Veljko Paunović (Strumica, 21. avgust 1977) jeste srpski fudbalski trener i bivši fudbaler.[1]

Veljko Paunović
Paunović 2017.
Lični podaci
Nadimak Paun, Pauno
Datum rođenja (1977-08-21)21. avgust 1977.(46 god.)
Mesto rođenja Strumica, SFR Jugoslavija
Visina 1,84 m
Pozicija ofanzivni vezni / napadač
Juniorska karijera
1983—1994. Partizan
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1994—1995.
1995—1996.
1996—1998.
1996—2002.
1998—1999.
2001.
2001—2002.
2002—2003.
2003—2005.
2005.
2005—2007.
2007.
2008.
2008.
2011.
Partizan
Marbelja
Atletiko Madrid B
Atletiko Madrid
Majorka
Ovijedo
Majorka
Tenerife
Atletiko Madrid
Hanover
Hetafe
Rubin Kazanj
Almerija
Partizan
Filadelfija junion
13
20
22
52
24
22
33
38
35
6
44
16
7
9
17
(1)
(2)
(11)
(9)
(5)
(4)
(3)
(18)
(6)
(0)
(10)
(1)
(2)
(1)
(3)
Reprezentativna karijera
2002—2004. Srbija i Crna Gora 2 (1)
Trenerska karijera
2012—2014.
2013—2014.
2014—2015.
2015—2019.
2020—2022.
2023.
Srbija do 18
Srbija do 19
Srbija do 20
Čikago fajer
Reding
Gvadalahara

Kao glavni strateg predvodio je reprezentaciju Srbije za igrače do dvadeset (20) godina, sa kojom je na Svetskom prvenstvu za mlade 2015. godine, na Novom Zelandu, osvojio zlatnu medalju.[2]

Veljko je sin bivšeg fudbalskog reprezentativca Blagoja Paunovića.

Karijera uredi

Prošao je sve mlađe kategorije Partizana, a za prvi tim je debitovao u sezoni 1994/95. i na 13 prvenstvenih utakmica postigao 1 gol (i to u poslednjem meču u kome je nastupio za Partizan, protiv Radničkog sa Novog Beograda). U leto 1995. godine, i pre nego što je postao punoletan, odlazi u Španiju.

Na Iberijskom poluostrvu nastupao je za Marbelju (1995–96), Atletiko Madrid (1996–98, 1999–2000 i 2003–04), Majorku (1998–99 i 2001–02), Ovijedo (2000–01) i Tenerife (2002–03).

U zimu 2005. godine napušta Španiju, postaje član nemačkog Hanovera,[3] ali je u ovom klubu odigrao samo 6 utakmica, potom je dobio raskid ugovora, a onda je usledio njegov povratak u Španiju. Obukao je dres Hetafea i u periodu od 2005. do 2007. je bio jedan od najistaknutijih pojedinaca ekipe koju je tada predvodio Bernd Šuster. Odigrao je za to vreme 47 utakmica za Hetafe i postigao 13 pogodaka. Od februara 2007. do januara 2008. je nastupao za ruski Rubin iz Kazanja (8 utakmica), da bi potom postao član španske Almerije sa kojom je ugovor raskinuo u julu 2008. i prešao u matični klub – Partizan.[4]

U decembru 2008. je odlučio da završi karijeru samo šest meseci po povratku u Partizan. Razlozi su problemi sa povredama i nemogućnost da pruži partije na očekivanom nivou.[5]

U junu 2011. rešio je da se vrati iz penzije i zaradi još neki dolar pre potpunog povlačenja. Posle probe u Njujorku tokom 2009, kada je odbio jednogodišnji ugovor, Paunović je odlučio da Filadelfija bude njegov novi klub. Sa njima je odigrao 17 utakmica i postigao 3 gola nakon čega je objavio definitivan kraj karijere.[6]

Reprezentacija uredi

Reprezentativni dres je oblačio dva puta. Debitovao je protiv Meksika 2002. godine, a u svom drugom meču za reprezentaciju je 2004. godine (protiv Severne Irske) bio i strelac jedinog pogotka za selekciju SCG.

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ Vujčić, Đurađ (29. 3. 2012). „Veljko Paunovic RedNation Online Interview” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 3. 2012. 
  2. ^ Todić, Maja (14. 6. 2015). „Veljko Paunović za SK: Ko pomisli da je favorit, ide kući”. Arhivirano iz originala 20. 06. 2015. g. Pristupljeno 16. 06. 2015. 
  3. ^ „Veljko Paunović u Hanoveru”. b92.net. Pristupljeno 27. 12. 2016. 
  4. ^ „Veljko Paunović u Partizanu”. rts.rs. Pristupljeno 27. 12. 2016. 
  5. ^ „Veljko Paunović završio karijeru”. sport.blic.rs. Pristupljeno 27. 12. 2016. 
  6. ^ „Veljko Paunović konačno u penziji”. b92.net. Pristupljeno 27. 12. 2016. 

Spoljašnje veze uredi