Википедија:Transkripcija sa španskog jezika

Transkripcija imena iz španskog u srpski jezik većinom je jednostavna i ujednačena. Fonetski sistem španskog jezika sličan je onom srpskom, tako da se nisu stvorili teži transkripcioni problemi. Otvoreni problemi većeg domašaja uglavnom se svode na dva pitanja — da li špansko z prenositi kao s (prema izgovoru) ili kao z (prema pismu), te da li špansko neslogovno i prenositi kao i ili kao j (posebno u položaju ispred vokala). Ostale eventualne nedoumice male su razmere ili su lako rešive, odnosno već ih je rešio izražajni običaj.

Osobenosti

uredi

Što se tiče osobenosti, špansko z veoma je često slovo u imenima. U srpski se kroz istoriju uglavnom prenosilo prema pismu (Velaskez, Zamora, Zapata, Somoza, Mendoza, Lazariljo, Pizaro, Ibanjez, Kruz), mada ima i izuzetaka (Saragosa), pa i nekih kolebanja (Perez, Gonzalez ili Peres, Gonzales). Realnije je i praktičnije uzeti prenos prema pismu kao normu, a izjednačenje sa s uzeti u obzir samo ispred bezvučnih suglasnika.

Isto tako će se b i v, koji su u izgovoru takođe izjednačeni, prenositi prema pismu. Međutim, za razliku od slučaja sa s i z, to nije stvorilo transkripcioni problem, jer se kroz istoriju pratilo pismo, a usvojeni su samo retki izuzeci, sa reprezentativnim primerima kubanske Havane (umesto Abana) i dubletne Kordobe (Kordova).

Dalje se špansko i između suglasnika i samoglasnika izgovara kao [i] ako je naglašeno, te ga je neophodno zadržati i u transkripciji (Garsija, Dijaz). Međutim, u nenaglašenoj poziciji ono gubi slogovnost, te otvara mogućnost prenošenja srspkim j. Međutim, to bi u opštoj primeni uzrokovalo stvaranje znatnih teškoća i kosilo se sa stvorenim običajem. Stoga nisu prihvatljivi likovi Denjel (uspostavljanje nj tamo gde ga nema), Gabrjel, Djego, Mundjal (u latinici moguće mešanje sa Đego, Munđal), Valensja, Sjera Nevada, Djonisjo, Ignasjo. Umesto toga, treba pisati Denijel, Gabrijel, Dijego, Mundijal, Valensija, Sijera Nevada, Dionisio, Ignasio.

Takođe se i iza vokala a ispred suglasnika pod akcentom izgovara kao [i], te oruda transkripcije tipa Valparaiso, Lainez, Luis, Luisa. Pogodno ga je tako transkribovati i u nenaglašenoj poziciji, iako ono tada gubi slogovnost (dakle, Sikeiros, Marakaibo umesto Sikejros, Marakajbo). Zbog stvorenog običaja, može se izuzeti Buenos Ajres (umesto Aires). Sličan slučaj je i sa portugalskim imenima, mada je tamo ovakav položaj mnogo češći.

Špansko h redovno je nemo, pa se prenosi samo kada je stvoren takav običaj (Havana, Honduras, Alhambra). Međutim, kada za njim sledi neslogovno u (Coahuila, Chihuahua, Teotihuacán) dobiju se nizovi samoglasnika nesvojstveni srpskom jeziku. Ponekad se srpski oblik (pogotovu zbo intevokalskog j) isuviše udaljava od izvornog: Koauila, Čijuaua, Teotijuakan. Bolja od ove jeste transkripcija Koavila, Čivava, Teotivakan, bliska izvornom izgovoru. Alternativno se može zadržati h u pisanju (Koahuila, Čihuahua, Teotihuakan).

Izuzeci

uredi

Pravopis propisuje nekoliko izuzetaka od navedenih pravila, s svrhom da pravila ne treba primenjivati strogo retroaktivno.

Opis sistema

uredi

Većina glasova prenosi se onako kako je zapisana. Izuzetak od prenosa „glas za glas“ jesu sledeće grafeme:

  • B (bez izjednačenja sa V) — trans. b (šp. Cuba, Rubio — Kuba, Rubio)
  • C (van E, I, CH) — trans. k (šp. Cruz, Cuzco — Kruz, Kusko)
  • C (ispred E, I) — trans. s (šp. Cervantes, Francisco — Servantes, Fransisko)
  • CH — trans. č (šp. Chile, Conchita — Čile, Končita)
  • CCH — trans. (šp. Machu Picchu — Maču Pikču)
  • CUA — trans. kua (izuzetno kva u šp. Ecuador — Ekvador)
  • G (van E, I) — trans. g (šp. Santiago, Ortega — Santijago, Ortega)
  • G (ispred E, I) — trans. h (šp. Cartagena, Jorge, Borges — Kartagena, Horhe, Borhes)
  • GUA, GUO, GÜE, GÜI — trans. gva, gvo, gve, gvi (šp. Guadalajara, Camagüey — Gvadalahara, Kamagvej)
  • GUE, GUI — trans. ge, gi (šp. Guevara, Rodríguez, Aguilar — Gevara, Rodrigez, Agilar)
  • H (nemo, van CH) — trans. (šp. Hernández, Calahorra — Ernandez, Kalaora)
  • I (svako) — trans. i (šp. Dionisio, Asunción, Siqueiros — Dionisio, Asunsion, Sikeiros)
  • J — trans. h (šp. Jorge, Trujillo — Horhe, Truhiljo)
  • LL — trans. lj (šp. Sevilla, Allende — Sevilja, Aljende)
  • Ñ — trans. nj (šp. Buñuel, Ibáñez — Bunjuel, Ibanjez)
  • QUE, QUI — trans. ke, ki (šp. Enrique, Guadalquivir — Enrike, Gvadalkivir)
  • S (svako) — trans. s (šp. Rosario, José — Rosario, Hose)
  • TZ (obično) — trans. c (šp. Quetzalcoatl, Pátzcuaro — Kecalkoatl, ali Paskuaro)
  • U (opšte) — trans. u (šp. Puebla, Cuervo — Puebla, Kuervo)
  • U, Ü (u GUA, GUO, GÜE, GÜI) — trans. v (primere vidi pod G)
  • U (intervokalsko, u HU) — trans. v (šp. Chihuahua — Čivava)
  • U (u GUE, GUI, QUE, QUI) — trans. (primere vidi pod G i Q)
  • V (bez izjednačenja sa B) — trans. v (šp. Villa — Vilja)
  • X — trans. h/ks/s (šp. Xavier, Cotopaxi, Xochimilco — Havijer, Kotopaksi, Sočimilko)
  • Y (obično) — trans. j (šp. Yucatán, Quevedo y Villegas — Jukatan, ali rečca Kevedo i Viljegas)
  • Z (opšte, van TZ) — trans. z (šp. Jiménez, Zorilla, Alcázar — Himenez, Zorilja, Alkazar)
  • Z (ispred bezvučnih) — trans. s (šp. Velázquez, Cuzco — Velaskez, Kusko)

Literatura

uredi
  • Pešikan, Mitar; Jerković, Jovan; Pižurica, Mato (2010). „Transkripcija: španski”. Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 247-250. ISBN 978-86-7946-079-0.