Википедија:Transkripcija sa češkog jezika

Transkripcija imena iz češkog u srpski jezik većinom je jednostavna i ujednačena. Fonetski sistem češkog jezika veoma je sličan srpskom, tako da se nije pojavilo više otvorenih problema, ali ipak ima grafija za čiju je ispravnu transkripciju potrebno i bliže poznavanje pravopisa i fonetike ovog slovenskog jezika.

Osobenosti

Što se tiče osobenosti, prva je obličke (morfološke) prirode. Naime, mnoga češka imena ženskog roda imaju preglašen završetak e (kao srpsko a), što se posebno odnosi na toponime i u njima vrlo čest sufiks -ice (kao srpsko -ica). Suštinsko je pitanje da li takve nazive prenositi doslovno, čime prelaze u srpsku gramatičku množinu, ili prilagoditi domaćoj gramatici. Kako se ne bi žrtvovala gramatička autentičnost, a i zbog češkog prideva pred ovim imenima, koji je ženskog roda, ipak se treba odlučiti sa prilagođenu transkripciju.

Otuda je pravilno Nova Bistrica (Nová Bystřice), Česka ili Češka Kamenjica (Česká Kamenice), Červena Rečica (Červená Řečice). Međutim, ukoliko je ime u samom češkom u množini, kao takvo se i prenosi. Stoga naspram toponima Kamenjica, kao gramatička suprotnost, postoje Česke ili Češke Budjejovice (České Budějovice).

Mada problema u vokalizmu i nema, u konsonantizmu ozbiljne teškoće zadaje prenošenje češkog refleksa starog mekog r. Češki je u ovom u izvesnom smislu na sredini između poljskog, gde se staro meko r izjednačilo sa ž (poziciono i sa š), i slovačkog, gde se r čuva. Naime, u češkom je ovde specifični suglasnik složenog izgovora, u kojem ima elemenata i r i ž (odnosno š u poziciji obezvučenja). Problem je utoliko teži što je ovo vrlo čest suglasnik u češkim imenima. Ranija norma nalagala je prilagođavanje ř srpskim ž iza zvučnih, š iza bezvučnih suglasnika, a u ostalim slučajevima kao rž. Međutim, u praksi nije postignuto ujednačeno pisanje.

Tako su se u pojedinim relevantnih izdanjima (atlasi, enciklopedije) našle transkripcije poput Bržeclav, Ohra, Tržebič, Tržebova (Mala enciklopedija Prosveta), a s druge strane i Bšeclav, Ohrša, Tršebič, Tršebova (Veliki atlas sveta). Svakako nisu prihvatljive transkripcije tipa Bšeclav niti Bržeclav umesto Bžeclav, prema staroj normi. Međutim, gledajući iz današnjeg ugla, stvarno pitanje je da li je pogodniji lik Bžeclav, kojim se žrtvuje i strukturalna prozirnost i naslon na pismo, ili pak sasvim novi lik Breclav, kojim se zanemaruje strujna sastavnica češkog ř. Ipak će najpogodnije biti Breclav, Ohra, Trebič, Trebova. Dakle, češko ř treba na početku reči i uz suglasnik prenositi kao r, a između vokala i na kraju reči kao rž (Javoržica, Jaromjerž).

Opis sistema

Većina glasova prenosi se onako kako je zapisana. Izuzetak od prenosa „glas za glas“ jesu sledeće grafeme:

• CH, H — trans. h (češ. Procházka, Hradec — Prohaska, Hradec)
• Ď, ď — trans. dj, osim ispred samoglasnika kada je d (češ. Ďáblice, Mokraď — Djablice, ali krajnje Mokrad)
• DĚ — trans. dje (češ. Budějovice, Bozděc — Budjejovice, Bozdjec)
• DI — trans. di (češ. Dědice, Ladislav — Djedice, Ladislav)
• DZ — trans. dz (češ. Medzany, Dzbel — Medzani, Dzbel)
• DŽ — trans. dž (češ. Džoni, Džeri — Džoni, Džeri)
• E (krajnje) — trans. a (češ. Kamenice, Budějovice — Kamenjica, ali Budjejovice)
• Ě — trans. je; za NĚ vidi niže (češ. Běšiny, Bezvěrov — Bješini, Bezvjerov)
• IA — trans. ija
• IE — trans. ije
• L — trans. l (češ. Veleslavín, Cílek, Libočan, Eliška — Veleslavin, Cilek, Libočan, Eliška)
• Ň, ň — trans. nj (češ. Plzeň, Kadaň — Plzenj, Kadanj)
• NĚ — trans. nje (češ. Manětín, Němec — Manjetin, Njemec)
• NI — trans. nji (češ. Rakovník, Stroupežnický — Rakovnjik, Stroupežnjicki)
• Ř (početno, uz suglasnik) — trans. r (češ. Řevnice, Břeclav — Revnjica, Breclav)
• Ř (krajnje, intervokalsko) — trans. rž (češ. Jaroměř, Javořice — Jaromjerž, Javoržica)
• Ť, ť — trans. t, osim ispred samoglasnika kada je t (češ. Kaťa, Unhošť, Hošťka — Katja, ali krajnje Unhošt, Hoštka)
• TĚ — trans. tje; za ŠTĚ vidi niže (češ. Vojtěch, Vítězslav — Vojtjeh, Vitjeslav)
• ŠTĚ (sufiks) — trans. šte (češ. Hradiště — Hradište)
• TI — trans. ti (češ. Tichý, František — Tihi, František)
• Ů — trans. u (češ. Lidový dům, Hůlová — Lidovi dum, Hulova)
• Y — trans. i (češ. Kyselka, Byšť — Kiselka, Bišt)

Treba paziti i na eventualne izuzetke, nastale u ranijoj praksi, što prati opštu napomenu da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno. Za razliku od slučaja u slovačkom jeziku, grafeme ia, ie u češkom ne daju diftonge, već dvosložne kombinacije (transkribovane kao ija, ije). Češko l nikada se ne prenosi kao lj.

Literatura

• Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: češki”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 245-247. ISBN 978-86-7946-079-0.