Википедија:Transkripcija sa holandskog jezika
 | Ova strana je jedna od pomoćnih stranica na Vikipediji. Ona prikazuje pravila transkripcije imena iz nekog stranog jezika u srpski. Napisana je sa ciljem da opiše, približi i samim tim olakša prenos stranih imena kako urednicima Vikipedije na srpskom jeziku, tako i njenim čitaocima. |
Transkripcija imena iz holandskog u srpski jezik vrši se pomoću dvaju delimično različitih transkripcionih sistema. Fonetski sistem holandskog jezika složeniji je od srpskog, što je uslovilo da u Pravopisu srpskog jezika, u odeljku o prilagođavanju imena iz ovog jezika budu navedene i fonetska (prenos po akustičkom utisku), ali i prilagođena transkripcija (osmišljena uz naslanjanje na pismo i neke istorijski stvorene presedane).
Osobenosti uredi
Holandski jezik se govori u Holandiji, severnim pokrajinama Belgije (gde je poznat kao flamanski), u Surinamu i na Holandskim Antilima. Što se tiče Belgije, oblasti koje ne naseljavaju Flamanci, umesto njih naseljavaju Valonci, čiji je maternji jezik, pored valonskog, zapravo francuski (odnosno njegova regionalna varijanta). Stoga u pisanju belgijske toponimije u srpskom jeziku preovladava preuzimanje francuskih naziva (npr. Brisel).
Uprkos pojedinim regionalnim i dijalekatskim razlikama, holandski je jedinstven standardni jezik, za koji važe norme opšteprihvaćene od 1947. godine. Služi se osnovnim fondom latinskih znakova, bez posebnih grafema ili dijakritika. Međutim, kako se o ovom jeziku na srpskom govornom području malo zna, na raniju transkripciju znatno je uticao nemački, a donekle i engleski jezik. Otuda je ei shvatano kao aj (Leiden – Lajden), eu kao oj (Breughel – Brojgel), s kao z (Friesland – Frizland), z kao c (Zwier – Cvir), oo kao u (Joop – Jup) i tako dalje.
Apropo izbora fonetske odnosno prilagođene transkripcije, Pravopis u t. 277 navodi da je spram fonetske transkripcije možda realniji način „ići na prilagođenu transkripciju, tj. praviti ustupke i naslon na pismo i na neke stvorene presedane“. Navode se primeri van Gog, van Dajk, Lajden, Utreht, Zojder, koji bi fonetski bili fan Hoh, fan Dejk, Lejden, Itreht, Zejder. U t. 280 dodaje da se „pre može preporučiti prilagođena transkripcija“.
Što se tiče problema u konsonantizmu i vokalizmu, odnosi dvojnih rešenja dati su kroz dva transkripciona sistema. Za suglasnike, ali i pojedine vokale, posebno treba paziti da se ne izgovaraju na nemački način. Tako će u gorenavedenim primerima biti Zvir i Jop umesto Cvir i Jup, a takođe i Shelde (Schelde) umesto Šelde.
U daljem tekstu, odnosno transkripcionim tabelama, prilagođena transkripcija prikazana je kurzivom, a fonetska običnim slovom. Kada se obe svode na isto, predlog transkripcije je pisan podebljanim i iskošenim tekstom.
Vokalizam uredi
| Zapis | Izgovor | Pril. tr. | Fon. tr. | Primeri i komentari |
|---|---|---|---|---|
| A | a, ā, ə | a | Kampen (Kampen), Brakel (Brakel), Laren (Laren) | |
| AA (AE) | ā | a | Waal (Val); Baarn (Barn), Dael (Dal) | |
| AAI (AY, AIJ) | āi̯ | aj | Venraij (Venraj, Fenraj) | |
| AU | au̯ | au | Baarle-Nassau (Barle Nasau), Dauwe (Dauve) | |
| E | e, ē, ə | e | Westende (Vestende), Bergen (Bergen, Berhen), Breda (Breda) | |
| EE | ē | e | Nordzee (Nordze); Weert (Vert) | |
| EI (EY, EIJ) | ei̯ | aj | ej | Leiden (Lajden, Lejden), Steyl (Stajl, Stejl), Beijerland (Bajerland, Bejerlant). Ako se EI izgovara kao e (isto EE) transkripcija je e: Teirlinck (Terlink). v. i IJ. |
| EU | ö | e | Reusel (Resel); Veurne (Verne, Ferne) | |
| EEUW | ēu̯ | euv | ev | Leeuwarden (Leuvarden, Levarden) |
| I | i, ī, ə | i | Sittard (Sitard, Sitart), Izzegem (Izegem, Izehem), Gerrit (Gerit, Heret) | |
| IE | ī | i | Tielt (Tilt), Lier (Lir) | |
| IJ | ei̯ | aj | ej | Dijkstra (Dajkstra, Dejkstra), van Rijn (van Rajn, fan Rejn) |
| O | o, ō | o | Helmond (Helmond), Zvolle (Zvole), Hengelo (Hengelo), Joris (Joris) | |
| OE | ü | u | Joep (Jup), Woerden (Vurden) | |
| OEI (OEY) | ūi̯ | uj | Hoei (Huj), van Loey (van Luj, fan Luj) | |
| OO (OI) | ō | o | Koos (Kos); Goirle (Gorle, Horle) | |
| OOI (OOY) | ōi̯ | oj | Ardooie (Ardoje); de Voojs (de Vojs, de Fojs) | |
| OU | au̯ | au | Drouwen (Drauven) | |
| U | ö, ü, ə | u | e, i | Urk (Urk, Erk), Utrecht (Utreht, Itreht), Buren (Buren, Biren), Hilversum (Hilversum, Hilfersem) |
| UI (UY, UIJ) | öi̯ | oj | ej | Zuider Zee (Zojder Ze, Zejder Ze — Zojdersko jezero), Huygens (Hojgens, Hejhens), de Bruijn (de Brojn, de Brejn) |
| UU | ü | u | i | Truus (Trus, Tris); Ruurlo (Rurlo, Rirlo) |
| Y | i, ī | i | Lelystad (Lelistad, -at) | |
| ei̯ | aj | ej | van Dyck (van Dajk, fan Dejk) | |
Konsonantizam uredi
| Zapis | Izgovor | Pril. tr. | Fon. tr. | Primeri i komentari |
|---|---|---|---|---|
| B | b | b | Berchem (Berhem) | |
| C[a] | k | k | Claes (Klas), Jacob (Jakob, Jakop) | |
| CH | h | h | Berchem (Berhem) | |
| D | d | d | Zaandam (Zandam); Noord Holland (Nord Holand, Nort Holand) | |
| F | f | f | Fliet (Flit); Duffel (Dufel, Defel) | |
| G, GH | ɣ | g | h | Groningen (Groningen, Hroningen), Brugge (Bruge, Brehe), |
| G, GH (krajnje) | h | g | h | Mesdag (Mezdag, Mezdah), Hoogh (Hog, Hoh) |
| GT, GHT | ht | ht | Hoogte (Hohte), Vught (Vuht,[b] Feht), v. i NG | |
| H | h | h | Haarlem (Harlem), izuzetno nemo „H“: Arnhem (Arnem); v. i CH, GH, PH | |
| J | ј | j | Joep (Jup), Joris (Joris), v. i NJ, SJ, TJ | |
| K | k | k | Kampen (Kampen), Alkmaar (Alkmar) | |
| L | l | l | Laren (Laren), Wilhelm (Vilhelm) | |
| M | m | m | Schiedam (Shidam), Mies (Mis) | |
| N | n | n | Helmond (Helmond, Helmont), Onno (Ono) | |
| NG | ŋ | ng | Groningen (Groningen, Hroningen), Wageningen (Vageningen, Vaheningen) | |
| NGA | nha | nga | nha | Huizinga (Hajzinga,[v] Hejzinha) |
| NJ | ń | nj | Anjum (Anjum), Oranje (Oranje) | |
| P | p | p | Piet (Pit); Joep (Jup) | |
| PH | f | f | Alphen (Alfen); | |
| R | r | r | Urk (Urk, Erk), Rie (Ri) | |
| S | s | s | Soest (Sust), Bussum (Busum) | |
| SCH | sh | sh | Schelde (Shelde), Schiedam (Shidam) | |
| SCH (krajnje)[g] | s | s | Hertogenbosch (Hertogenbos, Hertohenbos) | |
| SD, STD | zd | zd | Soesdijk (Suzdajk, Suzdejk), Vestdijk (Vezdajk, Fezdejk) | |
| SJ | š | š | Sjouke (Šauke) | |
| T | t | t | Tilburg (Tilburg), Teniers (Tenirs) | |
| TJ | tʻ | tj | ć | Tjaard (Tjard, Ćart) |
| V | v, f | v | f | Vlieland (Vliland, Flilant), Zevenaar (Zevenar, Zefenar) |
| W | w | v | Antwerpen (Antverpen); Wim (Vim) | |
| X | ks | ks | Hardinxveld (Hardinksveld, Hardinksfelt) | |
| Y | j | j | Yoors (Jors), v. i kao vokal | |
| Z | z | z | Terneuzen (Ternezen), Zwier (Zvir) | |
Napomene uredi
- ^ van pozicije pred vokalima prednjeg reda (i, e), gde su izgovor i trans. s (npr. Sisi za Cissy, ne Kisi ili Cisi)
- ^ Pravopis u pravilima navodi Buht kao prilagođenu transkripciju. Međutim, ovaj oblik nema potporu u pravilima, niti se navodi kao ukorenjen (izuzetak od pravila), tako da je posredi greška u kucanju. O tome izveštava i Srpski jezički atelje. Štaviše, u rečniku uz Pravopis (str. 285) postoji odrednica Vuht (hol. Vught), t. 280b.
- ^ U delu pravila koja se odnose na transkripciju vokala, navodi se da se UI, UY, UIJ prenose kao oj (tradicionalno) ili ej (fonetski). Primer Huizinga (Hajzinga, Hejzinha), stoga, nije formulisan prema datim pravilima za prilagođenu transkripciju. Dodatno i u rečniku uz Pravopis (str. 487) postoji odrednica Hajzinga (hol. Huizinga), t. 280b.
- ^ Transkripcija holandskog trigrafa sch ostala je neobrađena u Pravopisu. Međutim, njegov izgovor u krajnjoj poziciji, prema holandskoj ortoepiji (pravogovoru) zapravo je s (a ne očekivano sh). Otuda u srpskom primeri kao što je Hertogenbos, uz tradicionalno ime Hijeronim Boš (umesto Bos, Bosh) za nizozemskog renesansnog slikara.
Literatura uredi
- Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: holandski”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 241-245. ISBN 978-86-7946-079-0.