Otvorite glavni meni

Vladimir M. Jovanović (Šabac, 27. mart 1859Šabac, 1. avgust 1899) bio je srpski pesnik, profesor i prevodilac.

Vladimir Jovanović
Vladimir-Vlada Jovanovic.jpg
Datum rođenja(1859-03-27)27. mart 1859.
Mesto rođenjaŠabac
  Kneževina Srbija
Datum smrti1. avgust 1899.(1899-08-01) (40 god.)
Mesto smrtiŠabac
  Kraljevina Srbija
Zanimanjepesnik, profesor, prevodilac

BiografijaUredi

Rođen je u Šapcu od Jovana Markovića, abadžije, i majke Božice, sestre Vladimira Jovanovića (1833 — 1922) i unuke vojvode Ostoje Spuža. Kad je imao tri godine ostao je bez oca koji je izvršio samoubistvo. U Šapcu je završio osnovnu školu i četiri razreda gimnazije 1873. godine, a više razrede gimnazije je završio u Beogradu 1877. godine.[1]

U Beorgadu je stanovao kod ujaka Vladimira Jovanovića koji je 1876. postao ministar finansija. Privatni je učitelj Pravdi Jovanović. Bio je nameštenik - praktikant u Ministarstva finansija 1876-1880, a zatim u Ministarstvu prosvete od 1880, radio je i u Državnoj štampariji kao pomoćnik urednika Srpskih novina u periodu 1877-1883.. Završio je 1882. istorijsko-filološki odsek Velike škole u Beogradu.[1]

U periodu 1883-1885 bio je profesor niže gimnazije u Valjevu. Posle toga je deset godina bio profesor gimnazije u Šapcu gde je učestvovao u društvenom i kulturnom životu. Bio je predsednik Družine Pobratimstvo, organizovao je pododbor Ujedinjene omladine srpske, a kada je prestala da postoji osnovao je društvo Šabačka omladina. Bio je pokretač lista Šabački glasnik (1883), u kojem je između ostalog zaslužan za objavljivanje prvih pripovedaka Janka Veselinovića, urednik lista „Vitez“ iz Šapca 1889-1890. Bio je član Društva Sveti Sava i Kola jahača. Položio je profesorski ispit juna 1890. godine. Postavljen je za profesora Prve muške gimnazije u Beogradu, gde je od 1895. bio na lečenju od nervnog rastrojstva koje je od 1892. počelo da napreduje. Penzionisan je u avgustu 1898. godine i vratio se sa majkom u Šabac gde je i umro 1899. godine.[1]

Bio je pesnik, prevodilac i pripovedač, predstavnik realizma u poeziji. Objavljivao je u više književnih novina: Starmali, Javor, Otadžbina, Bosanska vila, Stražilovo, Letopis Matice srpske.[1]

Napisao je knjige poezije: „Crtice iz samačkog života“ (1890), „Iz detinjstva“, zbirka dečjih pesama (1890), (74 pesme), spev „Ašikov grob“ (1890), stihovana pripovetka „Realista“ (1894), „Amazonke“, 1891, (27 pesama), „Pogašene zvezde“, 1895, (47 pesama), „Iz bračnog života“, 1895, (97 pesama). Preveo je na srpski zbirke pesama: „Lepe tuđinke“ (1889), i „S francuskoga Parnasa“ (1893).

GalerijaUredi

ReferenceUredi

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Srpski biografski rečnik, tom 4, Matica srpska, Novi Sad, 2009. godine, odrednica „Jovanović, Vladimir M.“, pp. 473.

Vidi jošUredi

Spoljašnje vezeUredi