Википедија

Vatikanski muzeji

музеј који се налази у Ватикану

Vatikanski muzeji (ital. Musei Vaticani; lat. Musea Vaticana) su galerije i kompleti umetničkih dela u vlasništvu Rimokatoličke crkve dostupni javnosti u samom vatikanskom gradu.[4] Muzeji prikazuju radove iz ogromne kolekcije izgrađene od strane papa tokom vekova, uključujući neke od najpoznatijih klasičnih skulptura i najvažnijih remek dela renesansne umetnosti u svetu.[5] Muzeji sadrže oko 70.000 dela, od kojih je 20.000 izloženo,[1] i trenutno zapošljavaju 640 ljudi koji rade u 40 različitih administrativnih, naučnih i restauratorskih odeljenja.[6]

Vatikanski muzeji
Musei Vaticani

Skulpture na ulazu muzeja
  Vatikanski muzeji
Osnivanje1506.
LokacijaGrad Vatikan
Koordinate41° 32′ 32″ S; 12° 16′ 18″ I / 41.5423° S; 12.2716° I / 41.5423; 12.2716
Vrstaumetnički muzej
Kolekcija70.000[1]
Posetioci5.080.856 (2022)[2]
DirektorBarbara Jata (od 2017)[3]
Veb-sajtwww.museivaticani.va
prostor ispred Vatikanskog muzeja

Papa Julije II, izabran za papu 1503. godine, osnovao je muzeje u ranom 16. veku.[7] Sikstinska kapela, čiji je plafon ukrasio Mikelanđelo i Rafaelove sobe (ital. Stanze di Raffaello) koje je ukrasio Rafaelo, nalaze se u sklopu rute za posetioce muzeja.[8] Mnogo kasnije, ostali zvaničnici Rimokatoličke crkve su dopunjavali muzeje različitim kolekcijama umetničkih dela. Ovaj kompleks muzeja sastoji se iz različitih zgrada tematskih muzeja, crkvenih zgrada, galerija, monumenata i bašti. Kompleksu takođe pripada i Biblioteka Vatikana, jedna od najvećih i najznačajnijih biblioteka na svetu.

Vatikanske muzeje je 2022. posetilo 5.080.866 osoba, 215 odsto više nego 2021. godine, ali i dalje ispod posećenosti pre Kovida. Oni su zauzeli drugo mesto na Listi najposećenijih muzeja umetnosti u svetu, posle Luvra.[9]

Ukupno postoje 24 galerije ili sobe, a Sistinska kapela je poslednja posećena prostorija u Muzeju.[10]

Opšte informacije uredi

Ima 54 galerije ukupno, sa značajnom Sikstinskom kapelom, koja je ujedno i poslednja sala u muzeju. Muzeji sadrže približno 70.000 radova, od kojih je 20.000 izloženo, i trenutno zapošljava 640 ljudi koji rade u 40 različitih administrativnih, naučnih i restauracijskih odeljenja.

Više od 18 miliona posetilaca svake godine divi se delima u čak 7 km dugačkim sobama i hodnicima muzeja. Upravo zato, Vatikanski muzeji su na četvrtom mestu najposećenijih muzeja na svetu prema podacima iz 2015.

U 2017. godini, zvanični sajt i prisustvo muzeja na društvenim mrežama je potpuno adaptirano, u skladu sa važećim standardima za moderne sajtove. Prema odluci pape Franja, dana 1. januara 2017. Barbara Jata je postala direktorka Vatikanskog muzeja,[11] zamenjujući Antonija Paolučija koji je bio direktor od 2007.[12]

Istorija uredi

Muzeji vode poreklo od privatne kolekcije umetničkih dela koje je kardinal Đulijano dela Rovere preselio na vrt Belvedere Inokentija VIII, Srećna Venera (Venus Felix), Reka Nil, Reka Tibar, Uspavana Arijadna i grupa Laokon i njegovi sinovi. Skulptura Laokon i njegovi sinovi je otkrivena 14. janada je 1503. godine postao papa Julije II. Dvorište tog zdanja sada poznatog kao Oktagonalna terasa, ukrašeno je skulpturama: Belvederski Apolonuara 1506, u vinogradu u blizini bazilike Svete Marije Velike (ital. Santa Maria Maggiore) u Rimu. Papa Julije II uputio je Đulijana da Sangala i Mikelanđela Buonarotija koji su radili u Vatikanu da ispitaju otkriće.[13] Po njihovoj preporuci, papa je odmah kupio skulpturu od vlasnika vinograda. Skulptura Laokon i njegovi sinova postala je dostupna javnosti u Vatikanu tačno mesec dana nakon njenog otkrića.[14][15]

Benedikt XIV je osnovao Museum Christianum, i neke od vatikanskih zbirki formirale su Lateranski muzej, koji je Pije IX osnovao dekretom 1854.[16]

 
Spiralne stepenice u Vatikanskom muzeju, delo Đuzepea Momoa

Nove zgrade i hodnici sa galerijama su podignute tokom vremena dolaskom drugih papa, koji su razvijali i proširivali muzeje različitim kolekcijama. Umetnička dela dolazila su i iz velikih italijanskih porodica koje su imale tradiciju pravljenja kolekcija i poklanjanja kardinalima poreklom iz njihovih redova. S druge strane, umetničke zbirke su obogaćene zahvaljujući blagu rimskih katakombi, radovima u bazilici Svetog Petra i San Huan de Letran, kao i arheološkim iskopavanjima na rimskom tlu koje je bilo okupirano Etrurcima i kasnije Rimljanima za vreme Avgusta.

Muzeji su proslavili 500. godišnjicu u oktobru 2006. godine trajnim otvaranjem ekskavacije nekropole vatikanskog brda za javnost.[17] U februaru 2000. godine, monumentalni ulaz je otvoren u tvrđavi severno od zidina Vatikana (u blizini starog ulaza koji je napravio 1932. Đuzepe Momo) sa spiralnim stepenicama čije ograde je dizajnirao Antonio Maraini.

Barbara Jata je 1. januara 2017. postala direktorka Vatikanskih muzeja, zamenivši Antonija Paolučija koji je bio direktor od 2007.[18][19]

Delovi Vatikanskih muzeja uredi

Vatikanski muzeji, s pravom se nazivaju u množini, jer to je zapravo zbirka muzeja i kolekcija dela. Trenutno oni obuhvataju: muzeje i okruženja vatikanske Palate otvorene za posetioce.

Muzeji uredi

  • Pinakoteka Vatikana: Zbirka je bila smeštena u Apartmanu Bordžija dok Papa Pije XI nije naredio izgradnju odgovarajuće zgrade koju je dizajnirao Luka Beltrami; sadrži dela slikara kao što su Đoto, Leonardo, Rafaelo i Karavađo. Kolekcija moderne religiozne umetnosti: prikuplja dela umetnika kao što su Frencis Bejkon, Karlo Kara, Mark Šagal, Salvador Dali, Đorđo De Kiriko, Pol Gogen, Vasilije Kandinski, Henri Matis i Vinsent van Gog.
  • Muzej Pio-Klementino: papa Klement XIV osnovao ga je 1771, i prvobitno je korišćen za prikupljanje antičkih i renesansnih dela; njegovu kolekciju je proširio njegov naslednik papa Pije VI, a danas je čine antičke grčke i rimske skulpture.
  • Misionarsko-etnološki muzej: Osnovao ga je papa Pije XI 1926, muzej je otvoren za dela uglavnom religiozne prirode, iz svih delova sveta; sastoji se uglavnom od poklona papama.
  • Gregorijanski egipatski muzej: Osnovao papa Grgur XVI, tu je smeštena velika zbirka artefakata drevnog Egipta, izložba uključuje papirus, mumije, čuvenu Knjigu mrtvih i Grasi kolekciju.
  • Gregorijanski etrurski muzej: Osnovao papa Grgur XVI 1836. godine, ovaj muzej ima osam galerija i sadrži važne etrurske pronalaske arheoloških iskopavanja,[20] između ostalog brodove, sarkofage, bronzani natpisi Guglielmi kolekcije.
  • Kjaramonti muzej: Nosi ime pape Pija VII Kjaramontija, koji je osnovao muzej početkom devetnaestog veka. Sastoji se od velikih lučnih galerija u kojima su izložene mnogobrojne skulpture, sarkofazi i ukrasi. Novo krilo, podigao je Rafael Stern, vlasnik čuvene statue Avgust iz Prima Porte. Drugi deo muzeja je Galerija Lapidarija, koja sadrži više od 3000 tabli i kamenih natpisa i predstavlja najveću kolekciju ove vrste predmeta na svetu. Međutim, muzej je otvoren za posetioce samo na zahtev, obično za potrebe studenata.

Vatikanske palate uredi

  • Galerije: Galleria Lapidaria, Novo krilo (Braccio Nuovo), Galerija svećnjaka (Galleria dei Candelabri), Galerija tapiserija (Galleria degli Arazzi), Galerija mapa (Galleria delle carte geografiche)
  • Kapele: Sikstinska kapela, Kapela Nikolina, Kapela Urbana VIII
  • Sobe i sale: Sala dvokolica (Sala della biga), Apartman san Pija V, Sobjeskijeva sala (Sala Sobieski), Bogorodičina sala (Sala dell'Immacolata), Rafaelove sobe (Stanze di Raffaello), Rafaelova lođa (Loggia di Raffaello), Sala svetlosti i senke (Sala dei Chiaroscuri), Apartman Bordžija

Vatikanska pinakoteka uredi

Umetnička galerija je bila smeštena u Apartmanu Bordžija dok Papa Pije XI nije naredio izgradnju odgovarajuće zgrade. Nova zgrada, koju je dizajnirao Luka Beltrami, inaugurisana je 27. oktobra 1932.[21]

Dela muzeja uključuju:

Zbirka savremene religiozne umetnosti uredi

Zbirka savremene religiozne umetnosti je dodata 1973. godine,[22] a u njoj se nalaze slike i skulpture od umetnika kao što su Karlo Kara, Vinsent van Gog, Mark Šagal, Pol Kle, Salvador Dali i Pablo Pikaso.

Muzeji skulptura uredi

Grupa muzeja obuhvata nekoliko muzeja skulptura koji okružuju dvorište Belvedere.

Reference uredi

  1. ^ a b „Meet Antonio Paolucci”. Divento. Arhivirano iz originala 2016-12-29. g. Pristupljeno 2016-12-28. 
  2. ^ The Art Newspaper, March 27,2023
  3. ^ Troszczynska, Katarzyna (1. 1. 2017). „To ona rządzi w Watykanie. Kim jest Barbara Jatta?” [Who is Barbara Jatta? She is the director of the Vatican] (na jeziku: poljski). Virtual Poland. Pristupljeno 2017-08-29. 
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 23. ISBN 86-331-2112-3. 
  5. ^ „The Vatican Museums: transformation of an organisation”. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  6. ^ Jatta, Barbara (16. 10. 2016). „The Vatican Museums: transformation of an organisation” (PDF). Vatican Museums. Pristupljeno 29. 8. 2017. 
  7. ^ Bianchini, Riccardo (30. 8. 2017). „Vatican Museums – Rome”. Inexhibit. Pristupljeno 30. 8. 2017. 
  8. ^ „Musei Vaticani and Cappella Sistina”. Time Out Rome (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-17. 
  9. ^ The Art Newspaper visitor survey, March 27, 2023.
  10. ^ „The Vatican Museums”. www.romesightseeing.net. Pristupljeno 2021-10-16. 
  11. ^ „Pope names first woman to head Vatican Museums”. Arhivirano iz originala 16. 07. 2017. g. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  12. ^ „Antonio Paolucci, the new Director of the Vatican Museums”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2018. g. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  13. ^ Shattuck, Kathryn (2005-04-18). „An Ancient Masterpiece or a Master's Forgery?”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-10-17. 
  14. ^ Lapointe, Joe. „Muralist has grand plans for Cobo fresco”. The Detroit News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-17. 
  15. ^ Grovier, Kelly. „Laocoön and His Sons: The revealing detail in an ancient find”. www.bbc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-10-17. 
  16. ^   Herbermann, Charles, ur. (1913). „Christian Museums”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company. 
  17. ^ „Ancient Roman treasures found under Vatican car park”. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  18. ^ Glatz, Carol (20. 12. 2016). „Pope names first woman to head Vatican Museums”. The Catholic Herald. Pristupljeno 29. 8. 2017. 
  19. ^ Rykner, Didier (7. 12. 2007). „Antonio Paolucci, the new Director of the Vatican Museums”. The Art Tribune. Arhivirano iz originala 17. 10. 2018. g. Pristupljeno 28. 8. 2017. 
  20. ^ Howard, edited by Kathleen (1985). The Metropolitan Museum of Art guide : works of art selected by Philippe de Montebello, director ; descriptive texts written by the curatorial staff of the Museum (6. pr. izd.). New York: The Museum. str. 178—180. ISBN 9780870993480. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  21. ^ „Pinacoteca”. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  22. ^ „The Vatican Museums”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2017. g. Pristupljeno 28. 06. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vatikanski muzeji na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ватикански_музеји&oldid=27674233”