Википедија

Википедија:Vodič za pisanje boljih članaka (biografije)

Stilska pravila
Stilski priručnik
Dodatni priručnici

Skraćenice
Biografije
Velika slova
Datumi i brojevi
Naslovi
Veze
Matematika
Izgovor
Bratski projekti
Imena

Priručnici za članke

Višeznačne odrednice

Ostali priručnici

Kako se menja strana
Uputstvo za izgled
Naslovi
Kategorizacija
Kategorizacija biografija
Citiranje
Objasnite žargon
Fusnote
Vodič za pisanje boljih članaka
Spiskovi
Muzički primeri
Pravila imenovanja
Uputstvo za slike
Delovi
Tehnički termini i definicije
Reči za izbegavati
Pisanje o izmišljenim likovima


Cilj ovog Priručnika stila je da obezbijedi smjernice za održavanje vizuelnih i tekstualnih doslednosti u biografskim člancima, kao i u postojećim člancima s biografskim podacima. Održavanje doslednosti omogućava da se Vikipedija koristi lakše.

Uvod uredi

Uvod treba da sadrži:

  1. ime i titulu, ukoliko ima (vidi: Vikipedija:Pravila imenovanja);
  2. datume rođenja i smrti, ukoliko su poznati (vidi: Vikipedija:Priručnik stila/Datumi i brojevi);
  3. dodatak (prebivalište, nacionalnost, ili narodnost);
    1. u većini savremenih slučaja to će značiti ona zemlja u kojoj je osoba državljanin ili stanovnik, ili je osoba bila državljanin te zemlje kada je postala značajna;
    2. etnička pripadnost ili seksualnost ne bi trebala biti istaknuta u uvodu, osim ako je relevantna za značaj subjekta. Slično tome, prethodne nacionalnosti i/ili države rođenja ne bi trebale biti pomenute u uvodnoj rečenici, osim ako su relevantni za značaj subjekta.
  4. šta je osoba uradila;
  5. zašto je osoba značajna.

Primeri:

  • Kleopatra VII Filopator (grč. Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ, decembar, 70. p. n. e. ili januar, 69. p. n. e. — oko 12. avgusta, 30. p. n. e.) bila je kraljica helenističkog Egipta iz dinastije Ptolemejida i poslednji egipatski faraon.
  • Frančesko Petrarka (1304—1374) bio je italijanski pesnik na narodnom i latinskom jeziku, humanista, autor Kanconijera. Smatra se da je zaslužan za naziv pojma „Renesansa“ i zasnivanje koncepta mračnog doba.
  • Meri Haris Džons (1. avgust 1830 — 30. novembar 1930), poznatija kao „Majka Džons“, bila je poznati američki borac za radnička prava i društveni organizator.

Više o smernicama, kako treba pisati uvodni deo možete pronaći na strani: Vikipedija:Uvodni deo. Recimo, tačni datumi rođenja i smrti su svakako važni podaci da bi osoba bila opisana, ali ako su ti podaci već navedeni u telu teksta ili u kutijici, onda je sasvim dovoljno da se u zagradama u prvoj rečenici navedu samo godine rođenja i smrti. Mesta rođenja i smrti trebaju navesti u zagradama, ukoliko su poznati, kao i u telu uvodnog dela, ako su relevantni za život i delo osobe.

Imena uredi

Glavna stranica: Vikipedija:Pravila imenovanja/Ljudi

Iako naslov članka treba da bude po imenu pod kojim je osoba poznata, u uvodnom delu teksta treba navesti puno ime osobe, ukoliko je poznato. Kod mnogih naroda, u svakodnevnom govoru ili pozivanju na neku osobu se ne koristi njeno puno ime, ali bi članak ipak trebalo da počne sa punim imenom. Na primer:

U nekim slučajevima može se desiti da je osoba legalno promenila svoje ime u nekom trenutku nakon rođenja. U ovim slučajevima je potrebno nevesti i ime koje je osoba stekla po rođenju:

Devojačko prezime uredi

Uobičajeno je da se navede devojačko prezime, odnosno prezime stečeno po rođenju, ženske osobe koja je poznatija pod svojim venčanim prezimenom, na primer:

Sledeća alternativna forma: Svetlana Ceca (Veličković) Ražnatović se takođe smatra opšte prihvaćenom.
Na žensku osobu, kao na bilo koju drugu osobu, treba se pozivati pod njenim najuobičajenijim imenom, a ono ne mora nužno da bude venčano prezime koje je prihvatila od svog supruga.

Nasleđeno ime od roditelja ili prethodnika uredi

U ovom slučaju navodimo ime i dodajemo na kraj reč „mlađi“, „stariji“ ili umećemo i dodajemo na kraj rimski (redni) broj, bez odvajanja zapetom. Primeri:

Pseudonim i umetničko ime uredi

Za osobe koje su poznatije po pseudonimu nego po pravnom imenu, pravno ime bi trebalo navesti prvo u članku, a zatim i pseudonim. Ovu praksu bi trebalo primenjivati iako je sam članak imenovan po pseudonimu:

  • Ernesto Gevara de la Serna, poznatiji kao Če Gevara ili samo Če ...

Alternativna forma, gde je pravno ime nevedeno u apoziciji pseudonimu se takođe smatra prihvatljivom.

Nije uvek potrebno navoditi u tekstu zašto se naslov članka i ime u prvoj rečenici teksta razlikuju. Ipak, treba voditi računa da se izbegnu slučajevi kada gde osoba uglavnom ne koristi sva svoja imena ili gde koja je zapravo promenila svoje ime. Dakle, uvodna rečenica u tim slučajevima može da glasi umesto: „Džoni Rid „Džon“ Edvards (rođen 10. juna 1953) ...“ kao „Džon Edvards je rođen sa imenom Džoni Rid Edvards“.
Kada je ime za naslov članka utvrđeno, ne zaboravite da napravite preusmerenja ka članku koristeći puno lično ime i druga imena. Na primer, „Semjuel Lenghorn Klemens“ treba biti dodato kao preusmerenje na članak „Mark Tven“. Ovo će sprečiti druge (manje iskusne korisnike) da kasnije greškom započnu članak pod punim imenom. Ovakvo navođenje takođe omogućava da se stavi do znanja budućim urednicima da skraćeni naziv nije slučajno izabran, već da je pažljivo isplanirano.

Počasni prefiks imenu (titula) uredi

Uključivanje nekih počasnih zvanja kao prefiksa imenu i pojedini stilovi koji se koriste se ponekad smatraju kontroverznim na Vikipediji. Vikipedija pravi razliku između sledeće četiri grupe: plemići, vladini zvaničnici, članovi kraljevskih porodica i sveštenstva, i drugi pojedinci. Pogledajte Vikipedija:Pravila imenovanja/Ljudi/Plemstvo za upotrebu u naslovu članka.

Akademska zvanja uredi

Članovi kraljevskih porodica bez prezimena uredi

Većina kraljevskih porodica nemaju prezimena, a veliki broj onih koji ipak imaju prezime, imaju lična prezimena koja se razlikuju među članovima istog kraljevskog doma. Na primer, različiti članovi kraljevskog doma Vindzor imaju niz prezimena: Vindzor, Mountbaten-Vindzor, itd. Čarls, princ od Velsa, na primer, ne zove se Čarls Vindzor, već Čarls Mountbaten-Vindzor, kao i ostali njegovi potomci i sva njegova deca. Međutim, mnogi njegovi rođaci imaju nose prezime Vindzor ili neka druga prezimena. Slično, u kraljevskoj lozi Habzburga postoje drugačija prezimena nekih članova od prezimena Habzburg / Habzburg-Loren.

U prvoj rečenici teksta je potrebno navesti prezime ako je poznato, na primer, Čarls Filip Artur Džordž Mountbaten-Vindzor (engl. Charles Philip Arthur George Mountbatten-Windsor). Ali ne treba automatski pretpostavljati da se ime kraljevske porodice određuje prema ličnom prezimenu nekog od njenih članova. U mnogim slučajevima to nije slučaj. Da bi sve bilo jasno, članak bi trebao početi u obliku „{plemićka titula} {ime} {redni broj, ako postoji} (puno ime i prezime (+ prezime ako je poznato, ali ne i za monarha)“ sa punim imenom koje nema tekstualni format (kurziv, podebljanje), dok je ostatak podebljan (3x' - 3 apostrofa). U praksi, to znači da bi na primer članak o britanskoj kraljici Elizabeti trebao početi sledećim tekstom: „Elizabeta II (engl. Elizabeth Alexandra Mary; ... )“. Koristeći ovaj format jasno se prikazuju najvažnije informacije, bez nepotrebnih viškova. Ostali podaci o plemićkim titulama bi trebali da se navedu u listi namenjenoj za to po hronološkom redosledu.

Države rođenja i smrti uredi

U infokutiji uvek navedite državu rođenja i smrti, bez dodavanja ikonica za zastave.

Kod biografskih i drugih članaka kada je godina rođenja ili smrti osobe u periodu tokom kojeg je država bila pod okupacijom, navodimo u jednom redu dejure državu a u drugom (ispod) defakto.

Primjer:

Kraljevina Jugoslavija (dejure)
NDH (defakto)

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Водич_за_писање_бољих_чланака_(биографије)&oldid=26027519”