Вештице на путу
Veštice na putu (engl. Witches Abroad; izdat 1991) je dvanaesti roman Terija Pračeta o Disksvetu.
| Veštice na putu | |
|---|---|
 korice knjige | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | Witches Abroad |
| Autor | Teri Pračet |
| Dizajner korica | Džoš Kirbi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (original) |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | fantastika, komedija |
| Mesto i vreme radnje | Disksvet |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Victor Gollanez Ltd. |
| Datum | 1991. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Goran Kapetanović |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7436-023-1 |
Radnja
uredi
Centralno mesto u ovom romanu imaju priče. Na disksvetu, one su poput živih bića. Obavijaju Disksvet i traže pripovedače koji će ih ponavljati nebrojeno puta kroz istoriju, kako bi se one razvijale i jačale. Misteriozna suđaja (veštica koja čarobnim štapićem, ali nekada i uz pomoć ogledala određuje sudbine ljudi) ide korak dalje. U Genui, gradu u tropskom delu Disksveta, ona razne poznate bajke pretvara u stvaran život. Sa druge strane sveta, u Ramptopskim planinama, novopečena mlada suđaja Magrat i njene dve tutorke- Baka Vedervaks i Nana Og kreću u Genuu da spreče „srećan kraj“. Međutim, ispostavlja se, da kada priča uhvati „zalet“, uopšte nije lako sprečiti da se devojka uda za princa...
Citati
urediPotom sva ta ujdurma oko jarcoglavih bogova. Većina veštica ne veruje u bogove. Naravno, poznato im je da bogovi postoje. Ponekad se čak i bore sa njima. Ali ne veruju u njih. Suviše ih dobro poznaju. Bilo bi to kao verovati u poštara.[1]
Niko bolje od Bake Vedervaks nije znao koliko su šeširi važni. Oni nisu bili samo odevni predmeti. Šeširi su definisali glavu. Definisali su ko ste vi.[2]
Baka Vedervaks nije imala ništa protiv trolova, ali je instinktivno osećala da bi, ako većina trolova prestane da nosi odela i hoda uspravno i vrati se životu pod mostovima i zaskakivanju i proždiranju ljudi, kako je priroda i predvidela, svet bio srećnije mesto.[3]
Zanimljivosti
uredi- Teri Pračet je ovaj roman posvetio svima onima koji su ga zatrpali svojim verzijama „Ježeve pesme“ nakon objavljenog romana „Sestre po metli“.