Vilijam Sarojan

амерички писац (1908-1981)

Vilijam Sarojan (engl. William Saroyan, jerm. Վիլյամ Սարոյան; Frezno, 31. avgust 1908Frezno, 18. maj 1981) bio je američki pisac jermenskog porekla. Pored pisanja romana i priča, bavio se i kinematografijom.

Vilijem Sarojan
Vilijam Sarojan, američki pisac jermenskog porekla (1940)
Lični podaci
Datum rođenja(1908-08-31)31. avgust 1908.
Mesto rođenjaFrezno, SAD
Datum smrti18. maj 1981.(1981-05-18) (72 god.)
Mesto smrtiFrezno, SAD

Detinjstvo uredi

Vilijam Sarojan rođen je kao sin američkog imigranta u gradu Fresno, 31. avgusta 1908. godine. Grad Fresno je manje mesto u Kaliforniji koje je poznato po tome što u njemu živi mnogo doseljenika iz Jermenije. Njegov otac, Armenak Sarojan, 1905. godine preselio se u Nju Džerzi gde je počeo da proizvodi vina jer je imao vlastite vinograde. Vilijamov otac se školovao za prezbiterijanskog sveštenika, ali se u novoj državi morao baviti poljoprivredom kako bi porodica preživela. On je umro 1911. godine u Kempbelu (Kalifornija). Nakon što je Vilijamov otac umro, finansijska situacija porodice Sarojan je postala veoma loša. Takohi Sarojan je bila primorana da svoju decu- Vilijama, Henrija, Zabel i Koset pošalje Fred Finč sirotište u Ouklendu, o čemu je Vilijam mnogo puta pisao u svojim delima. Za Takohi je bilo veoma teško da pronađe sebi posao, jer su Jermeni imali lošu reputaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Posao je uspela da nađe tek posle nekoliko godina i počela je da radi kao kućna pomoćnica. Finansijski je ojačala, pa se Vilijem sa braćom i sestrama, posle pet godina provedenih u sirotištu, mogao vratiti majci. Ona je uspela da ponovo kupi kućicu u Fresnu, tako da se čitava porodica vratila u taj grad. Takohi je tamo pronašla novi posao, ali su i deca morala raditi kako bi porodica preživela. Takohi je pakovala voće u mesnoj fabrici, a Vilijam i Henri su radili kao kolporter (kasnije telegrafisti).

Uloga političkih faktora u stvaralaštvu Vilijema Sarojana uredi

Vilijam Sarojan preživljava emotivno težak period, kada 1915. godine turska vlada izdaje nalog na osnovu koga je ubijeno 1,5 miliona Jermena, što je tada činilo oko 80% populacije. Jermeni su bili masakrirani i slani u koncentracione logore. 1920. godine, SSSR je aneksirala Jermeniju. Tuga koju je osećao zbog problema svoje, kako je sam govorio druge zemlje, iskazao je u mnogim delima, kao što su Pokolj nevinih, Jermenska trilogija, Jermeni, Zovem se Aram i druge.

Školovanje uredi

Godine 1921, Vilijam Sarojan je upisan u Tehničku školu kako bi se učio daktilografiji. 1925. godine, nakon nekoliko opomena, izbačen je iz škole zbog neprimernog ponašanja. Nije uspeo da dobije diplomu za završenu daktilografiju.

Vilijam je dobio od svoje majke neke od tekstova koje je pisao njegov otac. Nakon što ih je pročitao, Vilijam je odlučio da će postati pisac. Tada je krenuo da se dalje samostalno obrazuje tako što će što više čitati dela poznatih pisaca.

Posao i selidbe uredi

Pošto je školu napustio bez diplome, Vilijam je bio primoran da se u početku bavi fizičkim poslovima poput branja grožđa u vinogradima. Nakon toga, zaposlio se u advokatskom preduzeću svog strica Arama Sarojana. 1926. godine, Vilijam napušta Fresno i odlazi u Los Anđeles gde je radio u Kalifornijskoj Nacionalnoj Straži. Nakon toga, vraća se na kratko u svoj rodni grad da poseti porodicu, a potom odlazi u San Francisko. Imao je velikih materijalnih problema i morao je pod hitno da pronađe sebi posao. Uspeo je da se zaposli u Telegrafskoj kompaniji San Franciska gde je radio kao službenik. Posle toga, bavio se raznim profesijama kako bi zaradio. Bio je telegrafista, poštar, daktilograf, i, na kraju, zaposlio se kao rukovodilac u Postal Telegraph kompaniji, za koju je još u Fresnu radio sa svojim bratom. Naredne, 1927. godine, Henri dovodi Takohi, Zabel i Koset da žive u San Francisku. U avgustu 1928. godine, Vilijam se preselio u Njujork od novca koji je dobijao od svog ujaka Mihrana. Njegova selidba u Njujork neuspešno se završila. Vratio se u San Francisko svojoj porodici. Radio je poslove za koje je bio veoma slabo plaćen, a koji su iziskivali puno truda. Sve svoje slobodno vreme provodio je za pisaćom mašinom i u biblioteci.

Prva dela uredi

Jedan skeč koji je Sarojan napisao, objavljen je u nedeljnom časopisu The Overland Monthly, a prva zbirka priča odštampana je 1930. godine i zvala se Slomljeni točak (engl. The Broken Wheel). Ovo delo je potpisao pod pseudonimom Sirak Gorjan (eng. Sirak Goryan). Zbirka je bila je objavljena u izdavačkoj kući Jermenski žurnal. 1932. godine jermenski žurnal Hairenik (Otadžbina) objavio je u nekoliko navrata Sarojanove poeme. Isti žurnal će naredne godine početi da objavljuje i njegove priče, među kojima su prve bile Pesnica, Borba, Jermenija i Slomljeni točak. Ovo nije bilo prvi put da Hairenik objavljuje dela nekog od Sarojanovih. Isti žurnal je pre više godina objavio skeč Noneh, koji je napisala Vilijamova baka. Skeč koji je Vilijam Sarojan napisao, bio je veoma dobro prihvaćen od strane publike, pa je ona produžena i pretvorena u novelu koja se zvala Trapez kroz univerzum. To je zapravo bila osnova za njegovu prvu zbirku priča Neustrašivi mladić na letećem trapezu, kao i za 70.000 Asiraca. Tada su i drugi listovi počeli da objavljuju Sarojanove radove. Sarojan je postao član najvećih literarnih društava Los Anđelesa i San Franciska.

Vrhunac literarne karijere uredi

Vilijam postaje popularan napisavši delo Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934. godine. Protagonista ovog romana je mladi, siromašni pisac koji pokušava da preživi u okrutnom vremenu. Čitaoci nisu ni mogli da pretpostave da je Vilijem u ovom delu, u stvari, predstavio sebe. Glavni lik ovog dela imao je mnoge sličnosti sa delom skandinavskog Nobelovca Knuta Hamsona koje se zove Glad (eng. Hunger, 1890), ali u Sarojanovom delu nije bilo nihilizma prikazanog u Hamsonovom delu. Pošto je roman postao veoma popularan, Vilijam je na njemu poprilično zaradio, pa je odlučio da od tog novca finansira svoje putovanje u Evropu i Jermeniju, gde je kupio prvu rusku cigaretu, koja će kasnije postati njegov zaštitni znak. Čak je i u svom delu Ne umreti (eng. Not Dying, 1963) napisao i čuvenu rečenicu

Možeš dobiti kancer od stvari koje te teraju da mnogo pušiš, ali ne od samog pušenja.

— Vilijam Sarojan

Mnoge od Vilijamovih priča bile su bazirane na događajima iz njegovog detinjstva, kao što je bila krađa voća koja je bila neophodna za preživljavanje ili težak život doseljenika u Ameriku. Zbirka priča Zovem se Aram (eng. My name is Aram) postala je internacionalni bestseler. Ona govori o dečaku Aramu Garoghlanu i mnogim drugim živopisnim likovima iz Aramove imigrantske porodice. Narednih godina, Vilijam će se gotovo u potpunosti posvetiti kinematografiji na uštrb pisanja. Kada se vratio književnim delima, počeo je da piše eseje i memoare u kojima je pisao o manje poznatim ljudima koje je sretao tokom svojih putovanja u Sovjetski Savez i Evropu, ali i o poznatijim ljudima kao što su Džo Bernard Šo, finski kompozitor Jan Sibelius i Čarli Čaplin. Okušao se i kao pesnik, ali je od njegove poezije sačuvano samo jedno delo- Dođi u moj dom (eng. Come On-a My House) koja se bazira na jermenskim narodnim pesmama.

Kinematografija uredi

Nakon zbirke priča Zovem se Aram, Vilijam se posvetio drami. Njegova prva drama bila je Moje srce u planinama (eng. My heart in the highlands, 1939), bila je komedija o mladiću i njegovoj jermenskoj porodici. Ona je prvi put izvedena u Guild Theatre-u u Njujorku. Nakon što je iste godine napisao svoju najpoznatiju dramu Vreme tvog života (eng. The time of your life), osvojio je Pulicerovu nagradu, koju je odbio da primi. Tom prilikom je izjavio da se nada da je prestalo doba u kome materijalne vrednosti guše pravu umetnost. Nakon toga je bacio novčanu nagradu koju je osvojio. 1948. godine, njegova drama bila je prikazana na malim ekranima zahvaljujući Džejmsu Džegniju. Ljudska komedija (eng. The human comedy, 1943) prvi put je izvedena u Itaci. U ovoj drami, glavni lik je mladi Homer, telegrafista, koji je očajan zbog dešavanja tokom Drugog svetskog rata. Publika je sa oduševljenjem prihvatila ovu dramu koja je Vilijamu donela prvu veću zaradu od 1,500$ nedeljno za posao producenta. Takođe, dobio je i 60,000$ za scenario. Vilijam je počeo ozbiljnije da se bavi filmskom produkcijom, tako da su u njegovim filmovima počeli da glume veliki glumci kao što su Miki Runi i Frenk Morgan. Iako se ozbiljno bavio kinematografijom, veoma kratko je radio u Holivudu, i to samo za vreme snimanja filma Zlatni dečko 1939. godine. Za filmsku verziju dela Ljudska komedija osvojio je Oskar za najoriginalniji scenario. Film je takođe bio nominovan za najbolju sliku, najboljeg režisera, najbolju kostimografiju i najboljeg glumca. Sarojan se u vrhuncu filmske karijere vratio književnosti. 1942. poslat je u London kako bi radio na predstavi za koju je sam napisao scenario, Avanturama Veslija Džeksona (eng. The adventures of Wesley Jackson).

Filmovi za koje je Vilijam Sarojan pisao scenarija su:

Film Godina snimanja Originalni naziv Režiser Glavna uloga
Ljudska komedija 1943. The Human Comedy Clarence Brown Miki Runi
Vreme tvog života 1948. The Time of your Life H. C. Potter Džejms Kegni
Omnibus 1952-1959 Omnibus Peter Brook Leondard Barnštajn
Pariska komedija 1961 the Paris Comedy Boleslaw Barlog Karl Radac
Vreme tvog života (rimejk) 1976 The Time of your Life Kirk Browning Vilijem Sarojan

Privatni život uredi

Tokom Drugog svetskog rata, Vilijam se priključio američkoj vojsci. Bio je stacioniran u Astoriji, ali je mnogo vremena provodio i u hotelu Lombardija u Menhetnu. 1943. godine, oženio se sedamnaestogodišnjom Kerol Markus (1924—2003) sa kojom je imao dvoje dece: Arama i Lusi. Kada je Vilijam otkrio da je Kerol ilegalno doseljena Jevrejka, razveo se od nje. Nakon određenog vremena, oni su se opet venčali, ali se i drugi pokušaj zajedničkog života završio razvodom. Lusi je postala glumica, a Aram pesnik, koji je objavio knjigu o svom ocu. Kerol se kasnije udala za glumca Valtera Metjua.

Poslednji radovi i smrt uredi

Vilijamova finansijska situacija postala je vrlo loša nakon Drugog svetskog rata, kada više niko nije želeo da njegove scenarije pretvori u pozorišne komade ili filmove, jer su govorili da je u tim delima previše sentimentalnosti. Vilijam je u svojim posleratnim delima slavio slobodu, bratsku ljubav i jednakost među ljudima, ali je taj idealizam odbijao producente. Nakon nekoliko pisama razočaranih čitalaca, Vilijam je pokušao da menja način pisanja u delima koja su sledila. 1952. godine objavio je prvu od nekoliko knjiga njegovih memoara, a knjiga se zvala Biciklista iz Beverli Hilsa (eng. The bicycle rider in Beverly Hills). U narednim delima kao što su Asirijske i druge priče (eng. The Assyrian, and other stories, 1950), Vilijam je pomešao alegorijske elemente, sa realističnim prikazom američkog života. Dela Kuća Sema Egoa (eng. Sam Ego`s house) i Pokolj nevinih (eng. The slaughter of the innocents), objavljena 1949. i 1958. godine postavljaju moralna pitanja koja već dugo muče samog pisca. U tim delima on pominje masovne genocide nad jermenskim narodom tokom kojih je preko 1 500.000 Jermena pobijeno. Producenti su nakon ovih dela odlučili da ponovo počnu da sarađuju sa Sarojanom, koji je opet doživeo popularnost delima kao što su Pariska komedija (eng. The Paris Comedy, 1960), Londonska komedija (eng. The London Comedy, 1960) i Iseljeni sa dvora (eng. Settled out court, 1969), a ova dela su premijerno izvođena u Evropi. Sva Vilijamova dela čuvaju se u Stanford Univerzitetu sa svim njegovim beleškama i važnijim predmetima vezanim za njegov život. Vilijam je počeo da se odaje alkoholu i da se kocka. Od 1958. godine uglavnom je živeo u Parizu, gde je posedovao jedan apartman. Zapostavio je pisanje i rad u pozorištu i filmu. Umro je od kancera, 18. maja 1981. godine u gradu u kome je i rođen. Njegovo telo je kremirano, te je pola pepela prosuto na tlu Kalifornije, a ostatak u Jermeniji, u Panteon parku u Jerevanu.

Nasleđe uredi

U Sarojanovom rodnom gradu Fresno, u čast velikom piscu podignuta je velika statua. Izradio ju je lokalni umetnik i Sarojanov lični prijatelj, Varaz Samjuelian (eng. Varaz Samuelian). Statua predstavlja oko četiri stope nabacanih knjiga na kojima stoji velika skulptura koja predstavlja Sarojanovu glavu. Statua se nalazi u Meripouz Aveniji u predgrađu Fresna. Pored ove, Sarojanu su odane još mnoge počasti. U zajedničkom projektu SAD i Sovjetskog Saveza, izdate su poštanske markice koje se sastoje iz dva dela: prva markica je na engleskom, a druga na ruskom jeziku. Bila je u upotrebi u obema državama.

Dela uredi

Delo Godina Originalni naziv Vrsta dela
Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934. The Daring Young Man On The Flying Trapeze zbirka priča
Ti koji ih pišu i ti koji ih sakupljaju 1934. Those who write them and those who collected them zbirka priča
Udisati i izdisati 1936. Inhale and Exhale roman
Tri puta tri 1936. Three times three zbirka priča
Veseljak i bujica sete 1937. A gay and melancholy flux zbirka priča
Mala deca 1937. Little children roman
Rođeni Amerikanac 1938. A native American roman
Ljubav- ovaj moj šešir 1938. Love- here`s my hat roman
Nevolja sa tigrovima 1938. The Trouble With Tigers roman
Leto prelepog belog konja 1938. The Summer of the Beautiful White Horse roman
Vreme tvog života 1939. The Time of Your Life drama
Slatka stara ljubavna pesma 1939. Love`s old sweet song pesma
Harlem viđen Hiršfildovim očima 1939. Harlem as seen by Hirschfield priča
Moje srce u planinama 1939. Sydämeni on kukkuloilla priča
Božić 1939. Christmas priča
Mir- to tako divno zvuči 1939. Peace- it`s wonderful priča
Elmer i Lili 1939. Elmer and Lily drama
Tri fragmenta i jedna priča 1939. Three fragments and a story priča
Zovem se Aram 1940. Nimeni on Aram zbirka priča
Vreme tvog života 1940. Tämä elämäsi aika scenario za film
Najveći heroj na svetu 1940. Hero of the world drama
Ping-pong cirkus 1940. The ping pong circus drama
Specijalno obaveštenje 1940. A special announcement drama
Slatka stara ljubavna pesma 1940. Love`s old sweet song drama
Podzemni cirkus 1940. Subway circus drama
Hej, vi tamo! 1941. Hello-out there! drama
Sarojanova priča 1941. Saroyans fables priča
Tri drame 1941. Three plays roman
Osiguranje za Salesmana 1941. The insurance Salesman priča
Rusi u San-Francisku 1941. Russians in San Francisco priča
Prelepi ljudi 1941. The Beautiful People drama
Ljudi sa svetlom 1941. The people with light drama
Preko pozornice do sutra ujutru 1941. Across the Board on Tomorrow Morning drama
Zaseniti ruganja 1942. Razzle Dazzle priča
Pričati s tobom 1942. Talking to You drama
Loš čovek na zapadu 1942. Bad Men in the West drama
Doći kroz raž 1942. Coming throught the rye drama
Poetična situacija u Americi 1942. The poetic situation in America drama
Ljudska komedija 1943. Ihmisä elämän näyttämöllä scenario za film
Drži se podalje od starog čoveka 1943. Get away, old man priča
Draga bebo 1944. Dear baby priča
Drži se podalje od starog čoveka 1944. Get away, old man drama
Gladni ljudi 1945. Hungerers drama
Avanture Veslija Džeksona 1946. The adventures of Wesley Jackson roman
Džim Dendi 1947. Jim Dandy drama
Ne idi daleko od ludila 1947. Don't Go Away Mad drama
Specijalno od Sarojana 1948. The Saroyan special roman
Fiskalne skitnice 1949. The fiscal hoboes roman
Skromno rođenje 1949. A decent birth priča
Kuća Sema Egoa 1949. Sam Ego‘s house drama
Kuća Sema Egoa 1949. Sam Ego‘s house roman
Asirci 1950. The Assyrians priča
Dvostruke avanture 1950. Twin adventures zbirka priča
Sin 1950. The son drama
Opera, opera! 1950. Opera, opera! drama
Rok Vegram 1951. Rock Wagram roman
Trejsijev tigar 1951. Tracy‘s tiger roman
Biciklista sa Beverli Hilsa 1952. The bicycle rider in Beverly Hills roman
Pokolj nevinih 1952. The Slaughter of the Innocents roman
Šaljivo značenje 1953. The laughing matter drama
Ukradena tajna 1954. The Stolen Secret drama
Ljubav 1955. Love roman
Mama, volim te ili Loptica-skočica 1956. Mama, I love you; The bouncing ball roman
Celo putovanje 1956. The whole voyald zbirka priča
Tata, ti si lud! 1957. Papa, you‘re crazy roman
Da li ste ikada bili zaljubljeni u patuljka? 1957. Ever been in love with a midget drama
Stanovnici jame 1958. The Cave Dwellers roman
Pokolj nevinih 1958. The Slaughter of the Innocents drama
Nesreća 1958. The accident drama
Čitalac Vilijema Sarojana 1958. The William Saroyan reader priča
Mačka, miš, čovek, žena 1958. Cat, mouse, man, woman drama
Jednom oko brvna 1959. Once arund the block drama
Lilina tajna 1959. Once arund the block drama
Vešanje oko Vabaša 1960. The secret of Lily drama
Nasukani u dvorištu 1960. Settled out of a court drama
Sem- najveći skakač od svih 1961. Sam, the highest jumper of them all drama
Idi mi, dođi mi. Znaš ko! 1961. Here comes, there goes, you know who! drama
Gaston 1962. Gaston roman
Beleška na vrhu Hilari 1962. A note on Hilaire hiler priča
O, čoveče! 1962. Ah, man! drama
Ne umreti 1963. Not dying priča
Ja 1963. Me priča
Dečaci i devojčice zajedno 1963. Boys and girls together priča
Istrajnost- verujem u nju 1963. Patient, this I believe drama
Scenarista i publika 1963. The playwright and the public drama
Jednog dana u popodne 1964. One Day in the Afternoon roman
Posle trideset godina 1964. After thirty years priča
Duga vožnja, kratka kola 1966. Short drive, sweet chariot priča
Pogledaj nas 1967. Look at us priča
Zubar i strpljivi 1968. Dentist and patient drama
Horsi Džorsi i žaba 1968. Horsey Gorsey and the frog priča
Muž i žena 1968. Husband and wife drama
Psi, ili Pariska komedija 1969. The Dogs, or the Paris Comedy drama
Mislio sam da ću živeti večno, ali sada nisam toliko siguran u to 1969. I used to believe I had forever, but now I‘m not sure priča
Pravljenje novca i 19 drugih, veoma kratkih priča 1969. Making money and 19 other very short plays zbirka priča
Dani života, smrti i bekstva na Mesec 1970. Days of Life and Death and Escape to the Moon roman
Nova drama 1970. The new play drama
Jermeni 1971. Armenians drama
Mesta gde sam provodio vreme 1972. Places Where I've Done Time roman
Juriši 1974. Assassinations drama
Zubi i moj otac 1974. The tooth and my father drama
Sinovi dođu i odu, majke ostaju večno 1976. Sons come and go, mothers hang in forever priča
Poznati ljudi i drugi prijatelji 1976. Famous faces and other friends priča
Moris Hiršfild 1976. Morris Hirschfield priča
Govori jesenjeg drveća 1977. The ashtree talkers priča
Promena sastanaka 1978. Change meetings priča
Životopisi 1979. Obituaries roman
Priče sa bečkih ulica 1980. Tales from the Vienna Streets drama
Rođenja 1981. Births drama
Zovem se Sarojan 1983.° My name is Saroyan roman
Jermenska trilogija 1986.° An Armenian trilogy roman
Cirkus 1986.° The Circus priča
Čovek sa srcem u visinama i druge priče 1986.° The Man With The Heart in the Highlands and other stories zbirka priča
Ludilo u porodici 1988.° Madness in the family roman
Varšavski posetilac 1991.° Warsaw visitor priča
  • Napomena: dela sa znakom ° pored godina su posthumno objavljena

Spoljašnje veze uredi