Велики Зигфилд

Veliki Zigfild (engl. The Great Ziegfeld) je američki dramski mjuzikl film iz 1936. godine, koji je režirao Robert Z. Lenard, a producirao Hant Stromberg. Glavne uloge igraju Vilijam Pauel kao pozorišni impresario Florenc Zigfild Mlađi, Mirna Loj kao Bili Berk i Luiza Rajner kao Ana Held.

Veliki Zigfild
Filmski poster
Režija	Robert Z. Lenard
Scenario	Vilijam Entoni Makgvajer
Producent	Hant Stromberg
Glavne uloge	Vilijam Pauel Mirna Loj Luiza Rajner
Muzika	Volter Donaldson Artur Lang
Producentska kuća	MGM
Godina	1936.
Trajanje	177 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	2.183.000 dolara
Zarada	4.673.000 dolara
IMDb veza

Film, snimljen u studiju Metro-Goldwyn-Mayer u Kalver Sitiju, u Kaliforniji, u jesen 1935. godine, fikcionalizovana je i uglađena počast Florencu Zigfildu Mlađem i bioskopska je adaptacija brodvejskih Zigfildovih ludosti, sa veoma razrađenim kostimima, plesovima i scenografijama. Mnogi izvođači pozorišnih Zigfildovih ludosti su glumili u filmu, uključujući Fani Brajs i Harijet Hoktor, a prava Bili Berk je bila supervizor filma. Navodno je samo set za pesmu „A Pretty Girl Is Like a Melody” koštao 220.000 američkih dolara, sa visokom rotirajućom spiralom prečnika 21 metar sa 175 spiralnih stepenica, težine 100 tona. Muziku za film komponovali su Volter Donaldson, Irving Berlin i tekstopisac Harold Adamson, sa koreografskim scenama. Ekstravagantne kostime je dizajnirao Adrijan, a oko 250 krojača i krojačica je trebalo šest meseci da ih pripreme koristeći 23 kilograma srebrnih šljokica i 11 metara belog nojevog perja. Preko hiljadu ljudi je bilo zaposleno u produkciji filma, za šta je bilo potrebno 16 kolutova filma tokom montaže.

Bio je jedan od najvećih filmskih uspeha 1930-ih i ponos MGM-a u to vreme, proglašen je za najbolju mjuzikl biografiju snimljenu u Holivudu i još uvek ostaje standard u stvaranju mjuzikl filmova. Osvojio je tri Oskara; za najbolji film, za najbolju glumicu (Luiza Rajner) i za najbolju plesnu režiju, a bio je nominovan za još četiri.

MGM je snimio još dva Zigfildova filma – jedan pod nazivom Zigfildova devojka (1941), sa Džejmsom Stjuartom, Džudi Garland, Hedi Lamar i Lanom Tarner, koji je koristio neke snimke iz Velikog Zigfilda, a drugi je bio Zigfildove ludosti (1946) Vinsenta Minelija.

Radnja

Sin veoma cenjenog profesora muzike, Florenc „Flo” Zigfild Mlađi, žudi da ostavi svoj trag u šou biznisu. Počinje promocijom Judžina Sendoua, „najjačeg čoveka na svetu”, na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, prevazilazeći konkurenciju rivala Džeka Bilingsa i njegove popularne atrakcije, trbušne plesačice Mali Egipat, pametnim marketingom (dozvoljavajući ženama da opipaju Sendouove mišiće).

Zigfild se vraća svom ocu i mladoj Meri Lu na Muzičkom koledžu u Čikagu i odlazi u San Francisko, gde njega i Sendoua smatraju prevarantima nakon organizovanja predstave u kojoj je Sendou trebalo da se suoči sa lavom, koji je zaspao čim su ga pustili iz kaveza. Zigfild putuje u Englesku na prekookeanskom brodu, gde nailazi na Bilingsa koji se smeje novinskom članku koji ga proglašava prevarantom.

Zigfild otkriva da je Bilings na putu da potpiše ugovor sa prelepom francuskom zvezdom Anom Held. Uprkos tome što je izgubio sav svoj novac kockajući se u Monte Karlu, Zigfild šarmira Anu da umesto toga potpiše ugovor sa njim, pretvarajući se da ne poznaje Bilingsa. Ana ga dva puta skoro odbije zbog njegove nepristojnosti i nemaštine, pre nego što otkrije da ceni njegovu iskrenost. Zigfild obećava da će joj dati „više publiciteta nego što je ikada sanjala” i da će je predstaviti pored najistaknutijih američkih pozorišnih izvođača.

U početku, Anin nastup u Herald Skver teatru se ne pokazuje kao uspešan. Međutim, Zigfild uspeva da napravi publicitet slanjem 20 galona mleka Ani svakog dana za njen fiktivni tretman lepote kupanja u mleku, a zatim odbija da plati račun. Novinske priče ubrzo dovode radoznalu publiku koja puni njegovo pozorište, a Zigfild predstavlja osam novih izvođačica koji će je podržati. Članovi publike komentarišu kako mleko čini njenu kožu lepom i predstava je veliki uspeh. Zigfild šalje Ani cveće i nakit i poruku u kojoj piše „bila si veličanstvena moja suprugo”, a ona pristaje da se uda za njega, razmećući se svojim novim dijamantima svojim koleginicama izvođačicama.

Ekstravagantna sekvenca „Svadbene torte” predstavljala je visoku rotirajuću volutu prečnika 21 metar sa 175 spiralnih stepenica, tešku 100 tona.

Međutim, šoumenu jedan uspeh nije dovoljan. Ima ideju za potpuno novu vrstu predstave u kojoj će se naći gomila plavuša i brineta, koja će „veličati” američke devojke. Nova predstava, Zigfildove ludosti, raskošna produkcija ispunjena lepim ženama i veoma ekstravagantnim kostimima i scenografijama, pokazuje se kao veliki hit, a prati je još verzija Ludosti.

Zigfild pokušava da napravi zvezdu od Odri Dejn, koja pati od alkoholizma, i namami Fani Brajs iz vodvilja, obasipajući obe raskošnim poklonima. On takođe daje ulogu scenskom radniku Reju Boldžeru. Meri Lu, sada mlada žena, posećuje Zigfilda, koji je u početku ne prepoznaje, i angažuje je kao plesačicu.

Nova produkcija uznemiri Anu, koja shvata da se Zigfildov svet ne vrti samo oko nje, i postaje zavidna na pažnji koju on posvećuje Odri. Razvodi se od njega nakon što je u pogrešnom trenutku uhvatila Zigfilda i pijanu Odri. Odri napušta Zigfilda i predstavu nakon ljutitog sukoba. Bez sredstava, Zigfild pozajmljuje novac od Bilingsa po treći put za novu predstavu.

Zigfild upoznaje crvenokosu brodvejsku zvezdu Bili Berk i ubrzo se oženi njom. Kada čuje vest, Ana slomljenog srca zove bivšeg supruga i pretvara se da joj je drago zbog njega. Zigfild i Bili dobijaju ćerku po imenu Patriša.

Zigfildove nove predstave su uspešne, ali posle nekog vremena, ukus javnosti se menja i ljudi počinju da se pitaju da li ga je pregazilo vreme. Nakon niza negativnih kritika u štampi, Zigfild čuje trojicu ljudi u berbernici kako govore da „nikada neće proizvesti još jedan hit”. Pogođen, obećava da će imati četiri hita na Brodveju u isto vreme.

Svoj cilj ostvaruje, hitovima Ploveće pozorište (1927), Rio Rita (1927), Vupi! (1928) i Tri musketara, i ulaže preko milion dolara svoje zarade na berzi. Međutim, krah berze 1929. ga bankrotira, primoravajući Bili da se vrati na scenu.

Potresen preokretom svog finansijskog bogatstva i rastućom popularnošću filmova u odnosu na pozorišne predstave uživo, ozbiljno se razboli. Bilings ga posećuje prijateljski i njih dvojica se slažu da postanu partneri u novoj, još većoj produkciji Zigfildovih ludosti. Međutim, realnost je da su obojica bez novca i Zigfild to shvata. U poslednjoj sceni u svom stanu sa pogledom na Zigfild teatar, u poludelirijumu, on se priseća scena iz nekoliko svojih hitova, uzvikujući: „Treba mi više stepenica, više, više”, pre nego što umre u svojoj stolici.

Uloge

Vilijam Pauel kao Zigfild

Luiza Rajner kao Ana Held

Net Pendlton kao Judžin Sendou

Rej Boldžer

Glumac	Uloga
Vilijam Pauel	Florenc Zigfild Mlađi
Mirna Loj	Bili Berk
Luiza Rajner	Ana Held
Frenk Morgan	Džek Bilings
Fani Brajs	sebe
Virdžinija Brus	Odri Dejn
Rej Boldžer	sebe
Ernest Kosart	Sidni
Džozef Kotorn	dr Zigfild
Net Pendlton	Judžin Sendou
Harijet Hoktor	sebe

Nagrade

Oskari

Nagrade i nominacije

Nagrada	Ishod	Nominovani
Najbolji film	Osvojeno	Metro-Goldwyn-Mayer (Hant Stromberg, producent)
Najbolja glumica	Osvojeno	Luiza Rajner
Najbolja plesna režija	Osvojeno	Simor Feliks – „A Pretty Girl Is Like a Melody”
Najbolja scenografija	Nominacija	Sedrik Gibons, Edi Imazu i Edvin B. Vilis
Najbolji reditelj	Nominacija	Robert Z. Lenard
Najbolja montaža	Nominacija	Vilijam S. Grej
Najbolja originalna priča	Nominacija	Vilijam Entoni Magvajer

Spoljašnje veze

• Veliki Zigfild na sajtu IMDb (jezik: engleski)