Википедија:Transkripcija sa klasičnih jezika

Transkripcija imena iz klasičnih jezika u srpski zapravo predstavlja uobličavanje reči iz starogrčkog i latinskog jezika, kao i druge internacionalne leksike. Fonetski sistem klasičnih jezika delom je sličan onom srpskom, tako da sama transkripcija ne iziskuje veće napore, koliko prilagođavanje ovih vlastitih i zajedničkih imena. To se obično dešava odbijanjem nastavaka, to jest transkripcijom osnove umesto imena u nominativu.

Osnovni pristup

U srpskoj leksici stranog porekla najznačajnije mesto zauzimaju reči grčke i latinske osnove. Bez ovih reči, uglavnom je nezamisliva stručna terminologija, ali i mnogi drugi izrazi. Grecizmi i latinizmi (zajedničko ime klasicizmi) čine dakle glavninu jednog šireg dela i sloja srpskih reči, koji se nazivaju internacionalizmima ili evropeizmima. Preciznije govoreći, internacionalizmi su reči koje se u sličnom obliku javljaju u više evropskih i svetskih jezika, dok evropeizmi obuhvataju i reči vanevropskog porekla koje su u srpski prodrle putem nekog evropskog jezika (na primer, algebra i alkoholizam, izvorno arapske osnove).

Sve u svemu, kao glavno pravilo povodom ove leksike Pravopis navodi sledeće: Reč je pravilna u onom obliku koji je usvojen i ukorenjen u javnom izrazu, kako god se odnosio prema izvornoj strukturi. Svako naknadno „popravljanje“ u običaj uvedenih oblika, s ciljem da naš [srpski] jezik bude verniji izvornome, samo je kvarenje reda i književnom jeziku, podrivanje njegove postojanosti i prirodnosti.

Sistemsko usvajanje

Smišljajući prvo pismo za slovenske jezike (glagoljicu oko 863), Ćirilo i Metodije su pritom prilagođeno pisali grčka imena. Sem što u glagoljici ne postoje ekvivalenti slova teta, psi i ksi, oni su stvorili praksu deklinacionog prilagođavanja klasičnih naziva. Tako, na primer, oni za Slovene nisu bili Kirilos i Metodios (prema grč. Κύριλλος και Μεθόδιος), već Ćiril i Metodij (za južne), odnosno Kiril i Mefodij (za ostale). Drugim rečima, nisu pribegli formalnom preslovljavanju, niti pukoj transkripciji (preozvučavanjem na najbliže slovenske glasove), već su sva imena prilagođavali slovenskom gramatičkom sistemu.

Ishod tog postupka u savremenom jeziku jesu reči kao što su (h)ad, apostol, miro, skandal, hlamida, ali i imena Jakov, Filip. Da se odlučilo za puku transkripciju, ove reči danas bi glasile (h)ades, apostolos, miron, skandalon, hlamis, Jakovos, Filipos. Kombinovani postupak predstavlja doslovno uzeto Hristos naspram deklinacije Hrista, Hristu, Hrista, Hriste, Hristom, Hristu i drugih oblika tipa Hristov, antihrist.

Sem celovitih reči, iz klasičnih jezika prihvaćeni su i mnogobrojni formanti, složeni od dveju ili više klasicizama, a zatim prilagoćeni srpskom jeziku. Tako bios (život) i logos (nauka) daju reč biologija (nauča o životu). Elementi poput bio- (biogeneza, biografija, bioskop) i -logija (geologija, psihologija, ekologija) otuda imaju i tvorbenu produktivnost, a dešava se da se katkad kombinuju sa i s domaćim osnovama, dajuću tako reči njegošolog, srbistika, antinarodni, pseudonaučni. Međutim, ovo nije uobičajen postupak, a strani formanti u spoju sa domaćim rečima često ostaju na nivou razgovornog jezika (npr. zabušant, gnjavator, zanimacija).

Pri sistemskom prilagođavanju klasicizama nekada se polazi od oblika nominativa jednine, a nekad od osnova, očuvanih u zavisnim padežima. Osnovi na samoglasnik dodaje se j (heroj od heros, hero-). Često se odbacuju i pojedini nastavci (demagog od demagogos), a imenicama ženskog roda umeće se završetak -a (nacija od natio). Na oblik grecizama često utiče i transkripcioni postupak uticajnih evropskih jezika (raritet od raritas, rarit- preko nem. Rarität ili trofej preko franc. trophée), ali i izmena kroz koju su prošle pri uvođenju u latinski jezik.

Sistem prerade opšte (klasične, internacionalne) leksike predstavljaju primeri:

• demagog, lavirint prema grč. dēmagōgós, labýrinthos
• katar, geometar prema grč. katárrous, geōmétrēs
• gest, kastel prema lat. gestus, castellum
• arhont, geront prema grč. árchōn, gérōn, osn. -ont
• legija (legion), nacija prema lat. legio, natio, osn. -ion
• genije (genij) prema lat. genius, osn. geni-
• akropolj (-pola), nekropola prema grč. akrópolis, nekrópolis
• grafika, gramatika prema grč. graphikē, grammatikē
• kriza, dijagnoza prema grč. krísis, diágnōsis
• egida prema grč. aigís, osn. aigid-, lat. aegis
• kiklop prema grč. Kýklōps, osn. Kýklōp-, lat. Cyclops
• heroj prema grč. hērōs, osn. hērō-, lat. heros
• trohej prema grč. trocháios, lat. trochaeus
• trofej prema grč. trópaion, lat. tropaeum, fr. trophée
• raritet prema lat. raritas, osn. raritat-, nem. Rarität

Iako se prerada završetaka može uzeti kao pravilo uobličavanja internacionalne leksike, uočavaju se pojedini izuzeci. Prvu grupu čine dvosložne reči, koje bi odbacivanje nastavka postale jednosložne. Tako je usvojeno naos, haos, bonus, logos, virus, datum umesto naj, haj, bon, log, vir, dat. S druge strane, usvojeni su i apelativi (h)ad, akt, brom, gest, tron, hor umesto dužih oblika. Ovome teže i duža imena: konsenzus, stimulus, abortus... Drugu grupu izuzetih primera jesu osnove na -i-. Otuda stadion, stadijum, radijus, zatim hemijski elementi kalijum, kalcijum, barijum (uz varijantu -ij: kalij, kalcij, radij), oblici ženskog roda gimnazija, studija, teritorija...

Navedenim oblicima prvenstveno se pribegava zato što srpski tradicionalni izraz nije sklon oblicima na -ij. U novije vreme izuzetak od toga jeste kontinuum medij-mediji-medijski, a nije neobično ni kolokvij (uz kolokvijum) ili scenarij (uz scenario). Geografska imena obično su dubletna (npr. kako Lacijum, tako i Lacij), dok se kod ličnih imena sistematski primenjuje -ije (primere vidi niže), uporedno i u apelativu genije (pored genij).

Vlastita imena

Posebna, a opet slična pravila važe i za preobličavanje grčkih vlastitih imena. Ovo transkripciju imena iz klasičnih jezika razlikuje od prenosa iz živih jezika. Tako sistem prerade predstavljaju primeri:

• Penelopa, Euridika, Etna prema Pēnelopē, Euridikē, Aitnē
• Pitagora, Anaksagora, Fidija prema Pythagoras, Anaxagoras, Pheidias
• Eneja, Menelaj, Ahil(ej) prema Aineias, Menelaos, Achilleus
• Eufrat, Diomed, Sokrat prema Euphratēs, Diomēdēs, Sōkratēs
• Ezop, Aleksandar prema Aisōpos, Alexandros
• Artemida, Palada, Sfinga prema Artemis, Pallas, Sphinx
• Nemeza, Haribda prema Nemesis, Charybdis
• Kalipsa, Kalista prema Kalypsō, Kallistō
• Atlant, Atlantida prema Atlas, Atlantis
• Herakle, Perikle prema Heraklēs, Periklēs
• Eoja, Beroja, Kaliroja prema Eōs, Beroē, Kallirroē
• Gordije, Helije prema Gordios, Helios
• Patroklo, Kadmo, Arahno prema Patroklos, Kadmos, Arachnos
• Angela, Atropa (žene) prema Angelos, Atropos
• Atina, Teba (množina) prema Athēnai, Thēbai

Latinska deklinacija prostija je nego grčka, pa je isti slučaj i sa srspkom transkripcijom:

• Neptun, Romul, Plaut prema Neptunus, Romulus, Plautus
• Gaj, Pompej prema Gaius, Pompeius
• Vergilije, Julije, Klaudije prema Vergilius, Iulius, Claudius
• Neron, Kupidon, Ciceron prema Nero, Cupido, Cicero
• Cerera, Venera, Junona prema Ceres, Venus, Iuno
• Kartagina (Kartaga) prema Carthago
• Viminal, Marcijal, Kvirinal prema Viminalis, Martialis, Quirinalis
• Kana, Salona (množina) prema Cannae, Salonae

Ovakva adaptacija klasičnih imena, iako veoma složena, važna je tekovina srpskog književnog jezika. Preradom završetaka grčka i latinska imena postaju nostrifikovana u srpski jezik. Ženska imena dobijaju prirodno -a, a kod muških se oslobađa smisaono praznih nastavaka -os, -es, -us. Ove pogodnosti opravdavaju zadržavanje već navedenog postupka. Međutim, neizbežna su kolebanja i dvojstva, pogotovu jer se izvorni nominativ ponekad znatno razlikuje od transkripta. Četiri kategorije imena posebno teže upotrebi neprerađenog nominativa.

Prvu grupu čine dvosložna imena sa jednosložnom osnovom, kao što su Delos, Lezbos, Samos, Hios, Hermes, Argus. Ona rado zadržavaju nastavak -os, nešto ređe i -es i -us. Dvosložne reči ne osećaju se kao predugačke, tako da nema smisla govoriti o jezičkoj ekonomičnosti, dok je takođe činjenica da jednosložni oblici Del, Sam, Hij mogu biti nedovoljno markantni. Sveukupno, prednost se daje neprerađenom obliku, ukoliko je običan.

Preradi se opiru i muška imena čiji se nominativ završava na suglasnik, a nije duži od osnove. Ovde prerada gubi racionalne motive — ne donosi poboljšanje strukture, ne skraćuje reč, nikako je ne prilagođava srpskom jeziku. Stoga se prednost daje oblicima Eros, Tales, Paris, Drakon, Laokoon, Mars, Poluks, Feniks, Koraks naspram prerađenog Erot, Talet, Parid, Drakont, Laokoont, Mart, Poluk, Fenik, Korak. U slučaju imena Mecena i mecena javljaju se dubleti Mecenat i mecenat, s tim što druga imenica označava mecenatstvo.

I grčka ženska imena na -o često se upotrebljavaju bez prerade: Eho, Klio, Sa(p)fo, Erato, Hero. Za srpski jezik mnogo su pogodnija imena na -a, ali u prilog izvornim oblicima ide osećaj da se ovim ime previše izobličuje. Ipak je za duža imena opravdanije -a (Erata, Alekta, Her(oj)a), dok je kod dvosložnih neizbežan dubletizam.

Dvojstva izaziva i adaptacija muških imena modelom -o. Mada je običnije Kadmo, Kodro, Marko (od lat. Marcus) nego Kadm, Kodar, Mark, srpskoj kulturnoj tradiciji ipak su manje obične varijante Hermo, Aleksandro, Kserkso, Epiharmo, Aristarho, Tito, Seksto, Kvinto. Umesto njih, u upotrebi su Hermes, Aleksandar, Kserks, Epiharm, Aristarh, Tit, Sekst, Kvint, dakle bez krajnjeg -o i slogotvornog r ili sa posebnim nastavcima (-es).

Pravopis podseća uvodnoj napomeni: Kad god je neko ime u opšte javnom izrazu prihvaćeno u postojanom obliku, taj oblik je pravilan i kad nije u skladu sa sistemskim postupkom, pa ga ne treba podrivati naknadnim sistemskim popravkama. Primer ove pojave jeste bog vina i plodova Bah(us) (grčki Dionis), prema kojem postoje apelativi bahanalija, bahant, bahantkinja. Stoga su krajnje nepotrebne prepravke Bakho ili Bakhos.

Opis sistema

Nakon što su predstavljeni razni prilagodni postupci, ostaje za određivanje prenos preostalih glasova. S jedne strane se polazi od oblika zasvedočenih u klasičnom grčkom i latinskom pismu i izgovoru, a s druge strane od elemenata kasnijeg izgovora, nastalog razvitkom jezika. Međutim, uzimajući u obzir spontano stvorenu tradiciju, većih problema pri transkripciji nema. Jedino na šta treba obratiti pažnju jesu reformatorski pokušaji nekih uticajnijih klasičnih filologa da prerade stvoreni običaj i u normu uvedu oblike najbliže antičkom izgovoru.

Tako se nude oblici poput Ajgej (umesto jedino običnog i zato jedino pravilnog Egej), Ajsop (Ezop), ambrosija (ambrozija), Gratija (Gracija), Kikeron (Ciceron), Ojdip (Edip), Sisif (Sizif), Kajsar (Cezar) i mnogi drugi. Iako se ovakvi oblici već dugo i uporno zastupaju, ne postaju nimalo običniji niti prihvatljiviji. Grčki oblici tipa Ajgej, Ojdip, filosofija, muse megu predstavljati samo izdvojeni manir užih krugova, ali ne obrazac za ugled. Latinski Kikeron i Horatije moglo bi se uporediti sa rekonstruisanjem srpskih srednjovekovnih imena tipa Montimir, Vlkan Nemanjić, Vlk Branković, a takvim oblicima nema mesta u standardu književnog jezika.

Sistem za prenos starogrčkih imena i pojmova može se predstaviti na sledeći način (međutim, savremena (novo)grčka imena iziskuju poseban transkripcioni sistem predstavljen na zasebnoj stranici):

• Α (a) — trans. a (Atina, agora)
• ΑΙ (ai) — trans. e (Ezop, Eol, demon), aj (Ajas/Ajant, Laj)
• ΑΥ (ay) — trans. au (Argonauti, autokrat), vizant. av (Kavkaz, lavra)
• Ε (e) — trans. e (Ereb, Erida, episkop)
• ΕΙ (ei) — trans. i (Arion, Augija, Ifigenija, sirena), ej (Eneja, Argej, Posejdon)
• ΕΥ (ey) — trans. eu (Euripid, Euridika, pseudo-), trad. ev (Evropa, Zevs)
• Η (ē) — trans. e (Demetra, Leda, retorika), vizant. i (Atina, Irod, Vitlejem)
• Ι (i; početno predvokalsko) — trans. j (Jokasta, Jonija, jon)
• Ο, Ω (o, ō) — trans. o (Apolon, Laokoon)
• ΟΙ (oi) — trans. e (Edip, ekonom)
• ΟΥ (oy) — trans. u (Likurg, muza, muzika)
• Υ (y; van diftonga) — trans. i (Olimp, kripta)
• Β (b) — trans. b (Teba, biblioteka), v (Vizantija, Vavilon, varvari)
• ΓΓ, ΓΚ, ΓΧ, ΓΞ (ng, nk, nch, nx) — trans. ng, nk, nh, nks (Angela, Ankej, Anhis)
• Θ (th) — trans. t (Atina, Teofil, tema)
• Κ (k) — trans. k (Mikena, Kipar, keramika, kerber, kentaur), c (Scila, Narcis, cinik, ciklus, cista)
• Ξ (x) — trans. ks (Aleksandar, Poluks, praksa), gz (egzarh, egzegeza, egzogen, egzonim, egzogamija)
• Σ (s) — trans. s/z (složenice: asimetrija, izosilabe, ali filozofija, parazit; uz sonante: osmoza, arsen, ali plazma, katarza), najčešće z (intervokalsko: kriza, fizika, teza, muzika, izo-, Sizif, ali Posejdon)
• Χ (ch) — trans. h (Arhimed, arhont, stih, Haribda, Hriseida, hlor), k (karta, karakter, kameleon, koreografija)
• ʻ (h; spiritus asper) — trans. h (Hera, Herakle, hidra, heroj), ∅ (istorija, Irod)

Sistem za prenos latinskih/rimskih imena i pojmova može se predstaviti na sledeći način:

AE, Æ — trans. e (Cezar) AU, AV — trans. au/av (Aurora) C (pred I, Y, E, AE, OE) — trans. c (Ciceron) C (ostalo) — trans. k (Klaudije) CH, CCH — trans. h (Bahus) EU, EV — trans. eu/ev (Evgenije) GU, GV — trans. gv (lingva) I, J (neslogovno) — trans. j (Jupiter) OE, Œ — trans. e (celom)

PH — trans. f (Filip) QU, QV — trans. kv (Kvint) S (intervokalsko) — trans. z (Cezar, Pizon) SS — trans. s (Klarisa) TH — trans. t (Talija) TI (predvokalsko) — trans. ci (nacija) X — trans. ks (ekstra) Y — trans. i (ciklus) posebni slučajevi (Dakija i „Dacija“)

• S (ostalo) — trans. s/z (resekcija, persona, konsultacija, ali rezolucija, verzija, konzul)

Udvojeni vokali iz oba jezika prenose se bez uprošćavanja (npr. Laokoon za Λᾱοκόων), dok se udvojeni suglasnici prilagođavaju kao jedan (npr. Jupiter za Iuppiter). Duplo ss uvek će biti s (ne može biti z). Jedino će spoj glasova cc ispred i, y, e, ae, oe biti kc, jer se ni u latinskom ne shvata kao udvojeni suglasnik (npr. Lucije Akcije od Lucius Accius i akcenat od accentus). S druge strane, ovo ne važi za cch, jer se ono shvata kao jedno h, a ne kh (otuda Bahus umesto Bakhus). Znak dijareza (dve tačke iznad samoglasnika) označava odvojen izgovor, te digraf deli na dva samostalna monografa (otuda se aëratio i poësis prenose kao aeracija i poezija, a ne eracija i pezija).

Uobličavanje

Različite geografske, kulturno-istorijske i verske okolnosti, kao i skoro jednoipovekovno srpsko-hrvatsko jezičko zajedništvo uticalo je na uobličavanje grčke, latinske i druge internacionalne leksike. Sve ove okolnosti uslovile su normiranje mnogih dubletizama, ali opstale su i mne razlike između srpskog i hrvatskog standarda. Pritom je odlika srpske strane tešnja veza sa grčkim, a u novije vreme ruskim i francuskim jezikom, dok su u slučaju hrvatske strane to latinski, nemački i češki jezik. Sledi sedam karakterističnih razlikovnih grupa.

Oblici radijum, helijum, kalcijum, stadijum, atrijum, Lacijum karakteristika su srpskog jezika. Kraći likovi aluminij, atrij, medij ograničeno su konkurentni u savremenog jeziku, pa se smatra da će ih se on, u razumnoj meri, prirodno oslobađati. Uz napomenu da u pitanju nisu pravi sinonimi, izdvaja se medij kao običnije od medijum.

Deo standarda su sva tri nastavka glagola pozajmljenica: -ovati, -isati, -irati. Prvi potiče iz slovenske starine (kupovati, kumovati, ratovati). Formant -is- potiče iz grčkog, a nalazi se i u najstarijim verskim (tzv. ćirilometodskim) prevodima: vlasfimisati (savremeno blasfemisati), skandalisati... U starijim tekstovima dodavan je i na domaću osnovu (rukodѣlisati). Savremeno, u velikoj meri se primenjuje na turcizme (kalajisati, kaldrmisati), ali i na evropeizme (eksperimentisati, uniformisati). U najnovije doba najviše je maha uzelo nemačkim glagolskim nastavkom -ieren motivisano -irati (u primerima tipa datirati, imitirati).

Povodom prilagođavanja grčke sigme uz sonante, već je objašnjeno da je postupak dvojak. Negde se ona prenosi kao s, a negde kao z. Osnovno je da ovde nema dvojstava. Tako je ispravno samo konsekventan, kosmos, Persija, osmoza, plazma, konzervativan, verzija... Nestandardno je i nepotrebno kozmos, Perzija, versija i drugo. Slično će biti normirano iz grčkog demokratija, okean, kiklop (ne preko latinskog demokracija, ocean, ciklop), dok latinizmi ostaju prema izvornom jeziku tradicija, kondicija... Ostaju posredstvom preuzeti grecizmi cilindar, centar...

Još u srednjem veku grčko hi prenošeno je identičnim slovenskim h, što je ostalo pravilo i do danas (primeri haos, hemija, hirurgija, hlor, hronika, hrizantema). Sporadični uticaji zapadnih jezika uslovili su posebno prilagođavanje glasom k, o čemu svedoče primeri karta (ali od iste osnove hartija), karakter, kilo- (mera; od iste osnove hiljada) kameleon, koreografija (od iste osnove hor). Ipak, osnovno pravilo predstavljaće h.

Pored samog antičkog grčkog, na srpski uzus značajno je uticao izgovor iz vizantijskog doba (očuvan i u savremenom grčkom). Otuda primeri Atina, Vizantija, istorija, jeres, varvarin, simvol, heruvim, jevanđelje, Vavilon, Mesopotamija, Vitlejem, Jerusalim, Avelj, Noje, Jov, Avram, Venijamin, Isus... Ranije je ovakvih reči bilo još više, ali se najnovija srpska književnojezička norma okrenula ka međunarodno prihvaćenim uzusima, stvorenim po ugledu na starogrčki izgovor, a uz uticaj latinskog posredništva. Tako su prihvaćeni Homer, Heleni, Hermes i latinski nazivi planeta (Venera, Mars, Jupiter, Saturn), a odbačeni likovi Omir, Jelini, Jermije i grčki astronomski pojmovi (Afrodita, Arije/Ares, Zevs, Kron/Hron). Međutim, verska odnosno crkvena leksika zadržava vizantijski uticaj. Ovakva dvojstva objašnjavaju se pojavom (v)itacizama i (b)etacizama u srpskom jeziku.

Na kraju treba napomenuti i da se imena evropskih zemalja i pokrajina sistemski adaptiraju domaćim nastavkom -ska (npr. Finska, Norveška, Nemačka, Pruska), ali i nemačkim jezikom motivisanim -ija (npr. Holandija, Španija, Rumunija, Portugalija). Većina ovih imena postojana je bez dvojstava, tako da je njihovo nemenjanje u interesu postojanosti i prirodnosti srpskog književnog jezika, uprkos nastojanjima geografskih krugova da se da prednost oblicima koji se upotrebljavaju u jeziku date zemlje, sa ilust. primerom Portugal umesto Portugalija.

Literatura

• Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Klasična i internacionalna leksika”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 160-170. ISBN 978-86-7946-079-0.