Вандеја се буни
Vandeja se buni ili Devedesettreća (franc. Quatrevingt-treize) istorijski je roman Viktora Igoa. Objavljen 1874, nekoliko godina posle Pariske komune, roman se bavi Ustankom u Vandeji – kontrarevolucionarnom pobunom iz 1793. tokom Francuske revolucije. Podeljen je na tri dela, ali ne hronološki; svaki deo prikazuje drukčije viđenje ondašnjih istorijskih događaja. Radnja se uglavnom odvija u Bretanji, i Parizu.
| Vandeja se buni | |
|---|---|
 Naslovna stana prvog izdanja iz 1874. | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Quatrevingt-treize |
| Autor | Viktor Igo |
| Ilustrator | Emil Bajar |
| Zemlja | Francuska |
| Jezik | francuski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | istorijski roman |
| Teme | Francuska revolucija |
| Lokalizacija | Bretanja, Pariz; 1793. |
| Izdavanje | |
| Broj stranica | 352 |
| Prevod | |
| Prevodilac | Dušan Milačić |
| Hronologija | |
| Prethodnik | LAnnée terrible |
| Naslednik | Mes Fil |
Kratak opis uredi
Godine 1793. tokom pobune rojalista u Bretanji plavci, vojnici Francuske Republike, sreću Mišel Flešar, seljanku, i njeno troje dece, koji beže od ratnih sukoba. Ona im objašnjava da su joj suprug i roditelji ubijeni u sukobima sa seljacima koji su započeli pobunu. Komandant jedinice, narednik Radu, ubeđuje ženu da prihvati da se o njoj i njenoj deci brine njegov odred.
U međuvremenu, na moru, grupa rojalista namerava da iskrca markiza de Lantenaka, aristokratu iz Bretanje, pod čijim vođstvom bi ishod pobune mogao da se okrene na njihovu stranu. Tokom plovidbe na njihovom brodu jedan mornar nije dobro privezao top za koji je bio zadužen pa je usled nevremena pričinjena velika šteta. Zatim je mornar rizikovao svoj život i uspeo da priveže top. Lantenak ga je nakon toga odlikovao i naredio da ga pogube jer je njegovom greškom stradalo nekoliko mornara. Kada je njihova korveta ugledala brodove republikanaca Lantenak se ukrcao na čamac zajedno sa jednim svojim pristalicom. Pošto je korveta bilo teško oštećena nije mogla da pobedi neprijateljski brod ali je pomogla Lantenaku da se domogne kopna u Bretanji.
Plavci kreću u poteru za Lantenakom. On uspeva da im umakne u čemu mu je pomogao tamošnji prosjak, kome je u prošlosti davao milostinju. Lantenak se sreće sa svojim pristalicama da bi odmah zatim izvršili napad na plavce. Nakon borbe rojalisti su zarobili neke republikance, među kojima je i Mišel sa svojom decom. Lantenak naređuje da pobiju sve zarobljenike, uključujući i Mišel, dok on uzima njenu decu kao taoce. Prosjak pronalazi tela ubijenih i ustanovljuje da je Mišel još uvek živa. Pruža joj pomoć da ozdravi.
Lantenakovi nemilosrdni postupci postaju velika pretnja za republiku. U Parizu, Danton, Robespjer, Mara raspravljaju o pretnji i kritikuju jedan drugoga. Oni donose dekret na osnovu kog treba likvidirati sve pobunjenike i sve one koji im pomažu. Simurden, strastveni revolucionar i bivši sveštenik, dobija zadatak da sprovede ova naređenja u Bretanji. Takođe, rečeno mu je da obrati pažnju na Govena, komandanta tamošnjih republikanskih trupa, jer je on u srodstvu sa Lantenakom i smatra se da je suviše blag prema pobunjenicima. Vođe revolucije ne znaju da je Simurden bio Govenov učitelj i da ga smatra svojim sinom.
Lantenak preuzima kontrolu nad Dol de Bretanjom, radi obezbeđivanja mesta za iskrcavanje britanskih trupa kao pomoć rojalistima. Goven na prevaru započinje iznenadni napad na ustanike i isteruje ih. Lantenak je prisiljen na povlačenje ali mu Goven ne dozvoljava da priđe obali. Pošto mu Britanci ne dolaze u pomoć napuštaju ga saborci a on se zajedno sa nekoliko najodanijih pristalica povlači u zamak Turg.
U međuvremenu Mišel se oporavila i krenula u potragu za svojom decom. Luta besciljno ali ipak uspeva da sazna da su njena deca taoci u Lantenakovom zamku. U zamku je narednik Radu, boreći se sa opsadnicima, ugledao decu. Ubeđuje Govena da mu dozvoli da on predvodi napad. Uspeva da probije liniju odbrane i ubije nekoliko pobunjenika ali Lantenak i nekoliko preživelih uspevaju da se spasu zahvaljujući tajnom prolazu nakon što su zapalili zamak. Mišel je došla dok se požar razbuktavao i videla je da su joj deca zarobljena u zamku. Njen histerični plač je čuo Lantenak. Zbog osećaja krivice on se vraća kroz tajni prolaz u zamak i spasava decu, u čemu mu pomaže i Radu. Nakon toga se predaje.
Goven je znao da će Simurden nakon suđenja da pogubi Lantenaka. Posećuje ga u ćeliji gde mu Lantenak iznosi svoje beskompromisno konzervativno viđenje društva uspostavljenog po hijerarhiji, različitosti i dužnosti. Goven insistira da ljudske vrednosti prevagnu nad tradicijom. Da bi to dokazao dozvoljava Lantenaku da pobegne a zatim se on predaje sudu. Govenov oprost Lantenaku zbog hrabrog podviga u suprotnosti je sa Lantenakovom odlukom da pogubi mornara na početku romana. Govenu se sudi za izdaju. Sudsko veće čine Simurden, Radu, i Gešan, Govenov zamenik. Radu glasa za oslobađanje, ali druga dva člana veća glasaju za smrt. Tokom Simurdenove posete u zatvoru Goven izlaže svoje viđenje budućeg društvenog uređenja u kom će državni aparat biti najmanji moguć, neće biti poreza i postojaće jednakost među polovima. Narednog jutra Govenu je odrubljena glava a Simurden je u istom trenutku izvršio samoubistvo.
Spoljašnje veze uredi
Quatrevingt-treize. – tekst romana na francuskom jeziku
