Vitorio Emanuele III Savojski

Vitorio Emanuele III (ital. Vittorio Emanuele III; Napulj, 11. novembar 1869 — Aleksandrija, 28. decembar 1947) je bio kralj Italije iz Savojske dinastije od 1900. do 1946. Bio je i car Etiopije (1936—1943) i kralj Albanije (1939—1943). Tokom njegove dugogodišnje vladavine dogodila su se dva svetska rata, kao i rađanje, jačanje i pad fašizma pod vođstvom Benita Musolinija.

Vitorio Emanuele III Savojski
Lični podaci
Datum rođenja	(1869-11-11)11. novembar 1869.
Mesto rođenja	Napulj, Kraljevina Italija
Datum smrti	28. decembar 1947.(1947-12-28) (78 god.)
Mesto smrti	Aleksandrija, Kraljevstvo Egipat
Visina	1,53 m
Porodica
Supružnik	Jelena Savojska
Potomstvo	Jolanda od Savoje, Mafalda od Savoje, Umberto II, Đovana Savojska, Marija Frančeska od Savoje
Roditelji	Umberto I Margarita od Savoje
Dinastija	Dinastija Savoja
Kralj Italije
Period	29. jul 1900 – 9. maj 1946.
Prethodnik	Umberto I od Italije
Naslednik	Umberto II
Kralj Albanije
Period	16. april 1939 - 8. septembar 1943.
Prethodnik	Zog I
Naslednik	funkcija ukinuta
Car Etiopije
Period	9. maj 1936-5. maj 1941
Prethodnik	Hajle Selasije
Naslednik	Hajle Selasije
Potpis
Monogram Vitoria Emanuelea III

Biografija

princ Vitorio Emanuele, slika iz detinjstva

mladi princ Vitorio

Vitorio Emanuele je rođen u Napulju. Bio je jedino dete Umberta I, kralja Italije. Za razliku od svojih rođaka, bio je veoma nizak čovek, čak i za standarde 19. veka. Bio je visok svega 153 cm.

Dana 24. oktobra 1896. oženio se sa crnogorskom princezom Jelenom Petrović Njegoš. Na presto je stupio 29. jula 1900. nakon što je njegovog oca, ubio anarhist Gaetano Breši.

Prvi svetski rat

Kada je počeo Prvi svetski rat Italija je prvo bila neutralna, iako je bila članica Trojnog saveza. Godine 1915. Italija je potpisala nekoliko tajnih sporazuma kojima se obavezala da uđe u rat na strani Antante, iako je većina stanovništva, kao i skupština Italije bila protiv rata. U to vreme kralj je imao najveću moć i mogao je da poništi odluku skupštine. Tako je Viktor Emanuel samostalno doneo odluku da uvede Italiju u rat.

Međutim, zbog neorganizovanog ratovanja, velikih gubitaka u italijanskoj vojsci i naročito posle velikog poraza u bici kod Kobarida i velike ekonomske depresije koja je pratila rat okrenula je kralja protiv rata. I pored svega, kralj je posećivao različita mesta u severnoj Italiji koja su bila na frontu. Tamo je pokazao veliku hrabrost i brigu, jer je lično posećivao mnoge ljude i zajedno sa svojom ženom vodio brigu oko ranjenika. U ovom periodu za vreme Prvog svetskog rata kralj je uživao veliku popularnost među većinom svog stanovništva.

Marš na Rim

Vitorio Emanuele sa Albertom I od Belgije (levo). Fotografija pokazuje nizak rast italijanskog kralja.

Nakon završetka Prvog svetskog rata Italija se našla u velikoj ekonomskoj depresiji, koja je dovela do ekstremizma u radničkoj klasi Italije. To je doprinelo da Italija postane politički nestabilna država. Godine 1922. Musolini je poveo svoje fašističke pristalice na Marš na Rim. Premijer Luiđi Fakta i njegov kabinet je propisao vanredno stanje. Viktor Emanuel se sastao sa premijerom posle ponoći i rekao je da će sledeće jutro u 9 sati da ga potpiše. Međutim, sledeće jutro kralj je promenio svoje mišljenje o potpisivanju vanrednog stanja. Smatrao je da njegova vojska nije u stanju da odbrani grad od fašističkog marša. Ali svedočanstva vojnih lidera i sačuvanih vojnih zapisa pokazuju da kralj nije bio u pravu.

Fašističko nasilje je raslo tokom leta i jeseni 1922. godine koje su dovele glasina o mogućem udaru. Viktor Emanuel je imao sva sredstva na raspolaganju da zbaci Musolinija i njegove fašiste. General Pjetro Badoljo je rekao kralju da bi vojska mogla lako da izađe na kraj sa pobunjenicima, koji nisu imali više od 10.000 ljudi. Trupe su bile lojalne kralju. Čak je i Cezar Marija De Veći, komandant fašista i jedan od organizatora Marša na Rim, rekao Musoliniju da neće da se protivi željama monarhije. U tom trenutku je fašistički lider mislio da napusti Italiju. Međutim u minut do ponoći je primio telegram od kralja u kojem ga on poziva u Rim. Dana 30. oktobra bio je imenovan za premijera bez prethodnog iskustva u politici.

Kralj se nije okrenuo protiv Musolinija ni posle njegove zloupotrebe vlasti (uključujući i ubistva protivnika fašizma). Godine 1926. godine Musolini je sproveo zakon u kojem je on odgovaran samo kralju, a ne Parlamentu.

Iako je kralj u svojim memoarima napisao da ga je strah od građanskog rata motivisalo na njegova delovanja, izgledalo je da je dobijao i alternativne savete, najverovatnije od generala Armanda Diaza, da bi bilo bolje da postigne dogovor sa Musolinijem. Kakav god bio slučaj, Viktor Emanuel je pokazao slabost u odlukama, sa velikim dugogodišnjim posledicama za Italiju i njenu monarhiju. Izgledalo je da njegove odluke nisu imale samo loše rasuđivanje, već i nedemokratska osećanja.

Nema sumnje da je Fašizam ponudio političku stabilnost i opoziciju levici. U to doba to je odgovaralo većini stanovništva u Italiji, kao i samom kralju. Ljudi su mislili da je Musolini i njegov režim više privlačan od alternative tog doba: socijalizma i anarhizma. Događaji u Ruskoj revoluciji i tragedije u Prvom svetskom ratu su imale veliki uticaj u tim političkim odlukama.

Lateranski sporazumi

Dana 7. juna 1929. konačno je rešeno rimsko pitanje potpisivanjem Lateranskih ugovora i uspostavljanjem Vatikana.

Invazija na Etiopiju i Albaniju

Italijanska monarhija je decenijama imala veliku popularnost. Međutim, koliko god da je Viktor Emanuel bio popularan, nekoliko njegovih odluka se pokazalo kao fatalne po monarhiju kojom je vladao. Među ovim odlukama je bilo i preuzimanje kruna Etiopije i Albanije, kao i javno ćutanje kada je Musolinijeva fašistička vlada izdala ozloglašene rasne zakone.

Car Etiopije

Godine 1936. Viktor Emanuel je preuzeo titulu cara Etiopije. Ta odluka nije bila univerzalno prihvaćena. Viktor Emanuel mogao je da preuzme titulu cara tek kada je italijanska vojska napala Etiopiju i svrgnula cara Hajla Selasija tokom Drugog italijansko-etiopskog rata.

Društvo naroda je osudilo učešće Italije u ovom ratu i italijansko polaganje prava na etiopske teritorije je osoporavano od strane nekih članica međunarodne zajednice, ali je prihvaćeno od strane Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske 1938. godine. Godine 1941. Etiopija je povratila prvo na krunu posle petogodišnje italijanske okupacije. Viktor Emanuel III se odrekao titule cara Etiopije u novembru 1943, priznavanjem prethodnih nosioca tih kruna kao zakonite.

Kralj Albanije

Godine 1939. Viktor Emanuel je preuzeo krunu kralja Albanije. Italijanske snage su napale ovu gotovo nebranjenu zemlju i naterale kralja Zoga I na bežanje. Godine 1941. dok je bio u Tirani, monarh je izbegao atentat od 19-godišnjeg albanskog patriote, koji je ispalio četiri metka na njega, ali je promašio. Atentator je uhapšen i obešen desetak dana kasnije.

Drugi svetski rat

Slika Viktora Emanuela III na liri iz 1940. godine.

Spomenik Viktoru Emanuelu III u Napulju..

Dana 10. juna 1940, italijanski diktator Benito Musolini je napravio fatalnu odluku da Italija uđe u Drugi svetski rat na strani nacističke Nemačke. Italija nije bila spremna za rat i od samog početka jedan poraz je pratio drugi. Godine 1940. italijanska armija u severnoj Africi i Grčkoj doživela je ponižavajuće poraze. Krajem 1941, italijanska istočna Afrika je izgubljena, a 1942. italijanska Libija. Pred kraj 1943, zadnje italijanske snage u Tunisu se se predali i Sicilija je osvojena od strane saveznika. Italijanska mornarica i vazduhopolovne jedinice nisu imale savremenu opremu za ratovanje.

Dana 19. jula 1943, Rim je bombardovan prvi put u svojoj istoriji dugoj 2.500 godina, što je dodatno doprinelo razočarenju italijanskog naroda sa svojim nekada popularnim kraljem. Dana 25. jula 1943. kralj, koji je već neko vreme razmišljao o tome da svrge italijanskog diktatora, pozvao je Musolinija kod sebe i smenio ga sa mesta premijera Italija i na njegovo mesto postavio maršala Pjetra Badoljoa. Onda je naredio da se Musolini uhapsi i odrekao se prisvojenih titula Etipoje i Albanije u korist legitimnih vladara tih država.

Dana 8. septembra 1943. Viktor Emanuelo je napravio grešku kada je objavio kapitulaciju Italije, a da pre toga nije naredio italijanskoj vojsci da brane Rim od Nemaca. Ostajući bez naređenja, italijanske snage po frontovima su se raspale. Mnoge jedinice koje se nisu predale su se pridružile Nemcima.

Plašeći se nemačkog prodora u Rim, Viktor Emanuel i njegova vladu se se preselili u Brindizi. Ovo je možda i bilo potrebno da bi se zaštitila njegova bezbednost, jer je Hitler planirao da ga uhapsi nakon zbacivanja Musolinija sa vlasti. Međutim, narod je povlačio kontrast sa britanskim kraljem Đorđem VI i kraljicom Elizabetom koji su odbili da napuste London tokom njegovog bombardovanja, kao i sa papom Pijom XII koji je izlazio na ulice i molio se sa narodom Rima posle njegovog bombardovanja.

Shvatajući da je previše obeležen svojom ranijom podrškom fašizmu, Viktor Emanuel je prebacio većinu svojih ovlašćenja na svoga sina princa Umberta II u Aprilu 1944. Ovim činom se Viktor Emanuel odrekao svojih preostalih ovlašćenja uz zadržavanje kraljevske krune.

Plebiscit 1946

Abdicirao je 9. maja 1946. u nadi da će na referendumu Italijani glasati za ostanak monarhije. Nasledio ga je sin Umberto II, koji je kao poslednji italijanski kralj vladao 33 dana, nakon što je na referendumu 54% ljudi glasalo za republiku.

Umro je u egzilu u egipatskoj Aleksandriji 1947. godine, gde je i sahranjen.

Dodeljen mu je Kraljevski orden Karađorđeve zvezde.

Porodično stablo

16. Karlo Emanuel, knez Karinjana (= #22, #24)

8. Karlo Albert (=#12)

17. Marija Kristina od Saksonije (1770—1851) (= #23, #25)

4. Vitorio Emanuele II Savojski

18. Ferdinand III, veliki vojvoda Toskane (= #26)

9. Marija Tereza od Austrije (=#13)

19. Lujza od Napulja i Sicilije (= #27)

2. Umberto I

20. Leopold II, car Svetog rimskog carstva

10. Archduke Rainer Joseph of Austria

21. Marija Lujza Španska

5. Adelaide of Austria

22. Karlo Emanuel, knez Karinjana (= #16, #24)

11. Elisabeth of Savoy

23. Marija Kristina od Saksonije (1770—1851) (= #17, #25)

1. Vitorio Emanuele III Savojski

24. Karlo Emanuel, knez Karinjana (= #16, #22)

12. Karlo Albert (=#8)

25. Marija Kristina od Saksonije (1770—1851) (= #17, #23)

6. Ferdinad, vojvoda od Đenove

26. Ferdinand III, veliki vojvoda Toskane (= #18)

13. Marija Tereza od Austrije (=#9)

27. Lujza od Napulja i Sicilije (= #19)

3. Margerita od Savoj-Đenove

28. Maksimilijan

14. Johan od Saksonije

29. Karolina od Parme

7. Elizabeta od Saksonije

30. Maksimilijan I Jozef od Bavarske

15. Amalija Augusta od Bavarske

31. Karolina Badenska

Porodica

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Kraljica Jelena		8. januar 1873.	28. novembar 1952.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Princeza Jolanda		1. jun 1901.	16. oktobar 1986.	Đorđo Karlo Kalvi
Princeza Mafalda		2. novembar 1902.	27. avgust 1944.	Filip od Hesea
Kralj Umberto II		15. septembar 1904.	18. mart 1983.	Mari Žoze od Belgije
Kraljica Đovana		13. novembar 1907.	26. februar 2000.	Kralj Boris ІІІ
Princeza Marija Frančeska		26. decembar 1914.	7. decembar 2001.	Luiđi od Burbon-Parme

Spoljašnje veze

• Who's Who - King Vittorio Emanuele III (jezik: engleski)