Википедија

Veće republika i pokrajina

Veće republika i pokrajina je bilo dom Skupštine SFRJ od maja 1974. do juna 1992. godine. Ustanovljeno je Ustavom SFRJ, donetim 21. februara 1974, a pored njega drugi dom je bio Savezno veće.

Veće republika i pokrajina
Zastava SFR Jugoslavije
Statusukinuto
RezidencijaSkupština SFRJ
SedišteTrg Marksa i Engelsa 13, Beograd, SFR Jugoslavija
Dužina mandatačetiri godine
Osnovano21. februar 1974.
Ukinuto11. jun 1992.
NasleđeVeće republika Savezne skupštine SRJ

Sastojalo se od po 20 delegata koje su birale skupštine socijalističkih republika i po osam delegata koje su birale skupštine socijalističkih autonomnih pokrajina. Nakon proglašenja nezavisnoti pojedinih republika SFRJ, Veće republika i pokrajina je od kraja 1991. funkcionisalo samo sa delegatima iz Srbije i Crne Gore. Kako je Skupština SFRJ nastavila sa obavljanjem svojih dužnosti do formiranja Savezne skupštine SRJ, Veće republika i pokrajina prestalo je da postoji tek 11. juna 1992. konstituisanjem Veća republika Savezne skupštine SRJ.

Sastav

uredi

Veće republika i pokrajina je sačinjavalo po dvanaest delegata iz skupštine svake republike i po osam delegata iz skupštine svake autonomne pokrajine. Delegaciju su birala i opozivala sva veća skupštine republike, odnosno skupštine autonomne pokrajine, na zajedničkoj sednici tajnim glasanjem. Delegati izabrani u Veće republika i pokrajina zadržavali su mandat u skupštinama u kojima su izabrani.[1]

Veće je imalo predsednika i potpredsednika. Predsednik je predstavljao Veće, sazivao sednice Veća, predsedavao sednicama Veća i potpisivao odluke i druge opšte akte koje je Veće donosilo. Predsednik i potpredsednik Veća birali su se na četiri godine.

Veće republika i pokrajina moglo je odlučivati samostalno, ravnopravno sa Saveznim većem ili na osnovu saglasnosti skupština republika i autonomnih pokrajina. Odlučivalo je na sednici na kojoj su bile zastupljene sve delegacije skupština republika i skupština autonomnih pokrajina i kojoj je prisustvovala većina delegata. O pitanjima o kojima se odlučivalo na osnovu saglasnosti skupština republika i skupština autonomnih pokrajina, Veće je odlučivalo po delegacijama. Odluka se smatrala donesenom ako su za nju glasale sve delegacije.[2]

Nadležnosti

uredi

Samostalne i ravnopravne

uredi

Veće republika i pokrajina samostalno je: donosilo zakone o privremenim merama; utvrđivalo na predlog Predsedništva SFRJ izvore i obim sredstava i odlučivalo o preuzimanju kreditnih i drugih obaveza za potrebe narodne odbrane i državne bezbednosti koje bi nastale usled vanrednih okolnosti; pretresalo izveštaje Saveznog izvršnog veća i saveznih organa uprave, vršilo političku kontrolu nad radom ovih organa i svojim smernicama usmeravalo njihov rad; utvrđivalo politiku izvršavanja saveznih zakona; vršilo verifikaciju mandata i odlučivalo o mandatno-imunitetskim pitanjima svojih delegata.[3]

Savezno veće i Veće republika i pokrajina ravnopravno su: birali i razrešavali predsednika i potpredsednika odnosno potpredsednike Skupštine SFRJ; birali i razrešavali predsednika i članove Saveznog izvršnog veća, imenovali i razrešavali savezne sekretare i druge određene funkcionere i članove kolegijalnih tela u saveznim organima; birali i razrešavali predsednika i sudije Ustavnog suda i Saveznog suda, imenovali i razrešavali saveznog društvenog pravobranioca samoupravljanja, imenovali i razrešavali saveznog javnog tužioca; birali i razrešavali članove Saveta federacije; ratifikovali međunarodne ugovore koji su zahtevali donošenje novih ili izmenu važećih republičkih i pokrajinskih zakona; donosili odluke o produženju mandata delegata u Skupštini SFRJ; donosili poslovnik o zajedničkom radu veća i o njihovim zajedničkim radnim telima i odluku o organizaciji i radu službi Skupštine.[4]

Na osnovu saglasnosti

uredi

Veće republika i pokrajina je obezbeđivalo usaglašavanje stavova skupština republika i skupština autonomnih pokrajina u oblastima u kojima je donosilo savezne zakone na osnovu saglasnosti tih skupština. Na osnovu takve saglasnosti Veće je: donosilo društveni plan; utvrđivalo politiku i donosilo savezne zakone kojima su se utvrđivali odnosi u raznim oblastima (monetarnog sistema i emisije novca, deviznog sistema, spoljnotrgovinskog prometa, kreditnih i drugih ekonomskih odnosa s inostranstvom, obrazovanja novčanih i deviznih rezervi i raspolaganja njima, kad je to bilo od interesa za celu zemlju, carinske i vancarinske zaštite, društvene kontrole cena proizvoda i usluga, kreditiranja bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina, utvrđivanja prihoda društveno-političkih zajednica koji su se ostvarivalu oporezivanjem proizvoda i usluga u prometu, sistema i izvora sredstava za finansiranje federacije, utvrđivanja mera ograničenja tržišta i slobodnog prometa robe i usluga i mera koje su bile osnova za kompenzaciju i načina i oblika kompenzacije, udruživanja organizacija udruženog rada koje su obavljale privrednu delatnost i njihovih udruženja u privrednu komoru za celu teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i obaveznog udruživanja organizacija udruženog rada u zajednice), davalo autentično tumačenje saveznih zakona koje je donosilo; utvrđivalo ukupan obim rashoda budžeta SFRJ za svaku godinu; odlučivalo o osnivanju fondova i preuzimanju obaveza SFRJ; ratifikovalo međunarodne ugovore koji su zahtevali donošenje novih ili menjanje važećih zakona koje je Veće donosilo; i donosilo poslovnik o svom radu.[3]

Pravo predlaganja saveznih zakona iz delokruga Veća republika i pokrajina, koji su se donosili na osnovu saglasnosti skupština republika i skupština autonomnih pokrajina, imala je svaka delegacija i radno telo Veća, skupština republike, odnosno skupština autonomne pokrajine i Savezno izvršno veće.[5]

Predsednici Veća republika i pokrajina

uredi
Predsednici Veća republika i pokrajina
saziv broj ime i prezime početak mandata kraj mandata napomena ref
1974—1978. 1 Zoran Polič
(1912—1997) 		15. maj 1974. 15. maj 1978. [6]
1978—1982. 15. maj 1978. 15. maj 1982. [7]
1982—1986. 2 Nikola Kmezić
(1919—2009) 		15. maj 1982. 13. maj 1983. SAP Vojvodina [8]
3 Antun Bubić
(1929—) 		13. maj 1983. 15. maj 1984. SR Hrvatska [9]
4 Milivoje Stijović
(1926—) 		15. maj 1984. 15. maj 1985. SR Crna Gora [10]
5 Metodi Antov
(1924—1996) 		15. maj 1985. 15. maj 1986. SR Makedonija [11]
1986—1992. 6 Milenko Bojanić
(1924—1987) 		15. maj 1986. 15. maj 1987. SR Srbija [12]
7 Draško Popović
(1928—2009) 		15. maj 1987. 15. maj 1988. SR Bosna i Hercegovina [13]
8 Abaz Kazazi
(1929—) 		15. maj 1988. 15. maj 1989. SAP Kosovo [14]
9 Miran Mejak
(1927—2017) 		15. maj 1989. 25. jun 1991 SR Slovenija [15][16]
v.d. Dragomir Rakić 25. maj 1989. 11. jun 1992. v.d. kao potpredsednik

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Član 292. Ustava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (1974)
  2. ^ Član 295. Ustava SFRJ (1974)
  3. ^ a b Član 286. Ustava SFRJ (1974)
  4. ^ Član 288. Ustava SFRJ (1974)
  5. ^ Član 298. Ustava SFRJ (1974)
  6. ^ „Prve sednice veća Skupštine SFRJ”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 16. 5. 1974. str. 1. 
  7. ^ „Prve sednice veća Skupštine SFRJ drugog saziva”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 16. 5. 1978. str. 1. 
  8. ^ „Usaglašavanje — faktor jedinstva”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 16. 5. 1982. str. 3. 
  9. ^ „Juče zasedala oba veća Skupštine SFRJ”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 14. 5. 1983. str. 9. 
  10. ^ „Skupština SFRJ”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 16. 5. 1984. str. 3. 
  11. ^ „Samoupravljanje jedini put”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 16. 5. 1985. str. 3. 
  12. ^ „Četvrta delegatska smena”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 16. 5. 1986. str. 3. 
  13. ^ „Zamke hitnog i skraćenog postupka”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 16. 5. 1987. str. 6. 
  14. ^ „Dušan Popovski predsednik Skupštine SFRJ”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 15. 5. 1988. str. 1. 
  15. ^ „Ustav trči, propisi puze”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 16. 5. 1989. str. 3. 
  16. ^ „I zvanično povlačenje”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 28. 6. 1991. str. 11. 

Literatura

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веће_република_и_покрајина&oldid=30130273”