Vistam
Vistam ili Bistam (takođe se izgovara i kao Vistahm, persijski: بیستام), je bio član partske dinastija iz kuće Ispahbudan, ujak po majci sasanidskog kralja, Hozroja II (vladao 590–628). Vistam je pomogao Hozroju da preuzme presto posle pobune drugog partskog plemića Bahrama Čobina iz kuće Mihranove , ali je kasnije sam vodio pobunu i samostalno vladao nad regionom koji je obuhvatio ceo iranski istok, sve dok ga Hozroje i njegovi saveznici nisu porazili.
| Vistam | |
|---|---|
 Novčić sa Bistamovim likom, iskovan 595/6. | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 590/1–596 ili 594/5–600 |
| Mesto smrti | Ktesifon, Sasanidsko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Gordija, |
| Roditelji | Šapur |
| Dinastija | Ispahbidan |
| Car Sasanidskog carstva | |
| Prethodnik | Hozroje II |
| Naslednik | Hozroje II |
Detinjstvo i mladost uredi
Vistam i njegov brat Vinduji bili su sinovi Šapura i unuci Bavija. Pripadali su Ispahbudanu, jednom od sedam partskih klanova koji su formirali elitu i aristokratiju Sasanidskog carstva. Ispahbudani su naročito uživali u tako visokom statusu da su ih prepoznali kao "srodnike i partnere Sasanida". Porodica je takođe zauzimala važan položaj zapadnog spahbeda, tj. Jugozapadnih regiona Sasanidskog carstva (Savad). Sestra Vistama se čak udala za sasanidskog šaha Hormizda IV (vladavina 579–590), i bila je majka Hormizdovog naslednika, Hozroja II.[1][2]
Ipak, porodica je pretrpela, zajedno sa ostalim aristokratskim klanovima, tokom progona koje je Hormizd IV pokrenuo u svojim kasnijim godinama: Šapur je ubijen, a Vistam je nasledio oca kao spahbed Zapada. Konačno, Hormizdovi progoni doveli su do pobune generala Bahrama Čobina 590. Bahram, čija je pobuna brzo privukla široku podršku, marširao je na glavni grad, Ktesifon.[2][3] Tamo je Hormizd pokušao da ukloni ova dva Ispahbudana, ali ga je, prema Sebeosu, njegov sin, Hozroje II, odvratio. Vinduji je bio zatvoren, ali Vistam je očigledno pobegao sa dvora; ubrzo nakon toga, dvojica braće pojavljuju se kao vođe dvorskog prevrata kojim su svrgli, oslepili i ubili Hormizda, pomogavši njegovom sinu Hozroju da se uspne na tron.[2][4] Nisu se mogli suprotstaviti Bahramovom maršu na Ktesifon, međutim, Hozroje i dva brata su pobegli u Azerbejdžan. Vistam je ostao tu radi okupljanja trupa, dok je Vinduji otpratio Hozroja da bi potražio pomoć od Istočnih Rimljana. Na putu su ih pretekle Bahramove trupe, ali Vinduji je, pretvarajući se prema svom sestriću, dozvolio da bude zarobljen kako bi osigurao Hozrojevo bekstvo. Početkom 591. Hozroje se vratio sa vojnom pomoći Istočnih Rimljana, a pridružilo mu se 12.000 jermenske konjice i 8.000 vojnika iz Azerbejdžana koje je podigao Vistam. U bici kod Blaratona, Bahramova vojska doživela je težak poraz, a Hozroje II je ponovo povratio Ktesifon i svoj presto.[2][5][6]
Kasniji život i pobuna uredi
Nakon svoje pobede, Hozroje je nagradio svoje ujaka visokim položajima: Vinduji je postao blagajnik i prvi ministar, a Vistam je primio mesto spahbeda Istoka, obuhvativši time Tabaristan i Horasan, što je prema Sebeosu bila i tradicionalna domovina Ispahbudana.[2][7] Ubrzo, međutim, Hozroje je promenio svoje namere: pokušavajući da odvoji sebe od učešća u ubistvu svoga oca, šah je odlučio da pogubi ujaka. Tradicionalno nepoverenje sasanidskih vladara nad moćnim magnatima i Hozrojevo lično zameranje Vinduji-ovom pokroviteljskom držanju sigurno je doprinelo ovoj odluci. Vinduji je ubrzo ubijen, tvrdi izvor iz Sirije koji je zarobljen dok je pokušavao da prebegne svome bratu na Istok.[2][8]
Na vest o ubistvu svog brata, Vistam se pobunio otvorenim ustankom. Prema Dinavariju, Vistam je uputio pismo Hozroju u kome je objavio svoje pretenzije na presto kroz baštinu iz Partije (Arsacid): "Nisi vredniji da vladaš od mene. Zaista, zaslužujem zbog svog porekla od Darija, sin Darija, koji se borio protiv Aleksandra. Vi Sasanidi ste prevarom stekli superiornost nad nama [Aršacidima] i uzurpirali naše pravo, i tretirali nas nepravedno. Tvoj predak Sasan nije bio ništa više od pastira. " Vistamova pobuna, kao i Bahramova malo pre toga, našla je na podršku i brzo se proširila. Lokalni magnati, kao i ostaci Bahram Čobinove vojske, slivali su mu se, posebno nakon što se oženio Bahramovom sestrom Gordijom. Vistam je odbio nekoliko lojalističkih napora da ga potčine, i ubrzo je zavladao u čitavom istočnom i severnom kvadrantu iranskog carstva, domenima koji su se protezali od reke Oks do oblasti Ardabil na zapadu. Čak je vodio pohod na istoku, gde je potčinio dva heftalitska kneza Transoksijane, Šauga i Pariovka.[2][9] Datum Vistamovog ustanka nije siguran. Iz njegovog kovanja novca poznato je da je njegova pobuna trajala sedam godina. Opšte prihvaćeni datumi su otprilike. 590–596., ali neki naučnici poput Dž. D. Hauarda-Džonstona i P. Pouršariatija potiskuju njen ishod kasnije, u 594/5, da se poklapaju sa jermenskom pobunom Vahevuni.[10]
Kako je Vistam počeo da preti Mediji, Hozroje je poslao nekoliko vojski protiv svog ujaka, ali nije uspeo da postigne odlučujući rezultat: Vistam i njegovi sledbenici povukli su se u planinski region Gilan, dok se nekoliko jermenskih kontingenta kraljevske vojske nije pobunilo i prešlo Vistamu. Konačno, Hozroje je pozvao jermenina (jermenskog princa) Smbat Bagratunija koji se prihvatio borbe protiv Vistama u blizini Kumisa. Tokom bitke, Vistama je ubio Pariovk na Hozrojevo insistiranje (ili, prema alternativnom izveštaju, njegove supruge Gordije). Ipak, Vistamove trupe uspele su da odvrate kraljevsku vojsku kod Kumisa i naredne godine je bila potrebna još jedna ekspedicija Smbata da bi se konačno okončala pobuna.[2][11]
Zaostavština uredi
Uprkos Vistamovoj pobuni i smrti, snaga porodice Ispahbudan bila je prevelika da bi se mogla slomiti. Zaista, jedan od Vindujievih sinova odigrao je ključnu ulogu u suđenju Hozroju II nakon njegovog odlaganja 628. godine, a dva sina Vistama, Vinduji i Tiruji, zajedno sa njihovim rođakom Narsiem, bili su zapovjednici u iranskoj vojsci koji su se sukobili sa muslimanskim Arapima 634.[2][12]
Grad Bastam u Iranu, kao i monumentalno nalazište Tak-e Bostan, možda dobili ime nakon Vistama.[2]
Porodično stablo uredi
|
Veliki kralj |
|
Kralj | ||||||||||||
| Bavi | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Šapur | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Vinduji | Vistam | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Faruh Hormizd | Tiruji | Vinduji | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Rostam Farohzad | Faruhzad | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Šahram | Surhab I | Isfandjad | Bahram | Faruhan | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Reference uredi
- ^ Pourshariati 2008, str. 106–108
- ^ a b v g d đ e ž z i Shapur Shahbazi 1989, str. 180–182.
- ^ Pourshariati 2008, str. 122.
- ^ Pourshariati 2008, str. 127–128, 131–132.
- ^ Pourshariati 2008, str. 127–128.
- ^ Martindale, Jones & Morris 1992, str. 232.
- ^ Pourshariati 2008, str. 131–132.
- ^ Pourshariati 2008, str. 132–134.
- ^ Pourshariati 2008, str. 132–133, 135.
- ^ Pourshariati 2008, str. 133–134.
- ^ Pourshariati 2008, str. 136–137.
- ^ Pourshariati 2008, str. 163, 189, 212.
Izvori uredi
- Howard-Johnston, James (2010). „ḴOSROW II”. Encyclopaedia Iranica, Online Edition. Pristupljeno 9. 11. 2013.
- Martindale, John Robert; Jones, Arnold Hugh Martin; Morris, J., ur. (1992). The Prosopography of the Later Roman Empire, Volume III: A.D. 527–641. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-20160-5.
- Pourshariati, Parvaneh (2008). Decline and Fall of the Sasanian Empire: The Sasanian-Parthian Confederacy and the Arab Conquest of Iran. London and New York: I.B. Tauris. ISBN 978-1-84511-645-3.
- Shapur Shahbazi, A. (1989). „BESṬĀM O BENDŌY”. Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 2. str. 180—182. Pristupljeno 13. 8. 2013.