Velika škola Ivana Jugovića

Ne poistovećivati sa Velikom školom.

Velika škola Ivana Jugovića je bila prvi zametak visoke nastave u Srbiji. Jugovićeva Velika škola je osnovana 1808. godine u Beogradu i bila je škola posebnog karaktera.

Zgrada nekadašnje Velike škole, danas Vukov i Dositejev muzej

Nastavni program

U svom nastavnom planu ona je sadržala kako elemente srednje škole (prve dve godine), tako i elemente visokoškolske nastave (treća godina). U prve dve godine učili su se srednjoškolski predmeti (istorija, geografija, računica, stilistika, nemački jezik), a u trećoj univerzitetski predmeti (državno pravo, krivično pravo i međunarodno pravo). Zbog svega toga, Velika škola je imala malo formalnih sličnosti sa ostalim tipovima škola kako tadašnjeg, tako i sadašnjeg vremena. Njen uzor je očito bio u ugarskim kraljevskim akademijama toga vremena, na kojima su više obrazovanje sticali državni činovnici.

Profesori Velike škole bili su Dositej Obradović, Ivan Jugović, Sima Milutinović Sarajlija, Miljko Radonjić (negde se navodi kao Miljko Radonić), Lazar Vojnović i drugi.

Među učenicima su bili Vuk Karadžić, Aleksa Karađorđević, Jevrem Nenadović, Lazar Arsenijević Batalaka, Sima Nenadović, Đorđe Protić, Milosav Zdravković.

Nastanak

Za razumevanje njene prirode najvažnije je razumeti razloge zbog kojih je ona uopšte i bila formirana. Posle privremene pobede ustanika, trebalo je učvrstiti osvojenu političku vlast. Trebalo je organizovati državu, a to se nije moglo bez razvijenog državnog aparata. Za rukovođenje državom bili su potrebni ne samo pismeni, već i stručni i pravno obrazovani ljudi. Trebalo je u što kraćem roku doći do kadra koji bi u datim okolnostima mogao da rukovodi i najvišim državnim poslovima i koji bi za to imao odgovarajuće obrazovanje. Taj zadatak je trebalo da obavi Velika škola. Zato je ona, i pored formalnih odstupanja od klasičnih školskih formi, stvarno vršila funkciju najviše školske ustanove i davala najobrazovaniji kadar. Pored toga, u nastavnom planu Velike škole postojali su predmeti koji su se izučavali jedino na univerzitetima. Zbog toga ona sadržinski predstavlja zametak visokoškolske nastave u Srbiji. I formalno, ova škola je imala visokoškolski karakter. Ni na univerzitetima srednjeg veka kao uslov se nije postavljalo prethodno obrazovanje, a samim tim ni uzrast učenika. Dalje, nastavni plan svih univerziteta u nastanku je sadržao i srednjoškolske predmete, tako da i sa te strane može da se kaže da formalni prigovori nisu održivi. Nivo nastave je, takođe, bio visok. Nastavnici su bili najobrazovaniji Srbi tog doba.

Praktične potrebe, koje su dovele do osnivanja ove škole, odredile su i njen karakter. Iako je imala elemente i jednog i drugog, Velika škola nije bila ni srednja (gimnazija), ni visoka (univerzitet), već je to bila svojevrsna stručna škola orijentisana na obrazovanje činovnika i javnih službenika. Jugoviću je kao uzor poslužila kraljevska akademija u Mađarskoj.

Karakteristike Velike škole

• Škola je svečano otvorena 31. avgusta 1808. godine, a nastava je počela sledećeg dana.
• Nastava je bila razredna, što znači da je jedan nastavnik u svom razredu držao nastavu iz svih predmeta.
• Udžbenika nije bilo, pa su đaci učili iz beležaka sa predavanja.
• Upis u školu je bio uslovljen samo znanjem pisanja, čitanja i računanja.
• Među prvim učenicima bili su sinovi i srodnici istaknutih starešina (Karađorđa, Mladena Milovanovića, Milenka Stojkovića, Vase Čarapića i Jakova Nenadovića), ali nije bilo diskriminacije ni prema ostalim đacima.
• Kroz veliku školu je prošlo oko 40 učenika tokom celokupnog njenog rada.
• Zgrada škole postoji i danas (u njoj je smešten Vukov i Dositejev muzej).
• Ova škola je prvi zametak više nastave u Srbiji.

Nestanak

Vojnim porazom 1813. godine nestala je i Jugovićeva Velika škola. Prekid njenog razvoja je trajao četvrt veka. Visoka nastava u Srbiji je nastavljena tek 1838. godine formiranjem Liceja, pa Velike škole 1863. i Univerziteta 1905. godine. Ova škola nije preteča univerziteta u smislu razvoja te ustanove (zbog prekida delovanja), ali je u nastavnom smislu svakako prethodnik najviše naučne i nastavne ustanove kod nas.

Vidi još

• Zgrada Velike škole