Vesna Drinčić Đilas
Vesna Đilas, rođena Drinčić, kulturni je radnik, pedagog kulture govora i rukovoditeljka Dramsko-recitatorskog studija Kulturnog centra Vrbas.
Vesna Drinčić Đilas | |
|---|---|
| Mesto rođenja | Vrbas, Srbija |
| Prebivalište | Vrbas |
| Obrazovanje | Gimnazija „Žarko Zrenjanin” |
| Zanimanje | kulturni radnik pedagog kulture govora |
| Radovi | Iz ljubavi s ljubavlju (2018) |
| Nagrade | „Branislav Bari Milošević” (2013) |
Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja za doprinos kulturi tokom svoje karijere duge 40 godina, između ostalog, nagrade iz 2013. godine „Branislav Bari Milošević”, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos kulturno-umetničkom amaterizmu.
Prilikom obeležavanja pedesetogodišnjice održavanja Smotre recitatora u Vrbasu, 2018. godine je studio Vesne Drinčić Đilas istaknut kao najnagrađivaniji Dramsko-recitatorski studio u Srbiji. Upravo ovaj studio je, zajedno sa Festivalom poezije mladih koji se od 1969. godine održava u Vrbasu, nametnuo da se Vrbas opisuje kao „grad na pesnikovoj ruci”.[1][2]
U knjizi Pesniče naroda mog o četiri decenije recitovanja u Srbiji, koji je izdao Savez amatera Srbije, navodi se da je rad Dramsko-recitatorskog studija u Vrbasu ne samo izuzetan, već kad se u obzir uzmu sve nagrade, Vrbas je bez premca u celoj Srbiji. U trenutku izdavanja te knjige, Vesna Drinčić Đilas je punih 36 godina bila rukovoditeljka studija.
Vesna Drinčić Đilas je objavila knjigu, monografiju Iz ljubavi s ljubavlju, 2018. godine izdavačke kuće „Prometej”.[3]
Udata je i ima troje dece. Živi i radi u Vrbasu.
Biografija uredi
Vesna Drinčić Đilas je rođena u Vrbasu. Završila je Gimnaziju „Žarko Zrenjanin”, a zatim je nastavila školovanje na Fakultetu političkih nauka i Pedagoškoj akdemiji u Novom Sadu. Od ranog detinjstva je bila zainteresovana za govorenje stihova, te se i sama takmičila i dobitnica je mnogih prvih nagrada na nivou čitave Jugoslavije. Osvojila je Zlatnu plaketu na Republičkoj smotri.
Na mestu rukovodioca Dramsko-recitatorskog studija Kulturnog centra Vrbas nalazi se od marta 1983. godine, preuzevši profesionalnu ulogu instruktora u Studiju recitatora. Taj studio su 1972. godine osnovali Jovica Milosavljević, Branislav Bari Milošević, Bogdan Dimitrov i njegov prvi rukovodilac Radomir Rajko Šoć. Projekat je zamišljen kao eksperimentalni studio u kom deca i mladi imaju priliku da nauče pravilno govorenje stihova, kulturu izražavanja i govorenje beseda. Kada je Vesna Drinčić Đilas preuzela studio, deca su pod njenim mentorstvom bili učesnici brojnih takmičenja, smotri i festivala. Postizali su vrhunske rezultate na republičkom nivou, te nijedna smotra recitatora Vojvodine, kao ni Republička smotra recitatora Pesniče naroda mog, ni Festival besedništva Sirmium lux verbi – Sirmijum svetlost reči, nije održana bez zapaženog učešća velikog broja recitatora i besednika iz Vrbasa.
Probe Dramsko-recitatorskog studija su se održavale u pozorištu u Vrbasu, sve do 1992. godine kada je zgrada izgorela. Od tada, usled nedostatka prostora, Vesna Drinčić Đilas održava probe u svojoj kancelariji Kulturnog centra u Vrbasu.[4]
Član je komisije za dodelu diplome „Dr Branivoj Đorđević” za kulturu govora na Republičkoj smotri recitatora u Užicu 1994. godine.
Bila je asistent prof. dr Branivoju Đorđeviću na mnogim seminarima o recitovanju, a zahvaljujući rezltatima u radu, i sama postala predavač. Pored zvaničnih seminara, prepoznatljiva je po spontanosti prenošenja znanja. Naime, nije retkost da u pauzama na Smotrama dok se čekaju rezultati, Vesna Drinčić Đilas, izađe na pozornicu i održi kraće predavanje i pokaže vežbe deci i ostalim mentorima za pravilniji govor i dikciju.
Učestvovala je na Međunarodnoj konferenciji za kulturu 2004. godine, a ta izlaganja su zapažena i publikovana u Zborniku te konferencije.
Od 2005. godine je Član odbora za scenske delatnosti AP Vojvodine i predsednica komisije za recitovanje u SAV.
Od 2009. godine je član komisije za dodelu Oktobarske nagrade grada Vrbasa. Takođe je i član komisije za dodelu nagrade „Branislav Bari Milošević” Kulturnog centra „Vrbasa”.
Većina lokalnih svečanosti, akademija i sličnih programa koji se održavaju u opštini Vrbas imaju propratni kulturni program ili konferanse koji vodi sama Vesna Drinčić Đilas ili neki od recitatora njenog studija.[5] Pored recitovanja, radila je i kao reditelj, scenarist, scenograf, kostimograf i organizator mnogih kulturnih aktivnosti, kao što su Smotre, ulično pozorište za decu, svečane akademije i ostale slične manifestacije.
Priznanja uredi
Vesna Drinčić Đilas je 1974. godine dobila drugu nagradu na republičkom takmičenju recitatora Pesniče naroda mog u Velikoj Plani, a 1980. godine Zlatnu plaketu na tom takmičenju.
Zlatna plaketa Doma kulture „Vrbas” za uspešno širenje masovne kulture i razvijanja umetničkog amaterizma 1981. godine joj je bila odskočna daska kako bi postala rukovodilac Dramsko-recitatorskog studija dve godine kasnije.
Godine 1988. Vesna Drinčić Đilas je primila Plaketu Saveza amatera pozorišnih društava Vojvodine.
Dobitnica je četiri nagrade Majskih dečijih igara za najbolju režiju i scenski govor (1989, 1997, 1998. i 2005. godine).
Za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan, predan, dugotrajan rad i stvaralački doprinos kulturi, Kulturno-prosvetna zajednica Srbije ju je nagradila sa dve Zlatne značke kulture Srbije, 1993. i 1999. godine. Iste, 1999. godine, nagrađena je i Oktobarskom nagradom grada Vrbasa.
Priznanje SAV-e za uspešan višedecenijski rad dobila je 2007. godine.
Na prvoj večeri 35. Festivala folklornih tradicija Vojvodine, 2013. godine, Vesna Drinčić Đilas je postala laureat nagrade koja je ustanovljena u čast Branislava Barija Miloševića. Nagrada se dodeljuje za izuzetan doprinos kulturno-umetničkom amaterizmu.
U aprilu 2017. godine na 25. Festivalu besedništva „Sirmium lux verbi – Sirmijum svetlost reči” u Sremskoj Mitrovici, organizator i Odbor Festivala su posebnu zahvalnost iskazali Vesni Drinčić Đilas na dugogodišnjoj saradnji, mentorki mnogih pobednika besednika koji su negovali retoriku i istrajavali u misiji leporečja.[6]
Godine 2018. je na jubilarnom 50. Festivalu dobila priznanje i nagradu za nemerljivi doprinos ustoličenju Festivala poezije mladih u jednu od najvrednijih poetskih manifestacija u regionu.[7]
Prof. Miodrag Gajić u svojoj knjizi Pesniče naroda mog posvećenoj četiri decenije recitovanja u Srbiji, u izdanju Saveza amatera Srbije, navodi:
| „ | Studio recitatora iz Vrbasa iznedrio je 8 pobednika Republičke smotre. To su: Julija Genci, Milorad Bubanja, Vesna Drinčić Đilas, Dijana Roganović, Neda Miljković, Milutin Đilas, Marko Vasiljević i Marijana Dakić. Ako se uzmu u obzir i druga i treća mesta na Republičkoj smotri, Vrbas je bez premca u Srbiji. | ” |
Bivši recitatori uredi
Neki od istaknutih recitatora iz Dramsko-recitatorskog studija pod mentorstvom Vesne Drinčić Đilas su novinari: Petko Koprivica, Milan Stanimirović, Marina Mirković, Aleksandra Popović, Milica Đilas, kao i Radovan Seratlić[8] i Lana Nanovski; Milan Milutin, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu,[9] Nataša Milović, istraživač-saradnik Fakulteta političkih nauka, glumci Dejan Lutkić, Dijana Roganović, Silvija Križan, Neda Miljković, Anita Ognjanović,[10] Marko Vasiljević.
Miodrag Petrović, prvak drame Srpskog narodnog pozorišta, redovni selektor i predsednik žirija iz pozorišnog miljea na smotrama recitatora, rekao je o Vesni Drinčić Đilas i njenom radu:
| „ | Osim što me je obradovala knjiga, mene je malo i rastužila. Svi ti ljudi od kojih je Vesna kao devojčica počela da uči i bavi recitovanjem, sve su to bili moji prijatelji [...] Od Jovice Milosavljevića, Barija, Rajka Šoća, Brane Đorđevića [...] ona je od njih učila, uzela pelcer, onda je počela da žari i pali po Srbiji, nekad i Jugoslaviji govoreći poeziju, a onda se prihvatila i pedagoškog rada. Ne znam koliko je Vrbas svestan šta je Vesna uradila, ali ona je jedna kulturološka pojava.. Ne samo ona, nego i njena deca, i njena lična deca, i ova ostala deca su njena deca, oni su takav uticaj izvršili. [...] Nije to samo govoriti poeziju, nego i misliti, ponašati se; Vesna je razvijala taj pogled na svet, ne samo što je na dobar način obrađivala pesme, vodeći računa da se sačuva maternji jezik, ne samo srpski, već i mađarski, slovački, rusinski, te je s njima tako prilježno radila, tako s ljubavlju i tako predano radila, da je ona jedno veliko čudo u srpskoj kulturi. |
” |
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ „Pola veka negovanja kulture govora – „Iz ljubavi s ljubavlju” Vesne Drinčić-Đilas”. www.okonas.info. 9. mart 2018. Pristupljeno 7. mart 2021.
- ^ Kulić, Mina (21. maj 2016). „Grad na pesnikovoj ruci”. Časopis Kult. Arhivirano iz originala 28. jan 2021. g. Pristupljeno 7. mart 2021. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|archive-date=(pomoć) - ^ „Promocija knjige “Iz ljubavi s ljubavlju””. Lokalna informativna mreža, www.nasemesto.rs. 2. mart 2018. Pristupljeno 7. mart 2021.
- ^ „Zidanje Skadra u Vrbasu”. 23. decembar 2013. Pristupljeno 7. mart 2021.
- ^ Redakcija TV Bačka (11. septembar 2019). „Uspeh vrbaskih recitatora na Festivalu besedništva u Sremskoj Mitrovici”. www.tvbackavrbas.rs. Pristupljeno 7. mart 2021.
- ^ „XXV FESTIVAL BESEDNIŠTVA „Sirmium lux verbi – Sirmijum svetlost reči””. Ustanova za negovanje kulture “Srem”. 12. april 2017. Pristupljeno 7. mart 2021.[mrtva veza]
- ^ „Aleksandar Gabona pobednik 50. FPM”. www.vrbas.net. 27. maj 2018. Pristupljeno 7. mart 2021.
- ^ „B92 TV lica, Radovan Seratlić”. Pristupljeno 7. mart 2021.
- ^ „Milan Milutin, asistent”. Zvanični sajt Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Arhivirano iz originala 08. avg 2020. g. Pristupljeno 7. mart 2021. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|archive-date=(pomoć) - ^ „Anita Ognjanović, Akademija umetnosti iz Beograda, (klasa profesora Igora Đorđevića i Milice Kralj)”. Arhivirano iz originala 07. sep 2022. g. Pristupljeno 7. mart 2021. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|archive-date=(pomoć)