Vikipedija

Vikipedija (engl. Wikipedia) jeste enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju dobrovoljci pomoću softvera Medijaviki. Članke na Vikipediji može menjati svako s pristupom internetu, što je i slogan ovog veb-sajta.

Vikipedija
Logo Vikipedije; globus sa glifovima nekoliko alfabeta za slovo v i druga slova
Snimak ekrana Glavna stranica Vikipedije na engleskom jeziku
Veb-adresa	wikipedia.org
Slogan	Slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje engl. The free encyclopedia that anyone can edit
Komercijalnost	ne
Reklame	ne
Tip	internetska enciklopedija
Industrija	internet
Registracija	opciono
Dostupan na	329 jezika
Dostupan u	širom sveta
Broj reg. korisnika	≈292.000 aktivnih korisnika i ≈113.300.000 registrovanih urednika
Licenca za sadržaj	CC Attribution / Share-Alike 3.0 Većina teksta je takođe licencirana i ГНУ-овом лиценцом за слободну документацију; licenciranje drugih medijalnih sadržaja varira od slučaja do slučaja
Programski jezik	L A M P platforma
Vlasnik	Zadužbina Vikimedija
Tvorci	Džimi Vejls, Lari Sanger
Urednici	svako ko se registruje ili ne registruje i uređuje
Ključni ljudi	Džimi Vejls
Pokrenut	15. januar 2001. god. (2001-01-15)
Aleksa rang	13 (mart 2021)
Trenutni status	aktivan
Podružnice	Nupedija (Wikiwiki.com)
Roditeljska kompanija	Zadužbina Vikimedije
Napomene i reference:

Projekat je počeo 15. januara 2001. godine kao podrška Nupediji, enciklopediji koju su pisali stručnjaci. Sada njome rukovodi neprofitna Zadužbina Vikimedija. Vikipedija trenutno ima više od 62,8 miliona članaka na 319 projekata, od čega je više od 6,8 miliona na verziji pisanoj engleskim jezikom te preko 688.000 članaka na srpskom jeziku. Vikipedijine članke zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a veliku većinu članaka može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Kako je popularnost Vikipedije konstantno rasla od njenog početka, ona se sada nalazi među 5 najposećenijih sajtova na svetu.

Uspeh Vikipedije je pokrenuo i nekoliko drugih sestrinskih projekata (Vikipodaci, Vikinovosti, Vikiknjige, Vikirečnik, Vikicitat, Vikivrste i dr.). Često se dovodi u pitanje pouzdanost podataka objavljenih na Vikipediji. Sada je već uobičajeno citiranje Vikipedije u sredstvima masovnog informisanja kao i u akademskim krugovima. Nekada se to čini uz kritiku, a nekada uz pohvalu za slobodno umnožavanje, česte izmene, pokrivenost različitosti... Saradnici se ohrabruju da se pridržavaju politike „neutralne tačke gledišta”, pod kojom se podrazumeva pisanje bez pristrasnosti, predstavljajući gledišta većine i svih značajnih manjina podjednako. Status Vikipedije kao reference za rad je ipak upitan jer njena otvorena priroda omogućava vandalizme te netačnosti, nedoslednosti i loš kvalitet. Takođe, kritikuju je zbog sistematskih grešaka, davanja prednosti konsenzusu umesto naučnom autoritetu, kao i nedostatka stručnjaka u poređenju sa tradicionalnim enciklopedijama. Međutim, raznovrsnost i detaljnost njenih članaka, kao i svakodnevno obnavljanje, čine je korisnim referentnim izvorom za milione ljudi.

Vikipedija ima 319 jezičkih izdanja, od čega je 308 trenutno aktivnih odnosno svakodnevno se unapređuju. Od tog broja, 18 ima preko 1.000.000 članaka. (podaci od marta 2021. godine) Sebuansko izdanje Vikipedije ima preko 6,1 miliona članaka, te je rangirano na drugu poziciju posle engleske Vikipedije, dok je na trećem mestu švedska Vikipedija sa preko 2,5 miliona napisanih članaka. Četvrto i peto mesto zauzimaju Vikipedija na nemačkom i Vikipedija na francuskom jeziku sa preko 2,9 odnosno preko 2,6 miliona članaka, redom.

Vikipedija na srpskom jeziku trenutno se sa 688.337 napisanih članaka nalazi na 21. mestu, a svakog meseca ima oko 500—1.500 statistički aktivnih korisnika. Vikipedija na katalonskom jeziku zauzima 20. mesto sa oko 750.000 članaka. Na 22. mestu nalazi se Vikipedija na indonežanskom jeziku sa oko 691.000 napisanih članaka.

Istorija

Glavni članak: Istorija Vikipedije

Preteče

Zamisao da se sve znanje sveta skupi na jednom mestu datira iz antičkog doba. Može se videti u staroj Biblioteci kod Aleksandrije, ili kod Pergamona. Moderna ideja štampane enciklopedije se prvi put pojavljuje malo pre Deni Didroa i enciklopedija osamnaestog veka.

Zamisao da se pri formiranju enciklopedije koristi automatizovana mašinerija se može pratiti do Herberta Džordža Velsa i njegove knjige World Brain (1937) i Vanevara Buša i njegovog članka As we may think (1945), u kojem on iznosi viziju Memeksa (Memex) zasnovanog na mikrofilmu. Važan doprinos na ovom putu je i projekat Ksanadu (Xanadu) Teda Nelsona iz 1960. godine kao i ideje koje je u svom govoru 1959. izneo američki fizičar Ričard Fajnman.

Ideja za enciklopediju koja nije samo štampana je do pojave Interneta bila smatrana fantazijom. Međutim, trenutno postoje mnoge enciklopedije na mreži, a Vikipedija je trenutno (verovatno) najveća od njih. Izumitelj i zagovarač slobodnog softvera, Ričard Stalman (Richard Stallman) je 1999. izrazio korisnost „Slobodne univerzalne enciklopedije i resursa znanja” i njegova organizacija „Zadužbina za slobodan softver” (Free Software Foundation) poziva korisnike da posećuju i doprinose Vikipediji.

Nastanak

Lari Sanger, bivši glavni urednik Nupedije, prvi je predložio Vikipediju i uspostavio mnoga od njenih fundamentalnih pravila

Džimi „Džimbo” Vejls, osnivač Nupedije i drugi osnivač Vikipedije

Vikipedija je nastala kao dopunski projekat za Nupediju, slobodnu mrežnu enciklopediju na engleskom jeziku, koju su pisali eksperti. Nupedija je osnovana 9. marta 2000. kao vlasništvo Bomisa, internet portala za pretragu i oglašavanje. Glavni ljudi Nupedije su bili Džimi Vejls, glavni urednik Bomisa, i Lari Sanger, glavni urednik Nupedije i kasnije Vikipedije. Sadržaj Nupedije je u početku bio licenciran pod Nupedijinom licencom za slobodni sadržaj, ali je prešla na GNU licencu za slobodnu dokumentaciju pre osnivanja Vikipedije na nagovor Ričarda Stalmana.

Istorija Vikipedija počela je 2. januara 2001. u San Dijegu u Kaliforniji, u razgovoru između dva stara prijatelja Larija Sangera i programera Bena Kovica. Kovic je tokom večere objasnio Sangeru ideju vikija, koji je odmah shvatio da bi viki format odlično pristajao enciklopediji. Sanger je potom nagovorio šefa Nupedije da napravi Viki od Nupedije, i prva verzija je bila postavljena uživo 10. januara. Međutim, mnogi korisnici Nupedije nisu hteli da Nupedija bude Viki, pa je tako 15. januara na svojoj sopstvenoj stranici www.wikipedia.org nastala „Vikipedija”. Od početka joj raste popularnost, delujući pozitivno na stvaranje drugih projekata od opšteg interesa. Od urednika se traži da održavaju određeni nivo „neutralnosti” pri sažimanju istaknutih gledišta, bez određivanja objektivnosti istine.

Grafički prikaz broja članaka na Vikipedijama raznih jezika od 16. avgusta 2008.

Mnogi su brzo saznali za Vikipediju i projekat je rastao izvanrednim tempom. 12. februara 2001. Vikipedija je već 12. februara 2001. imala 1.000 članaka, a 7. septembra 2001. 10.000 članaka. Od tada, Vikipedija na engleskom jeziku raste sve brže i brže. Uskoro su joj se pridružile međunarodne Vikipedije na jezicima poput kineskog, nemačkog, francuskog, italijanskog, ruskog itd.

U martu 2006. Vikipedija je imala preko 1.000.000 članaka, a u decembru 2008. preko 12 miliona članaka. Trenutno, broj članaka na svim jezičkim izdanjima je veći od 62,8 miliona.

Glavne karakteristike

Postoje tri glavne karakteristike projekta Vikipedije, koje zajedno uređuju njenu ulogu na internetu.

1. Ona jeste, ili pokušava da bude, uglavnom enciklopedija.
2. Ona je Viki, po tome što je može izmeniti bilo ko (osim izbačenih korisnika).
3. Ona je slobodna i upotrebljava GNU-ovu licencu slobodne dokumentacije.

Kada se govori o višejezičkim Vikipedijama, važno je napomenuti da ne postoje nacionalne Vikipedije. Iz tog razloga ne postoji ni austrijska ni australijska ni britanska Vikipedija, nego Vikipedije na nemačkom i engleskom jeziku.

Uređivanje

Poređenje izmena. Starija verzija članka je levo, dok je nova desno. Izmene u članku su jasno označene

Za razliku od tradicionalnih enciklopedija, Vikipedija koristi otvoreni viki model. Osim članaka koji su često meta vandala, svako može da uređuje anonimno ili kao registrovani korisnik. Izuzetak je jedino Vikipedija ne engleskom jeziku na kojoj anonimni korisnici ne mogu da započinju nove članke. Članke ne poseduju njihovi tvorci, niti bilo koji drugi urednici ili neki priznati autoritet. Sadržaj članaka kod spornih tema se određuje konsenzusom.

Kada se naprave izmene na članku, one ne prolaze kroz provere od strane drugih urednika i one odmah postaju vidljive, bez obzira da li sadrže neku grešku ili su čiste besmislice. Iako se ove greške pre ili kasnije pronađu, nekoliko vikipedija (npr. nemačka, ruska i mađarska) koristi sistem „stabilnih verzija” članaka, koje omogućavaju čitaocima članke koji su prošli kroz neki stepen provere. Članci koji su često bili meta vandala (npr. članak o Džordžu Bušu na engleskoj Vikipediji) su bili godinama delimično ili potpuno zaključani tako da su ih samo urednici sa administratorskim pravima mogli uređivati. Od juna 2010. neke vikipedije su ukinule ovakva stroga ograničenja, i umesto njih uveli novi sistem „izmena u toku”. Za razliku od stabilnih verzija, ovaj sistem se primenjuje samo na članke koji su česta meta vandala i ratova izmena, a izmene mora da potvrdi afirmisan urednik vikipedije pre njihovog objavljivanja.

Urednici, bez obzira da li su registrovani ili ne, mogu da koriste mogućnosti koje im pruža softver koji pokreće Vikipediju. „Istorija” stranice koja je vezana za svaki članak beleži svaku prethodnu izmenu i urednika koji ju je napravio, mada se izmene sa klevetničkim sadržajem, pravnim pretnjama i kršenjem autorskih prava mogu naknadno ukloniti. Ova mogućnost olakšava poređenje starih i nove verzije članaka, poništavanje promena koje neki urednik smatra nepoželjnim ili da se vrati izgubljeni sadržaj. „Stranice za razgovor” koje su takođe pridodate svakom članku se koriste za koordinaciju rada više korisnika. Redovni korisnici često održavaju svoje spiskove nadgledanja stranice koje su im interesantne, tako da mogu da prate sve skorašnje izmene na tim člancima. Računarski programi koji se nazivaju internet botovi se naširoko koriste za uklanjanje vandalizama čim se načine, da se isprave česte pravopisne i gramatičke greške ili da se naprave masovni unosi članaka koristeći dostupne statističke podatke.

Članci na Vikipediji su organizovani na tri načina prema: stepenu svoje napisanosti, temi i nivou pristupa potrebnom za uređivanje. Najbolje napisano članci se nazivaju „izabrani članci” i oni se se pokazuju na glavnoj strani Vikipedije. Vikiprojekti su mesta za koordinaciju rada na nekoj temi. Vikipedija takođe koristi Priručnike stila, koji određuju na primer da se u prvoj rečenici svakog članka, naslov članka mora napisati masnim slovima, itd.

Pravila i zakoni koji utiču na sadržaj

Kako Vikipedija radi

Iz pravnih razloga, sadržaj Vikipedije podleže zakonima (naročito zakonu o autorskim pravima) Floride, gde se nalaze serveri Vikipedije. Pored toga, vikipedijski urednički principi su sjedinjeni u pet stubova vikipedije, a brojna pravila i smernice su smišljene da valjano oblikuju sadržaj. Čak su i ova pravila napisana u obliku vikija, a urednici Vikipedije pišu i ispravljaju ta pravila i smernice i primenjuju ih brisanjem članaka, njihovim obeležavanjem šablonima ili menjajući delove članka koji ne ispunjavaju uslove. Pravila na vikipedijama, koje nisu na engleskom jeziku, su se izrodila prevođenjem pravila sa Vikipedije na engleskom jeziku i u nekoj meri se razlikuju od uzora.

Prema pravilima Vikipedije, svaki unos koji je vredan Vikipedije mora biti o temi koja je enciklopedijska, a ne rečnička ili poput rečnika. Ta tema takođe treba da zadovolji Vikipedijine standarde o značaju, što obično znači da je tema značajno pokrivena u pouzdanim sekundarnim izvorima kao što su knjige, akademski časopisi i masovni mediji koji su nezavisni od teme članka. Dalje, Vikipedija mora da predstavi samo znanje koje je već dokazano i priznato. Drugim rečima, ona ne sme da predstavi, na primer, nove informacije i ili originalna istraživanja. Neka tvrdnja koja će verovatno biti osporena zahteva neki pouzdan izvor. Među urednicima Vikipedije ova se često formuliše kao „proverljivost, a ne istina” da se izrazi da su čitaoci, a ne enciklopedija, jedini odgovorni za proveravanje istinitosti članaka i formiranje sopstvenog stava. Konačno, Vikipedija mora biti nepristrasna. Sva mišljenja i gledišta, ako se mogu propisati spoljašnjim izvorima, moraju uživati prikladni udeo u članku. Ovo pravilo je poznato kao „neutralna tačka gledišta”.

Vikipedija ima mnogo metoda za prevazilaženje rasprava. „Pisanje, poništavanje, rasprava” ciklusi se ponekad dešavaju; u njemu jedan korisnik dopiše nešto, drugi to poništi, a problem se raspravlja na stranici za razgovor članka. Da bi se postigao širi konsenzus u okviru zajednice, problemi se mogu raspravljati na Trgovima, posebnim stranicama namenjenih diskusijama, ili traženjem komentara od iskusnijih urednika koji nisu umešani u eventualni sukob oko uređivanja. Neke vikipedije imaju posebne neobavezujuće stranice gde urednici mogu da prijave neljubazne, nekulturne ili na drugi način problematične korisnike.

Dalje, postoje specijalne stranice za centralizovanu raspravu o nekim raspravama, poput da li bi trebalo da se neki članak obriše ili ne. Neke vikipedije koriste posredovanje između sukobljenih strana, mada ga neki urednici smatraju neefikasnim. Konačno, neke vikipedije imaju arbitražni komitet kao poslednje mesto za rešavanje sukoba kada svi drugi načini ne daju rezultate. Arbitražni komitet ne sudi o tačnosti sadržaja članaka, iako je ponekad primoran da sprovede politiku o neutralnoj tački gledišta. Statistička analiza je ukazala da odluke o rešavanju sukoba ignorišu sadržaj sukoba između urednika i da se one umesto toga fokusiraju na ponašanje korisnika, tako da arbitražni komitet ne radi mnogo na rešavanju sukoba i izmirivanju sukobljenih strana, koliko na odstranjivanju problematičnih korisnika i pozivanju potencijalno produktivnih urednika da se vrate učestvovanju na ovom projektu. Rešenja koje arbitražni komitet koristi su zabrana korisnicima dalji rad na Vikipediji, zabrana pisanja na nekoj temi i članku i/ili dopuštanje daljeg rada uz uslov da urednik ne prekrši ponovo neko pravilo Vikipedije. Potpune zabrane rada na Vikipediji su uglavnom ograničene na slučajeve lažnog predstavljanja (u koje spada zlonamerno korišćenje više naloga) i antidruštvenog ponašanja. Upozorenja se češće daju za prekršaje prilikom uređivanja i nepoštovanja konsenzusa, a ređe za antidruštveno ponašanje.

Licenciranje sadržaja

Sav tekst na Vikipediji je bio pokriven GNU licencom za slobodnu dokumentaciju (GLSD), kopileft licencom koja je dozvoljavala distribuciju, kreiranje izvedenih radova i komercijalnu upotrebu sadržaja dok njegovi autori zadržavaju autorsko pravo na svojim radom. U junu 2009. godine Vikipedija je prešla na Krijejtiv komons Autorstvo-Deliti pod istim uslovima, jer je GLSD, koji je u početku bio namenjen softverskim priručnicima, nije bio pogodan za mrežne naučne radove i jer te dve licence nisu bile kompatibilne. Kao odgovor na zahtev Zadužbine Vikimedija, Zadužbina za slobodni softver je objavila novu verziju GLSD licence koja je specijalno sastavljena da omogući Vikipediji da licencu svog sadržaja promeni na CC-BY-SA.

Rukovanje multimedijalnim fajlovima (na primer slikama) se razlikuje među jezičkim izdanjima. Neka jezička izdanja, kao što je Vikipedija na engleskom jeziku, dozvoljavaju upotrebu neslobodnih slika pod doktrinom poštene upotrebe, dok su se neke vikipedije izjasnile protiv toga. Ovo je delimično zbog razlika u zakonima o autorskim pravima među državama, jer na primer u japanskom zakonu o autorski pravima ne postoji doktrina poštene upotrebe. Fajlovi koji su objavljeni pod slobodnim licencama (CC-BY-SA, GLSD, javno vlasništvo) se mogu deliti između jezičkih izdanja preko Vikimedijine ostave, još jednog Vikimedijinog projekta.

Korišćenje sadržaja

Nalepnica sa DVD izdanja Vikipedije na nemačkom jeziku

Pošto se sadržaj Vikipedije deli pod slobodnom licencom, svako može da je dalje distribuira bez plaćanja finansijske naknade, u skladu sa CC-BY-SA licencom. Sadržaj Vikipedije se objavljuje na mnoge načine i na internetu i van njega. Postoji na hiljade miror sajtova koji ponovo objavljuju sadržaje sa Vikipedije; dva najpoznatija, koja takođe uključuju sadržaj i iz drugih obrazovnih izvora, su Reference.com i Answers.com. Još jedan primer je Wapedia, koja je prikazivala sadržaj Vikipedije u formatu pogodnom za mobilne telefone pre nego što je sama Vikipedija isto to uradila. Neki internet pretraživači takođe prikazuju sadržaj Vikipedije među rezultatima pretrage; primeri su Bing.com i Duck Duck Go.

Neki vikiji, od kojih su najpoznatiji Enciclopedia Libre i Citizendium, su počeli kao račve Vikipedijinog sadržaja. Sajt Dbpedia je projekat koji izvlači podatke iz infokutija i kategorija sa engleske Vikipedije i čini ih dostupnim u pretraživom semantičkom formatu RDF. Raspravljalo se o mogućnosti da Vikipedija izvozi sopstvene podatke u semantički format, preko Semantic MediaWiki ekstenzije. Takav izvoz podataka bi pomogao Vikipediji da ponovo upotrebi sopstvene podatke, između članaka na istom jezičkom izdanju Vikipedije i između vikipedija na različitim jezicima.

Zbirke vikipedijskih članaka su takođe objavljene na optičkim diskovima.

Vandalizam

Veliki problem Vikipedije je vandalizam, koji donose razni vandali. Oni često prave besmislene i uvredljive izmene na slobodnim Vikipedijinim člancima. Otvorena priroda modela uređivanja je glavna tema većina kritika Vikipedije. Zbog toga, čitalac nikad ne može biti siguran da neki članak nije kompromitovan unošenjem netačnih podataka ili uklanjanjem najvažnijih informacija.

Najmanje nekolicina korisnika (ako ne stotine ili više u nekim slučajevima) generalno dnevno prati izmene na određenim člancima. Vandalizam na člancima obično ne traje duže od nekoliko minuta u zavisnosti od broja korisnika na određenoj Vikipediji. Očigledne vandalizme je lako ukloniti iz Vikipedijinih članaka, jer se prethodne verzije članaka čuvaju. U praksi, srednje vreme potrebno da se pronađe i ispravi vandalizam je vrlo kratko, obično par minuta, ali u jednom širokom izveštavanom incidentu lažne informacije o umešanosti u atentat na Džona Kenedija ubačene su u biografiju američkog političara Džona Sigentalera i ostale su neprimećene četiri meseca. Počinilac ovog incidenta, koji je uneo netačnu informaciju kao neregistrovan urednik, je na kraju pronađen praćenjem njegove IP adrese. Ovo je izazvalo promenu Vikipedijinih pravila, i uticalo je posebno na pooštravanja uslova proverljivosti kod biografija živih osoba.

Džon Sigentaler

Otvorena struktura Vikipedije je čini lakom metom za internet trolove, spamere i one koji zagovaraju neku agendu. Uočeno je da neke organizacije (na primer Sajentološka crkva) i političari (npr. članovi američkog Predstavničkog doma) dodaju informacije u članke, a Majkrosoft je ponudio finansijski podsticaj za rad na određenim člancima. U avgustu 2007. veb-sajt WikiScanner je počeo da prati izvore izmena na Vikipediji od strane anonimnih urednika. Program je otkrio da su mnoge takve izmene izvršile kompanije i vladine agencije menjajući sadržaj u člancima koji se odnose na njih, njihovo osoblje i njihov rad.

Vikipedija se od napada brani na više načina i tehnika. U ovo spadaju korisnici koji patroliraju izmene, botovi koji su pažljivo programirani da otkrivaju napade i da ih rešavaju automatski ili poluautomatski, filtere koji upozoravaju urednike da prave nepoželjne izmene, blokiranje pravljenje veza ka određenim veb-sajtovima, blokiranje izmena sa određenog naloga, IP adrese ili opsega adresa. Na stranice koje su pod čestim napadima, može se primeniti polu-zaštita da je samo afirmisani korisnici mogu uređivati ili u krajnjem najosetljivijem slučaju, potpuna zaštita da samo administratori mogu da menjaju stranice. Takve zaštite se koriste retko, obično za kratak vremenski period u kom se veruje da će napadač nastaviti sa napadima.

Politike i principi

Korisnici Vikipedije, koji se nazivaju vikipedisti, drže se nekoliko jednostavnih principa:

• Korisnici Vikipedije nastoje da svi članci budu nepristrasni. Ovo ne znači da članke treba pisati samo jednim objektivnim načinom i da postoji određeno „stanje nepristrasnosti”, nego znači da treba sva različita mišljenja o nekoj temi predstaviti objektivno i srazmerno.
• Postoji nekoliko konvencija oko imenovanja članaka. Kad postoji nekoliko različitih imena za jednu temu, prednost ima ime koje je učestalije.
• Vikipedisti upotrebljavaju stranice za razgovor o nekoj temi, a ne stranicu samog članka, da bi odlučili kako izmeniti članak.
• Postoji nekoliko vrsta sadržaja koji su nepoželjni na Vikipediji, jer u stvari nisu enciklopedijski članci. Na primer, članci na Vikipediji nisu definicije iz rečnika niti su skladišta za čitave tekstove knjiga, dokumenata, članaka, govora i sl. Za tu vrstu sadržaja postoje srodni projekti (detaljnije pod sekcijom „Srodni projekti”, ispod).
• Nekad postoje protivrečna pravila i konvencije. Kad dođe do takvog slučaja, zajednica korisnika Vikipedije odlučuje o svakom slučaju zasebno.

Korisnici

Vikipediju uređuju mnogi vikipedisti. Ne postoji ni jedan „glavni korisnik” ili šef. Osnivači Vikipedije su Džimi Vejls i Lari Sanger.

Softver i hardver

Devet servera Vikimedije smeštenih na Floridi isporučuje Vikipediju svetu

Prvobitni softver Vikipedije je UseModWiki, koji je napisao Kilford Edams (Prva faza). Početkom 2002. godine, Vikipedija je počela upotrebljavati PHP viki motor koji je, koristeći bazu podataka MySQL, dodao mnogo novih mogućnosti i bio napravljen isključivo za projekat Vikipedije. Napravio ga je Magnus Menski, i poznat je kao Druga faza.

Nedugo nakon što je Druga faza bila u upotrebi, pojavili su se veliki problemi. Vikipedija je postala toliko spora da je bilo skoro nemoguće izmeniti članak. Li Denjel Kroker je potom napisao potpuno nov softver. Ova nova verzija je bila veliki napredak, i postala je standard Vikipedije u julu 2002. godine. i još uvek se upotrebljava. Treća faza se zove MedijaViki, i upotrebljavaju je i mnogi drugi viki projekti.

Pred kraj 2003. godine ponovo su se pojavile teškoće u radu Vikipedije. Razlog problema je zagušenje jednog jedinog Vikipedijinog servera. Problemi su prevaziđeni pošto je u junu 2004. godine Fondacija Vikimedija nabavila devet servera, trenutno smeštenih na Floridi. U sastavu nove konfiguracije je jedan server za bazu podataka i četiri veb-servera koji svi rade na operativnom sistemu Fedora.

Jezička izdanja

Saradnici Vikipedije na engleskom jeziku po državama (septembar 2006)

Trenutno postoji 319 jezičkih izdanja Vikipedije; od toga, engleska, sebuanska, švedska, nemačka, francuska, holandska, ruska, italijanska, španska, poljska, varaj-varaj, vijetnamska, japanska, egipatska arapska, kineska, arapska, ukrajinska i portugalska Vikipedija (18 ukupno) imaju milion ili više članaka, 52 Vikipedije ≥ 100.000 članaka, 81 ima ≥ 10.000 članaka, 121 ima ≥ 1.000 članaka, 36 ima ≥ 100 članaka, 0 ima ≥ 10 članaka, 9 ima 1—9 članaka, dok 2 Vikipedije imaju 0 članaka (osim Glavne strane). (podaci od marta 2021. godine) Najviše članaka već dugo ima engleska Vikipedija (više od 6.814.000).

Pošto je Vikipedija zasnovana na mreži i tako je dostupna po celom svetu, saradnici Vikipedije na istom jeziku mogu da koriste različite dijalekte (npr. Vikipedija na srpskom jeziku, ekavica i ijekavica) ili da dolaze iz raznih zemalja (kao što je slučaj sa Vikipedijom na engleskom jeziku). Ove razlike mogu da dovedu do manjih sukoba zbog pravopisnih razlika ili tačke gledišta. Iako različita jezička izdanja poštuju globalne politike kao što je „neutralna tačka gledišta”, one se razlikuju po nekim delovima politike i delovanju, a najpoznatija razlika je u tome da li slike koje nisu slobodno licencirane mogu da se koriste uz tvrdnju o poštenoj upotrebi.

Procenat svih Vikipedijinih članaka na engleskom jeziku (crveno) i 10 najvećih Vikipedija. U novembru 2007, manje od 25% Vikipedijinih članaka je bilo na engleskom jeziku.

Vikipedija je opisana kao „pokušaj da se stvori i distribuira slobodna enciklopedija u najboljem mogućem kvalitetu svakoj osobi na njenom maternjem jeziku”. Iako svako jezičko izdanje Vikipedije funkcioniše manje ili više nezavisno, učinjeni su neki pokušaji da se one sve nadgledaju. Oni se delom koordinišu putem Metavikija, koordinacionog projekta Zadužbine Vikimedija posvećenog održavanju svih njenih projekata (Vikipedije i drugih). Na primer, Metaviki pruža važne statistike na svim izdanjima Vikipedije i održava spisak članaka koje bi svaka Vikipedija trebalo da ima. Na spisku se nalazi osnovni sadržaj podeljen po temama: biografija, istorija, geografija, društvo, kultura, nauka, nauka, tehnologija, hrana i matematika. Što se tiče ostalih članaka, nije redak slučaj da članci jako povezani sa nekim jezikom i da nemaju svoj odgovarajući članak na drugom jezičkom izdanju Vikipedije. Na primer, članci o nekim malim mestima u Srbiji i Crnoj Gori su se dugo mogli pronaći samo na srpskoj Vikipediji.

Korisnici sa dovoljnim znanjem stranog jezika se ohrabruju da sami prevode članke; automatsko prevođenje teksta je izričito zabranjeno. Prevedeni članci predstavljaju manji deo ukupnih članaka na mnogim vikipedijama. Članci dostupni na više od jednog jezika mogu da pruže međuviki veze, obično sa leve strane, koje vode do odgovarajućih članaka na drugim izdanjima Vikipedije. Slike i multimedijalni fajlovi se dele svim jezičkim izdanjima preko Vikimedijine ostave. Pored prevođenja, neki višejezički napori su realizovani zahvaljujući višejezičkoj koordinaciji.

Preuzimanje kompletne baze podataka

Pošto je Vikipedija slobodna enciklopedija čiji je sadržaj određen GNU-ovom Licencom slobodne dokumentacije, bilo ko u bilo koje vreme može da preuzme „skoro tekuću” verziju kompletne Vikipedije. Za detalje posetite stranicu o preuzimanju kompletne Vikipedije na engleskom jeziku.

Srodni projekti

Vikipedija ima mnogo značajnih srodnih projekata. To su Vikipedijini sestrinski projekti.

Nagrade

2004

• Ars elektronika — u kategoriji „Digitalne zajednice”
• Vebi — u sekciji „Zajednica”

Vidi još

• 274301 Vikipedija
• Blokiranje Vikipedije u Turskoj (2017—2020)

Literatura

Akademske studije

• Leitch, Thomas. Wikipedia U: Knowledge, authority, and a liberal education in the digital age (2014)
• Jensen, Richard (oktobar 2012). „Military History on the Electronic Frontier: Wikipedia Fights the War of 1812” (PDF). The Journal of Military History. 76 (4): 523—556. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Yasseri, Taha; Sumi, Robert; Kertész, János (2012). Szolnoki, Attila, ur. „Circadian Patterns of Wikipedia Editorial Activity: A Demographic Analysis”. PLOS ONE. 7 (1): e30091. Bibcode:2012PLoSO...7E0091Y. PMC 3260192 . PMID 22272279. arXiv:1109.1746 . doi:10.1371/journal.pone.0030091 . 
• Goldman, Eric (2010). „Wikipedia's Labor Squeeze and its Consequences”. Journal of Telecommunications and High Technology Law. 8. SSRN 1458162 .  (A blog post by the author.)
• Nielsen, Finn (avgust 2007). „Scientific Citations in Wikipedia”. First Monday. 12 (8). arXiv:0705.2106 . doi:10.5210/fm.v12i8.1997 . Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Pfeil, Ulrike; Zaphiris, Panayiotis; Ang, Chee Siang (2006). „Cultural Differences in Collaborative Authoring of Wikipedia”. Journal of Computer-Mediated Communication. 12 (1): 88. S2CID 15241924. doi:10.1111/j.1083-6101.2006.00316.x. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Priedhorsky, Reid; Chen, Jilin; Lam, Shyong (Tony) K.; Panciera, Katherine; Terveen, Loren; Riedl, John (2007). „Creating, destroying, and restoring value in wikipedia”. Proceedings of the 2007 international ACM conference on Conference on supporting group work - GROUP '07. str. 259. ISBN 9781595938459. S2CID 15350808. doi:10.1145/1316624.1316663. 
• Reagle, Joseph (2007). Do as I Do: Authorial Leadership in Wikipedia (PDF). WikiSym '07: Proceedings of the 2007 International Symposium on Wikis. Montreal, Canada: ACM. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Rosenzweig, Roy. Can History be Open Source? Wikipedia and the Future of the Past. (Originally published in The Journal of American History 93.1 (jun 2006): 117—46.)
• Wilkinson, Dennis M.; Huberman, Bernardo A. (april 2007). „Assessing the Value of Cooperation in Wikipedia”. First Monday. 12 (4). doi:10.5210/fm.v12i4.1763 . Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Halfaker, Aaron; Geiger, R. Stuart; Morgan, Jonathan T.; Riedl, John (2012). „The Rise and Decline of an Open Collaboration Community”. American Behavioral Scientist. 57 (5): 664. S2CID 144208941. doi:10.1177/0002764212469365. Pristupljeno 22. 5. 2017. 

Knjige

• Ayers, Phoebe; Matthews, Charles; Yates, Ben (septembar 2008). How Wikipedia Works: And How You Can Be a Part of It. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-59327-176-3. 
• Broughton, John (2008). Wikipedia – The Missing Manual. O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-51516-4.  (See book review by Baker, as listed hereafter.)
• Broughton, John (2008). Wikipedia Reader's Guide. Sebastopol: Pogue Press. ISBN 978-0-596-52174-5. 
• Dalby, Andrew (2009). The World and Wikipedia: How We are Editing Reality. Siduri. ISBN 978-0-9562052-0-9. 
• Jemielniak, Dariusz (2014). Common Knowledge? An Ethnography of Wikipedia. Stanford, California: Stanford University Press. ISBN 9780804789448. 
• Keen, Andrew (2007). The Cult of the Amateur. Doubleday/Currency. ISBN 978-0-385-52080-5.  (Substantial criticisms of Wikipedia and other web 2.0 projects.)
  • Za slušanje:
    • Keen, Andrew (16. 6. 2007). „Does the Internet Undermine Culture?”. National Public Radio, USA.  The NPR interview with A. Keen, Weekend Edition Saturday, 16. 6. 2007.
• Lih, Andrew (2009). The Wikipedia Revolution: How a Bunch of Nobodies Created the World's Greatest Encyclopedia. New York: Hyperion. ISBN 978-1-4013-0371-6. 
• O'Sullivan, Dan (2009). Wikipedia: a new community of practice?. Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-7433-7. 
• Sheizaf Rafaeli & Yaron Ariel (2008). "Online motivational factors: Incentives for participation and contribution in Wikipedia." In Barak, A. (2008). Psychological aspects of cyberspace: Theory, research, applications. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 243-267. 
• Reagle, Joseph Michael Jr. (2010). Good Faith Collaboration: The Culture of Wikipedia. Cambridge, Massachusetts, USA: the MIT Press. ISBN 978-0-262-01447-2. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Wells, Herbert George (2013). World Brain. New Delhi, India: Isha Books (reprint). ISBN 978-9-333-39061-3. 

Recenzije u knjigama i drugi članci

• Baker, Nicholson. "The Charms of Wikipedia". The New York Review of Books, 20. 3. 2008. (Book rev. of The Missing Manual, by John Broughton, as listed previously.)
• Crovitz, L. Gordon. "Wikipedia's Old-Fashioned Revolution: The online encyclopedia is fast becoming the best." (Originally published in Wall Street Journal online – 6. 4. 2009.)
• Postrel, Virginia, "Who Killed Wikipedia? : A hardened corps of volunteer editors is the only force protecting Wikipedia. They might also be killing it", Pacific Standard magazine, November/December 2014 issue.

Resursi za učenje

• Wikiversity list of learning resources. (Includes related courses, Web-based seminars, slides, lecture notes, text books, quizzes, glossaries, etc.)
• The Great Book of Knowledge, Part 1: A Wiki is a Kind of Bus, Ideas, with Paul Kennedy, CBC Radio One, originally broadcast January 15, 2014. Webpage includes a link to the archived audio program. The radio documentary discusses Wikipedia's history, development and its place within the broader scope of the trend to democratized knowledge. It also includes interviews with several key Wikipedia staff and contributors, including Kat Walsh and Sue Gardner (audio, 53:58, Flash).

Ostalo iz medija

• "See Who's Editing Wikipedia – Diebold, the CIA, a Campaign", WIRED, 14. 8. 2007.
• Balke, Jeff (mart 2008). „For Music Fans: Wikipedia; MySpace”. Houston Chronicle. Broken Record (blog). Arhivirano iz originala 27. 08. 2017. g. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Dee, Jonathan (1. 7. 2007). „All the News That's Fit to Print Out”. The New York Times Magazine. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Giles, Jim (20. 9. 2007). „Wikipedia 2.0 – Now with Added Trust”. New Scientist. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Miliard, Mike (2. 12. 2007). „Wikipedia Rules”. The Phoenix. Arhivirano iz originala 3. 4. 2012. g. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Poe, Marshall (1. 9. 2006). „The Hive”. The Atlantic Monthly. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Rosenwald, Michael S. (23. 10. 2009). „Gatekeeper of D.C.'s entry: Road to city's Wikipedia page goes through a DuPont Circle bedroom”. The Washington Post. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Runciman, David (28. 5. 2009). „Like Boiling a Frog”. London Review of Books. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• Taylor, Chris (29. 5. 2005). „It's a Wiki, Wiki World”. Time. Pristupljeno 22. 5. 2017. 
• „Technological Quarterly: Brain Scan: The Free-knowledge Fundamentalist”. The Economist Web and Print. 5. 6. 2008. Pristupljeno 22. 5. 2017. „Jimmy Wales changed the world with Wikipedia, the hugely popular online encyclopedia that anyone can edit. What will he do next?” 
• "Is Wikipedia Cracking Up?" The Independent, 3. 2. 2009.
• "Wikipedia probe into paid-for 'sockpuppet' entries", BBC News', 21. 10. 2013.
• "The Decline of Wikipedia", MIT Technology Review, 22. 10. 2013
• Edits to Wikipedia pages on Bell, Garner, Diallo traced to 1 Police Plaza (mart 2015), Capital
• Angola's Wikipedia Pirates Are Exposing Problems (mart 2016), Motherboard
• Dark Side of Wikipedia. Full Measure with Sharyl Attkinson 17. 4. 2016. (+video)
• Wales, Jimmy (9. 12. 2016). „How Wikipedia Works”. cato.org. Cato Institute. „Jimmy Wales, founder of Wikipedia, discusses the site, how it’s treated by governments, and how it's fueled by its users.” 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt (мобилни) — višejezički portal koji sadrži sve veze do trenutnih izdanja (wikipedia.com još uvek preusmerava ovde)
• Vikipedija na sajtu Curlie
• Vikipedija na sajtu Gardijan (jezik: engleski)
• Vikipedija na sajtu Njujork tajms (jezik: engleski)
• Vikitrendovi: Danas najposećeniji članci (jezik: engleski)
• Video govora Džimija Vejlsa o rođenju Vikipedije (za TED, jul 2005) (jezik: engleski)
• „Osam stvari koje treba znati o Vikipediji” (Dojče vele, 15. 1. 2021)
• „Vikipedija - 20. rođendan: Od poruke „Dobro došao svete" do najveće onlajn enciklopedije” (Bi-Bi-Si onlajn, 15. 1. 2021)
• Vikipedija na sajtu Twitter