Википедија

Virtuelna međunarodna normativna datoteka

Virtuelna međunarodna normativna datoteka (engl. Virtual International Authority File) je datoteka normativne kontrole i zajednički projekat više nacionalnih biblioteka koji vodi OCLC .[1] Godine 1998. Kongresna biblioteka u Vašingtonu, Nemačka nacionalna biblioteka i OCLC testirale su početnu ideju koja se sastojala od međusobnog povezivanja normativnih zapisa za lična imena. Ovaj projekat se razvio u jedan od servisa OCLC-ja u kojem učestvuje više od 40 organizacija. VIAF baza ima blizu 45 miliona normativnih jedinica koje su povezane sa 105,5 miliona bibliografskih zapisa, a nju godišnje koristi više od milion korisnika. Prvobitni i glavni cilj ovog projekta jeste uključivanje što većeg broja biblioteka i njihovih normativnih zapisa koji će, putem veba, biti dostupni korisnicima širom sveta.[2] Zahvaljujući informacijama dostupnim na mreži sniziće se troškovi korisnika, što i jeste cilj Virtuelne međunarodne normativne datoteke.[3]

Virtual International Authority File
Screenshot 2012
AkronimVIAF
Uveden6. август 2003. (2003-08-06)
Upravljačka organizacijaOCLC
Primer70042340
Vebsajtviaf.org

Nastanak VIAF-a uredi

Projekat VIAF nastao je zahvaljujući nastojanju da se iskoriste nove napredne tehnologije i da se povežu normativni zapisi različitih biblioteka u besplatan i svima dostupan servis na internetu, kojim bi se lakše omogućilo sprovođenje normativne kontrole u lokalnim bazama, kao i razvoj univerzalne bibliografske kontrole. Kongresna biblioteka u Vašingtonu, Nemačka nacionalna biblioteka i OCLC su, 1998. godine započeli rad i testiranje projekta međusobnim povezivanjem normativnih zapisa za lična imena. U Berlinu 2003. godine na 69. konferenciji IFLA-e potpisan je sporazum o formiranju konzorcijuma VIAF kojem se, 2007. godine, kao četvrta članica, priključila Francuska nacionalna biblioteka. Ove četiri organizacije su preuzele rukovodeću ulogu u konzorcijumu i postale odgovorne za funkcionisanje softvera za VIAF Čini se da je projekat veoma uspešan jer se iz godine u godinu javlja sve veći broj učesnika što dokazuje činjenica da je sa 19 agencija u 22 zemlje, koliko ih je bilo 2012. godine u julu 2014. skočio na 34 agencije u 29 zemalja. VIAF danas ima važnu ulogu u izgradnji semantičkog veba jer povezuje nacionalne i regionalne normativne zapise kreirajući skup zapisa za pojedinačna jedinstvena imena (za određeni jezik i pismo). Na taj način korisnicima su vidljivi i zapisi drugih (inostranih) biblioteka, bez obzira na jezik ili mesto na svetu. Prva faza u razvijanju projakta podrazumevala je uparivanje datoteka, identifikaciju istih zapisa i njihovo povezivanje u ukrštenu datoteku. U drugoj fazi, ustanovljena je tehnološka platforma za razvoj VIAF-a. Treća faza se odnosila na uspostavljanje redovnog toka aktivnosti između VIAF-a i normativnih datoteka korišćenjem protokola OAI, dok je u četvrtoj bila planirana izrada korisničkog interfejsa, primena standarda Unicode i aktiviranje pretraživanja.

Delovanje servisa VIAF uredi

VIAF program je danas servis OCLC-ja kojim se podržava rad VIAF datoteke. Zadatak učesnika programa je da obezbede bibliografske i normativne zapise u skladu sa svojom politikom i praksom. Osim toga oni i doprinose razvoju VIAF-a savetima, korišćenjem VIAF-a i učešćem u razvoju i implementaciji politike koju VIAF zastupa. Savet VIAF-a (VIAFC – VIAF Council) radi u okviru VIAF programa. Savet daje smernice i nadležan je da:

  • doprinosi razvoju politike, prakse i rada VIAF-a i VIAF programa, kao i politike koja se odnosi na podobnost i izbor novih učesnika u VIAF-u;
  • daje preporuke za servisne karakteristike i formate zapisa koje VIAF podržava;
  • daje preporuke u vezi sa načinima i sredstvima za efikasnu i odgovarajuću upotrebu VIAF-a;[2]

Pravo saradnika VIAF-a je da imenuju člana sa pravom glasa koji će ih zastupati u Savetu koji svake godine organizuje godišnju konferenciju. Broj učesnika i saradnika servisa konstantno raste. Pored nacionalnih biblioteka, VIAF-u u Savet su uključene i druge institucije i agencije koje svojim proizvodima značajno obogaćuju normativnu bazu – Vikimedija (Vikipedija, Vikidata), ISNI,15 projekat Persej (Perseus Digital Library), Sirijski referentni portal (TheSyriac Reference Portal). Problem predsavljanja i povezivanja istih imena sastranica Vikipedije na različitim jezicima može se rešiti novonastalim Vikipedija servisom koji se zove Vikidata. Nastala je razvijanjem posebnog programa, VIAFbot-a u OCLC-ju, preko koga se člancima Vikipedije automatski dodeljuju VIAF veze. Takođe je bitna saradnja VIAF-a i ISNI-ja, koji čini deo Međunarodne organizacije za standardizaciju, odnosno ISO. Ova saradnja omogućava međsobno povezivanje dveju baza, a nastaje tako što ISNI koristi kopiju VIAF datoteke, i njoj dodaje sopstveni identifikacioni broj, takozvani VIAF ID. Putem aplikacionog programskog interfejsa VIAF-API moguće je pretraživanje normativne datoteke preko ključne reči ili preporučenih oblika imena, čime se dobijaju normativni zapis i veze između normativnih zapisa iz različitih izvora, zatim dobiti zbirnu informaciju o normativnom zapisu, kao i veze između zapisa iz različitih izvora, i na kraju- normativan zapis u različitim formatima, iz različitih nacionalnih biblioteka. Postoje dve vrste VIAF zapisa: klaster i izvorni zapis. Klaster zapisi, koji čine skup zapisa, sabiraju različite normativne zapise i združuju ih u jedan normativni zapis date teme, dok su izvorni zapisi u formatu MARC 21 ili UNIMARC. Za korišćenje VIAF podataka potrebna je ODC-BY licenca, koja se ostvaruje kada je izvor podataka naveden.

Pretraga VIAF baze uredi

Pri pretrazi VIAF baze koriste se tri polja, pri čemu prvo omogućava odabir polja za pretragu, dok drugo polje omogućava celokupnu pretragu, ili pretragu normativne datoteke neke od zemlja učesnica. Pri pretrazi se mogu koristiti i ćirilično i latinično pismo, a dodatno je olakšana padajućom listom koja pruža predloge već nakon prvih par ukucanih slova, čineći pretragu još jednostavnijom. Rezultat pretrage sadrži spisak i tip odrednica, kao i primer naslova koji omogućava identifikaciju traženog, dok se izborom odgovarajućeg linka dobija usvojen oblik imena, VIAF ID i oznaka za tip odrednice, kao i međunarodni standardni identifikator imena- ISNI test broj.

Nakon ovoga slede spisak usvojenih oblika imena, neusvojenih i srodnih odrednica, spisak odabranih naslova i izabranih autora, statistika objavljivanja dela i spisak osnovnih informacija o traženom autoru. Kako je glavni cilj ovog projekta uključivanje što većeg broja biblioteka radi približavanja pristupačnosti njihovih normativnih zapisa korisnicima širom sveta, OCLC je omogućio priključivanje projektu preko onlajn pristupnice koja se nalazi na njihovom sajtu.

Reference uredi

  1. ^ Vraneš, Aleksandra; Marković, Ljiljana (2008). Od rukopisa do biblioteke: pojmovnik. Beograd: Filološki fakultet. 
  2. ^ a b Đukić, Miljana; Mihajlović, Katarina; Dragosavac, Branka. „VIRTUELNA MEĐUNARODNA NORMATIVNA DATOTEKA – VIAF (prikaz projekta)”. 
  3. ^ „viaf”. OCLC (na jeziku: engleski). 30. 05. 2019. Pristupljeno 2. 06. 2019. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виртуелна_међународна_нормативна_датотека&oldid=26841827”