Википедија

Вапити

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Vapiti (višeznačna odrednica).

Vapiti (lat. Cervus canadensis) je vrsta preživara iz porodice jelena. Srodan je običnom jelenu, od kojeg je veći, a zbog sličnosti se mislilo da je njegova podvrsta. Genetičkim istraživanjem[3] je utvrđeno da je to posebna vrsta. Najveća je vrsta jelena posle losa. Živi u šumama Severne Amerike i istočne Azije, a uspešno je naseljen u Argentinu i na Novi Zeland.

Vapit
Vremenski raspon: rani pleistocen – sadašnjost (2,5–0 Ma)
↓
Photograph of a bull (male) elk
Bik (mužjak) u Alberti, Kanada
Photograph of a female elk (cow) and her calf
Krava (ženka) sa teletom u Vajomingu, SAD
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Porodica: Cervidae
Potporodica: Cervinae
Rod: Cervus
Vrsta:
C. canadensis
Binomno ime
Cervus canadensis
(Erxleben, 1777)[2]
Podvrste
Bivši (bledo zeleno) i sadašnji (tamno zeleni) prirodni opsezi Cervus canadensis
Sinonimi

Razne Cervus elaphus podvrste

Imenovanje i etimologija uredi

Do 17. veka Alces alces (u Evropi zvan „los”) odavno je istrebljen sa Britanskih ostrva, a značenje reči „elk” za govornike engleskog jezika postalo je prilično neodređeno, dobivši značenje slično „velikom jelenu” .[4] Ljudi sa engleskog govornog područja koji su stigli u Severnu Ameriku tokom evropske kolonizacije Amerike nisu poznavali Alces alces sa bilo koje strane Atlantskog okeana, ali su bili upoznati sa manjim crvenim jelenom (Cervus elaphus) na Britanskim ostrvima, te su smatrali da je veći severnoamerički C. canadensis podseća na još većeg Alces alces, i stoga su ga nazvali „los”.

Naziv vapiti potiče od reči šonske i kriske reči waapiti, što znači „bela zadnjica”.[5] U Mongoliji postoji podvrsta vapita koja se naziva altajski vapiti (Cervus canadensis sibiricus), poznata i kao altajski maral.[6] Azijska podvrsta se ponekad naziva maral, ali ovo ime se prvenstveno odnosi na kaspijskog jelena (Cervus elaphus maral), podvrstu običnog jelena.

Prema Oksfordskom engleskom rečniku, etimologija reči „elk“ je „opskurne istorije“.[7] U klasičnoj antici evropski Alces alces je bio poznat kao stgrč. ἄλκη i lat. alces, što su reči verovatno pozajmljene iz germanskog jezika ili nekog drugog jezika severne Evrope.[7] Do 8. veka, tokom ranog srednjeg veka, mus je bio poznat kao staroengleski elch, elh, eolh, što je izvedeno iz pragermanskog: *elho-, *elhon- i verovatno je povezana sa stnord. elgr.[7] Kasnije je vrsta postala poznata u srednjengleskom kao elk, elcke, ili elke, pojavljujući se u latiniziranom obliku alke, pri čemu je alce pravopis pozajmljen direktno iz lat. alces.[7][8] Imajući u vidu da elk „nije normalni fonetski predstavnik” staroengleskog elch, Oksfordski engleski rečnik izvodi elk iz srednjevisokonemačkog elch, što je proisteklo iz starovisokonemačkog: elaho.[7][4]

Američki Cervus canadensis bio je prepoznat kao rođak jelena (Cervus elaphus) iz Evrope, i stoga je Cervus canadensis označen kao „crveni jelen”.[9] Ričard Hakluit je u svom Diskursu o zapadnoj sadnji iz 1584. godine pomenuo izobilno prisutnog jelena na kontinentu (rani moderni eng. greate store of ... redd dere).[9] Slično tome, Džon Smitov rad iz 1616. godine Opis Nove Engleske spominje jelene.[9] Ser Vilijam Talbotov, engleski prevod latinskih Otkrića Džona Lederera iz 1672. godine, takođe je nazvao vrstu „crveni jelen”, ali je u zagradama napomenuo da su ih „zbog njihove neobične veličine neupućeni ljudi nepravilno nazvali losovima”.[9] Tomas Džefersonove Beleške o državi Virdžinija iz 1785. i Dejvid Bejli Vordenov rad Statistički, politički i istorijski izveštaj Sjedinjenih Država iz 1816. koristile izraz „crveni jelen“ za označavanje Cervus canadensis.[9]

Taksonomija uredi

 
Losovi prelaze stenovitu površinu kod Mamutskih toplih izvora, Nacionalni park Jeloustoun
 
Bik loca u kasnu jesen, Nacionalni park Banf, Kanada
 
Bikovi sparinškog losa u Nacionalnom parku Banf, Kanada

Pripadnici roda Cervus (i stoga rani rođaci ili mogući preci losova) prvi put se pojavljuju u fosilnom zapisu pre 25 miliona godina, tokom oligocena u Evroaziji, ali se u severnoameričkim fosilnim zapisima pojavljuju tek u ranom miocenu.[10] Izumrli irski los (Megaloceros) nije bio član roda Cervus, već najveći član šire porodice jelena (Cervidae) poznat iz fosilnih zapisa.[11]

Do nedavno su se jelen i los smatrali jednom vrstom, Cervus elaphus,[6][12] sa preko desetak podvrsta. Međutim, mitohondrijske DNK studije sprovedene 2004. godine na stotinama uzoraka podvrsta jelena, losova i drugih vrsta jelenske porodice Cervus snažno ukazuju na to da bi losovi ili vapiti trebalo da budu zasebna vrsta, naime Cervus canadensis.[3] DNK dokazi potvrđuju da su losovi u bližem srodstvu sa Toroldovim jelenom, te čak i sa sika jelenom, nego sa jelenom.[3]

Losovi i jeleni proizvode plodno potomstvo u zatočeništvu, a te dve vrste su se slobodno ukrštale u novozelandskom Nacionalnom parku Fjordland. Ukrštene životinje dovele su do nestanka gotovo svih čistokrvnih losova sa tog područja.[13] Ključne morfološke odlike po kojima se reazlikuju C. canadensis od C. elaphus su njegove šire stražnje mrlje i rogovi bleđih nijansi.[14]

Podvrste uredi

Opisane su brojne podvrste losova, od kojih šest iz Severne Amerike i četiri iz Azije, mada ih neki taksonomisti smatraju različitim ekotipovima ili pasminama iste vrste (prilagođeni lokalnom okruženju kroz manje promene u izgledu i ponašanju). Populacije se razlikuju po obliku i veličini rogova, veličini tela, boji i ponašanju pri parenju. DNK istraživanja evroazijske podvrste otkrile su da se fenotipske varijacije u razvoju rogova, griva i mrlja temelje na „klimatskim faktorima životnog stila”.[15] Od šest podvrsta losova za koje se zna da su u istorijsko doba nastanjivali Severnu Ameriku, preostale su četiri, uključujući Ruzveltovu (C. canadensis roosevelti), tulsku (C. canadensis nannodes), manitobansku (C. canadensis manitobensis) i losove Stenovitih planina (C. canadensis nelsoni).[16] Podvrste istočni los (C. canadensis canadensis) i merijamski los (C. canadensis merriami) izumrle su pre najmanje jednog veka.[17][18]

Četiri podvrste opisane u Aziji uključuju altajske vapite (C. canadensis sibiricus) i tjenšanske vapite (C. canadensis songaricus). Dve različite podvrste koje se nalaze u Kini, Mongoliji, Korejskom poluostrvu[19] i Sibiru su mandžurski vapiti (C. canadensis xanthopygus) i alašanski vapiti (C. canadensis alashanicus). Mandžurski vapiti su tamniji i crvenije boje od ostalih populacija. Alašanski vapiti u severnoj centralnoj Kini su najmanja od svih podvrsta, ima najsvetliju boju i najmanje je proučavana.[13]

Nedavne DNK studije ukazuju na to da ne postoje više od tri ili četiri podvrste losova. Smatra se da svi američki oblici, osim verovatno tulskog i ruzveltovog losa, pripadaju jednoj podvrsti (Cervus canadensis canadensis). Čak su i sibirski losovi (Cervus canadensis sibiricus) manje-više identični američkim oblicima i stoga mogu pripadati ovoj podvrsti. Međutim, mandžurijski vapiti (Cervus canadensis xanthopygus) jasno se razlikuju od sibirskih oblika, ali se ne razlikuju od alašanskih vapiti. Kineske forme sičuanski jelen, kansuanski crveni jelen i tibetanski crveni jelen takođe pripadaju vapitima i ne mogu se razlikovati jedni od drugih pomoću mitohondrijske DNK studija.[3] Ove kineske podvrste se ponekad tretiraju kao posebna vrsta, naime srednjoazijski jelen (Cervus wallichi), koji takođe uključuje kašmirskog jelena.[20]

  •  
    Ilustracija istočnog losa
  •  
    Ilustracija Altai wapiti
  •  
    Ilustracija mandžurijskog vapita
  •  
    Ilustracija kašmirskog jelena

Reference uredi

  1. ^ Brook, S.M.; Pluháček, J.; Lorenzini, R.; Lovari, S.; Masseti, M.; Pereladova, O.; Mattioli, S. (2018). „Cervus canadensis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2018: e.T55997823A142396828. Pristupljeno 9. 9. 2020. 
  2. ^ Erxleben, J.C.P. (1777) Anfangsgründe der Naturlehre and Systema regni animalis. Göttingen.
  3. ^ a b v g Ludt, Christian J.; Schroeder, Wolf; Rottmann, Oswald; Ralph, Kuehn. „Mitochondrial DNA phylogeography of red deer (Cervus elaphus)”. Molecular Phylogenetics and Evolution 31 (2004) 1064–1083. Elsevier. 
  4. ^ a b Mallory, J. P.; Adams, D. Q. (2006). The Oxford introduction to Proto-Indo-European and the Proto-Indo-European World. Oxford University Press. str. 133–134. 
  5. ^ „Wapiti”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Arhivirano iz originala 30. 06. 2017. g. Pristupljeno 23. 12. 2016. 
  6. ^ a b Grubb, P. (2005). „Order Artiodactyla”. Ur.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 662—663. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  7. ^ a b v g d „elk, n. 1”. Oxford English Dictionary (2nd izd.). 1989 [1891]. Arhivirano iz originala 16. 1. 2021. g. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  8. ^ „alce, n.”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). 2012. Arhivirano iz originala 16. 1. 2021. g. Pristupljeno 15. 1. 2021. 
  9. ^ a b v g d „red deer, n. 2”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). 2009. 
  10. ^ Verts, B. J.; Carraway, Leslie N. (avgust 1998). Land Mammals of Oregon. University of California Press. str. 464. ISBN 978-0-520-21199-5. Arhivirano iz originala 16. 1. 2021. g. Pristupljeno 11. 5. 2020. 
  11. ^ „The Case of the Irish Elk”. University of California Press, Berkeley. Arhivirano iz originala 11. 11. 2005. g. Pristupljeno 3. 12. 2010. 
  12. ^ Lovari, S.; Herrero. J., Conroy; J., Maran; T., Giannatos; G., Stubbe; M., Aulagnier; S., Jdeidi; T., Masseti; M. Nader, I.; de Smet, K.; et al. (2008). „Cervus elaphus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2008. Pristupljeno 7. 12. 2010. 
  13. ^ a b Geist, Valerius (1998). Deer of the World: Their Evolution, Behavior, and Ecology. Mechanicsburg, PA: Stackpole Books. str. 211—219. ISBN 978-0-8117-0496-0. OCLC 37713037. Arhivirano iz originala 20. 7. 2020. g. Pristupljeno 7. 1. 2019. 
  14. ^ Groves, Colin (2006). „The genus Cervus in eastern Eurasia” (PDF). European Journal of Wildlife Research. 52: 14—22. S2CID 33193408. doi:10.1007/s10344-005-0011-5. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 6. 2014. g. Pristupljeno 2. 8. 2014. 
  15. ^ Groves, Colin (2005). „The genus Cervus in eastern Eurasia”. European Journal of Wildlife Research. 52: 14—22. S2CID 33193408. doi:10.1007/s10344-005-0011-5. 
  16. ^ „American Elk (Cervus elaphus)” (PDF). Natural Resources Conservation Service. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 1. 2021. g. Pristupljeno 2020-12-02. 
  17. ^ Gerhart, Dorothy C. „Skull and Antlers of Extinct Eastern Elk Unearthed at Iroquois National Wildlife Refuge in Northwestern N.Y.”. U.S. Fish and Wildlife Service. Arhivirano iz originala 16. 7. 2017. g. Pristupljeno 2010-12-04. 
  18. ^ Allen, Craig. „Elk Reintroductions”. U.S. Geological Survey. Arhivirano iz originala 2006-09-27. g. Pristupljeno 2010-12-04. 
  19. ^ Incheon National University, 2019, 한반도 포유류(척삭동물문: 포유강)의 분류학적 정립과 한국 지형에 맞는 포유류 조사기법 연구 (Studies on the Taxonomic Review and Survey Techniques for Mammals in the Korean Peninsula), p.108
  20. ^ Mattioli (2011). Family Cervidae (Deer). (350-443). In: Wilson, D. E., Mittermeier, R. A., (Hrsg.). Handbook of the Mammals of the World. Volume 2: Hooved Mammals. Lynx Edicions, (2009) ISBN 978-84-96553-77-4

Spoljašnje veze uredi

 
Vapiti na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Vapiti.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вапити&oldid=26835180”