Википедија:Kada navoditi izvore

Vikipedijino pravilo o sadržaju koje se odnosi na proverljivost informacija unesenih u članak, kaže da izvori moraju biti obezbeđeni za materijal koji je „sporan ili koji će verovatno biti osporen“, kao i za citate. Ova stranica detaljnije objašnjava ovaj zahtev.

Praktično pravilo

Svakoj tvrdnji u članku ne treba izvor, ali ako postoji opravdani razlog da nešto bude osporeno, obezbedite pouzdan izvor.

U naučnim člancima, tvrđenja u vezi sa nečijim radom obrazlažu se navođenjem tog autora. U praksi, to znači da je većina tvrđenja podržana navođenjem izvora. Ukoliko postoji više izvora za jednu tvrdnju, treba da se koriste pouzdaniji izvori.

Primeri

Kada je potreban izvor

• Citati: Kada se citira objavljeni materijal, trebalo bi da citat bude pripisan u tekstu i da se stavi izvor citata.
• Podaci i statistika: Podaci i statistika zahtevaju izvore.
• Malo verovatne izjave: Tvrdnje koje mogu da iznenade čitaoca trebalo bi da budu citirane.
• Mišljenja: Mišljenja bi trebalo da imaju izvor i da budu pripisana u tekstu.
• Sporne tvrdnje o živim osobama: Biografije živih osoba moraju da imaju visok standard. Sporan materijal mora biti potkrepljen pouzdanim izvorima ili odmah uklonjen.

Kada izvor nije neophodan

• Opšte poznate stvari: Tvrđenja za koje svako zna da su istina. Na primer: "Beograd je glavni grad Srbije."
• Opšte poznate stvari specifične za neku temu: Materijal za koji svako ko je upoznat u temu, uključujući i laike, zna da je istinit. Primer (iz članka Procesor): „U računaru, procesor je komponenta koja izvršava instrukcije“ ili (Iz članka Pi):„Vrednost broja pi iznosi 3,14159.“
• Zaplet teme članka: Ako je tema članka knjiga ili film ili drugi umetnički rad, nije potrebno navesti izvor za opisivanje događaja ili drugih detalja. Trebalo bi da bude očigledno potencijalnom čitaocu da je predmet članka izvor informacije.
• Odnos tekst-izvor: Najveće odstojanje između materijala i njegovog izvora zavisi od suda urednika. Izvor za materijal mora uvek biti jasan. Ako napišete odeljak sa više rečenica koje ima podatke iz jednog izvora, taj izvor ne mora biti citiran nakon svake rečenice osim ako je materijal izuzetno sporan. Urednici bi trebalo da budu pažljivi kada preuređuju citirani materijal kako bi osigurali da odnos tekst-izvor nije pokvaren.
• Uvodni delovi članka: Uvodni delovi članka treba da ukratko opišu sadržaj koji se nalazi u ostatku članka. Zato oni uglavnom ne zahtevaju navođenje izvora, pošto su navedeni u samom članku.

Osporavanje izmena drugog korisnika

• Pravo da se ospori: Svaki urednik ima pravo da ospori materijal bez izvora otvaranjem diskusije na stranici za razgovor i označavanjem takvog materijala šablonima {{bez izvora}} i {{činjenica}}. Materijal koji se može ukloniti bez rasprave jeste sporan materijal o živoj osobi, očigledni primeri originalnog istraživanja i bilo šta što je očigledno besmisleno i što može naneti štetu projektu.
• Osporavanja ne bi trebalo da budu neozbiljna: Osporavanja ne bi trebalo da budu neozbiljna ili slučajna, i ne treba da budu motivisana ličnim dokazivanjem koje samo remeti rad na projektu. Urednici koji osporavaju treba da imaju valjan razlog da veruju da je taj materijal sporan, netačan ili na neki drugi način sporan. Osporavanja koja sadrže isključivo subjektivne ocene bez argumenata, isto kao i potcenjivačke i omalovažavajuće kvalifikacije o autoru izmena, ne smatraju se dovoljno dobrim razlozima za osporavanje.
• Reakcije na osporavanje moraju da budu pravovremene: Urednici koji žele da odgovore na osporavanje, treba to da urade pravovremeno. Ako ne usledi pravovremena reakcija, onaj ko osporava materijal može da ukloni osporeno tvrđenje u dogledno vreme.

Vidi još

Pravila

• Vikipedija:Biografije živih osoba
• Vikipedija:Neutralna tačka gledišta
• Vikipedija:Bez originalnog istraživanja
• Vikipedija:Proverljivost

Smernice

• Vikipedija:Navođenje izvora
• Vikipedija:Identifikovanje pouzdanih izvora

Uputstva

• Vikipedija:Stilski priručnik/Navođenje izvora