Википедија:Transkripcija sa engleskog jezika
 | Ova strana je jedna od pomoćnih stranica na Vikipediji. Ona prikazuje pravila transkripcije imena iz nekog stranog jezika u srpski. Napisana je sa ciljem da opiše, približi i samim tim olakša prenos stranih imena kako urednicima Vikipedije na srpskom jeziku, tako i njenim čitaocima. |
Transkripcija imena iz engleskog u srpski jezik vrlo se često koristi, te ponekad izaziva nedoumice. Urednici Vikipedije trude se da u nazivima koriste pravopisno ispravne oblike, čak i u slučajevima kada se u većini literature i medija nailazi na likove koji ne odgovaraju pravopisnim preporukama.
- Ovde se može naći deo Pravopisa srpskoga jezika (Matica srpska, 2010) u kom je obrađena transkripcija sa engleskog jezika.
- Ovde se od str. 23. nalazi gotovo identičan tekst koji je pisao prof. dr Tvrtko Prćić.
- Ovde se može naći dodatna potvrda Matice srpske o tome koji transkripcioni rečnik treba koristiti.
- Ovde se može naći Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena (Prometej, 1998) prof. dr Tvrtka Prćića.
Opšte smernice uredi
Pravopis 2017, tačka 197a: U prilagođenom pisanju imena najvažniji je cilj postojanost oblika svih važnijih imena, da bi se pouzdano znalo kako kod nas glase i da se bez dvoumica i domišljanja mogu tražiti i nalaziti u azbučno obrađenim priručnicima. Zato u ovoj materiji nema mesta uspostavljanju novih dvojstava, niti se može autorima školskih i opštih priručnika priznavati pravo da tuđa imena uobličuju prema svojim transkripcionim shvatanjima. Posebno je važno da svi udžbenici i priručnici koji obrađuju geografsku građu i sve geografske karte transkribuju imena saglasno pravopisnim pravilima. To treba da bude obaveza i drugih delatnosti koje često uobličavaju tuđa imena — u novinarstvu, u prevođenju filmova i knjiga, i dr. U primeni transkripcionih pravila Odbor za standardizaciju srpskog jezika (pri Institutu za srpski jezik SANU, Beograd), pružaće stručnu pomoć onima koji se za nju obrate.
Pravopis srpskoga jezika, izdanje iz 2017. godine; tačka 197a, str. 173.
Osobenosti uredi
Imena iz engleskog jezika u srpskom se javljaju u izuzetno visokoj učestalosti. Ovo se objašnjava činjenicom da je engleski jezik, maternji većini stanovništva Velike Britanije, Irske, Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Australije i Novog Zelanda, poslednjih godina postao globalni lingva franka (lat. lingua franca). Dominantan je u svetskim razmerama u svim domenima komunikacije. Ilustracije radi, procenjuje se da dve trećine odraslih Evropljana govori ovim jezikom.[1] Engleska imena veoma su česta u knjigama, časopisima i na TV ekranima, u kulturi, sportu, zabavi. Zato se transkripciji imena iz ovog jezika prilazi sa posebnom pažnjom.
Specifičan problem koji se javlja kod prenošenja britanskih, američkih, kanadskih i drugih imena jeste složen odnos izvornog zapisa i izgovora. Naime, veoma su česti slučajevi homografije i homonimije, a izgovor mnogih naziva nije lako predvidljiv. Često jedna ista kombinacija slova predstavlja nekoliko različitih glasova, a s druge strane se isti glasovi mogu predstaviti sa više mogućnosti. Primera radi, digrafom ou se u imenima Pound, Young, Boult, Dougal, Gouf označavaju sasvim različiti samoglasnici: Paund, Jang, Boult, Dugal, Gof.
Isto tako se digrafom ch u imenima Charles, Charlotte, Chris, Crichton označavaju raznoliki suglasnici: Čarls, Šarlot, Kris, Krajton (u potonjem, dakle, bez realizacije). Iz svega ovoga proizilazi da na osnovu samo pisanog ili samo izgovornog oblika neke reči nije uvek moguće sa sigurnošću znati kako je napisati. Upravo zbog toga polazište predloženog modela transkripcije jeste kombinacija izgovorenog i napisanog izvornog oblika imena.
Treba paziti i na izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu pravopisnu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Izloženim pravilima, stoga, ne podležu odavno prihvaćena imena, najčešće pod uticajem izvornog pisanja ili izgovora ili posredstvom nemačkog i francuskog jezika, već samo ona imena koja će tek pristizati u srpski jezik i ona koja se skorijih godina javljaju u više nasumičnih varijacija. Drugi slučaj ilustruju primeri James, Clark, koji se obično prenose kako Džems, Klerk, tako i Džejms, Klark (dvojako, dakle). Treba se, međutim, opredeliti za drugi par, jer je on u skladu sa datim transkripcionim modelom.
Predlog postupka uredi
Englesko lično ime transkribuje se u srpski jezik prema pravilima prof. Tvrtka Prćića, autora dela o transkripciji sa engleskog jezika u Pravopisu izdatom 2010. godine i onako kako je zabeleženo u nekom od relevantnih priručnika. Ukoliko se među autorima javi neslaganje u pogledu transkribovanja nekog imena (što je sasvim normalno i očekivano), onda se primenjuje ono pravilo koji je izvor noviji ili koji je autor kompetentniji i slično, s tim što je uvek na prvom mestu Pravopis, pa rečnici prof. Prćića, pa onda sve ostalo.
Ukoliko u navedenim priručnicima nije zabeležena transkripcija nekog ličnog imena, onda se na internetu (ili u dobrim i uglednim englesko-engleskim rečnicima) pokušava pronaći IPA zapis dotičnog imena, pa se na osnovu njega i pravila transkribovanja datih u Pravopisu 2010. ili dolenavedenim priručnicima prof. Tvrtka Prćića konkretno ime transkribuje. Ukoliko nije moguće naći IPA zapis, dobro dođe i spelled pronunciation (koja se npr. pojavljuje u Marijam Vebsteru), mada je u tom slučaju postupak malo drugačiji i malo komplikovaniji.
Treba voditi računa i o tome da li su u Pravopisu ili u navedenim priručnicima zapisani i izuzeci od pravila, što dodatno komplikuje sam postupak, ali i na opšta pravila, kao što je intervokalsko j u ija, ije, iju, io.
Relevantni priručnici uredi
Pri transkripciji se polazi od izgovora datog pojma ili imena. Zato je prvo potrebno imati odgovorajući IPA zapis izgovora. Osim interneta, moguće je koristiti i neke od referentnih engleskih rečnika, kao na primer:
- Cambridge English Pronouncing Dictionary (autor Danijel Džouns)
- Longman Pronunciation Dictionary (autor Džon Vels)
Moguće je koristiti i sledeće sajtove kao pomoć za izgovor, jer imaju, pored IPA zapisa, i zvučni zapis:
- Dictionary.com, Marriam Webster Dictionary, thefreedictionary.com
- spisak imena sa kontraintuitivnim izgovorom
- izgovor imena poznatih na sajtu sekretarijata Misurija
Za prenošenje glasova u srpski zapis, koristi se (literatura poređana prema važnosti):
- Pravopis srpskog jezika, Transkripcija imena iz engleskog jezika, Matica srpska, 2010.
- Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, Tvrtko Prćić ili Rečnik geografskih imena, Tvrtko Prćić
- Rečnik jezičkih nedoumica, Ivan Klajn (izuzetno, kada nema rešenja u izdanjima iznad)
Opšta pravila uredi
Naglašeni samoglasnici uredi
Engleskim kratkim i dugim monoftonzima odgovaraju srpski naglašeni kratki i dugi samoglasnici, pretežno sa silaznim tonalitetom. Engleskim diftonzima za koje ne postoje odgovarajući diftonzi u srpskom, odgovaraju spojevi srpskih naglašenih kratkih samoglasnika sa pretežno silaznim tonalitetom i elemenata /j/ i /u/. Engleski latentni suglasnik /ʳ/, u nekim monoftonzima i diftonzima uvek se prenosi kao r (po ugledu na američki način izgovora). Ostale kombinacije engleskih glasova smatraju se nizovima monoftonga i diftonga.
| Glasovi | Engleski | Primeri | Srpski |
|---|---|---|---|
| /i/ (IPA: /ɪ/, /i/) | i, y, ay, ey, e, ie, a |
Tim, Miller, Dylan, Barry, Murray, Harvey, Swayze, Bridges, Jeffries, Babbage, Etherege |
i |
| /i:/ (IPA: /iː/) | e, ee, ea ie, ei, i |
Gene, Cleese, Weaver, Fielding, Sheila, Lisa | i |
| /iʳ/ (IPA: /ɪə/) | ear, eer, er, ier, eir |
Lear, Greer, Gere, Pierce, Deirdre | ir |
| /e/ (IPA: /ɛ/, /е/) | e, ea eo |
Ken, Betty, Pleasence Leonard |
e eo/e[a] |
| /ei/ (IPA: /eɪ/) | a, ai, ay, ea, ae, é, e |
Blake, Mailer, Clay, Yeats, Mae; Andre, Le Carré, Olivier, Poitier |
ej; e[b] |
| /eʳ/ (IPA: /ɛə/, /eə/) | air, ar | Fairley, Waring, Clare | er |
| /@:ʳ/ (IPA: /ɜː/) | er, ur, ir, yr, ear, or |
Kershaw, Burns, Firth, Byrd, Searle; Wordsworth, Galsworthy |
er; or[v] |
| /&/ (IPA: /æ/) | a | Chaplin, Daniel, Addison, Harry | a[g] |
| /a/ (IPA: /ʌ/) | u, o, ou | Buck, Russell, Somerset, Young | a |
| /a:/ (IPA: /ɑː/, /æ/) | a, al | Francis, Grant, McGrath; Palmer |
a; al[d] |
| /aʳ/ (IPA: /ɑː/) | ar, er | Garland, Elgar, Clerk | ar |
| /ai/ (IPA: /aɪ/) | i, y, igh | Mike, Byron, Dwight | aj |
| /au/ (IPA: /aʊ/) | ou, ow | Pound, Brown, Howe | au |
| /o/ (IPA: /ɒ/, /ɑː/) | o, a, ou, aw | Bob, Tommy, Watson, Gough, Lawrence | o |
| /o:/ (IPA: /ɔː/, /ɑː/) | au, aw, a, augh, ough |
Paul, Shaw, Walter, Maugham, Broughton | o |
| /o:ʳ/ (IPA: /ɔː/) | or, ar, our | Ford, Warner, Rourke | or |
| /oi/ (IPA: /ɔɪ/) | oi, oy | Moira, Joyce | oj |
| /ou/ (IPA: /əʊ/, /oʊ/) | o, oa, ow, ou, eau |
Stone, Coe, Oates, Bowen, Marlowe; Fiona, Boulton, Beaumont |
ou; o[đ] |
| /u/ (IPA: /ʊ/) | oo, u | Wood, Fuller | u |
| /u:/ (IPA: /uː/) | oo, u, ew, ou, ui |
Hoover, Lucas, Brewster, Dougal, Cruise | u |
| /ju:/ (IPA: /juː/) | u, ew, eu | Hume, Dewey, Eugene | ju |
| /uʳ/ (IPA: /ʊə/) | oor, ur | Moore, McClure | ur |
Nenaglašeni samoglasnici uredi
Glas /ə/ se skoro uvek prenosi, a naročito u pozicijama gde bi njegovim izostavljanjem u transkripciji došlo do kombinacije glasova koja nisu u duhu srpskoh jezika (naročito na kraju reči: žn, šn, sn, pn i drugi). Engleskim nenaglašenim samoglasnicima odgovaraju srpski nenaglašeni kratki samoglasnici, s neutralnim tonalitetom koji se mogu adekvatno utvrditi jedino prema relevantnom slovu. Drugim rečima, ako je predstavljen:
- slovom /a/, prenosi se kao /a/ — Cartland će biti Kartland (ne „Kartlnd, Kartlend“)
- slovima /е/, /ai/, /ei/, /(b)u(ry)/, prenosi se kao /e/ — Carpenter će biti Karpenter (ne „Karpntr“)
- slovima /о/, /ough/, prenosi se kao /o/ — Mason će biti Mejson (ne „Mejsn“)
- slovima /u/, /ou/, prenosi se kao /u/ — Edmund će biti Edmund (ne „Edmnd“)
Nenaglašeni samoglasnik /ɪ/ prenosi se kao i u slučajevima kada je predstavljen jednim od slova a, i, o, u (npr. Hamilton – Hamilton). U slučaju kada je u originalnom zapisu predstavljen slovom e, tako se i transkribuje (npr. Evander – Evander, ne „Ivander, Ivender“). Slično je i sa naglašenim /æ/ (npr. Arrow – Arou, ne „Erou“).
| Glasovi | Engleski | Primeri | Srpski |
|---|---|---|---|
| /@/ (IPA: /ə/, /ɪ/) | e, ai, ei, u, a, o, ough, u, ou |
Elaine, Carpenter, Derek, Durrel, Burgess, Fawcett, Chamberlain, Madeleine; Bradbury |
e[e] |
| Astaire, Vanessa, Montague, Pamela, McDonald/MacDonald, William, Sullivan, Wyatt, Badham, Goodman, Cartland |
a[ž] | ||
| Tobias, Christopher, Keaton, Mason, Gainsborough, Edgecombe, Chisholm |
o | ||
| Angus, Edmund, Ferguson, Gallup, Aldous | u | ||
| /@ʳ/ (IPA: /ə/) | ir, er, re, ar, or, our, ur |
Virginia, Hampshire | ir |
| Emerson, Hester, Collier, Dacre, McGuire | er | ||
| Richard, Hayward, McKellar | ar | ||
| Pickford, Major, Taylor, Barbour | or | ||
| Turturro, Arthur, Wilbur | ur | ||
| /I/ (IPA: /ɪ/) | i | Hamilton, Edison, Colin | i[z] |
Suglasnici uredi
Suglasnici u engleskom jeziku su uglavnom isti kao i u srpskom. Većina ih se, stoga, prenosi po akustičkom utisku. Engleskim zvučnim suglasnicima odgovaraju srpski zvučni suglasnici i, obrnuto, engleskim bezvučnim odgovaraju srpski bezvučni suglasnici. Posebni konsonanti imaju svoj način prenošenja (npr. /w/ postaje v).
| Glasovi | Engleski | Primeri | Srpski |
|---|---|---|---|
| /p/ (IPA: /p/) | p, pp | Pete, Tippet | p |
| /b/ (IPA: /b/) | b, bb | Bill, Gibbon | b |
| /t/ (IPA: /t/) | t, tt | Tom, Hutton | t |
| /d/ (IPA: /d/) | d, dd | Dick, Teddy | d |
| /k/ (IPA: /k/) | k, c, cc, ck, ch, qu, x |
Ken, Cole, Rebecca, McCoy, Hackman, Chris, Quinn, Alex |
k |
| /g/ (IPA: /ɡ/) | g, gg | Gibb, Peggy | g |
| /Í/ (IPA: /tʃ/) | ch, tch | Charles, Fletcher | č |
| /Ù/ (IPA: /dʒ/) | j, g, ge, dg | John, Roger, George, Coolidge | dž |
| /f/ (IPA: /f/) | f, ff, ph, gh | Fred, Griffith, Philip, Gough | f |
| /v/ (IPA: /v/) | v, ph | Vic, Stephen | v |
| /T/ (IPA: /θ/) | th | Thatcher, Dorothy, Smith | t[i] |
| /D/ (IPA: /ð/) | th | Carruthers, Galsworthy, Rutherford | d[j] |
| /s/ (IPA: /s/) | s, ss, c, sc, x | Sue, Ross, Keats, Tracy, Priscila, Alex | s |
| /z/ (IPA: /z/) | z, zz, s | Zoe, Dizzy, Boswell, Bridges, Matthews; Evans, Hobbes, James, Galsworthy, Kingsley |
z; s[k] |
| /S/ (IPA: /ʃ/) | sh, ci, ch | Shelley, Patricia, Charlotte | š |
| /Z/ (IPA: /ʒ/) | g | Roget | ž |
| /h/ (IPA: /h/) | h, ch, gh | Hardy, Docherty, Callaghan | h |
| /m/ (IPA: /m/) | m, mm | Mary, Plummer | m |
| /n/ (IPA: /n/) | n, nn | Nick, Lennon | n |
| /N/ (IPA: /ŋ/) | ng, n | Fleming, Cunningham; Pinkerton |
ng; n[l] |
| /l/ (IPA: /l/) | l, ll | Locke, Dillon | l |
| /r/ (IPA: /r/) | r, rr | Ron, Harry | r |
| /j/ (IPA: /j/) | y | York, Sawyer | j |
| /w/ (IPA: /w/) | w, qu, gu | West, Asquith, McGuire | v[lj] |
| /ts/ (IPA: /ts/) | tz, z | Fitzgerald, Krantz, Shulz | c[m] |
Dodatne smernice uredi
Iseljavanje stanovnika iz brojnih evropskih, azijskih i afričkih zemalja u anglofone države — ranije Veliku Britaniju, a danas Sjedinjene Američke Države, Kanadu, Australiju i na Novi Zeland — uslovilo je pojavu da se uz uobičajena engleska prezimena javljaju i ona iz zavičajnih jezika tih doseljenika. Primer ove pojave jesu (Leonard) Bernstein, (Robert) Duvall, (Lee) Iacocca. Takva prezimena su poprimila engleski izgovor, pa ih kao engleska i treba transkribovati (Bernstajn/Bernstin, Duval, Ajakoka), a ne prema nemačkom, francuskom, odnosno italijanskom izgovoru (Bernštajn, Dival, Jakoka). Objašnjenje je da se ne radi o nemačkom, francuskom, italijanskom prezimenu, već o engleskom prezimenu stranog porekla. Još važnije, često izvorni izgovor ovakvih imena nije poznat.
Što se tiče opštih pravopisnih pravila, shodno njima, pojedine grupe imena podležu još i sledećim zahtevima:
- između slova i-a, i-e, i-u unosi se sonant j: Vilijam (William), Kolijer (Collier), Džulijus (Julius), ne „Viliam, Kolier, Džulius“; s druge strane, sklop io ovome ne podleže: Vermilion (Vermillion), ne „Vermilijon“
- ne primenjuje se jednačenje suglasnika po zvučnosti: Ešbi (Ashby), Apdajk (Updike), Redford (Redford), Karington (Carrington), ne „Ežbi, Abdajk, Retford, Karinkton“
- nizovi glasova n-j, l-j u načelu se ne svode na nj, lj, već se i u ćirilici pišu slovima nj, lj: Banjan (Bunyan), Maljon (Malyon), ne „Banjan, Maljon“; izuzetak je pisanje odranije ukorenjenog glasa nj na početku imena: Njuman (Newman), Njujork (New York), ne „Njuman, Njujork“
- prezimena sa elementima Fitz- i M(a)c- pišu se bez razmaka ili dvojnog velikog početnog slova: Ficdžerald (Fitzgerald, FitzGerald), Makgregor (McGregor, MacGregor, Macgregor), ne „FicDžerald, MakGregor, Mak Gregor“
- prezimena sa elementima De, Du, Le, La, Van pišu se malim početnih slovom ako ih prethodi ime, a velikim ako im ne prethodi: De Palma (De Palma), ali Brajan de Palma (Brian De Palma), ne „de Palma, Brajan De Palma“
- transkribovana višečlana geografska imena (osim imena ulica, trgova i sličnog) pišu se velikim početnim slovom svih članova: Fort Loderdejl (Fort Lauderdale), Solt Lejk Siti (Salt Lake City), Loh Nes (Loch Ness)
- ostalim višečlanim imenima veliko je početno slovo samo prvog člana: Stejt department (State Department), Dejli telegraf (Daily Telegraph), Tajms skver (Times Square), ne „Department, Telegraf, Skver“
Da bi se izbegla lutanja oko izgovora slova engleskog alfabeta, a zatim i pisane improvizacije akronima poput Bi-Bi-Ci i Ci-En-En za BBC, CNN umesto Bi-Bi-Si i Si-En-En, predočene su njihove igovorne i pisane vrednosti u engleskom i srpskom jeziku: A (ej), B (bi), C (si), D (di), E (i), F (ef), G (dži), H (ejč), I (aj), J (džej), K (kej), L (el), M (em), N (en), O (ou), P (pi), Q (kju), R (ar), S (es), T (ti), U (ju), V (vi), W (dabl-ju), X (eks), Y (vaj), Z (zed/zi).
Izuzeci uredi
Ustaljena imena uredi
Od opštih pravila transkripcije se može odustati jedino u slučajevima ustaljenih imena. Zato se na primer upotrebljava Vašington za grad i za Džordža Vašingtona, iako je transkripcija prema izloženim pravilima Vošington, što se i primenjuje u slučaju glumca Denzela Vošingtona.
Granica ustaljenosti nije definisana, ali se obično uzima oko 50-70 godina korišćenja pojma. Konkretno bi to značilo da za sve osobe ili pojmove koji su postali popularni nakon Drugog svetskog rata, ne važi ustaljeno ime i treba koristiti pravilan naziv. Mada ustaljenost nije jednodimenziona, tj. na nju ne utiče samo starost pojma, već i drugi faktori. Ipak, ukorenjenima se ne mogu smatrati pogrešni likovi novijeg datuma tipa Torturo (Turturro), Kejz (Keys) ili Houk (Hawke). Ovakve oblike treba suzbijati i prepravljati.
Primeri: London, Birmingem, Čikago, Džordž Vašington (i grad i država), Abraham Linkoln, Asošijeted pres, Australija, Isak Njutn, Pasadena, Kju-kluks-klan, Glazgov, Mekdonalds, Edmund Halej, Vilijam Šekspir
Kako bi sistemski glasili: Landon, Bermingam, Šikago, Vošington, Ejbraham Linkon, Asosijejted pres, Ostrejlija, Ajzak Njuton, Pasadina, Kju-klaks-klan, Glazgou, Makdonalds, Edmond Hali, Vilijam Šejkspir
U svakom slučaju, uvek treba pogledati u rečnik koji ide uz Pravopis kao prvu i osnovnu referencu za izuzetke. Ako se neko ime tamo ne spominje kao izuzetak, znači da treba slediti uobičajena pravila transkripcije s engleskog jezika koje je detaljno opisao u Pravopisu i svojim rečnicima prof. Tvrtko Prćić.
Opšte imenice uredi
Opšte imenice (apelativi) iz drugih jezika ne podležu tako striktnim pravilima transkripcije kao lična imena. Ukoliko je opšta imenica anglosaksonskog porekla zabeležena u Pravopisnom rečniku ili u nekom od kompetentnih rečnika stranih reči (recimo: Klajn-Šipka: Rečnik stranih reči ili Vasić, Prćić, Nejgebauer: Rečnik novijih anglicizama), koristi se zabeleženi oblik (npr. ne karling, već kerling, ne plejstejšon, već plejstejšn, ne dans već dens, ne čao već ćao), a ukoliko reč nije zabeležena u navedenim izvorim, koristi se oblik koji je ustaljen u sredstvima javnog informisanja ili u stručnoj literaturi. U tom slučaju, pažljiva i oprezna pretraga (sa mnogim ograničenjima, naravno) na Guglu svakako dolazi u obzir.
Primer: po pravilima transkribovanja stranih ličnih imena playstation bi se trebalo transkribovati kao plejstejšon, ali je ta reč u srpski jezik ušla i ukorenila se u obliku plejstejšn i tako je i zabeležena u rečnicima. Slično važi i za muzičke pravce dens i trens.
Pojedinačni slučajevi uredi
Ovde su sažeto predstavljena pravila i na njima zasnovani stavovi izneti uglavnom na stranama za razgovor članaka oko čijeg su se naziva urednici Vikipedije sporili.
Nepravilno: Kenet Erou
Objašnjenje: Prćić kaže da je bolje Arou nego Erou, odnosno, gde je god to moguće trebalo bi dvoglas /æ/ transkribovati kao a.
Nepravilno: Dejvid Bouvi, Dejvid Bovi; povezani članci Sol Belou, Rasel Krou, Rouan Atkinson.
Objašnjenje: Bowie /boui/ Boui: David Bowie — ILI /baui/ Baui; NE Bouvi; NE Bovi[2]
Detaljnije objašnjenje: Englesko ow se ne izgovara ouv! Izgovara se ou (u ovom slučaju) ili au.
- Vilijam
Tabela pod tačkom 211. Pravopisa donosi primer William, kao ilustraciju pravila da se podvučeni samoglasnik transkribuje prema slovu.
Rečnik uz pravopis daje „Vilijem (eng. William), bolje nego trad. Viljem (osim za ličnosti koje su se u tom obliku odranije ustalile u srp. kulturi), t. 211“.
Budući da je primer iz tabele usklađen s pravilom i Prćićevim rečnikom, dok odrednica iz pravopisnog rečnika stoji i u Pravopisu iz 1993, verovatno je greškom ostala neusklađena s tekstom novog Pravopisa.
Izgovor: Guam - /gwɑ(ː)m/
Transkripcija: Po Prćiću: /w/ se transkribuje kao v; oblik Gvam navodi i Rečnik geografskih imena.
Zaključak: Gvam, iako srpska literatura uglavnom pominje Guam.
Izgovor: theater, theatre - /ˈθiːətə/[3]
Transkripcija: Po Prćiću: /θ/ se transkribuje kao t; /iː/ - kao i; /ə/ - kada je predstavljen glasom a transkribuje se kao a; po Pravopisu englesko R se redovno prenosi, bez obzira na izgovor. Dakle, tiater.
Popravka po Pravopisu: Neophodno je poštovati pravopisne odredbe o pisanju međusamoglasničkog j, što znači da se piše ija, ije, iju, a ne ia, ie, iu.
Zaključak: tijater.
Nepravilno: Ivander Holifild. Povezani članci: Redžajna, Elizabet Tejlor, Itan Hok
Englesko ime Evander se izgovara /ɪ'væn.dɝ/, dakle sa nenaglašenim i na početku. Na osnovu transkripcionih pravila, ɪ se prenosi kao e, pa je pravilno Evander.
Objašnjenje: Nenaglašeni glas ɪ se uvek prenosi kao i osim u slučaju kada je u originalnom zapisu predstavljen slovom e i tada se prenosi kao e. Primer za to je ime Elizabeth, koje se izgovara, a i piše, sa istim početnim slovom kao i Evander.
Prćić: Maklaren bolje nego Meklaren. Povezani članci: Mekdonalds, Širli Maklejn, Pol Makartni, Makintoš
Objašnjenje: Mac odnosno Mc, koje je poreklom iz škotskih i irskih prezimena, u engleskom jeziku se izgovara kao /mək/ ili kao /mæk/ (zavisno od svakog pojedinačnog slučaja), a po Prćiću, transkripcija /mak/ je bolja od /mek/.
Znak /æ/ bolje je transkribovati kao a (osim kod ukorenjenih izuzetaka), dok se nenaglašeni glas /ə/ uvek transkribuje prema odgovarajućem slovu u originalu.
Kritika: Klajn u svom Rečniku kaže sledeće:[4] Mekdonald (McDonald); Mekdonalds (McDonald's, naziv restorana), Meklin (Maclean, McLean), ali Meklejn kad je škotsko prezime (Ficroj Meklejn). Slično beleži i rečnik uz Pravopis, tako da se ovi primeri smatraju izuzecima. Maklaren, pak, to nije.
Nepravilno: Al Paćino, povezani članci Vičenca
Dokazi za pravilan izgovor se mogu naći na sledećim mestima:
- I. Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, str. 128.
- T. Prćić: Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena, str. 105.
- Pravopis srpskog jezika MS, odeljak o transkripciji sa italijanskog
Nepravilno: Elvis Prisli
Objašnjenje: Presley /presli/ — Presli — NE Prisli[2]
Nepravilno: Renej Zelveger
Objašnjenje: Izgovor /ei/ koji se obično prenosi sa ej, u ovom slučaju se prenosi sa e, dakle Rene.
Detaljno objašnjenje: Dvoglas /ei/ uvek bi trebalo prenositi spojem /ej/ (primeri Blake, Mailer, Clay, Mae), izuzev ako je reč o stranom glasu adaptiranom u engleskom i predstavljenom slovom e (primeri Le Carré, Olivier, André, Suchet), kada se, prema slovu, prenosi kao /E/. Dakle, imena Rene, René, Renee, Renée se uvek prenose kao Rene.
Nepravilno: Uma Turman. Povezani članci: Edi Marfi, Tina Tarner, Džordž Berns, Ketlin Terner, Elizabet Herli, Dip perpl
Objašnjenje: Prema Prćiću, naglašeni glas /ɚ/ transkribuje se kao /er/. Primeri: Burns — Berns, Kershaw — Keršo, Firth — Fert, Byrd — Berd. Izuzetak su imena koja sadrže kombinaciju (W+)OR gde se prenosi kao /OR/ kako bi se izbeglo izobličavanje imena (npr. World — Vorld, ne „Verld“).
Kritika: Od ovoga, ipak, postoje izuzeci, tako da će američki glumac i komičar Eddie Murphy biti Edi Marfi, a pevačica Tina Turner zapravo Tina Tarner, umesto sistemskog Merfi, Terner.
Komentari uredi
Pravopis uredi
Prof. Tvrtko Prćić je autor odeljka o transkripcionim pravilima za engleski jezik u najnovijem Pravopisu iz 2010. godine. Sledstveno tome, pravila i rešenja prof. Tvrtka Prćića su jedina ispravna transkripciona rešenja, budući da se nalaze u Pravopisu odobrenom od strane Odbora za standardizaciju srpskog jezika i Matice srpske, dva najviša merodavna tela zadužena za brigu o srpskom jeziku.
Preusmerenja uredi
Pošto će neki čitaoci Vikipedije koristiti nepravilan naziv nekog pojma kada pretražuju Vikipediju, postoji mišljenje da će, ako je članak naslovljen manje poznatom transkripcijom, samu stranicu biti teže naći. Međutim, to nije tačno. Radi dovođenja korisnika na članak sa pravilnim imenom koriste se preusmerenja.
Konkretno, stranica sa nepravilnim imenom, npr. Elvis Prisli, u stvari treba da bude preusmerenje na članak sa pravilnim imenom — Elvis Presli. Korisnik koji klikne na običan link (na primer Elvis Prisli) skoro i da neće primetiti da je preusmeren. Naravno, pri kreiranju preusmerenja treba voditi računa o mogućim problemima u vezi sa njima. Na primer, treba izbegavati dupla preusmerenja.
Napomene uredi
- ^ Tvrtko Prćić u svom Novom transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena iz 1998. godine navodi primer: „Leonard /!leonard/ Leonard — BLIŽE IZVORNOM IZGOVORU VlLO VI Lenard; NE Lionard”
- ^ Ovaj glas uvek treba transkribovati kao ej, osim ako se radi o nekom glasu iz drugog jezika adaptiranom u engleskom i predstavljenim slovom /e/, kada ga prema slovu treba predstavljati kao e. Prenošenje ovog glasa u opštem slučaju kao e danas se smatra zastarelim, ali se održava u izuzecima tipa Šekspir (umesto „Šejkspir“).
- ^ Kako u srpskom ne postoji akustički sličan glas, ovaj mukli vokal prenosi se kao er pod uticajem nemačke negdašnje adaptacije. Međutim, da bi se izbeglo izobličavanje imena, u kombinaciji slova (w)or prenosi se kao or.
- ^ Kako u srpskom ne postoji akustički sličan glas, ovaj vokal, na međi između a i e, prenosi se katkad prema pismu i britanskom izgovoru (a), a katkad relativno bliže američkom izgovoru (e). Ipak je pogodnije prenositi ga srpskim a, jer su takvi oblici stariji i brojniji (tako da se smanjuje broj ukorenjenih izuzetaka), a i izjednačuje se oblik srodnih imena sa većinom ostalih evropskih jezika: bolje je Adam, Agnes, Albert, Danijel nego Edam, Egnes, Elbert, Denijel. Osim toga, u engleskom jeziku, glas a iz drugih jezika se uglavnom adaptira kao /æ/. Naravno, u izuzecima će biti e: Kendis, Gledis, Ešli (zapravo će svako ash tj. /æʃ/ biti eš), Bebidž umesto „Kandi, Gladis, Ašli (tj. aš), Babidž“.
- ^ U pojedinim američkim dijalektima, ovaj glas ima kvalitet /æ/. Uprkos tome, uvek ga treba prilagođavati srpskim a (videti i preth. napomenu). Izuzetak su slučajevi kada je predstavljen kombinacijom al, kada se prenosi kao al.
- ^ Ovaj diftong uvek treba prilagođavati spojem ou. Prenošenje ovog glasa u opštem slučaju kao o danas se smatra zastarelim. Međutim, u višesložnim imenima se prenosi prema pismu, kako bi se izbeglo izobličavanje imena (npr. Fiona, Obama umesto „Fiouna, Oubama“). Predstavljen spojem ow, ovaj se glas uvek transkribuje kao ou, bez obzira na to da li je ime jednosložno ili višesložno (npr. Boui umesto nepravilnog „Bouvi, Bovi“ ili uprošćenog „Boi“).
- ^ U slučajima gde je ovaj glas predstavljen slovom e, ponekad se neopravdano prenosi kao i, prema akustičkom utisku, pošto se u pojedinim imenima izvorni govor zaista približava tom glasu (npr. „Ilejn“ umesto pravilnog Elejn). Formant -bury tradicionalno se prenosi kao beri, verovatno analogijom prema naglašenom engleskom /ɜː/.
- ^ U imenima u kojima je predstavljen slovom a, ovaj glas se neopravdano prenosi kao e, naročito u formantima Mc/Mac, -am, -an, -att, -ham, -man, -land zbog uticaja adaptacije u nemačkom jeziku, a delom i zbog pogrešnog tumačenja da se svako slovo a prenosi kao e. Izuzeci: Mekdonalds, Diznilend, Birmingem, Totenhem, Supermen i mnogi drugi.
- ^ Predstavljem slovom e, ovaj glas se prenosi prema pismu: Evander /ɪ'væn.dɝ/ umesto „Ivander, Ivender“.
- ^ U nedostatku akustički sličnog glasa, ovaj suglasnik se srpskom jeziku prilagođava kao t, verovatno pod uticajem nemačkog i francuskog jezika u kojima se tako izgovara, a koji su istorijski bili posrednici transkripcije.
- ^ U nedostatku akustički sličnog glasa, ovaj suglasnik se srpskom jeziku prilagođava kao d, verovatno pod uticajem nemačkog i francuskog jezika u kojima se tako izgovara, a koji su istorijski bili posrednici transkripcije. Uprkos istoj grafemi kojom se predstavlja bezvučno /θ/, neopravdano je i zvučno /ð/ prenositi kao t.
- ^ Iza samoglasnika na kraju i unutar reči, ovaj glas, predstavljen slovom s, ima punu zvučnost, pa ga treba prenositi kao z. Međutim, kad se nađe iza suglasnika na kraju reči ili iza suglasnika unutar reči, onda se prenosi kao s, jer je i u običnom izgovoru obezvučen. Dakle: Bozvel, Bridžiz, Metjuz, ali Evans, Hobs, Džejms, Golsvordi, Kingsli.
- ^ Ovaj glas, predstavljen spojem ng, u srpski se prenosi kao ng (u srpskom nema akustički sličnog glasa). Međutim, ukoliko se nađe ispred k, a uz to je predstavljen samo slovom n, kao n se i transkribuje.
- ^ U nedostatku akustički sličnog glasa, ovaj suglasnik se srpskom jeziku prilagođava kao v, verovatno pod uticajem nemačkog i francuskog jezika u kojima se tako izgovara, a koji su istorijski bili posrednici transkripcije.
- ^ Kada je glas /ts/ predstavljen grafemama tz, z, najčešće u imenima stranog porekla, prenosi se kao c. Međutim, isti glas iz izvorno engleskih imena, predstavljem spojem ts, transkribuje se kao ts (npr. Ficdžerald, ali Bejts).
Reference uredi
- ^ „English is the lingua franca of Europeans”. Daily Mail. Pristupljeno 23. 7. 2014.
- ^ a b Tvrtko Prćić, Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena
- ^ Longman Pronunciation Dictionary, John C. Wells, Pearson Longman, London 2008.
- ^ Rečnik jezičkih nedoumica, Ivan Klajn, Čigoja, Beograd 2002, str. 98.
Literatura uredi
- Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2017). „Imena iz engleskog jezika”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 186—195. ISBN 978-86-7946-105-6.
- Prćić, Tvrtko (1998). Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena. Novi Sad: Prometej. ISBN 978-86-4890-624-3.
- Prćić, Tvrtko (2004). Englesko-srpski rečnik geografskih imena. Novi Sad: Zmaj. ISBN 86-489-0411-0.