Википедија:Transkripcija sa nemačkog jezika

Transkripcija imena iz nemačkog u srpski jezik istorijski se razvijala kroz svojevrstan kulturološki proces, uz jezički obrazovane posrednike, pa je stvoren uglavnom postojan sistem transkripcije. Fonetski sistem nemačkog jezika, međutim, znatno se razlikuje od onog srpskog, te su pozajmice primane neposredno po sluhu, a delom i pod uticajem nestandardnog nemačkog izgovora, što ih prilično udaljava od nemačkog izvornog pisanog oblika (npr. paor od Bauer, krompir od Grundbirne, šporet od Sparherd). Sve to ipak ne utiče na prenos imena.

Osobenosti

Što se tiče osobenosti, bitnije nedoumice i neujednačenosti moguće je svesti na dva problema. Prvi je da li nemačko s ispred samoglasnika prenositi kao srpsko s (u skladu sa pismom i donekle akustičkim utiskom), ili kao z, u skladu sa nemačkim fonološkim sistemom (odnos Simens — Bild am zontag). Drugi je u kojoj meri jednačiti po zvučnosti suglasnike u imenima (odnos Drezden — Potsdam), uz šta idu i neka pitanja zamene s ispred sonanata (odnos Bizmark — Fasmer, Šlezvig — Osvald). Odgovori na oba pitanja/problema zavisiće od slučaja.

Mada na gorenavedene probleme, kako je već rečeno, ne postoji konačan i na sve slučajeve primenjiv odgovor, ipak je činjenica da je istorijski početno predvokalsko s češće prenosilo kao s nego kao z, o čemu svedoče mnogi onomastični primeri: Salcburg (Salzburg), Sar (Saar), Sarbriken (Saarbrücken), Simens (Siemens), Semering (Semmering), Singer (Singer). Pravopis kao zaključak navodi: Te usvojene oblike svakako treba poštovati ma kako se norma formulisala; a pitanje je treba li je i formulisati suprotno stvorenom običaju.

Treba paziti i na izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu pravopisnu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Tako će se, recimo, u srpskim tekstovima pisati o Beču, državi Nemačkoj, Hanoveru, mada bi nazivi prema izgovoru bili Vin, Dojčland, Hanofer (ali i David, Eva umesto Dafid, Efa).

Opis sistema

Većina glasova prenosi se onako kako je zapisana. Izuzetak od prenosa „glas za glas“ jesu sledeće grafeme:

• Ä, AE — trans. e (nem. Jäger, Schaefer — Jeger, Šefer)
• AA — trans. a (nem. Saar, Aachen — Sar, Ahen)
• AI, EI, AY, EY — trans. aj (nem. Maier, Meier, Mayer, Meyer — Majer)
• AU (diftong) — trans. au (nem. Augsburg, Dachau — Augzburg, Dahau)
• ÄU, EU — trans. oj (nem. Däubler, Reutlingen — Dojbler, Rojtlingen)
• C (pred E, Ä, I, Y) — trans. c/s (nem. Mercedes, Celle, Cissy — Mercedes, Cele, Sisi)
• C (ostalo samostalno) — trans. k (nem. Cantor, Constantin — Kantor, Konstantin)
• CH, CHH — trans. h (nem. München, Kirchhoff — Minhen, Kirhof)
• CH (ponekad, obično CHS = ks) — trans. k (nem. Christian, Fuchs — Kristijan, Fuks)
• CH (franc.) — trans. š (nem. Charlottenburg, Chantal — Šarlotenburg, Šantal)
• CK — trans. k (nem. Bismarck, Zwickau — Bizmark, Cvikau)
• DSCH (strano) — trans. dž (nem. Dschungel — Džungel)
• DT — trans. t (nem. Brandt, Schmidt — Brant, Šmit)
• EI, EY — trans. aj (vidi gore pod odrednicom AI, EI, AY, EY)
• G, GH (i u -IG) — trans. g (nem. Ludwig, Ebinghaus — Ludvig, ali Ebinghaus)
• H (početno i u složenicama) — trans. h (nem. Heine, Rosenheim — Hajne, Rozenhajm)
• H (ostalo samostalno) — trans. ∅ (nem. Ruhr, Brahms, Karlsruhe — Rur, Brams, Karlsrue)
• I (van diftonga) — trans. i (nem. Julian, Innsbruck — Julijan, Inzbruk)
• IE (obično) — trans. i (nem. Kiel, Bielefeld — Kil, Bilefeld)
• Ö, OE — trans. e (nem. Göttingen, Goethe — Getingen, Gete)
• OW (krajnje, izg. [oː]) — trans. ov (nem. Pankow, Schadow — Pankov, Šadov)
• PF (afrikata) — trans. pf (nem. Pfalz, Pforzheim — Pfalc, Pforchajm)
• PH — trans. f (nem. Philipp, Phineas — Filip, Fineas)
• QU (predvokalsko) — trans. kv (nem. Querfurt, Qualität — Kverfurt, kvalitet)
• S, SS, ß — trans. s (nem. Klaus, Lessing, Gauß — Klaus, Lesing, Gaus)
• S (intervokalsko) — trans. z (nem. Rosa, Mosel — Roza, Mozel)
• S (iza R, L, M, N) — trans. z (nem. Herse, Else, Kremser, Mackensen — Herze, Elze, Kremzer, Makenzen)
• S (početno) — trans. s/z (nem. Siemens, Sonntag, Sigmund — Simens, Zontag, Sigmund/Zigmund)
• S (ispred zvučnih suglasnika i sonanata) — trans. s/z (gorenavedeni razlikovni primeri: nem. Dresden, Potsdam, Schleswig, Vasmer, Oswald — Drezden, Potsdam, Šlezvig, Fasmer, Osvald)
• SCH — trans. š (nem. Schiller, Schubert — Šiler, Šubert)
• SP, ST (početno i u složenicama) — trans. šp, št (nem. Spandau, Einstein — Špandau, Ajnštajn)
• T, TH — trans. t (nem. Trüdingen, Theodor — Tridingen, Teodor)
• TSCH, TZSCH — trans. č (nem. Kretschmer, Nietzsche — Krečmer, Niče)
• TZ, Z — trans. c (nem. Wetzlar, Netzer, Zürich — Veclar, Necer, Cirih)
• Ü, UE, Y — trans. i (nem. München, Krueger, Sylvia — Minhen, Kriger, Silvija)
• V, W (izg. [v]) — trans. v (nem. Viktor, Eva, Weimar — Viktor, Eva, Vajmar)
• V (izg. [f]) — trans. f (nem. Vogel, Volkswagen — Fogel, Folksvagen)
• X — trans. ks (nem. Marx, Alexander — Marks, Aleksander)

Literatura

• Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: nemački”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 208-210. ISBN 978-86-7946-079-0.