Vajat

Vajat je omanja drvena kućica bez prozora – u okviru dvorišta - i liči na ostavu. Vajat ima dve namene. Danas je to ostava u kojoj se „drži oprema i voće“, međutim nekada je imao i još jednu drugu značajniju namenu. Vajat je bio „prostorija za život bračnog para“.

Vajat

Okućnica Latinke Ivanović u Bašinu

Reč vajat je turskog porekla (hauat) i označava „omanju, većinom drvenu zgradu u dvorištu seoske kuće u kojoj noćivaju mladenci..."

Nekada kada se živelo u zadruzi, kada su u seoskoj kući, u jednoj prostoriji boravile zajedno i po četiri generacije, mladenci - tek venčani par, noću bi se izdvajali u vajat. Zato je ta omanja prostorija bila udaljena od kuće u kojoj je živeo ostatak zadruge - za slučaj ako bi se mladenci u strasti zaneli i postali suviše glasni. Vajat nije imao prozore - da ne bi mlađarija zvirela šta mladenci rade. Naravno, ubrzo bi mlada zatrudnela, pa bi se nekadašnji mladenci preselili u zajedničku kuću, rodila bi se deca, život bi krenuo svojim tokom. U vajat bi se uselila oprema, voće... da bi se opet sređivao za nove mladence i tako ukrug.

Sa nestankom zadruga, zajedničkog života u njima, vajat je izgubio jednu svoju funkciju - ako je uopšte negde ostao sačuvan, i danas, služi isključivo kao ostava.

Literatura

• Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1968.
• Miloš Moskovljević, Rečnik srpskog jezika, Beograd, 1966.