kod Minhena. Majsner je živeo sam sa svoja dva psa poslednjih nekoliko godina svog života. Umro je u Minhenu 1974. godine.
Reference uredi
- ^ Walther Meißner and R. Ochsenfeld, Naturwissenschaften V21, pp. 787 (1933).
