Verner fon Braun

Verner Magnus Maksimilijan frajher fon Braun (nem. Wernher Magnus Maximilian Freiherr von Braun; Virsic, 23. mart 1912 — Aleksandrija, 16. jun 1977) bio je nemačko-američki raketni inženjer i konstruktor rakete V-2, kojom je u Drugom svetskom ratu bombardovano Ujedinjeno Kraljevstvo. Bio je član Nacističke partije i oficir SS sa rangom šturmbanfirer.

Verner fon Braun
Verner fon Braun u svojoj kancelariji u Alabami maja 1964. godine
Puno ime	Verner Magnus Maksimilijan frajher fon Braun
Datum rođenja	(1912-03-23)23. mart 1912.
Mesto rođenja	Virsic  Nemačko carstvo
Datum smrti	16. jun 1977.(1977-06-16) (65 god.)
Mesto smrti	Aleksandrija  SAD

Tokom dvadesetih i tridesetih godina, fon Braun je postao centralna ličnost nemačkog raketnog programa, odgovoran za projektovanje i realizaciju raketa za bombardovanje u Drugom svetskom ratu.

Posle rata odveden je u SAD (u okviru operacije Spajalica). Rukovodio je proizvodnjom raketa Redstoun i Jupiter C, kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit Eksplorer 1.

Detinjstvo

Verner je bio drugo od troje dece nemačkog barona Magnusa fon Brauna koji je bio od 1932—1933. ministar za ishranu i poljoprivredu u Vajmarskoj republici i Eme fon Kuistop. Već u ranoj mladosti oduševljavao se mislima o putovanjima u svemiru i otkrivanju novih svetova. To ga je dovelo do čitanja naučne fantastike. Kasnije je počeo da ga interesuje problem sa naučne strane i upoznao se sa radovima Hermana Oberta koji je 1923. napisao studiju o raketi u svemiru Die Rakete zu den Planetenräumen. Zahvaljujući svom poznavanju matematike nije imao probleme da razume principe raketa nosača.

Već kao mladić se uključuje u nemačko raketno društvo, u godinama 1929—1930. Ovaj korak mu je omogućio da dobije finansijsku podršku za gradnju većih raketa. Godine 1930. počeo je sa studijem na Berlinskom univerzitetu, a posle dve godine je završio prvi stepen studija. Stupio je u nemačku armiju 1932. gde je predložio misao balističke rakete koju je posle i projektovao. I ako je bio jako zauzet doktorirao je 27. jula 1934. u struci kosmičkog inžinjerstva. Njegov rad na univerzitetu je iz vojničkih razloga bio proglašen za strogo tajnim.

U službi Trećeg rajha

Verner fon Braun je bio vodeći predstavnik grupe poznate kao „raketni tim“ koja je stajala iza razvoja balističke rakete V-2 i koja je bila razvijena za Nacističku Nemačku. U tridesetim godinama je stupio u Nacističku partiju i u SS. U okviru svoga rada za armiju radio je u vojnom centru Kumersdorf u Berlinu, koje je polako prestajalo da odgovara zahtevima koji su stavljani pred ovaj centar.

Već 1937. Nemci su lansirali raketu A3 koja je došla do visine od 1.000 m i koja je dala nade za konstrukciju rakete V-2.

U odnosu na to da je nemački generalštab bio fasciniran vojničkim potencijalom koji je V-2 nudila i investirala u ovo znatna sredstva bila je 1937. izgrađena raketna baza Peneminde na obali Baltičkog mora što je mesto koje je u tajnosti bilo predloženo od strane majke fon Brauna. Tu se radilo istraživanje i montaža. Tu je postao tehnički direktor postrojenja za razvoj oružja, glavnom centru za naoružanje nacističke Nemačke, koje je bilo zabranjeno Versajskim ugovorom.

V-2

Shema V-2

Rakete V-2 su se proizvodile u podzemnoj fabrici „Mitelverk“ u Nordhauzenu i to pod prinudnim radom zatvorenika- iz koncentracionih logora „Mitelbau-Dora. Uloga fon Brauna u ovim kontroverznim radovima sa zatvorenicima iz logora ovog preduzeća danas nije objašnjena i predmet je sporova. I isključeno je da za ovo on nije znao iako nije morao biti aktivno uključen u ovaj rad.

U dopisu od 15. septembra 1944. adresiranom na Albina Savackoma već je imao nadzor na montažu V-2 i priznava da je lično birao radnike iz logora Buhenvalda Fon Braunova raketa V-2 mogla je da doleti do udaljenosti od 300 km. I da nosi tonu korisnog tereta. Kretala se brzinom od 5632 km/h i tako nije bilo u mogućnosti da bude oborena tadašnjim avionima. Prvi put je uzletela u seprembru 1942. a upotrebljena je septembra 1944. Na evropske ciljeve je ispaljeno preko 1.000 raketa pretežno sa teritorije Francuske.

Posle doleta prve rakete fon Braun je rekao da je „raketa funkcionisala perfektno ali je pala na pogrešnu planetu“. Istina je da je bio zatvoren od strane Gestapa 1944. i okrivljen zbog svoje nezadovoljnosti sa vojničkim zvanjem i samo mu je pomoglo što se Albert Šper za njega založio i tako mu spasio život.

Raketa je bila u upotrebi u malom broju da bi mogla da utiče na ishod Drugog svetskog rata. To je znao i fon Braun i tako je počeo da od 1945. radi na planiranju iskorištavanja raketa u posleratnom svetu.

Kraj rata i odlazak u SAD

Fon Braun se sastaje sa predsednikom Kenedijem 1962. godine

F-1 motori rakete Saturn V.

Pošto je V-2 bilo oružije koje nisu imali saveznici ovo je bio predmet njihovih interesa. Posle rata SAD i SSSR su kao ratnu dobit zaplenili projekte V-2 kao i raketne timove sa kojima nije ophođeno kao sa zatvorenicima već im je omogućeno da i dalje rade na ovim programima i na projektima jačih i boljih raketa u tajnosti.

Još pre nastupa saveznika fon Braun je sa pet stotina svojih saradnika odlučio da se preda Amerikancima zajedno sa planovima i testiranim prototipovima raketa. Nije se za Amerikance odlučio slučajno već je smatrao da oni jedini imaju dovoljno sredstava za raketno istraživanje. U SAD je odvoženo 100 raketa sa planovima pre tim nego su ovamo došli Sovjekti koji su takođe dobili deo tima fon Brauna. Dana 20. juna 1945. bio je odobren odlazak fon Brauna u SAD. Ovaj odlazak je bio kao vojna operacija nazvan Spajalica. Skupa sa njim je transportovan i njegov tim. Fon Braun je 14 godina radio za armiju SAD i najpre je radio na balističkim projektilima srednjeg dometa u Alabami. Na osnovu ovih radova bila je proizvedena raketa Jumbo I koja je iznela prvi američki satelit Eksplorer I.

NASA

Dana 2. juna 1960, fon Braun je dobio svoje treće dete, sina Petar Konstantina. Iste godine postavljen je za direktora Svemirskog letačkog centra Džordž C. Maršal u Alabami, i na tom položaju je ostao do 1970.

Posle 1960. godine kada se osniva NASA prešao je njegov tim pod ovu upravu i tu je radio na raketi Saturn V koja je Amerikancima pomogla da osvoje mesec sa programom Apolo i na kome je nakon ultimatuma predsednika Kenedija da se osvoji mesec pre SSSR radilo 400.000 eksperata. Nakon uspeha Sovjetskog Saveza i Gagarina koji je obleteo zemlju i neuspehu SAD i Šepardovom samo suborbitalnom letu posle 3 nedelje da bi dostigao SSSR predsednik Kenedi je najavio osvajanje Meseca do kraja decenije kao cilj SAD). Cilj je ostvaren pre roka kao ostvarenje sna Vernera fon Brauna.

Ovaj naučnik je u SAD postao istaknuti naučnik i 1955. godine mu je uručeno američko državljanstvo. U 1970. je bio zamoljen od strane NASA agenture da se preseli u Vašington gde radi na gradnji raketa koje su bile u programu osvajanja Marsa, kao i na programu pojednostavljivanja spejs-šatla koji je bio tada u povojima. Fon Braun je tu radio samo dve godine na poslovima direktora konstruktorskog tima.

Rad u privatnoj korporaciji

Odlučio je da radi u privatnom poslu u korporaciji Fairchild Industries of Germantown u Merilendu gde je radio od 1972—1976. kao potpredsednik korporacije koja se bavila projektovanjem raznih vrsta letelica i telekomunikacionih satelita. Penzionisao se 1976.

Nakon dve godine posle prve operacije od raka otkriven mu je rak debelog creva i od novembra 1976. više nije smeo da napusti bolnicu. Verner fon Braun je umro od svoje bolesti u Aleksandriji u Virdžiniji 16. juna 1977. godine u dobi od 65. godina.

Privatni život

Grob Vernera fon Brauna (2008)

Sa svojom sestričinom Marijom fon Kuistorp, sa kojom se oženio imao je troje dece Iris, Margarit i Petera.

Vidi još

• Sergej Koroljov
• Svemirska trka

Literatura

• Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 172. ISBN 86-331-2075-5. 
• Babcock, Suzzan (2014). In Search of Peace: For the Children. Author House. str. 128. ISBN 978-1-4969-5336-0. 
• Brauburger, Stefan (2009). Wernher von Braun. Ein deutsches Genie zwischen Untergangswahn und Raketenträumen. München: Pendo Verlag. ISBN 978-3-86612-228-4. 
• Eisfeld, Rainer (2012). Mondsüchtig. Wernher von Braun und die Geburt der Raumfahrt aus dem Geist der Barbarei. Klampen, Springer. ISBN 978-3-86674-167-6. 
• Kulke, Ulli (2012). Weltraumstürmer. Wernher von Braun und der Wettlauf zum Mond. Berlin: Quadriga. ISBN 978-3-86995-026-6. 
• Bode, Volkhard; Kaiser, Gerhard (1997). Raketenspuren. Augsburg: Bechtermünz Verlag. ISBN 978-3-86047-584-3. 
• McDougall, Walter A. (1985). The Heavens and the Earth: A Political History of the Space Age. New York: Basic Books. str. 44. ISBN 978-0-465-02887-0. 
• Neufeld, Michael (2008). Von Braun: Dreamer of Space, Engineer of War (1st izd.). Vintage Books. str. xv. 
• Neufeld, Michael J. (2007). Von Braun. Dreamer of Space, Engineer of War. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-307-26292-9. ; deutsche Ausgabe: Wernher von Braun. Visionär des Weltraums, Ingenieur des Krieges.. Aus dem Englischen von Ilse Strasmann. . München: Siedler Verlag. 2009. ISBN 978-3-88680-912-7. 
• Pacner, Vítek; Karel, Antonín (2008). Půlstoletí kosmonautiky. Praha: Paráda. 
• Reinke, Niklas (2004). Geschichte der deutschen Raumfahrtpolitik. Konzepte, Einflussfaktoren und Interdependenzen: 1923-2002. Oldenbourg/München. ISBN 978-3-486-56842-4. 
• Stuhlinger, Ernst; Ordway, Frederick I. (1992). Wernher von Braun – Aufbruch in den Weltraum. Die Biographie. Esslingen/München: Bechtle. ISBN 978-3-7628-0515-1. 
• Weyer, Johannes (1999). Wernher von Braun. Rowohlts Monographien. Reinbek bei Hamburg: Rowohlt. ISBN 978-3-499-50552-2. 
• Bernd Ruland: Wernher von Braun: Mein Leben für die Raumfahrt. Burda Verlag Offenburg, 1969

Dodatna literatura

• Braun, Wernher von. 

Spoljašnje veze

• www.ian.cz, Instantní pamětník 15 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. jul 2007) — istorijsko pominjanje
• Audiopodcast on Astrotalkuk.org Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. februar 2013) BBC journalist Reg Turnill talking in 2011 about his personal memories of and interviews with Dr Wernher von Braun.
• The capture of von Braun and his men – At the U.S. 44th Infantry Division website
• Wernher von Braun page– Marshall Space Flight Center (MSFC) History Office
• Coat-of-arms of Dr. Wernher von Braun
• Remembering Von Braun – by Anthony Young – The Space Review Monday, July 10, 2006
• The Mittelbau-Dora Concentration Camp Memorial Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. septembar 2011)
• V2rocket.com
• 60th anniversary digital reprinting of Colliers Space Series, Houston Section of the American Institute of Aeronautics and Astronautics
• FBI Records: The Vault - Wernher VonBraun files at vault.fbi.gov
• Verner fon Braun na sajtu ISFDb (jezik: engleski)
• Wernher von Braun na sajtu LCCN, sa 35 kataloških evidencija