Википедија

Velika sfinga u Gizi

староегипатска монументална скулптура

Velika sfinga u Gizi u Egiptu je daleko najveća i najčuvenija statua sfinge. Ona predstavlja ležećeg lava sa ljudskom glavom.[1] Verovatno je podignuta u vreme četvrte egipatske dinastije, oko 2700–2600. godina pre nove ere. Više od 4000 godina sfinga se uzdiže iznad peska egipatske pustinje. Duga je 73,5 metra, široka 6 metara i visoka oko 20 metara. Ispružene noge su duge oko 15 metara. Ostaci boje u ušima ukazuju na činjenicu da je skulptura originalno bila obojena živim bojama. Izgrađena je od brda blokova kamena krečnjaka preostalog od izgradnje Keopsove piramide. Pored sfinge podignut je hram koji leži u istoj liniji u kojoj je hram Kefrenove piramide.[2]

Velika sfinga kod Gize, u pozadini je Keopsova piramida
Pogled spreda sa Kefrenovom piramidom u pozadini

Originalni oblik sfinge je isečen iz stene i od tada je obnovljen slojevima krečnjačkih blokova.[3] Dužina mu je 73 m (240 ft) od šape do repa, 20 m (66 ft) visoka od osnove do vrha glave i 19 m (62 ft) široka na zadnjim bokovima.[4] Nos joj je iz nepoznatih razloga odlomljen između 3. i 10. veka nove ere.

Sfinga je najstarija poznata monumentalna skulptura u Egiptu i jedna od najprepoznatljivijih statua na svetu. Arheološki dokazi sugerišu da su je stvorili stari Egipćani Starog kraljevstva za vreme vladavine Kefrena (oko 2558–2532. p. n. e.).[5][6][7]

Imena uredi

Originalno ime koje su kreatori Starog kraljevstva dali sfingi je nepoznato, pošto hram Sfinge, ograđeni prostor i verovatno sama Sfinga nisu bili završeni u to vreme, te je kulturni materijal bio ograničen.[8] U Novom kraljevstvu, Sfinga je bila poštovana kao solarno božanstvo Hor-em-aket (engl. „Horus of the Horizon”; helenizovano: Harmachis),[9] i faraon Tutmos IV (1401–1391 ili 1397–1388. p. n. e.).) ju je posebno naveo kao takvu u svojoj Steli snova.[10]

Uobičajeno ime „sfinga“ dato je u klasičnoj antici, oko 2.000 godina nakon opšteprihvaćenog datuma njegove izgradnje, pozivajući se na grčku mitološku zver sa glavom žene, sokola, mačke ili ovce i telom lava sa krilima orla. (iako, kao i većina egipatskih sfingi, Velika sfinga ima mušku glavu i nema krila).[11] Engleska reč sfinga dolazi od starogrčkog Σφίγξ (transliterisano: sphinx) očigledno od glagola σφίγγω (transliterisano: sphingo / engl. to squeeze)), po grčkoj sfingi koja je davila svakoga ko nije uspeo da odgovori na njenu zagonetku.

Srednjovekovni arapski pisci, uključujući al-Makrizija, nazivaju Sfingu arapskim koptskim imenom Belhib (arap. بلهيب) i Belhavija (arap. بلهويه),[12] koje zauzvrat potiče od pꜣ-Ḥwr, imena Hauronanita sa kojim je sfinga identifikovana. Savremeni egipatski arapski naziv je أبو الهول (ʼabu alhōl / ʼabu alhawl IPA: [ʔabu alhoːl], „Zastrašujući“; doslovno „Otac straha“) što je fono-semantičko podudaranje sa koptskim imenom.[13]

Istorija uredi

Staro kraljevstvo uredi

 
Prirodna stena u Farafri - Egipat

Sfinga je monolit isklesan iz stene platoa, koji je takođe služio kao kamenolom za piramide i druge spomenike u ovoj oblasti.[14] Egipatski geolog Faruk El-Baz je sugerisao da je glava Sfinge možda bila prvo isklesana, iz prirodnog jardanga, odnosno grebena stene koju je isklesao vetar. Oni ponekad mogu postići oblike koji podsećaju na životinje. El-Baz sugeriše da je „jarak“ ili „rov“ oko Sfinge možda kasnije izvađen kako bi se omogućilo stvaranje celog tela skulpture.[15]

Arheološki dokazi sugerišu da je Velika Sfinga nastala oko 2500. godine pre nove ere za faraona Kefrena, graditelja Druge piramide u Gizi.[16] Kamenje isečeno oko tela Sfinge korišćeno je za izgradnju hrama ispred njega, međutim ni ograda ni hram nikada nisu završeni, a relativna oskudica kulturnog materijala Starog kraljevstva sugeriše da kult Sfinge nije uspostavljen u to vreme.[17]

Selim Hasan, pišući 1949. o nedavnim iskopavanjima ograđenog prostora Sfinge, zabeležio je ovu okolnost:

Uzimajući sve u obzir, čini se da moramo odati priznanje za podizanje ove, najdivnije statue na svetu, Kefrenu, ali uvek sa ovom rezervom: da ne postoji ni jedan savremeni natpis koji povezuje Sfingu sa Kefrenom, koliko god verovatno da se to činilo, dokaze moramo tretirati kao posredne, sve dok srećan okret lopatice bagera ne otkrije svetu definitivnu referencu na postavljanje Sfinge.[18]

Da bi se izgradio hram, severni perimetarski zid hrama u dolini Kefrena je morao biti dekonstruisan, te iz toga sledi da je pogrebni kompleks Kefrena prethodio stvaranju Sfinge i njenog hrama. Štaviše, ugao i lokacija južnog zida ograđenog prostora sugeriše da je nasip koji povezuje Kefrenovu piramidu i hram u dolini već postojao pre planiranja Sfinge. Niži osnovni nivo hrama Sfinge takođe ukazuje na to da ne datira pre doline hrama.[5]

Promene sfinge tokom vremena uredi

Sfinga je tokom vremena pretrpela mnoga oštećenja. Klesana je u krečnjaku a vremenom je došlo do zatrpavanje skulpture peskom i obrušavanju zasutih delova. Prvi pokušaji da se iskopaju zasuti delovi su se ostvarili tokom 1400-ih godina p. n. e. kada je na osnovu odluka Tutmosa IV otkopana do vidljivosti prednje šape gde je postavljena stela na pomen ovog događaja.

Sfingi fali prvobitno otprilike jedan metar široki nos (njuška). Jako raširena legenda tvrdi da su ga odstrelili Napoleonovi ratnici prilikom njegovih pohoda na Egipat. Ovo tvrđenje se ne zasniva na istini jer postoje slike pre Napoleonovih pohoda na kojima već ne postoji ovaj deo sfinge. Egipatski istoričar al-Makrizi pripisuje uništenje nosa sufijskom fanatiku imenom Muhamad Saim al-Dahr koji je bio ogorčen time što su seljeci poštovali sfingu da bi time poboljšali svoje prinose. Ovaj fanatik je za svoje delo bio obešen za vandalizam. Uništenje nosa trebalo je da se odigra godine 1378.

Godine 1817. protekle su prva savremena iskopavanja koja je vodio kapetan Đovani Batista Kavidžlija koji je potpuno otkrio sfingine grudi. U potpunosti je otkopana 1925. godine.

Fotografije sfinge sa suprotne strane nisu po pravilu publikovane jer se u njenoj blizini nalazi Makdonalds i neobično veliko smetilište na samom rubu Gize.

Lokacija i opis uredi

 
Zadnja strana sfinge

Velika sfinga se nalazi u Dolini Gize, na zapadnoj obali Nila. Gleda prema istoku, strani sveta gde izlazi Sunce. Ima telo lava i ljudsku glavu. Smeštena je pored piramida, a nema nosa i smatra se da to nije bilo zbog Napoleona, verovatno zbog peščanih oluja. Nekada je bila lepo obojena. Postoji legenda da se sfinga pojavila kraljeviću Tutmozisu IV. i rekla mu neka ukloni pesak oko sfinge. On je to učinio, te tako postao kralj. O sfingi se kazuju mnoge legende i teorije. Njeno lice pripada bogu Sunca, ili faraonu Kefrenu.

Napomene uredi

Reference uredi

  1. ^ „The Great Sphinx of Giza”. Ancient History Encyclopedia. Arhivirano iz originala 12. 6. 2018. g. Pristupljeno 2016-12-07. 
  2. ^ Sims, Lesley (2000). „The Great Pyramids”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. str. 17. ISBN 0-7460-30673. 
  3. ^ „Saving the Sphinx – NOVA | PBS”. pbs.org. Pristupljeno 2016-12-07. 
  4. ^ Rigano, Charles (2014). Pyramids of the Giza Plateau. str. 148. ISBN 9781496952493. 
  5. ^ a b „Sphinx Project « Ancient Egypt Research Associates”. 10. 9. 2009. Pristupljeno 12. 11. 2021. 
  6. ^ Dunford, Jane; Fletcher, Joann; French, Carole (ed., 2007). Egypt: Eyewitness Travel Guide Arhivirano 2009-02-18 na sajtu Wayback Machine. London: Dorling Kindersley, 2007. ISBN 978-0-7566-2875-8.
  7. ^ Lehner 1991.
  8. ^ Lehner 1991, str. 96.
  9. ^ Hawkes, Jacquetta (1974). Atlas of Ancient Archaeology. McGraw-Hill Book Company. str. 150. ISBN 0-07-027293-X. 
  10. ^ Bryan, Betsy M. (1991) The Reign of Thutmose IV. The Johns Hopkins University Press. pp. 145–146
  11. ^ „sphinx | mythology”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2016-12-07. 
  12. ^ „ص229 - كتاب المواعظ والاعتبار بذكر الخطط والآثار - ذكر الصنم الذي يقال له أبو الهول - المكتبة الشاملة الحديثة”. al-maktaba.org. Pristupljeno 12. 11. 2021. 
  13. ^ Peust, Carsten. „Die Toponyme vorarabischen Ursprungs im modernen Ägypten” (PDF). str. 46. 
  14. ^ Zuberbühler, Franz Löhner, Teresa. „Stone quarries in ancient Egypt. Details about the Giza quarries, the granite quarries in Assuan and the Tura limestone quarries”. cheops-pyramide.ch. Pristupljeno 2016-12-08. 
  15. ^ Egyptology at the Dawn of the Twenty-first Century: Archaeology; INTERNATIONAL CONGRESS OF EGYPTOLOGISTS, Lyla Pinch Brock; American University in Cairo Press, 2003; pages 70-71
  16. ^ „Sphinx Project: Why Sequence is Important”. 2007. Arhivirano iz originala 26. 7. 2010. g. Pristupljeno 27. 2. 2015. 
  17. ^ „Who Built the Sphinx?” (PDF). Aeragram. 18 - 1: 2—6. 2017. 
  18. ^ Hassan 1953, str. 164.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Velika sfinga u Gizi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велика_сфинга_у_Гизи&oldid=27555711”