Википедија:Glasanje/Predlog/Prenošenje članaka sa južnoslovenskih Vikipedija

Nivo međusobne razumljivosti nekih južnoslovenskih jezika (srpski, hrvatski, bošnjački) je načelno dovoljno visok da se u praksi javlja određeni protok članaka između ovih Vikipedija.

Protok članaka sa jedne na drugu Vikipediju je uobičajen proces. Međutim, postoje specifičnosti i izazovi vezani za prenos članaka sa „komšijskih“ Vikipedija na Vikipediju na srpskom jeziku. Specifičnosti su:

  1. Praksa je pokazala da usled velike (ne i dovoljne) sličnosti jezika mnogi korisnici smatraju da je prosto kopi-pejstovanje članaka dovoljno dobro. To jednostavno nije tačno. Leksika, gramatika i stil srpkog jezika se razlikuje od hrvatskog i bošnjačkog u tolikoj meri da prosto prebacivanje članaka ili njihovo letimično ispravljanje nije prihvatljivo i šteti kvalitetu i ozbiljnosti ove Vikipedije.
  2. Vikipedija na srpskom jeziku je najveća od svih južnoslovenskih jezika, ima najveći broj članaka, najveću aktivnost, najviše referenci i najviše standarde uređivanja. Iako je nesporno da i na sh, bs i hr.viki postoji veliki broj kvalitetnih članaka, u proseku je standard njihovog kvaliteta znatno niži od standarda kvaliteta članaka na sr.viki. Stoga neuređen transfer članaka u tendenciji spušta kvalitet članaka na sr.viki, što svakako nije željeni ishod.
  3. Usled jednostavnosti protok članaka može da poprimi vrlo visoke frekvencije. To se trenutno i događa na našoj Vikipediji. Na primer u trenutku pisanja ovog predloga od 10 najnovijih članaka, 7 ili 8 je kopirano sa srpskohrvatske, bošnjačke ili hrvatske Vikipedije. To je postupak koji traje nekoliko dana, i ima sve karakteristike masovnog unosa.

Prenos članaka sa drugih jezika (engleski, nemački, ruski...) je znatno komplikovaniji. To je nepovoljna okolnost, ali ima prednost da prilikom prenosa korisnik koji članak prenosi mora da prevede članak, dakle da ga svojeručno prekuca, pročita i razume, a to mu omogućava da ga po potrebi i ispravi i privede smernicama koje se poštuju na ovom projektu. Osim toga, u praksi je prenos članaka najčešći sa najvećih Vikipedija koje imaju više standarde i kvalitetnije članke nego mi. I na kraju, ako je za prevođenje potrebno uložiti 3 ili 5 sati truda, sam korisnik koji vrši prenos se neće odlučiti da toliko svog vremena uloži u rad na članku koji jednostavno ne valja.

Kako je u poslednje vreme učestalost transfera članaka sa „okolnih“ Vikipedija znatno porasla, verujem da je potrebno da se uvede procedura koja će te transfere da reguliše i da ih učini kvalitetnijim.

Obrazloženje: Ako 30% ili 40% dnevnog prinosa članaka predstavljaju prosti transferi sa drugih Vikipedija, 30% ili 40% članaka koje dobijamo nema nikakve veze sa smernicama, politikama i praksama koje na ovoj Vikipediji donosimo, i koje se trudimo da sprovodimo.

Otvaram desetodnevnu raspravu o ovom predlogu.

Takođe, trenutno stanje je takvo da prenos članaka ima frekvenciju masovnog unosa. Kako masovni unosi moraju da imaju saglasnost zajednice, molim da se ova akcija pauzira do okončanja ove rasprave. Hvala. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:05, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Predlog Uredi

Definisati skup uslova koje svaki članak mora da ispuni da bi bio kandidat za transfer. Taj skup uslova svakako treba da bude na nivou ili iznad prosečnog kvaliteta članka na sr.viki. Predlažem sledeći skup uslova (ovo svakako treba prodiskutovati):

  • Nije moguće prenositi članke koji imaju nalepnice za sređivanje, preuređivanje, narušenu neutralnost i slično.
  • Nije moguće prenositi članke koji nemaju literaturu.
  • Nije moguće prenositi članke koji nemaju reference i u kojima se nalaze značajne tvrdnje koje nisu referencirane.
  • Nije moguće prenositi klice (da li nam je ovo potrebno? Eventualno definisati broj reči/kilobajta koje članak mora da ima).

Kako se radi o člancima koji su (često vrlo dugo) razvijani bez učešća zajednice Vikipedije na srpskom jeziku, neophodno je te članke dati na uvid zajednici pre nego što se ona stavi pred svršen čin tako što se članci nalepe u glavni imenski prostor. Kada je članak jednom dospeo u GIP, on se da menjati samo tako što će biti preuređen ili tako što će biti obrisan. Preuređivanje radi posao za članke kojima je neophodna samo sitna dorada, a brisanje je rešenje samo za članke koji nimalo ne valjaju. Ovo ostavlja izuzetno širok sivi pojas članaka koji nisu za brisanje, ali su daleko ispod standarda kvaliteta naših članaka, i u praksi oni ostaju takvi jer je suviše veliki posao ispraviti ih.

Zato je potrebno uvesti stranicu u imenskom prostoru Vikipedija, gde će se vršiti „trijaža“ takvih članaka i njihovo sređivanje pre prenošenja u glavni imenski prostor. Zajednica će imati uvid u te članke i moći će da se na njima izvrše neophodne ispravke, a ako neki članak baš ne valja, na strani za razgovor se možemo dogovoriti da od prenosa datog članka odustanemo. Ovo će biti i dodatna motivacija korisniku koji je izvršio prenos članka da isti dovede u red (praksa je pokazala da često ne bude uložen dovoljan trud u sređivanje članka). Nakon sedam dana trijaže i prerađivanja članci se prebacuju u glavni imenski prostor. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:05, 29. март 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

  • Za.
  • Možda
  • Teško.
  • Članak je članak. Često se radi da se zapuše rupe ovde.

Kako ćeš ljude primorati na ovo poslednje? -- Bojan  Razgovor  06:23, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Slažem se sa prve tri navedene stavke. Ne treba nam bilo šta što nije već sređeno (neko može da ga sredi i postavi kod nas), ili ima problema sa manjkom literature i referenci (neko može da ga referencira i postavi kod nas).

A propo klica, ne treba biti isključiv. Ali treba imati na umu da ono što je kod nekog drugog klica, kod nas može biti za brisanje kao prekratko. 本 Mihajlo [ talk ] 10:30, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

I ja se slažem, i skidam kapu na predlogu. Bilo je krajnje vreme. Ljudi treba da shvate da je uvek na prvom mestu kvalitet, pa tek onda kvanitet. Takođe se slažem i sa Mihajlom. Možda ne treba biti toliko isključiv kad su klice u pitanju, mada i to ima svoje negativne strane. On je jednu pomenuo, a ja bih dodala, da bi onda mogli da imamo "masovni unos" klica, što bi nas opet vratilo na isto stanje. O tom delu treba prodiskutovati, i videti kako ga organizovati, tj. neke sisteme sprečavanja masovnog unošenja klica bez reda i bez kriterijuma. Sve u svemu, podržavam 100% ovaj predlog. Svaka čast. --Jagoda  ispeci pa reci 10:43, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Što se tiče ovog poslednjeg (tj. kako u praksi sprovesti), imaćemo politiku koja će da propisuje da se tako radi. Ako već neko sam sredi ovaj ili onaj članak i prebaci ga bez da to iko primeti, pa neka, ako je članak kvalitetan a završi u GIP mimo ove politike nije strašno, politika se i ne donosi zbog takvih članaka. A ako članak nije kvalitetan, pa najlakše ga je premestiti u drugi imenski prostor. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:29, 29. март 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Dajem predlog da ne sme da bude pukog prebacivanja, već da prebačeni članak mora da bude dorađen i to tako da objektivno bude bolji od izvornog. Povremeno proveravam članke koje pišem na drugim Njikipedijama i trudim se da budu makar za korak ispred. Mislim da je to dobra praksa.--Методичар зговор2а 12:42, 29. март 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Дејане, овај предлог ти уопште није лош! -- Обрадовић Горан (разговор) 16:23, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ja kada prenosim članke (isključivo sa sh vikipedije), uvijek ih prebacujem na ćirilicu, i popravim sve riječi za koje smatram da nisu na srpskom jeziku. Možda mi negdje promaknu navodnici. Ako je problem u člancima koje ja prenosim, onda mi recite i ja to više neću raditi. Mislim da jedan dio zajednice ne bi odobrio neke članke koje ja prenesem isključivo zbog njihove teme. I da, nije mi jasno da li bi i takvi članci, dakle trudim se da ih sredim, morali isto proći kroz tu „trijažu“.--V i k i v i n dr e c i 12:52, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Nije problem da prenosite članke s bilo koje Vikipedije, ali je najveći problem što se često ne provjeri sadržaj u nekoj provjerljivoj literaturi i problem je kada se članci samo nalijepe, odnosno prepiše sve i što valja i što ne valja. I naravno, ovo je Vikipedija na srpskom jeziku i neke riječi i konstrukcije prosto ne leže u srpskom. Ako imamo pedeset i više takvih članaka za sedam dana, pa to treba neko kasnije da sređuje ili da im se lijepe šabloni ”prevesti na srpski”, ili ”prerađivanje” zbog netačnosti nekih informacija. Onda se postavlja logično pitanje, koja je svrha pukog prebacivanja, ako kasnije neko treba to da sređuje? --Slaven Kosanović {razgovor} 12:58, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Ja provjerim sadržaj svakog članka koji prenesem, i siguran sam u njegovu tačnost. Kao što sam rekao, pošto sve svoje članke pišem isključivo na ćirilici, onda ih prebacim u ćirilicu, i prepravim sve riječi za koje smatram da nisu na srpskom jeziku. Pošto je sh vikipedija najmanje 1000 puta bolje obradila teme koje ja prenosim, tu neka govora o nižem kvalitetu. Dakle, ponavljam, sh vikipedija je 1000 puta bolje obradila LGBT članke (i u kvantitetu i u kvalitetu). I volio bih samo da me razuvjerite da prenos nekog članka neće biti onemogućen samo zato što se nekome ne sviđa tema!--V i k i v i n dr e c i 13:08, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Ovdje tema nisi ti niti bilo koji korisnik ponaosob, pa ni neka određena tematika niti članci koji su preneseni a dorađeni kako treba! Da to odmah razgraničimo i da ne trošimo bajte na to. Ovdje je riječ o člancima, kojih ima, a koji prosto nisu u redu iz bilo kog od aspekata koje sam naveo u prethodnom komentaru. Prema tome, potrebno je definisati neke minimalne kriterijume/smjernice na osnovu ovoga što je predložio Goran. --Slaven Kosanović {razgovor} 13:14, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Podržaću predlog kada mi se razjasne dvije nedoumice:
  • Nije moguće prenositi članke koji imaju nalepnice za sređivanje, preuređivanje, narušenu neutralnost i slično.
  • Nije moguće prenositi članke koji nemaju literaturu.
  • Nije moguće prenositi članke koji nemaju reference i u kojima se nalaze značajne tvrdnje koje nisu referencirane.
  • Nije moguće prenositi klice (da li nam je ovo potrebno? Eventualno definisati broj reči/kilobajta koje članak mora da ima).[....]

Zato je potrebno uvesti stranicu u imenskom prostoru Vikipedija, gde će se vršiti „trijaža“ takvih članaka i njihovo sređivanje pre prenošenja u glavni imenski prostor.

  1. PRVA NEDOUMICA:

    Zato je potrebno uvesti stranicu u imenskom prostoru Vikipedija, gde će se vršiti „trijaža“ takvih članaka i njihovo sređivanje pre prenošenja u glavni imenski prostor

Kakvih članaka? Da li svih koji se prenesu, ili samo onih koji ne zadovoljavaju neki od gornjih kriterijuma?

  1. DRUGA NEDOUMICA: Da li članak kumulativno mora imati i reference i literaturu? Zar nije moguće da literatura, recimo, bude u referencama?--V i k i v i n dr e c i 13:31, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Da ti odmah odgovorim na drugu nedoumicu: Ako je članak referenciran inlajn referencama, dakle ima i literaturu, samo je treba popisati u poseban naslov. To nije neki specifičan problem prebačenih članaka, inače je to problem većine članaka na njiki, imaju inlajn reference, i to dobre i brojne, ali literatura nije popisana u posebnom naslovu. Ali, to nije neki veliki problem, jer se već u referencama vidi šta je literatura. Možda bi pitanje trebalo da bude obrnuto: da li je dovoljan spisak literature, ili prebačeni članci moraju imati i inlajn reference?

Što se tiče tvoje bojazni, mislim da nemaš potrebe da se brineš, ne verujem da je Goran išao u tom pravcu (štaviše, mislim da pismo uopšte nije na tapetu, jer tvoj je izbor da li ćeš ostaviti u latinici ili prebaciti u ćirlicu, s obzirom da ova njiki podržava oba pisma). Verujem da cilja na gomilu članaka koje uglavnom padobranci prekopiraju, nalepe i odu, i tako samo ostave problem više onima koji su stalniji na projektu. Ista bojazan se verovatno mota po glavi i Mladomfilozofu, tako da bih ja molila Gorana da potvrdi ovo što ja kažem i da vas obojicu razveri da ovaj predlog ne ide konto konkretno vašeg rada, nego zaista onih koji ne urade ništa više od kopipejstovanja bez ikakvih kriterijuma.

I na kraju, što se tiče prvog pitanja, ja sam to shvatila ovako: ako ti prebaciš neki članak i upristojiš ga kako treba, dakle ima barem literaturu (validnu, ne bilo kakvu), jezik je prebačen na srpski standard, uključujući i transkripcije (tu ima često razlike između hrvatskog i srpskog standarda i na to treba obratiti pažnju), ima slike sa ok licencom... Nikakva trijaža nije potrebna. Ukoliko želiš da iskoristiš neki tekst odande koji: ima nalepnice, nema literaturu i ostalo što je Goran pobrojao, onda ga treba prebacivati na tu posebnu stranicu, gde će se sređivati i TEK kad bude bio sređen, prebacivati u GIP. Ako sam nešto pogrešno razumela, molim Gorana da me ispravi. --Jagoda  ispeci pa reci 14:30, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Slažem se u potpunosti sa navedenim predlogom. To je potencijal od nekoliko hiljada članaka. Samo ne vidim kako neko ima ideju da napravi spisak tih članaka. --Aleks (razgovor) 14:53, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Vikivind, moj motiv za predlaganje ove politike svakako nije pokušaj da se spreči pisanje o bilo kojoj temi. Nisam pomno pratio sve tvoje aktivnosti, pa ne znam na šta konkretno misliš. Vidim da si dodao par članaka o LGBT temama, i ako si mislio na to, uopšte ne vidim zašto bi ti članci bili problematični. Ako se ne varam i sam sam preveo par članaka o toj temi.

Mada načelno jeste dobro pitanje da li članke koji zaista jesu kontroverzni treba na neki način da tretiramo ovom politikom. Takvim člancima se na ovoj Vikipediji posvećuje posebna pažnja, i možda ima smisla da im se posveti pažnja i po ovoj politici. Bio je slučaj pre par godina da su na bs.viki par meseci pisali članak o Masakru u Srebrenici, i onda ga nalepili na sr.viki u fazonu „ajd sad da vas vidimo“. To je udžbenički primer kontroverzne teme, članak je bio napisan svakako samo ne neutralno, a naša zajednica je tad bila mnogo manja i manje razvijena i bili smo u prilično nezavidnoj poziciji. Ne možeš obrisati članak jer su ovi što su ga napisali samo to čekali da bi počeli da viču na sav glas, a nema ko ni da ga uredi. Sećam se da sam sate proveo u pokušaju da isti bar malo sredim (između ostalog su mi bili potrebni sati da bih utvrdio da je neka rezolucija američkog Kongresa namerno falsifikovana u tom članku).

Elem, da prekinem sa digresijom. Politika nam je potrebna da bismo rešili ovakve probleme. Uzgred tek sam malopre saznao da je članak kopipejst sa hr.viki. Pre par dana sam naišao na članak, krenuo da ga čitam i video da uvod ne valja. Otvorio da ispravim a onda sam video da od početka pa do kraja članak jednostavno nema veze sa enciklopedijskim člankom i nisam znao šta da radim sa njim. Par dana sam ga držao otvorenog jer ima dovoljno teksta da nije ni klica a sve bi trebalo ispravljati. Na kraju sam nalepio nalepnicu da nije neutralan (jer nije, iako tema svakako nije kontroverzna), i na strani za razgovor opisao u čemu je problem. Autor članka mi je samo citirao kako je Vikipedija slobodna enciklopedija koju svako može da uređuje, te ako mi se nešta ne sviđa slobodno mogu da ispravim. Mislim to je okej, ali mene tema ne zanima i nemam volje da se bavim tim člankom, i on će verovatno ostati takav do daljnjeg. Da imamo ovu politiku, taj članak bismo jednostavno izbacili iz GIP, pa onaj ko ga je dampovao neka ga sređuje (ili već neko drugi, ali da bude sređen pre nego što dođe u GIP). Kao što se vidi na primeru, trenutno je moguće samo lopatom prebacivati članke i sa njima zajednici teret da to počisti. To ne valja. -- Обрадовић Горан (разговор) 14:54, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

U zadnjih nedelju dana bavim se ovom listom [1]. Pokazalo se da npr hr ili sh. viki imaju veliki broj članaka koje kod nas nema. Trenutno je članak [2] prvi na listi sa broj međuvuku veza koje kod nas nema. Članak nema literaturu i to je nivo klice. Bilo bi dobro da se takvi članci prebace iako nemaju literaturu ili reference. Takođe ima mnogo članaka koji imaju litereturu ili reference a koje ja ne bih ubacivao. Bilo bi najbolje da se napravi lista pa da onda izvršimo trijažu a onda u sledećem koraku prebacimo šta valja a šta ne valja ostavimo. Takođe bilo bi dobro da prvo prebacimo bs.njiki a onda sh pa hr. s obzirom da se na taj način smanjuje dodatni rad a jezička razlika je veća sa hr nego sa bs. --Aleks (razgovor) 15:03, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Imam još jedan predlog vezan za datu ideju. Ukoliko definišemo 1000 članaka koji treba da se prebace onda dnevni unos treba da se limitira na npr 20-30 (50) (manje je bitan broj nego ideja). A onda da se da mogućnost našim vikipedijancima da poboljšaju te članke. Npr. nemamo članak o suzama, a imamo portal koji bi mogao tu nešto da doda ili oduzme, u svakom slučaju da popravi. Na taj način bi ovo imalo pravi smisao. Ja sam spreman da maksimalno pomognem koliko mogu ma kako se ovde odlučimo. --Aleks (razgovor) 15:10, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Govorite srpski da vas vascijeli svijet razumije. :) Trijaža... Kakva crna trijaža... Izbor, odabir, su naše riječi. :) Nego, ništa protiv nemam da otvorite jednu stranicu i popišete šta nedostaje i prebacite/prebacujete prilagođeno na srpski, provjerite činjenice u nekoj literaturi, odbacite netačno i pogrešno. Ali sam protiv pukog prebacivanja bez ikakve provjere i prilagođavanja na srpski jezički standard. Htjeli ili ne htjeli srpski standard je sada drugačiji u mnogim stvarima od ostalih standarda ondašnjeg srpsko-hrvatskog jezika i to moramo imati u vidu jer pišemo enciklopediju na srpskom jeziku. Jekavski izgovor kojim se služe Srbi je drugačiji od onog kojim se služe Bošnjaci i Hrvati, riječ je o različitim konstrukcijama i pojmovima za mnoge stvari u dosta oblasti. Svi se uglavnom razumijemo, ali jezik nigdje nije nešto nezavisno od kulture i običaja. --Slaven Kosanović {razgovor} 15:24, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Trijaža :) Mislim da sve što je Kosanović napisao ima smisla. Nije nam cilj da oborimo kvalitet naše vikipedije. Nego da korak po korak uzmemo ono što je dobro i da to prilagodimo. Ne vidim da tu ima nešto da se sada sporimo. Zna se šta je srpski jezik, zna se kako mi pišemo. Bilo bi dobro da botovi naprave spisak članaka koje mi nemamo a postoje na okolnim vikipedijama pa da vidimo kako da priđemo problemu. --Aleks (razgovor) 15:48, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
  • Podržavam bilo koji oblik kontrole masovnijih unosa sa drugih jezika (ne samo okolnih)! --Kašter (razgovor) 15:47, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Aleks, sve to o čemu ti pričaš je vrlo lepo, ali nema previše veze sa predloženom politikom. Predložena politika se tiče procesa koji članak mora da ispuni da bi bio prenet, a ti sve vreme govoriš o planiranju akcije prenosa članaka. Iako postoji veza između predložene politike i akcije koju ti predlažeš, ova stranica nije pravo mesto za planiranje te akcije. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:10, 29. март 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ok, šta reći kada mi se dopala ideja. Mislim da sam dao i komentar oko toga šta treba da se prebaci a šta ne. 1. Nepostojanje reference i literature nije samo po sebi dovoljno da članak nije loš. Takođe članci koji imaju reference ili literaturu ne znači da su dovoljno dobri. Zato sam predložio trijažu. Ako nemamo klicu članka onda je dovoljno dobro da se ona prebaci jer je nastavak rada na članku onda lakši. Slažem se sa: "Није могуће преносити чланке који имају налепнице за сређивање, преуређивање, нарушену неутралност и слично." --Алекс (разговор) 16:17, 29. март 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ne znam da li je baš najbolje rešenje da se popišu svi članci koje oni imaju a mi nemamo, pa da se redom kreće u prepravke i prebacivanje, jer nema smisla da mi sad nešto vršimo inventar onog što komšije imaju do takvih detalja. Osim toga, lakše je svakao pisati iz početka nego sređivati, pa znate i sami da je problem uvek bio sa nesređenim člancima, što bismo sami sebi stavljali kamen i konpac o vrat. Ja to vidim ovako: ko spazi neki članak na drugim vikipedijama koji misli da bi bio dobar kandidat za prebacivanje (dakle, ispunjava određene uslove; ima literaturu, nema nalepnice i sl. sve ono što je gore Goran pobrojao), prijavi ga na tu stranicu, ne da bi drugima predao posao (jer takođe ne treba ni taj spisak samo nagomilavati, najlakše je utrapiti posao drugima), nego da bi predstavio svoj izbor, i eventualno našao pomoć bilo u sređivanju, bilo u savetu oko toga kako fokusirati sređivanje, oko referenci, literature itd. (koja je u svakom slučaju dobrovoljna). Onda on, u skladu sa savetima drugih (ako ih bude bilo), krene u sređivanje, uz pomoć drugih korisnika koji su voljni da pomognu, kad srede članak, i slože se da je stekao uslove za prebacivanje, prebace ga. Dakle, ja ne vidim to kao neko poluautomatsko štancovanje članaka, nego kao ozbiljan prilaz nekom materijalu koji može da se iskoristi. Baš zato i ne treba prebacivati sve, i treba imati određeni kriterijum. Jer, pazite: verujem da će se 99% vas složiti da je zaista lakše krenuti od nule, nego sređivati nešto što se ne može uhvatiti ni za glavu ni za rep. Ah, da. Takođe, treba povesti i računa o novim korisnicima, i ukoliko se primeti da je neko kopipejsovao i otišao, treba videti da li se nešto s tim može učiniti (možda eventualno na toj istoj stranici napraviti neko mini glasanje u stilu: ima li smisla da se ovo sređuje ili da se briše?) a ako ne može, molim lepo, brisati, ili eventualno nalepiti nalepnicu prevođenja, početnika ili sl. i ali da ima određeni rok (kao npr. početnički članci), da ako se ne sredi za npr. 7 dana, ili se ne otpočne sređivanje za 7 dana, da se briše. --Јагода  испеци па реци 16:21, 29. март 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

PS: Može li da se odredi neki drugi izraz, a ne trijaža, za procenu članaka? Previše je tehnički izraz, a znate da ovde ima ljudi svih profila i godina, stoga treba voditi računa da politike budu jasne svima na prvi pogled. Procena, ocena, bilo šta drugo nego trijaža. --Јагода  испеци па реци 16:24, 29. март 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Наравно да може (видим да и Славену и теби боде очи). Није ни била моја идеја да заиста тако назовемо ту страницу, па и ставио сам израз под наводнике... -- Обрадовић Горан (разговор) 16:27, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Evo kako sam ja shvatio predlog, ispravite me ako griješim: Nije moguće prenositi članke koji ne zadovoljavaju neki od 4 navedena uslova, a ostali članci (dakle oni koji nisu u suprotnosti sa 4 navedena kriterijuma) mogu biti kandidati za prenos i obavezno prolaze kroz proces „trijaže“. Da li sam dobro protumačio? --V i k i v i n dr e c i 16:28, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

To je moja ideja, da (s tim što su ta 4 uslova otvorena za diskusiju). Tačno je da će i članci koji su sređeni prolaziti kroz taj dodatni postupak, ali zaista sređeni članci trenutno predstavljaju manji deo prenetih članaka, a na kraju krajeva ne gori nam pod nogama i nigde ne žurimo, može svaki članak par dana da sačeka pre GIP. -- Обрадовић Горан (разговор) 16:33, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Ne mora biti obavezno, ako ti, kao iskusni korisnik, vidiš neki članak, zaključiš da zadovoljava uslove, prebaciš ga i središ, ne vidim zašto bi se proces pisanja kočio tom trijažom. Ovo je možda više za nove korisnike ili one koji vole da kopipejstuju bez kasnijeg sređivanja, tj. takođe bi dalo mogućnost da patroleri (ili bilo ko ko spazi takvu radnju), znaju šta da rade s takvim člankom kad naiđu na njega. Dakle, umesto da mu lepe nalepnice sređivanja i sl. i tako ga ostavljaju u amanet boga pitaj kome i boga pitaj koliko vremena, oni ga obeleže određenom oznakom koja bi nosila rok od npr. 7 dana za sređivanje, ili eventulno ga prijave na stranicu za takve članke, tj. proces bi bio sličan kao kod članaka za brisanje - kad vidiš neki članka koji je očigledna budalaština, nalepiš mu bb, a ako nisi siguran staviš ga na glasanje - e, sličan proces bi bio i za ovakve članke. Mislim da je ovo neophodno kako bi se ti članci stavili pod kontrolu, na isti način na koji su stvljeni oni za brisanje. --Jagoda  ispeci pa reci 16:35, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Slažem se ja s tobom Jagoda, i sve to razumijem, ali po predlogu je obavezno.--V i k i v i n dr e c i 16:41, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
(sukob izmena) Gorane, ja bih samo da podsetim na neuspeh koji su kod nas imali verifikatori, jer od silnih verifikatora, radilo je samo jedan, dva, od njih se očeivalo previše i na kraju niko nije ni hteo da se javlja da pregleda članke, pa su članci čekali na verifikaciju po nedelju, dve dana a ponekad i više. Mislim da zaista ne bi trebalo da bude 100% obavezno, jer ako je neko stari, provereni korisnik, nema šta da se proverava da li je dobro sredio članak, jer se podrazumeva da jeste. Zamisli da neko od starih i iskusnih korisnika uzme i sredi neki članak po svim propisima, a onda taj isti članak sedi i čeka na procenu tri nedelje, jer nema nikog ko bi imao volje ili želje da ga pogleda. Mislim da bi to bilo bespotrebno kočenje procesa stvaranja. --Jagoda  ispeci pa reci 16:42, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
(Viki, sukobismo se, a ja pisah odgovor Goranu, koji ujedno odgovara i na tvoj komentar. --Jagoda  ispeci pa reci 16:44, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Jagoda, ja ne bih uvijek podrazumjevao. Izvini, ali primjetio sam da i neki iskusni korisnici prebacuju članke bez ikakve izmjene, provjere i dorade. Primjer članak duhovnost. Duhovnost nije niti može biti stanje svijesti, nego je riječ o jednoj posebnoj vezi/odnosu čovjeka prema stvarnosti odnosno prema bogu u religiji. Meditacija je jedno od mogućih stanje svijesti, dakle, ovdje jedno svjesno indukovano stanje svijesti. U filozofiji, kaže se, da je riječ o jednom posebnom odnosu između unutrašnjeg (ličnog) i spoljašnjeg svijeta. Navodim samo kao primjer da je pogrešno prebacivati bez provjere u relevatnoj literaturi i da to rade i iskusniji, a ne da diskutujemo o samom sadržaju ovog članka ovdje. Prema tome složio bih se da je dobra ideja da imamo jednu kontrolu stvari, jer ako već prebacujemo, dajte nam šanse da provjeravamo a ne da stoji nešto pogrešno dok neko ne naleti i provjeri. --Slaven Kosanović {razgovor} 16:58, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Svesna sam toga da i iskusni korisnici to rade, ali svakako manje nego novi. Takođe, imamo i starih korisnika koji su u stanju da napišu novi članak koji ne valja. Znaš i sam da je nemoguće obezbediti stopostotnu sigurnost, uvek nešto mora da trpi, u ovom slučaju, ja se bojim da bi bilo kao sa verifikacijama. Naravno, možemo da probamo, pa da vidimo kako ide sa stopostotnom proverom, volela bih da nisam u pravu, jer bi to bilo najidealnije.--Jagoda  ispeci pa reci 17:09, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Ali ti kriterijumi trebaju važiti za sve članke, a ne samo za one koji se prenesu sa drugih vikipedija. Neko može masovno da unosi članke „iz glave“, ili čita, recimo, vijesti, pa vidi da je neka filijala neke agencije za ispitivanje javnog mnjenja provela neko istraživanje, neke godine, na nekom prostoru pa umjesto da napiše vijest na vikivestima, napiše članak na vikipediji. Zašto se ovaj postupak ne bi proširio na sve novonastale članke koji imaju isti problem (nedostatak izvora, neenciklopedičnost....). Ovako, recimo, postoje sajtovi sa kojih imamo dozvolu za preuzimanje teksta, a čiji kvalitet može biti upitan, pa se nesmetano preuzima. Zašto izdvajati samo članke sa drugih vikipedija?--V i k i v i n dr e c i 17:20, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Članke početnika občno pratimo više, međutim prebacivanje ne prati skoro niko. Pogrešno podrazumjevamo da ljudi ”uvijek” prebacuju članke koje provjere, dorade, isprave jezičke konstrukcije koje nisu svojstvene srpskom, itd. Dakle, ili posebna kategorija pa da i to imamo na jednom mjestu gdje se može provjeravati ili mjesto gdje će prolaziti kroz provjeru. Ja ne kažem da nemamo i drugih problema sa ”prepisivanjem” sa sajtova sumnjive reputacije i šta znam šta sve već ne, ali to ne znači da sad trebamo sve prepustiti slučaju. Ovdje možemo nešto regulisati i dajte da regulišemo. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:01, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Viki, u pravu si u potpunosti. Mnogo toga se ovde radi kako ne bi trebalo, ali šta da radimo, polako se ipak napreduje, i kriterijumi postepeno rastu i postaju strožiji i pravila koja danas vladaju, nisu mogla ni u snu da se zamisle pre npr. pet godina. Naravno, zbog onog što se radilo u prošlosti, tj. slabijih kriterijuma onomad, imamo sad članke koje ti opisuješ. Kad je Vikpedija počinjala, literatura i reference su bile misaoni pojam. Svi su pisali iz glave, preuzimali tekstove sa sajtova čak i ako nisu imali dozbvolu itd., pa se to vremenom polako promenilo. Da se ja pitam, ja bih SVAKOM (ali slovima i brojem, SVAKOM) članku, makar i klica bio, udarila nalepnicu bez izvora ako nema literature. Inlajn reference u zavisnosti od dužine teksta i nisu toliko bitne, ili ako je članak pisan na osnovu samo jedne knjige i u litraturi se navede od koje do koje strane, ali Literatura je po meni OBAVEZNA. Naravno, zamisli šta bi bilo kad bismo sledili taj moj predlog i udarili te nalepnice baš SVIM člancima gde nema nikakve literature? Na engleskoj vikipediji su poprilično svesni toga, tako da ćeš teško naći članak koji nema barem literaturu, a takođe imaju i nalepnicu "Ovaj članak nema inlajn reference." koji mi eto, još uvek nemamo (a trebalo bi). Sad da se vratim na temu: od negde treba početi, a ja mislim da je dobar početak ograničiti prvo kopipejstovanje na samo ono što ima literaturu. Naravno, istovremeno raditi na tome da se podigne svest korisnika na taj nivo da shvate da se jednostavno NE MOŽE pisati iz glave i da čak i za klice, Literatura MORA da postoji. I nadati se da ćemo uskoro dostići nivo svesti engleske vikipedije, kad je navođenje literature i referenciranje u pitanju. --Jagoda  ispeci pa reci 23:23, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Reference i literatura Uredi

A propo ove dve odrednice, nikad se nisam potrudio da nadjem politiku ili esej koji pravi jasni distinkciju izmedju ova dva pojma, pa sam ih koristio na sledeci nacin:

  • Ako bilo koji skup knjiga u principu pokriva sadrzaj celog clanka (obicno jedna do dve knjige), onda to ide pod literaturu i ne referencira se u samom tekstu
  • Ukoliko se u clanku nalaze i tvrdnje koje nisu pokrivene tim knjigama, onda pribegavam referenciranju

Sada citam da neko smatra da se pod literaturom samo ponovi sve sto je pod referencama, sto mi bas i ne izgleda ok. Da je tako, pa to bi i softver mogao automatski da inkorporira.

Dakle, zaista, postoje li neke odrednice sta se tacno ocekuje pod poljem literatura? :D

Mihajlo. 217.24.24.125 (razgovor) 18:15, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Reference i literatura su jedno te isto. E, sad. Opšte enciklopedija obično nemaju reference nego se popiše literatura za dodatno čitanje i informisanje, na kraju članka. Pošto su informacije obično prošle provjeru stučnjaka urednika i šta znam, a inoformacije/tvrdnje su obično opšteg karaktera, onda se obično smatra da je sve u redu. U stručnim enciklopedijama reference korišćene u članku se često navode pod Bibliografija/Literatura. Dakle, taj odjeljak ujedno služi i za popis referenci/tvrdnji na osnovu kojih su konstruisani pojedini dijelovi članaka a može se shvatiti i kao literatura za dalje informisanje/čitanje. Na Vikipediji smo zabarušiili stvari pa imamo dva odjeljka, jedan za reference a drugi za literaturu i ne samo kod nas. No to je sad stvar prirode Vikipedije, odnosno riječ je o enciklopediji gdje su radovi vječito u toku i članci skoro nikada dovršeni. --Slaven Kosanović {razgovor} 18:24, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

U svakom naučnom članku u naučnim časopisima, radi se ovako kako sam ja objasnila: imamo jedan spisak sve literature koja je korišćena u pisanju članka, a onda inlajn reference iz te literature, gde se obično navodi samo ime knjige ili autora (ako npr. koristimo samo jednu knjigu tog autora, onda je dovoljno samo njegovo ime), sa vbrojem strane gde se nalazi određena tvrdnja koju referenciramo. Na primimer, kako je to urađeno možeš videti u članku Spartakov ustanak, s tim što bih ja ipak prvo stavljala spisak literature a onda ispod toga reference. U istorijskim člancima takođe mogže postojati i deo Izvori (kao u ovom članku o Spartakovom ustanku), u kojem stoje primarni izvori, dok u delu Literatura stoji sekundarna literatura. Npr. ovde kod ovog ustanka Izvori su zapravo ono što stoji pod naslovom Antički pisci, a Literatura je ono što stoji pod Moderna litaratura. Kod članaka o istorijskim temama je vrlo bitno izdvojiti izvore od sekundarne literature, i nije dobro pisati samo na osnovu izvora. I da, odlična je ideja da se u naše članke ubaci automatski literatura, ako to već može. Da sam znala da je moguće, odavno bih predložila, jer naši članci uglavnom imaju samo reference, dok spisak literature, ukoliko postoje reference, nemaju. Mnogo je bolje i praktičnije kao referencu navoditi samo ime autora i brl strane, nego stalno ponavljati celu bibliografsku jedinicu. Takođe, naši članci imaju još jedan propust: reference bi trebalo da sadrže BROJ STRANE na kojoj stoji neka tvrdnja, što kod nas nije slučaj, nego imamo onda jednu knjigu koja sr provlači kroz ceo članak, a da se zapravo ne zna GDE se određena tvrdnja nalazi u toj knjizi, što naravno, postaje vrlo teško ako neko želi da proveri informaciju, pa nabavi kjigu, a onda mora da sedne da je čita CELU kako bi našao delove koji ga interesuju. Sa brojem strane, to je mnogo lakđe, jer jednostavno okrene broj navedene strane i proveri da li zaista to tako piše kako je navedeno u našem članku. Dakle, kompletan biblografski podatak, sa izdavalčkom kućom, komplčetnim naslovom, godinom i mestom izdanja, i po mogućstv ISBN brojem navodi se SAMO jednom, u odeljku Literatura, a onda se u referencama navodi samo npr. ime pisca ili skraćeno ime knjige i broj strane. Evo još jednog članka gde je to manje više dobro urađeno: Časlav Klonimirović, s tim što mi se čini da ipak nije navedena SVA literatura koja stoji u referencama. Takođe se vidi i nedostatak o kome sam govorila: nema broja strana, nego ista knjiga se CELA provlači kao referenca u celom članku. Npr. Tibor Živković se citira čak osam puta, ali se nigde ne pominju brojevi strana na kojima piše ono što je tom knjigom referencirano. --Jagoda  ispeci pa reci 22:57, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

AH, da, sad videh da se pominjala i preporučena literatura. Takođe može postojati još jedan, poseban deo, koji bi se zvao Preporučena literatura, a koji sadrži knjige koje govore o temi, ali nisu korišćene za pisanje članka. Dakle, tu se nalazi literatura koju autor preporuluje za dalje istraživanje teme, ukloliko to čitaoca zanima. Na našoj njiki postoji veliko šarenilo, uglavnom iz razloga što mnogi ljudi ili ne shvataju ove pojmove, ili jednosavno imaju pogrešno shvatanje istih. --Jagoda  ispeci pa reci 23:07, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

U naučnim tekstovima koje sam do sada sretao se koristio isključivo sistem koji liči na naše tačkasto referenciranje, bez literature. Za svaku referencu se navode:

  1. autori
  2. naslov
  3. ostale generalije knjige/rada, uključujući izdavača i godinu izdanja
  4. korišćene strane

Tako, da ako ćemo da se pozivamo na primere iz sveta nauke, nije baš ta "literatura" opšteprisutna. 本 Mihajlo [ talk ] 23:11, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Oket, ajde i ja da se ograničim. Ja sam videla naučne radove iz oblasti medicine (tačnije, ortodoncije), kao i istorije. Pokušaću da nađem na netu neki primer, da vidiš kako to izgleda. Međutim, da ne budemo isključivi, može i tako kako si ti rekao, jer se svodi na isto: referenca je precizna, a to je glavni cilj. Sad, lično mislim da je praktičnije ovako kako sam ja rekla, objasnih već zašto, lakše je ponavljati samo ime autora, nego celu bibl. referencu, ali ne insistiram. Za mene je jedino bitno, da kad se koriste inlajn reference, da referenca bude precizna, dakle da ima broj strane. --Jagoda  ispeci pa reci 23:29, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ponavljanja nema ni u jednom slučaju. U nekim radovima koje sam ja radio se tražilo da svaku referencu navedem samo jedanput, i uz nju sve strane koje su korišćene. U tekstu nisam navodio brojeve poput [1], [2], [3] već autore u zagradi, npr. (Turban et al., 2010)

U tom modelu se u slučaju višestruke upotrebe jedne reference gubi podatak na koje strane knjige se tačno koji pomen te reference odnosi, što nije nužno dobro. Meni smeta.

Dakle, hteo sam da naglasim da postoji više sistema referenciranja, i da nijedan nije monolitan. Imajući to u vidu, po uzoru na postojeće sisteme bi se mogao definisati poseban sistem za naše potrebe. I on treba da se predstavlja u formi preporuke. 本 Mihajlo [ talk ] 23:46, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Slažem se. Treba definisati prema potrebama (i mogućnostima) Vikipedije i uniformisati, jer to je nešto što se može uniformisati. --Jagoda  ispeci pa reci 00:16, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Da napomenem, takođe sam videla i taj način koji ti navodiš, sa navođenjem reference u tekstu u zagradi. Autor i godina. Ali bez broja strane. Što opet, nije dovoljno, tu smo se složili.--Jagoda  ispeci pa reci 00:18, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Evo, našla sam još jedan primer, tj. način: nema spiska literature, nego kad se prvi put pominje, napsana je cela bibl. jedinica, a svaki sledeći put, samo kratko imenovanje, bilo po naslovu, bilo po autoru. Npr. na str. br. 2 u referenci br. 5 pojavljuje se prvi put O Pseudo-Viktoru: Bonamente, Minor Latin Historians of the Fourth Century A.D., ed. G. Marasco, Greek and Roman Historiography in Late Antiquity, Fourth to Sixth Century A.D., Leiden–Boston 2003, 91–99., da bi se kasnije na str. 3 pojavio opet, ali samo kao O Pseudo-Viktoru: Bonamente, op. cit., 100–103.. I dalje mislim da je moj način najpregledniji, ali nemam ništa protiv da se izabere bilo koji od tri ponuđena, sve dok ima naveden br. strane.--Jagoda  ispeci pa reci 23:42, 29. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ono što mi imamo na Vikipediji jesu posebne okolnosti. Bilo bi fantastično kada bi svi koji na Vikipediji pišu bili stručni za svoje oblasti, oblasti o kojima pišu, ali nije uvijek tako, šta više, uglavnom nije tako. Naravno ima i izuzetaka, što je dobro. Međutim, ne možemo ovdje očekivati da naši članci liče na stručne radove. Prvo, enciklopedijski članci uopšte, nisu stručni eseji, stručni eseji se uglavnom pišu za publiku od struke, a enciklopedijski članci su ipak opšte prirode, gdje informacije koje se izlože treba da budu razumljive široj publici koliko god je to moguće. Čak ne bi bilo dobro da naši članci liče na one iz usko-stručnih enciklopedija, sa dosta kriptičnog stručnog jezika i terminologije, gdje često neophodno jedno više obrazovanje za njihovo razumjevanje. Drugo, naš sistem navođenja literature i referenci odgovara jednom tehničkom rješenju, gdje jedan poseban dodatak u Medijavikiju ”čupa” reference iz članka i pozivom preko šablona automatski ih izlistava u odjeljku Reference i ja ga ne bih poredio sa sistemom koji se sreće u radovima u pdf formatu koji su predviđeni i za štampanje na papir. Opet tehnički gledano, kod nas je odjeljak literatura obični ručni spisak, dakle potrebno je ručno napraviti spisak literature i ne posotoji mogućnost da se to poluautomatski riješi, za sada, tako što bi sada neki drugi dodatak ”iščupao” svu literaturu iz referenci i izlisatao je po našoj želji. To u neku ruku i nije loše pošto je tako moguće i dati kratki opis šta sve obrađuje navedena knjiga/rad, tako da je, po mom mišljenju, dobro što je literatura odvojena. Zbog navedenih razloga, ja ne vidim drugi način od postojećeg dupliranja, tj. reference se izlistavaju automatski, odnosno poluatomatski, jer je potrebno otvoriti odjeljak reference i ubaciti poziv da se izlistaju, a literaturu moramo navesti ručnim spiskom. Model referenciranja koji mi imamo i nije loš, dozovljava višestruki skraćeni poziv jednog izvora ukoliko se više puta na njega pozivamao. U tom slučaju samo prvi put navodim kompletan tekst reference, a kasnije u tekstu članka, mogu da je pozovem skraćenim imenom koje sam prvi put definisao u ref name= ”Bla”. Ajde da ne dužimo ovu diskusiju ovdje, ako je potrebno još o ovome, možemo otvoriti jednu temu na Trgu, pa da vidimo sve ideje i mogućnosti, nego da se skoncentrišemo na Goranov prijedlog i da vidimo šta sa ovom temom, da li provjera na jednoj posebnoj stranici u Vikipedija prostoru/samo smjernice ili politika ili pravila/neka posebna skrivena kategorija za održavanje, ili šta da se radi. --Slaven Kosanović {razgovor} 12:31, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Želim da se napravi distinkcija između "nije moguće današnjim medijavikijem" i "nije moguće", jer je sve zamislivo moguće ali nije baš sve moguće bez izmena u medijavikiju, koji je daleko od savršenog.

Predlozi o ovome treba da idu na drugo mesto. Za sada predlažem da se goranov predlog pojasni naznakom da su potrebne reference i/ili literatura. U zvaničnoj politici će se lako povezati neka buduća smernica o tome kako ih treba formatirati.

Mihajlo [ talk ] 12:50, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Može ovaj deo o referencama da se prebaci na neki od trgova, pošto nije od vitalne važnosti za ovu diskusiju, tj. Goranov predlog. Takođe bih zamolila da ako može, turite sadržaj na ovu stranicu, kako bi pregled diskusije bio lakši (zapravo, nije mi jasno zašto ga nema, kad se automatski pojavljuje u člancima). Hvala. --Jagoda  ispeci pa reci 16:28, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Dalje o predlogu Uredi

Ideja sa masovnim unosom članaka sa drugih južnoslovenskih Vikipedija mi se sviđa i svakako se slažem da ih treba dobro srediti pre nego što se unesu u GIP. Kad bi to bilo organizovano i kad bi neko uopšte prihvatio da bude organizator unosa, to bi teklo dobro. Međutim, uopšte mi se ne sviđaju ova pravila, koja mi više izgledaju kao zabrane. Zašto bi dozvolili nekom da napiše nekvalitetan članak zato što ga prevodi sa engleske, nemačke, holadske ili neke druge viki, a nekom drugom zabranili da uradi isto to samo zato što članak prevodi sa hr, bs ili sh viki. Još gore je to što dozvoljavamo da imamo masu nekvalitetnih članaka koji niti navode literaturu, niti su prevodi sa nekih drugih „kvalitetnijih“ Vikipedija, a sa druge strane hoćemo da uvedemo zabranu unošenja članaka bez izvora sa drugih južnoslovenskih vikipedija. Pritom ne može se reći da je svaki članak bez navedenih izvora nekvalitetan. Možda je neki neiskusni korisnik uz izvore napisao članak al nije znao da treba da ih navede, što se verovatno često dešava. Sve u svemu, podržavam ove uslove ukoliko se oni budu odnosili isključivo na organizovan masovni unos, ali ako će oni zabranjivati nekom pojedincu da nevezano za masovni unos prevede članak bez izvora sa hr, bs ili s viki onda ih ne podržavam. Mislim da je upravo to što smo do sad dozvoljavali prenos članaka sa drugih nama jezički bliskih vikija krasilo našu viki i dalo nam veliku prednost u broju članaka u odnosu na iste. Veliki hendikep hr viki je što ne dozvoljava prebacivanje članaka sa sr na hr viki. Meni su obrisali prevod našeg članka zbog par reči, a kad sam ih zamolio da mi pomognu oko prevoda tih par reči odgovorili su mi kako nemaju vremena.--Vlada talk 00:42, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Pa šta bi ti onda? Da se i dalje kopipejstuje bez ikakvog reda? Izbacivanje đubreta treba početi već jednom, a Goran je lepo objasnio zašto početi od članaka sa srodnih vikipedija: zato što je procentualno najviše đubreta nastalo baš tako zato što ih je najlakše prebaciti, te ljudi kopipejstuju ko ludi, a ne trude se da ih imalo srede, tj. retki su oni koji nakon kopipejstovanja i provlačenja kroz transliterator krenu sa "prevodom", pregledima, prebacivanjem referenci tj. potrude se da ga i upristoje, ali ne ofrlje i površinski, nego ljudski i kako treba. Ne kažem da su svi prevedeni tekstovi bolji, ali mogu da potpišem da sigurno ima daleko više pristojnih ili barem prihvatljivih prevoda nego članaka koji su kopipejstovani sa bh, hr i sh vikipedija, jer se ljudi koji prevode ipak malo potrude da članak koliko toliko dovedu u red, a pošto je prevođenje ipak malkice teži posao od kopipejstovanja i eventualnog provlačenja teksta kroz transliterator, onda lenjivci ni ne započinju posao prevoda, pa odatle i da je uvek bolji prevod nego kopipejst. I da, da ponovim: apsolutno sam protiv bilo kakvog masovnog unosa, jer ako se krene na ovo kao masovni unos, ljudi će se opet fokusirati na kvantitet, a ne na kvalitet, i onda opet ništa nismo uradili. --Jagoda  ispeci pa reci 16:35, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Pritom ne može se reći da je svaki članak bez navedenih izvora nekvalitetan.

Hm, da. Kao što ni ćopavu devojku ne treba diskriminisati sa konkursa za mis lepote.   Izvini, malo se šalim, ali poređenje je na mestu. Članak na vikipediji bez referenci je obogaljen tekst. Zilion puta je ponovljeno da su autori tekstova anonimni, i da su reference/litaratura jedino što daje kredibilitet bilo kakvom tekstu ovde napisanom, jer nema imena koje može da stoji iza istog. Jedno je kad neki poznati prof. istorije, hemije, biologije itd. napiše članak, a potpuno nešto drugo kad ga piše neki anonimus, kao što smo svi mi ovde. Tekst koji napiše nor. prof. Radić u Zabavniku, jeste kvalitetan i bez referenci, zato što mu kredibilitet daje ime njegovog autora. Ali, to nije slučaj s njikipedijom. Pa čak i ako tekst zaista napiše neko ko je stručan, tekstovi se ne potpisuju, tako da opet dolazimo na isto: ŠTA onda garantuje da je tekst tačan? Apsolutno ništa. Dakle, jedino što može slučajnom čitaocu da kaže: e, ovaj tekst je ok, jeste navedena literatura, ili još bolje, inlajn reference sa brojevima stranica.--Jagoda  ispeci pa reci 16:45, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Veliki hendikep hr viki je što ne dozvoljava prebacivanje članaka sa sr na hr viki. Meni su obrisali prevod našeg članka zbog par reči, a kad sam ih zamolio da mi pomognu oko prevoda tih par reči odgovorili su mi kako nemaju vremena.

To je žalosno, ali to je opet, njihova stvar. To se nas na ovoj vikipediji ne tiče. --Jagoda  ispeci pa reci 16:45, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]


Ja sam lepo rekao da podržavam pravila ukoliko se ona budu odnosila isključivo na masovne unose, jer zašto bismo nešto nekvalitetno masovno unosili. Ali protiv sam pravila ako ona budu nekom korisniku, koji ni ne zna za sve ovo, zabranila da prevede neki ne najkvalitetniji članak sa hr viki.

A ja rekoh da mi se masovni unosi ne dopadaju. Al dobro, to sam samo ja. --Jagoda  ispeci pa reci 19:58, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Izbacivanje đubreta treba početi već jednom...

Pa dobro nek počne, al nek se odnosi na sve članke, pa ćeš videti gde ćemo završiti: ostaćemo na sjajnim, dobrim i u najboljem slučaju na još 10 000 članaka ručno napisanih od iskusnijih korisnika. Verovatno bi otala i većina masovnih unosa, al to su članci koji se u većini slučajeva sastoje samo od tabela, koje prosečnom čitaocu jednostavno ne daju dovoljno informacija.

Nisam baš sigurna da je baš tako crno. Da budem iskrena, ne dopadaju mi se masovni unosi i ja lično takve članke ne računam u članke, po meni, masovni unosi služe za naduvavanje cifre, i jedino što vredi jeste ručno unet članak, al opet, to sam samo ja, i to opet, ništa ne znači. Međutim, ne verujem da samo manje od 10% članaka na ovoj vikipediji vredi. Mislim da ih ima mnogo više. Ne moraju oni biti sjajni, ni dugački ni detaljni, ali moraju biti tačni i referencirani. Treba početi čistiti i ograničiti ulaz đubreta što pre, i za nekoliko godina, možemo očekivati veliki napredak. Proces promena je dug i relativno spor, ne treba biti nestrpljiv, nego treba zacrtati cilj i gurati u tom pravcu. I jednog dana će se stići. Nestrpljivost nikud ne vodi. Samo u fušeraj, koji opet vodi ka odsustvu kvaliteta. A da je krajnje vreme da se krene u čišćenje, krajnje je vreme. --Jagoda  ispeci pa reci 19:58, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

apsolutno sam protiv bilo kakvog masovnog unosa, jer ako se krene na ovo kao masovni unos, ljudi će se opet fokusirati na kvantitet, a ne na kvalitet

Iako ne daju dovoljno informacija, masovni unosi ne mogu nikako da naškode. Bolje to nego da nemamo ništa. Do sada su skoro svi podržavali masovne unose, prvo kako bismo prešli 100 000, a onda i da bi se odlepili od tog broja, a sada je sve više njih protiv toga pritom ističući kako je kvalitet važniji od kvantiteta. Pa naravno da jeste! Ko od nas ne bi voleo da Vikipedija vrvi od kvalitetnih članaka, ali to je jednostavno nemoguće. Ne možemo nekog korisnika koji je izdvoio svoje slobodno vreme da bi ovde nešto doprineo naterati da piše isključivo sjajne i dobre članke.

Vidiš, ja nikako ne smatram "Bolje i masovni unos nego da nemamo ništa". Prvo, nije istina da nemamo ništa, a drugo, JESTE bolje jedno ali vredno, nego deset ali bez veze. Masovni unosi, pre svega, ne unose reference. Dakle, masovni unosi su ti koji zapravo stvaraju đubre. I na kraju, niije istina da su svi do SADA podržavali masovne unose. Oduvek je bilo ljudi koji nisu mogli da ih smisle, iz manje više istih razloga koje ja navodim, ali desilo se u jednom momentu da je bio aktivan Ćika, koji ih je potencirao, pa ti se možda učinilo da su SVI za. Ali nisu. Veruj mi. Da jesu, ne bi onomad zaustavili Ćikin unos satelita (ili čega već, ne sećam se). A pusti to "ko od nas ne bi voleo". Šta sad, znači, voleli bismo, ali ne možemo da uradimo kako valja, pa onda ajd da isfušerišemo? Ja, izvini, ne mogu da podržim takav stav. I ponavljam, ne radi se uopšte o tome da članci budu sjajni i dobri. Neka budu profila kao oni Metodijevi članci o imenima i grčkim bogovima, za mene su savršeni. Kratki, sažeti, najvažnije informacije pomenute I REFERENCIRANI. Kud ćeš više? A takvih članaka može da se napiše podosta u vremenskom roku u kom je npr. Ćika spremao onaj svoj neuspeli masovni unos. Da je to vreme potrošio na pisanje, imali bismo sad nekih stotinjak članaka ljudski napisanih, umesto tih njegovih 10 000 (ili koliko je već stigao da unese) koji ništa ne valjaju i koji treba da se sad popravljaju. Po meni, botovi treba da se koriste za ispravljenje grešaka i ni za šta više. --Jagoda  ispeci pa reci 19:58, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Hm, da. Kao što ni ćopavu devojku ne treba diskriminisati sa konkursa za mis lepote.

Šala kao šala je dobra, ali zaboravila si da se članak bez izvora ne takmiči za neku nagradu, dok devojka, i pored toga što je ćopava, hoće da se takmiči. Daleko od toga da ja podržavam unošenje članaka bez izvora. Gledano sa našeg stanovišta to je neprihvatljivo. Ali da li misliš da će prosečan građanin Srbije da skače sa Brankovog mosta zato što u članku nije navedena literatura? Ja mislim da neće. U slučaju da neko stručan pročita članak, uz preduslov da je članak tačan, sigurno će nam zameriti što nismo naveli izvore, ali neće moći da kaže da članak nije tačan, kad i sam zna da jeste.

Neće da skače s mosta, ali neće ni čitati članak u kom nema literature, nego će samo kliknuti na English i otići negde gde postoji nešto što mu garantuje da je ono što piše u članku, istina. A ja mislim da to ovde nikom nije cilj. Osim toga, naš kolega Grk sa nemogućim imenom je nekom na str. za razgovor napisao sledeće i bio je savrešeno u pravu: ljudi uglavnom dolaze na Vikipediju kako bi otpočeli svoje istraživanje, i najviše ih interesuju izvori, tj. literatura koja je korišćena. Ako toga nema, džaba ti i trud i vreme koje si uložio u pisanje. Posetilac će samo kliknuti na neki drugi jezik i zauvek napustiti Vikipediiju na srpskom...--Jagoda  ispeci pa reci 19:58, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

To je žalosno, ali to je opet, njihova stvar. To se nas na ovoj vikipediji ne tiče.

Pa ne bih se baš složio. To je upravo primer kako ne treba raditi, i kakvi ne smemo da postanemo.--Vlada talk 19:23, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Pa nismo. Odakle ti ideja da jesmo? --Jagoda  ispeci pa reci 19:58, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Nisi baš morala između svakog pasusa da umećeš svoje komentare, mogla si sve odjednom da napišeš savršeno bi te razumeo. Ovako neko drugi ko čita ima da se pogubi šta je ko rekao, a verovatno neće ni da se zamara da čita sve ovo. I naravno da efektnije izgleda kad posle svake druge moje rečenice umećeš komentar: e nije tako nego je ovako. Takođe si na par mesta prenaglašavala i izvrtala moje reči.--Vlada talk 21:34, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Treba početi čistiti i ograničiti ulaz đubreta što pre

Ta ideja zvuči sjajno, međutim ko će da se prihvati tolkog posla? Čisto sumnjam da bi ti proveravala da li svaki od 140.000 članaka + oni koji će biti napisani zadovoljava sve uslove. Čak i da se krene sa tim velikim čišćenjem Vikipedije (da uzmemo da će se 2-3 korisnika prihvatiti tog posla) neće se daleko dogurati. Evo primera zašto neće. Je se sećaš kad smo u pokušaju da smanjimo broj nekvalitetnih članaka koji dospevaju na glasanje za dobre/sjajne uveli verifikatore i samo pogoršali stvari. Situacija se malo popravila dok nisam bio tu, tako što se uvela nedelja rasprave pred glasanje, ali ni to nije najsrećnije rešenje jer skoro niko ne učestvuje u tim raspravama. Na kraju se ispostavilo da je ovo prvo bilo najbolje. Tako je i sa ovim. Previše je ambiciozna ideja, a ne vidim da se previše njih javlja de je realizuje.--Vlada talk 21:34, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

E sad ovde je počelo pogrešno tumačenje mojih reči:

Prvo, nije istina da nemamo ništa

Nisam mislio bukvalno ništa. Objasniću ti primerom: bolje je da imamo članak o nekom selu u Francuskoj, pa makar se on sastojao samo od tabela, nego da nemamo članak, jer ovako dajemo bar neku informaciju, a u drugom slučaju ne dajemo nikakvu. Takođe nigde nisam rekao da su svi podržavali masovne unose, već skoro svi, a to je velika razlika. Jedno je svi a drugo je većina. Da nije bilo većine ne bi ni bilo masovnih unosa. Takođe nigde nisam pominjao da treba da „isfušerišemo“. Kad članak nije najbolje napisan na njega se nalepi odgovarajući šablon. Zato i služe šabloni. Da treba svaki članak koji je za sređivanje da se obriše, to bi praktikovale i druge Vikipedije. Takođe si naglašavala ovo referencirane, ko da sam ja protiv referenciranja. Čini mi se da si tim silnim prenaglašavanjem htela da postigneš efekat kako ja podržavam pisanje nesređenih i nereferenciranih članaka, što nije tačno. Ja samo mislim da ćemo odbiti mnoštvo potencijalnih korisnika sa stavom da sve nesređene članke treba obrisati. Usput si i pokazala veliko nepoštovanje prema Ćikinim doprinosima, ko da je on to sve uradio za pet minuta, al tu je on da se sam brani i neću da ulazim dalje u to.--Vlada talk 21:34, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Takođe se ne slažem sa citiranjem „Grka“ (pritom čovek uopšte nije Grk, nego mu je korisničko ime po nekoj grčkoj istorijskoj ličnosti). Da li stvarno misliš da svi u Srbiji savršeno govore strane jezike i da će pre otići na neku drugu viki, umesto na našu? Naravno da neće. Kamo sreće da je u Srbiji takva situacija.--Vlada talk 21:34, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

I na kraju još jedno izvrtanje mojih reči. Nisam rekao da jesmo ko oni, već da ćemo sa uvođenjem takvih pravila postati takvi.--Vlada talk 21:34, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Izvini, Vlado, nisam htela da te uvredim, a vidim da jesam, jer koristiš vrlo teške reči u svojim replikama. Samo sam rekla ono što sam mislila. Međutim, vidim da ova naša rasprava ide u sasvim pogrešnom pravcu, tj. da ide u debelii off topic, tako da neću nastavljati i neću ti odgovarati, iako bih mogla da ti repliciram. Ajd ovo da završimo ovde, i da se vratimo na temu, a to je Goranov predlog. --Jagoda  ispeci pa reci 21:56, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ne treba da mi se izvinjavaš, jer me nisi ni uvredila, samo me iznerviralo izvrtanje mojih reči na par mesta, jer je ispalo kao da se ja zalažem za unošenje nesređenih i nereferenciranih članaka na Viikipediju. Izvini ako sam te negde uvredio ali da se nisam branio ispalo bi kao da se slažem sa tvojim tumačenjem mojih reči, i onda sve ovo što sam napisao ne bi imalo smisla. Ono što sam najmanje želeo je da se prepirem sa nekim, ali i tvoj prvi odgovor na moje mišljenje o predlogu je bio veoma oštar. Moje glavno pitanje koje postavljam svima vezano za ovaj predlog je:

  • Da li se pravila odnose samo na organizovan masovni unos članaka sa južnoslovenskih Vikipedija ili se odnose na svaki članak preveden sa hr, bs ili sh viki?--Vlada talk 22:24, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Razumem motivaciju za ovaj predlog, ali mislim da način realizacije promašuje suštinu. Kad bi postojala zasebna stranica na kojoj se vrši trijaža, to bi izgledalo kao da ova Vikipedija ohrabruje prenos članaka sa okolnih Vikipedija. Osim toga, neko ko je nesavestan bi i dalje mogao da prenosi članke, a da ih ne prijavi (ko će to da kontroliše?). --Zvezdica (razgovor) 23:03, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ako politika bude usvojena, veliki procenat korisnika će je slediti. Deo neće (iz neznanja ili čega već), ali deo članaka koji budu preneti mimo procedure će biti uočen (kao što se i sad uočava), a naravno postojaće i slučajevi koji će proći mimo procedure i neće biti detektovani.
Verujem da će broj takvih članaka biti mali i da će to uglavnom biti kvalitetniji članci (ako se radi o golom kopi-pejstu, to će jednostavno da se vidi). U svakom slučaju, takva politika bi nam omogućila da nešta uradimo sa ovakvim slučajevima.
Što se tiče bojazni da bi takva stranica izgledala kao da zajednica ohrabruje prenos članaka sa drugih Vikipedija, to je validna opaska. Ukoliko imaš neke predloge kako da se to izbegne, iznesi ih. Meni pada na pamet predlog koji je Dejan izneo, sa kojim se slažem a čini mi se da nije raspravljano o njemu: prebačeni članak mora da bude dorađen tako da bude bolji od izvornog. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:45, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ja bih predlog dopunio sledećim: Članak ne ide na "trijažu" (ili kako se već zove), već može da ostane (ili da ode direktno) u GIP, ako je "prenosilac" (korisnik koji prenosi sa druge Vikipedije) na primer patroler. Ako već vršimo trijažu, ne treba sprečavati iskusne korisnike da prenose članke (gorenavedeni primeri gde iskusni korisnik greši, čini mi se, nisu sistematski), a status patrolera (gde ubrajam i administratore, naravno, jer su implicitno i patroleri) je nešto što dokazuje iskustvo i posao patrolera je blago povezan sa ovim (patroler je taj koji patrolira izmene neiskusnih, odnosno neautomatski patroliranih, korisnika, uključujući i prenose sa drugih Vikipedija), dok bi ograničavanje samo na administratore bilo, čini mi se, previše restriktivno. --filip @ 23:38, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Moj je utisak da većina lopatanja članaka dolazi od korisnika koji imaju status patrolera. Nije mi jasna žurba koja bi iziskivala da se postupak „trijaže“ zaobiđe. Ukoliko je hitno da dobijemo neki članak, napisaćemo ga i sami (uvek je bolje da mi napišemo članak ukoliko je to moguće nego da ga prepišemo odnekud). Osim toga ne vidim da se tu radi o nekom ograničavanju rada bilo koga jer, da se ne lažemo, prenošenje članaka podrazumeva 0 napora, i nije kao da je neko uložio 35 sati truda u rad na članku pa će mu teško pasti što će morati da sačeka par dana do ogromne satisfakcije pojavljivanja tog članka u GIP. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:52, 30. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Nije poenta u žurbi (vremenskom faktoru), već u tome da se iskusni korisnici ne "primoravaju" da prolaze kroz proceduru koja je namenjena manje iskusnim korisnicima (kako bismo sprečili priliv raznoraznog đubreta). Naravno da ništa nije hitno, ali prosto mislim da je pozitivna diskriminacija ovde u redu. S druge strane, ako je stav zajednice da ne treba ohrabrivati kopiranje sa drugih Vikipedija (kao što je to moj stav), onda bi postojanje "trijaže" za sve bio faktor koji bi smanjio takve prenose. Ali to mi deluje kao uvođenje bespotrebne procedure. --filip @ 00:28, 31. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
U ovom slučaju moram da se ne složim. Procedura je u ovom slučaju veoma smislena.--Metodičar zgovor2a 00:37, 31. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Hm, ja ne vidim ovaj predlog kao ohrabrivanje prebacivanja, štaviše, vidim ga kao kočnicu za razuzdano i nekontrolisano prebacivanje svega i svačega, i zbog toga mi se dopada. A što se tiče same opaske o ohrabrivanju prebacivanja, pa npr. na španskoj viki imaju projekat prevođenja sjajnih članaka sa drugih vikipedija. Imaju stranicu gde prijave početak radova, kako bi se eventualno još neko priključio, onda se radi na članku, prijavi se završetak radova, traži se pregled teksta, popravi se šta treba, i ako treba, možda dopuni, i šalje se na izbor za dobar ili sjajan. Ja sam tako tamo npr. prevela članak o Beogradu, koji je kod nas sjajan, kao i na engl. vikipediji, a na španskoj je npr. mogao da postane samo dobar. No, nije to važno, poenta je u tome da ohrabrivanje prenošenja drugih članaka generalno nije loša ideja, ono što bi bilo loša ideja jeste ohrabrivanje prenošenja bilo kakvih članaka bez obzira na njihov kvalitet, ili kako reče Goran, lopatanje (što bi po meni bio i bilo kakav MASOVNI unos ovih članaka), ali ja zaista to ne vidim u ovom predlogu, baš obrnuto, kao što rekoh, vidim kao uvođenje kontrole i nadgledanja unošenja članaka sa drugih njikipedija, što je opet po meni, dobro. --Jagoda  ispeci pa reci 00:40, 31. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Nisam ja ni rekla da predlog ohrabruje prebacivanje, niti imam nešto protiv predloga ili prebacivanja generalno. U redu je da se usvoji smernica ili politika, ali pitanje je kako to sprovesti u delo. Meni bi recimo bilo prihvatljivo da se napravi šablon u kojem će pisati da članak mora da zadovolji te i te kriterijume i da će u suprotnom biti obrisan u roku od 7 dana (kao šablon za početničke članke), a drugi korisnici mogu da prate situaciju preko skrivene kategorije i da pomognu u sređivanju ako žele. A pravljenje zasebne stranice za trijažu tih članaka više liči na projekat preuzimanja članaka sa tih Vikipedija. --Zvezdica (razgovor) 01:39, 31. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Mislim da je ovaj Zvezdicin predlog dobar sa zasebnim šablonom dobar.Mogli bi formulisati uslove za takve članke i ukoliko ih članak nakon nedelju dana (ili drugog određenog roka) ne bi ispunjavao,prebacivao bi se iz GIPa u nečiji korisnički prostor ili brisao.Jedan od obaveznih izvora morao bi,po meni,biti neutralnost članka odnosno njegovo navođenje ozbiljnih izvora,što je čest problem ovde na Balkanu,gde imamo različita viđenja jednih,te istih događaja.Npr. ovaj članak ima rečenicu o napadima zrakoplova koja je direktno iskopirana iz izvora.Osim činjenice da mu za referenciranje tako nečega treba ozbiljnija referenca od lokalne revije,on i direktno krši autorska prava članka. Crni Bombarder!!!  (†) 10:29, 31. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Još jedno rješenje za problem prenošenja članaka sa okolnih vikipedija bi moglo predstavljati i uvođenje konsekventnijeg patroliranja (tj. ovoga) ili oduzimanje patrolerskog statusa korisnicima koji masovnije unose neprevedene i nesređene članke sa okolnih vikipedija. --Kašter (razgovor) 09:57, 31. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Slažem se sa Zvezdicom, Crnim i Kašterom. Ako se napravi nalepnica, onda ne bi bila potrebna posebna stranica za prijavljivanje tih članaka, nego bi administratori redovno čistili kategoriju u koju bi ovi članci upadali zahvaljujući nalepnici, tj. nešto slično kao što se dešava sa aski i početničkim člancima. Što se Kašterovog predloga tiče, ja ne samo da bih oduzela patrolerska prava, nego i status autopatrolisanog, jer zapravo takav korisnik mora da bude nadgledan, a to znači da njegove izmene moraju da se pojave u spisku nepatrolisanih izmena. Treba da vidimo da napravimo sistem što je moguće lakši za sve nas, tj. da ne oduzima mnogo vremena niti truda, daje efikasan i da omogućava što veću kontrolu cirkulacije takvih članaka. --Jagoda  ispeci pa reci 16:52, 31. mart 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]
Izuzetno dobar predlog Gorana sa kvalitetnim obrazloženjima i predlozima ostalih. Ovde vredi trošiti energiju i bajtove. ----László (talk) 01:54, 1. april 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Ubeđen sam da su članci na srpskom jeziku, u proseku, najkvalitetnije napisani, u odnosu na druge, u regionu. Iz domena vazduhoplovstva, to sa sigurnošću tvrdim. Jedino su na mađarskom jeziku pisani kvalitetno. Na hrvatskom i slovenačkom jeziku su daleko slabiji, a na bošnjačkom i makedonskom da i ne govorim. Sa prenošenjem političkih članaka, imamo teško i nepovoljno iskustvo. Još uvek se tendeciozno piše o događajima iz prošlosti, od nekoliko poslednjih decenija. Globalno gledano, prenošenje tih članaka, samo bi snižavao nivo vikipedije na srpskom jeziku, a ovaj politički segment i aspekt bi nas i dalje gurao u bavljenje sa sobom i u međusobni razdor. Drugi aspekt, u svima raspravama podvlači se da je vikipedija internacionalni projekat, piše se na jezicima naroda ove planete. Ako je tako, a jeste, čemu služi prenošenje članaka sa hrvatskog i bošnjačkog jezika na srpski, kada svaki prosečan čitalac ravnopravno čita, na ta „sva tri jezika“, bez prevođenja.

Moj je prilaz, da se za odgovarajuću temu pregledaju članci na drugim jezicima i da se usvoje najbolje ideje i reference (prvenstveno na eng. fr, ru, i nem.). Članci se moraju pisati, kompilacija najkvatetnijeg da, a „resaviti“ ih 100% ne. Pogotovo ne od komšija, čiji su članci u principu slabiji od naših, a ko zna čitati na srpskom jeziku, zna i na bošnjačkom i hrvatskom. Masovni unos shvatam kao različit kontekst od toga, to treba raditi po usvojenom kriterijumu i obliku. Smatram da je to samo pravljenje „matrice“ klica, što će urednike motivisati i orjentisati u izboru tema za pisanje.-- Sahararazgovor 01:59, 3. april 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

A zašto se članci sa drugih jezika i dalje masovno kopiraju? http://sr.wikipedia.org/w/index.php?limit=50&tagFilter=&title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE%3A%D0%94%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8&contribs=user&target=Rausch&namespace=&year=&month=4 (ovo je samo deo masovnog unosa, pošto je dosta obrisano, ali ipak je dosta i ostalo)

I šta sad? Uredi

Jeste li zaboravili na ovo? Hoće li i ova rasprava pasti u zaborav i postati jalova, kao i mnoge pre nje? Pa izgledala je vrlo uspešna i čini se da smo bili blizu nekih zaključaka...? Šta sad s ovim? Hoćemo li raditi nešto po ovom pitanju, ili da ljudi nastave da prebacuju kako se kome svidi? --Jagoda  ispeci pa reci 16:38, 12. april 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Pošto je ova inicijativa, što je vidljivo, pred izumiranjem, bilo bi dobro da neki korisnik, koji je bio aktivni učesnik ove rasprave, sumira cijelu stranicu i najviše prihvaćene predloge stavi na jedno mjesto, kako bi se dalje odlučivalo o njima, i našlo neko kompromisno mišljenje za glasanje. Ako se to ne uradi, ova hrpa teksta ničemu neće služiti, samo će postati arhiva. --Željko Todorović (razgovor) 00:06, 13. april 2011. (CEST) s. r.Odgovori[odgovori]

Sutra ću izneti predlog na glasanje. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:43, 13. april 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Super. Hvala bogu da se ipak nije na ovo zaboravilo. Mislim da je isuviše bitna stvar da bi se tek tako pustilo da padne u zaborav. --Jagoda  ispeci pa reci 10:21, 13. april 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]

Otvorio sam glasanje. Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u raspravi i pozivam vas da glasate. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:16, 14. april 2011. (CEST)Odgovori[odgovori]