Википедија

Vojin Ćetković

српски глумац

Vojin Ćetković (Kruševac, 22. avgust 1971) srpski je filmski i pozorišni glumac.

Vojin Ćetković
Vojin Ćetković
Lični podaci
Datum rođenja(1971-08-22)22. avgust 1971. (52 god.)
Mesto rođenjaKruševac, SFR Jugoslavija
Religijapravoslavno hrišćanstvo[1]
ObrazovanjeFakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu
Zanimanjeglumac
Porodica
SupružnikNataša Milovanović (2001—2005)
Sloboda Mićalović Ćetković (v. 2008)
Deca2
RoditeljiČedomir Ćetković
Slobodanka Ćetković
Rad
Aktivni period1991—danas
Bitne ulogePorodično blago — Goran Gagić Brando
Zona Zamfirova — Mane kujundžija
Montevideo, Bog te video! — Mihailo Andrejević
Montevideo, Bog te video! — Mihailo Andrejević
Veza do IMDb-a

Glumačku karijeru započeo je u Kruševačkom pozorištu, profesionalnu u Narodnom pozorištu u Beogradu, a nakon upisivanja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, 1996. postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje ga je stipendiralo. Prvu TV ulogu ostvario je u filmu Raj, Petra Zeca 1993. kao Tomin drug, a prvu glavnu ulogu u filmu Zona Zamfirova 2002. godine kao Mane. Proslavio se ulogama Gorana Branda Gagića u TV seriji Porodično blago, kao i po ulogama Milomira Vranića u seriji Moj rođak sa sela i po ulozi Mihailo Andrejević u filmu i seriji Montevideo, Bog te video!, Montevideo, Bog te video! (TV serija) i u njegova dva nastavka. Nakon toga je dobio uloge u filmovima Tango je tužna misao koja se pleše, Stršljen, Pljačka Trećeg rajha, Klopka, Hadersfild, Čitulja za Eskobara.

Pozorišna publika širom Srbije imala je prilike da ga gleda u renomiranim predstavama Kruševačkog pozorišta „Zlatno runo” Borislava Pekića, „Prokleta Avlija” Ive Andrića i „Derviš i smrt” Meše Selimovića, sve tri u režiji Nebojše Bradića. Pored ovih, igrao je u predstavama „Bure baruta”, „Audijencija”, „Ljubavna pisma”, „Suze su O. K”, „Emigranti” i mnogim drugim.

Višestruko je nagrađivan za uloge u pozorištu i na filmu, a izdvajaju se dve Godišnje nagrade JDP, nagrada „Branka i Mlađa Veselinović”, Nagrada Raša Plaović i Nagrada Miloš Žutić.

Živi i radi u Beogradu, a od 2008. godine u braku je sa glumicom Slobodom Mićalović sa kojom ima ćerke bliznakinje Milu i Veru.

Biografija uredi

Rođen je 22. avgusta 1971. godine u Kruševcu, gde je završio osnovnu školu i Kruševačku gimnaziju, na smeru za kulturu i informisanje.[2][3] Prvi put je na scenu kročio sa svega osam godina u „Teatru Za” u Kruševcu. Bio je član Kruševačkog pozorišta i dramske sekcije u rodnom gradu, gde je kao glumac amater proveo deset godina, a imao je i svoju radio emisiju.[2]

Strastveni je pecaroš, igrao je fudbal, a pre glume rukomet u „Obilićevu” i „Napretku” iz Kruševca.[4] Glumu je učio i u Pozorišnom studiju „Bata Miladinović” u Kruševcu, koji je vodio Rade Savić.[5][6] Bio je zainteresovan za književnost, ali se odlučio da studira glumu. U Beograd se iz Kruševca preselio 1990. godine, kako bi upisao Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti.[7] Tokom druge godine studiranja doživeo je povredu i rešio da napusti studije, ali se vratio na nagovor rođaka Milovana koji je režiser.[8][9] Studirao je na klasi profesora Vladimira Jevtovića, zajedno sa Natašom Ninković, Nebojšom Glogovcem, Sergejom Trifunovićem, Nelom Mihajlović i Borisom Pingovićem.[10] Godine 1995. pojavio se u muzičkom spotu Ajmo u život, muzičke grupe K2.[11]

Učestvovao je u velikom broju humanitarnih akcija.[12][13] Privatno se druži sa Vanjom Grbićem, Nikolom Đuričkom i Vukom Kostićem.[14][15]

Član je Udruženja dramskih umetnika Srbije. Pre nego što je 1996. godine prešao u Jugoslovensko dramsko pozorište, bio je član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.[16]

Porodica uredi

Odrastao je u patrijarhalnoj porodici, Slobodanke iz Kruševca i Čedomira Ćetkovića iz Kolašina, a ime je dobio po dedi.[12] Ima mlađeg brata Bojana koji živi u Kruševcu.[17] Po narodnosti se izjašnjava kao Srbin,[18] a po zavičajnom poreklu kao Crnogorac.[19]

Godine 2001. oženio se novinarkom Natašom Milovanović, sa kojom je bio u braku do 2005. godine.[20][21] Svoju sadašnju suprugu, glumicu Slobodu Mićalović, upoznao je na snimanju filma Zona Zamfirova 2001. godine, međutim par je tek nakon nekoliko godina stupio u vezu, a venčali su se u maju 2008. godine.[22][23] U januaru 2010. godine dobili su ćerke Milu i Veru.[24]

Venčani i kumovi dece Slobodi Mićalović i Ćetkoviću su Nikola Đuričko i Nataša Ninković.[25] Ćetković je kumovao prvom braku Nebojše Glogovca, kum je i njegove dece iz prvog braka, kao i kum sina Nataše Ninković.[26][25][27]

Glumačka karijera uredi

 
Vojin Ćetković i Nebojša Glogovac, predstava U potpalublju, pozorišni festival u Užicu, 7. maj 1996. godine.

1993—1999 uredi

Ćetković je glumačku karijeru započeo tokom rane mladosti u Kruševačkom pozorištu, čiji je bio član.[2] Tokom studiranja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu imao je uloge u nekoliko pozorišnih predstava. Prvu televizijsku ulogu imao je 1993. godine u filmu Raj, Petra Zeca, a 1995. godine je igrao u ulozi Dimitrija u TV filmu Simpatija i antipatija Zdravka Šotre.[28] Godine 1996. dobio je nagradu „Bora Mihajlović” i postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je dobio uloge u predstavama Bure baruta kao Gele, U potpalublju kao Dejan i Audijencija kao Sladek u okviru Ateljea 212.[29][30] U sporednoj ulozi Rokija našao se na filmu Tango je tužna misao koja se pleše iz 1997. godine, a 1998. je glumio u filmu Stršljen kao taksista, TV filmu Dosije 128 kao slikar Miroslav Bojić i u filmu Raskršće (segment Važno je da si tu).[31]

U seriji Porodično blago, Ćetković je 1998. godine dobio ulogu Gorana Branda Gagića, nakon koje je postao poznat široj javnosti i za koju je sa partnerkom Minom Lazarević dva puta dobio Nagradu TV Novosti Glumački par godine, 1999. i 2002. godine.[32][33] Godine 1999. imao je manju ulogu Nikšićanina Ljube u filmu Nož, a iste godine dobio je i nagradu „Stojan Dečermić — mladi prvak” od strane Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[34]

2000—2009 uredi

 
Damjan Kecojević, Vojin Ćetković i Josif Tatić u predstavi Hadersfild, pozorišni festival u Užicu, 16. novembar 2005. godine

Godine 2000. glumio je u ulozi Branda u TV filmu A sad adio, koji je baziran na TV seriji Porodično blago. Kao Zgodni se 2001. pojavio u filmu Bumerang, a iste godine i u TV filmu Treći kanal od Sunca. Prvu glavnu ulogu na filmu ostvario je 2002. godine kao Mane kujundžija u filmu Zona Zamfirova, reditelja Zdravka Šotre i za tu ulogu sa partnerkom Katarinom Radivojević dobio je još jednu Nagradu TV Novosti Glumački par godine, 2003. godine, a snimio je i pesmu Pobegulja za potrebe filma.[35][36][37][38] Na 38. Filmskim susretima u Nišu 2003. godine, zajedno sa Nebojšom Glogovcem bio je u sastavu žirija festivala.[39] Na glumačkim svečanostima Milivoje Živanović u aprilu 2004. godine dodeljena mu je nagrada od strane žirija publike za ulogu Hasana u pozorišnoj predstavi Derviš i smrt.[40]

Ulogu Nemca Franca Bemea odigrao je u filmu Pljačka Trećeg rajha, kao i ulogu Đorđa Vučinića 2005. godine u TV seriji Vila Marija. Iste, 2005. godine, Ćetković se pojavio u ulozi Fizikusa u filmu Ivkova slava i ulozi Srećka u filmu Zvezde ljubavi, za koju je dobio Nagradu za najboljeg glumca treće festivalske večeri, na 40. Filmskim susretima u Nišu.[41]

U Zenici mu je 2006. godine na Petom festivalu bosanskohercegovačke drame dodeljena nagrada za najboljeg glumca.[42] Godine 2007. glumio je u filmovima Klopka kao Vlada, u jednoj epizodi TV serije Pozorište u kući kao dr. ing. Lazar Šurić, u deset epizoda TV serije Vratiće se rode kao Vrazalić i u filmu Hadersfild u ulozi Duleta, za koju je dobio Nagradu za najbolju epizodnu mušku ulogu u filmu na 42. Filmskim susretima u Nišu, iste godine.[43] Ostvario je 2008. godine uloge u Šotrinim dokumentarnim TV filmovima Kneževina Srbija kao beogradski vezir i Kraljevina Srbija kao Milan Obrenović.

Tokom 2008. pojavio se i u ulozi Gandija u filmu Čitulja za Eskobara, u osam epizoda TV serije Ranjeni orao u ulozi Tome Đurovića, u dvadeset i osam epizoda serije Moj rođak sa sela, u ulozi Milomira Vranića, i u sedamnaest epizoda serije Ulica lipa kao Ivan.[43] U martu 2009. godine osvojio je Oskara popularnosti za najboljeg glumca, kao i Nagradu Miloš Žutić od strane Udruženja dramskih umetnika Srbije za naslovnu ulogu u predstavi Don Krsto. Pojavio se tokom 2009. godine i u devet epizoda TV serije Greh njene majke, u ulozi Jovana i u francuskom filmu Ljudski zverinjak kao Aleks.[43][44][45]

2010—danas uredi

 
Sergej Trifunović, Vojin Ćetković i Dragan Nikolić u predstavi Bure baruta, JDP, 16. novembar 1996. godine

Godine 2010. Ćetković se pojavio u dvanaest epizoda TV serije Sva ta ravnica u ulozi Svetozara, a iste godine i u filmovima — Kao rani mraz u ulozi dr. Sefera; Žena sa slomljenim nosem kao Goran i filmu Montevideo, Bog te video! kao Mihailo Andrejević Andrejka. U periodu 2011—2012. godine glumio je u ulozi Dušana Antića u osam epizoda serije Cvat lipe na Balkanu, a nakon toga i u serijama Nepobedivo srce, kao lekar u sanatorijumu; Jagodići, kao Svetozar i TV seriji Montevideo, Bog te video!, kao Mihailo Andrejević.[43]

Iste, 2012. godine glumio je u ulozi direktora Kozarca u filmu i TV seriji Šešir profesora Koste Vujića.[43] U decembru 2012. godine pojavio se u ulozi Otela istoimene predstave Vilijama Šekspira, u režiji Miloša Lolića. Premijera predstave bila je na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a Ćetković je za ovu ulogu nagrađen Godišnjom nagradom JDP-a (2013), Nagradom Raša Plaović (2013), nagradom za lepotu scenskog govora Dr Branivoj Đorđević (2013) i nagradom Milivoje Živanović (2016).[46][47][48]

Godine 2013. pojavio se u dokumentarnom filmu Marko Nikolić, Zmaj i Dunav, posvećenom glumcu Marku Nikoliću, kao i u kratkom filmu Vrata Srbije: Mojsinska Sveta gora kao vojvoda Prijezda.[49] Ulogu u seriji Montevideo, vidimo se! kao Mihailo Andrejević i u kratkim filmovima Marijina epizoda kao Stevan i The Cursed Days kao Duan imao je 2014. godine, kada je ujedno dobio Nagradu „Branka i Mlađa Veselinović” za najbolje glumačko ostvarenje u sezoni 2012/2013 u predstavama JDP-a i nagradu za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu doktora Arsića u predstavi Providenca u 2014. godini, na Festivalu mediteranskog filma Purgatorije u Tivtu.[50][51]

Plaketu „Miloš Šami” dobio je 2015. godine za odigrane uloge u Hercegnovskom pozorištu.[52] Sporednu ulogu Neše igrao je u filmu Stado, Nikole Koja 2016. godine, a iste godine glumio je u filmu Santa Maria della Salute u ulozi Laze Kostića. Ćetković je istakao da je Laza Kostić bio najkompleksniji i najizazovniji filmski lik kojeg je igrao, a za ulogu je dobio Nagradu Car Konstantin na 52. Filmskim susretima u Nišu 2017. godine.[53][54][43] Godine 2017. pojavio se u osam epizoda crnogorske TV serije Božićni ustanak, koja je doživela veliki broj negativnih kritika u Srbiji, a zbog uloge Đure Draškovića, Ćetković je naišao je na osudu srpskih medija i publike.[55][56][57]

Iste, 2017. godine glumio je u jedanaest epizoda mini—tv serije Santa Maria della Salute kao Laza Kostić i u TV seriji Mamurluci kao Neša biznismen. Ćetković se 2018. godine pojavio u ulozi Stefana Prvovenčanog, glavnoj ulozi u TV seriji Nemanjići — rađanje kraljevine.[58][43] Iste godine, u mini TV seriji Grudi pojavio se u ulozi Fukija, kao i u šest epizoda serije Žigosani u reketu u ulozi profesora Nojmana. Trenutno radi na snimanju filma Apsurdni eksperiment.[43] U planu je nastavak snimanja filma Knez Lazar, gde će Ćetković imati ulogu starijeg kneza Lazara.[59][60] U TV seriji Grupa, pojavio se u ulozi policajca.

Filmografija uredi

God. Naziv Uloga
1990-e ▲
1991. Veština živeti
1993. Raj Tomin drug
1995. Simpatija i antipatija Dimitrije
1997. Tango je tužna misao koja se pleše Roki
1998. Dosije 128 slikar Miroslav Bojić
1998. Raskršće
1998. Stršljen taksista
1998—2002. Porodično blago Goran Gagić Brando
1999. Nož Ljubo Nikšićanin
2000-e ▲
2000. A sad adio Goran Gagić Brando
2001. Bumerang Zgodni
2001. Treći kanal od Sunca
2002. Zona Zamfirova Mane kujundžija
2004. Pljačka Trećeg rajha Franc Beme
2005. Vila Marija Đorđe Vučinić
2005. Zvezde ljubavi Srećko
2005. Ivkova slava Fizikus
2007. Klopka Vlada
2007. Hadersfild Dule
2007. Pozorište u kući Lazar Surić
2008. Ranjeni orao Tomo Đurović
2008—2011. Moj rođak sa sela Milomir Vranić
2008. Kraljevina Srbija kralj Milan Obrenović
2008. Kneževina Srbija beogradski vezir
2008. Čitulja za Eskobara Gandi
2007—2008. Vratiće se rode Vražalić
2007—2015. Ulica lipa Ivan
2008—2009. Ranjeni orao (TV serija) Tomo Đurović
2009. Ljudski zverinjak Aleks
2009—2010. Greh njene majke kum Jovan
2010-e ▲
2010. Kao rani mraz doktor Šefer
2010. Sva ta ravnica Svetozar
2010. Žena sa slomljenim nosem Goran
2010. Montevideo, Bog te video! Mihailo Andrejević
2011—2012. Cvat lipe na Balkanu Dušan Antić
2012. Nepobedivo srce lekar
2012. Šešir profesora Koste Vujića direktor škole Đuro Kozarac
2012. Montevideo, Bog te video! (TV serija) Mihailo Andrejević
2012. Jagodići Svetozar
2012. Montevideo, vidimo se! Mihailo Andrejević
2012—2014. Montevideo, vidimo se! (TV serija) Mihailo Andrejević
2013. Šešir profesora Koste Vujića direktor Kozarac
2013. Vrata Srbije: Mojsinjska Sveta gora vojvoda Prijezda
2014. Marijina epizoda Stevan
2013. The Cursed Days Duan
2016. Santa Maria della Salute Laza Kostić
2016. Stado Neša
2017. Božićni ustanak Đuro Drašković
2017. Santa Maria della Salute Laza Kostić
2017. Nemanjići — rađanje kraljevine Stefan Prvovenčani
2017. Mamurluci Neša biznismen
2018. Grudi Fuki
2018. Žigosani u reketu profesor Nojman
2019. Grupa policajac Šumić
2019. Realna priča Miki
2019—2021. Švindleri Brzi Nož,Oštri Nož,Rđavi Nož,Kratki Nož
2019. Junaci našeg doba Ivan Bojanić Bizon
2020-e
2020. Grudi Fuki
2020—2023. Mama i tata se igraju rata Miki
2021. Nije loše biti čovek Milan
2021. Aleksandar od Jugoslavije Patrijarh srpski Dimitrije
2021. Kalkanski krugovi Dejan
2021. Advokado Stanko
2021—2022. Tajne vinove loze Vuk Tomović
2023. Toma Dragan Nikolić
2024. Bauk sveštenik
2024. Megdan: Između vode i vatre Basta
2024. Seti me se
2024. Apsurdni eksperiment

Sinhronizacijske uloge uredi

Ćetković je pozajmljivao glas za nekoliko uloga u crtanim filmovima koji su sinhronizovani na srpski jezik.

Godina sinh. Crtani film Uloga Studio
2000. Kiriku protiv veštice[61] Kiriku (mladić) Šibica
2014. Ćurke na slobodi[62] Džejk Mobi
2017. Lepotica i zver (film iz 2017)[63] Gaston (dijalozi) Livada Beograd

Pozorišne predstave uredi

Nakon angažmana u Kruševačkom pozorištu, gde je glumio pre upisivanja fakulteta, bio je član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, a nakon toga član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je odigrao veliki broj uloga. Istakao se u velikom broju pozorišnih uloga uključujući uloge Don Žuana u istoimenoj predstavi, Torvalda Helmera u predstavi Nora! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili stubovi društva, Otela u Dnevniku o Čarnojeviću, Ljubomira Nestorovića u predstavi Tako je moralo biti, doktora Arsića u Providenci za koju je dobio nagradu za najbolje glumačko ostvarenje, Hasana u predstavi Derviš i smrt, Otela u istoimenoj predstavi za koju je dobio veliki broj nagrada, psihijatra Martina Dajsarta u Ekvusu i mnogim drugim.[64][65][66][67]
Sarađivao je sa nekim od najznačajnijih pozorišnih reditelja na Balkanu, među kojima su Dejan Mijač, Nebojša Dugalić, Egon Savin, Goran Marković, Nebojša Bradić, Uglješa Šajtinac i mnogi drugi.[68]

Predstava Uloga Reditelj
Audijencija Sladek Vojin Paunović
Srpska drama Milan Srećković Nebojša Bradić
Vreme čuda Jakov Alfejev Radmila Vojvodić
Lisistrata Petar Zec
Brod za lutke Ljutko Slobodan Unkovski
Bure baruta Gele Boris Isaković
Dnevnik o Čarnojeviću Otel Miloš Lolić
Don Krsto Krsto Vida Ognjenović
Govornica Ranka/Ranko iz Beograda Jagoš Marković
Hadersfild Dule Uglješa Šajtinac
Jastučko policajac i detektiv Anja Šuša
Don Žuan Don Žuan Gorčilo Stojanović
Ljubavna pisma Vojin Nebojša Bradić
Derviš i smrt Hasan Nebojša Bradić
Male tajne Petar Radovanović Goran Marković
U potpalublju Dejan Nikita Milivojević
Kandid ili optimizam Komandant, Klemenso Aleksandar Popovski
Na dnu Baron Paolo Mađeli
Noć bogova Luj XIV Marko Manojlović
Nora! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža ili stubovi društva Torvald Helmer Snežana Trišić
Otelo Otel Miloš Lolić
Koreni Nebojša Bradić
Mušica Milenko Zablaćanski
Mizantrop Oront, zaljubljen u Selimenu Egon Savin
Osma sednica ili Život je san Goran Marković
Prokleta avlija Ćamil Nebojša Bradić
Providenca doktor Arsić Egon Savin
Tako je moralo biti Ljubomir Nestorović Egon Savin
Sestre po metli Kokan Mladenović
Turneja Milan Karadžić
Saloma Džonatan, Podžers Roman Viktjuk
Kralj Betajnove Župnik Milan Nešković
Transilvanija Daglas Milan Karadžić
U Edenu na istoku Progonjen Nikola Đuričko
U močvari Katridž Kilbrajd Egon Savin
Suze su OK Milan Karadžić
Zlatno runo Kir Kjsunizage, lekar Nebojša Dugalić
Troil i Kresida Diomed Dejan Mijač
Ekvus psihijatar Martin Dajsart Marko Manojlović
Nije čovek ko ne umre Ivan Gorčin Stojanović

Nagrade i priznanja uredi

Референце uredi

  1. ^ „Vojin Ćetković (Brando bez Mane)”. arhiva.glas-javnosti.rs. 9. 11. 2002. 
  2. ^ а б в „Ti divni Bagdalci: Vojin Ćetković”. restoranbagdala.com. Приступљено 15. 1. 2019. 
  3. ^ „Век и по Крушевачке гимназије” (PDF). gimnazija.org.rs. 6. 12. 2018. 
  4. ^ „Vojin Ćetković, glumac - Pokaži mi zašto si plaćen”. ekapija.com. 26. 8. 2011. 
  5. ^ „Pozorišni studio Bata Miladinović Kruševac”. pozorisnistudio.blogspot.com. Приступљено 16. 1. 2019. 
  6. ^ „Kipi od talenta”. Вечерње новости. 11. 1. 2004. 
  7. ^ „Fotografija iz indeksa Vojina Ćetkovića čuva istinu o njemu”. noizz.rs. Приступљено 5. 8. 2018. 
  8. ^ „Ovo je rođeni brat Vojina Ćetkovića”. blic.rs. Приступљено 31. 3. 2017. 
  9. ^ „Vojina Ćetkovića obožava cela Srbija: Ali niko ne zna da je njegov brat uspešan reditelj, a evo kako izgleda”. kurir.rs. 4. 12. 2018. 
  10. ^ „Turbo-klasa FDU: Prepoznajete li 12 veličanstvenih sa slike?”. noizz.rs. 3. 5. 2011. 
  11. ^ „Naišli smo na Vojina Ćetkovića u spotu iz 90-ih i dan je upravo postao smešniji”. noizz.rs. 10. 6. 2017. 
  12. ^ а б „Glumac Vojin Ćetković — biografija”. sinemanija.com. 1. 11. 2015. 
  13. ^ „Vojin Ćetković se priključio humanitarnoj akciji i podržao život!”. svet.rs. 4. 11. 2016. 
  14. ^ „Bivše ljubavi: Evo koga su Vojin i Sloboda voleli pre braka”. srbijadanas.com. 21. 12. 2016. 
  15. ^ „Majstori svog zanata: Vojin Ćetković i Vanja Grbić su se zbog ovoga jako vezali”. alo.rs. 26. 4. 2018. 
  16. ^ „Vojin Ćetković: Ostaju predstave i glumačke bravure”. stil.kurir.rs. 22. 11. 2015. 
  17. ^ „Bojan i Milovan: Ovo su braća Vojina Ćetkovića”. piplmetar.rs. 29. 7. 2017. 
  18. ^ Zorica Zarić (2002): Vojin Ćetković
  19. ^ Бојана Јовановић (2017): Војин Ћетковић: Мој Стефан ће бити савремен!
  20. ^ „Razvodi u domaćem svetu”. vesti.rs. 7. 12. 2006. 
  21. ^ „Ovo je prva žena Vojina Ćetkovića koja se posle razvoda odselila iz Srbije”. telegraf.rs. 18. 2. 2018. 
  22. ^ „Venčali se Sloboda i Vojin”. Вечерње новости. 16. 5. 2008. 
  23. ^ „Biografija Vojin Ćetković”. mondo.rs. 19. 1. 2019. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 17. 01. 2019. 
  24. ^ „Dvostruko slavlje: Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković proslavili rođendan ćerkama”. hellomagazin.rs. 1. 2. 2018. 
  25. ^ а б „Vojin Ćetkovic biografija”. poznati.info. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 16. 1. 2019. 
  26. ^ OPROŠTAJ OD KUMA: Vojin Ćetković je Glogovcu krstio decu, bio uz njega do kraja, a sad njegove reči o izgubljenom prijatelju bole espreso.rs
  27. ^ „Svi ih znate: Ovo su kumovi Slobode i Vojina Ćetkovića i takođe su glumci”. piplmetar.rs. 7. 10. 2017. 
  28. ^ „Glumački portret Vojin Ćetkovića”. kolubarske.rs. 9. 11. 2014. 
  29. ^ „Audijencija”. atelje212.rs. 6. 12. 2018. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 06. 12. 2018. 
  30. ^ а б „Godišnje nagrade kruševačkog pozorišta”. arhiva.glas-javnosti.rs. 28. 12. 2003. 
  31. ^ „Досије 128”. Радио-телевизија Србије. 16. 1. 2019. 
  32. ^ а б „Upalite svece da nas Bata vidi”. arhiva.glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 16. 1. 2019. 
  33. ^ „Gde je, šta radi Brando?”. mondo.rs. 21. 4. 2015. 
  34. ^ а б „Mladi prvak-Nenad Stojmenović”. nin.co.rs. 12. 6. 2001. 
  35. ^ а б „Oni što pobeđuju u životu”. Вечерње новости. Приступљено 16. 1. 2019. 
  36. ^ „Vojin Ćetković: Nikad neću biti kao Laušević i Božović”. kurir.rs. Приступљено 26. 8. 2017. 
  37. ^ „Vojin Ćetković: Sve je počelo sa Šotrom”. Вечерње новости. 12. 8. 2018. 
  38. ^ „Vojin Ćetković”. tiketklub.com. Приступљено 24. 1. 2019. 
  39. ^ Синоћ у Нишу почео 38. фестивал глумачких остварења („Глас јавности”, 24. август 2003)
  40. ^ а б „Beseda i protest Gojka Šantića”. blic.rs. 5. 4. 2004. 
  41. ^ а б „Igra ljubavnog trougla”. Вечерње новости. 25. 8. 2005. 
  42. ^ а б „Narodnom pozorištu Sarajevo za predstavu "Legenda o Ali-paši" najviše nagrada”. klix.ba. 2. 6. 2006. 
  43. ^ а б в г д ђ е ж „Vojin Ćetković”. biografija.org. 19. 7. 2017. 
  44. ^ а б „”Oskar” za najbolje”. novosti.rs. 31. 3. 2009. 
  45. ^ „Rie Rasmussen Human zoo” (PDF). berlinale.de. 18. 1. 2019. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 12. 2013. г. Приступљено 18. 01. 2019. 
  46. ^ а б „Vojinu Ćetkoviću nagrada Milivoje Živanović”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 11. 4. 2016. 
  47. ^ а б „Vojin Ćetković dobio dve godišnje nagrade JDP-a”. glossy.espreso.rs. 3. 4. 2013. Архивирано из оригинала 12. 01. 2019. г. Приступљено 11. 01. 2019. 
  48. ^ „Premijera ”Otela” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu”. blic.rs. 24. 12. 2012. 
  49. ^ „Filmski susreti u Nišu: Predstavljen dokumentarni film i monografija o Marku Nikoliću”. akademijaumetnosti.edu.rs. Приступљено 16. 1. 2019. 
  50. ^ а б „Predstava "Providenca" u JDP-u”. rts.rs. 15. 10. 2014. 
  51. ^ а б „Vojin Ćetković dobitnik nagrade Branka i Mlađa Veselinović”. wannabemagazine.com. Приступљено 15. 1. 2019. 
  52. ^ а б „Herceg Novi: Plaketa i za publiku”. Вечерње новости. 5. 5. 2015. 
  53. ^ „Љубавна прича без граница”. Вечерње новости. 21. 12. 2016. 
  54. ^ а б „Dodeljene nagrade 52. filmskih susreta u Nišu”. Б92. 31. 8. 2017. 
  55. ^ „Crnogorska TV serija oko koje se digla frka”. mondo.rs. 16. 3. 2017. 
  56. ^ „Izvrtanje istorije, radi opravdanja aktuelne politike u Crnoj Gori se snima serija o "srpskim okupatorima"”. alo.rs.rs. 7. 3. 2017. 
  57. ^ „У Београду нападнут Војин Ћетковић због Милове серије”. in4s.net. 7. 3. 2017. 
  58. ^ Vojin Ćetković: Za ovu ulogu sam se spremao ceo životblic.rs
  59. ^ „Кнез Лазар, о филму”. filmknezlazar.rs. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019. 
  60. ^ „Da li ćemo gledati film o Knezu Lazaru?”. mondo.rs. Приступљено 23. 10. 2017. 
  61. ^ „Kiriku protiv veštice”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 15. 1. 2019. 
  62. ^ „Vojin Ćetković pozajmljuje glas "Ćurkama na slobodi"”. blic.rs. Приступљено 13. 2. 2014. 
  63. ^ „„Lepotica i zver” se uselili u domaće bioskope”. vajbmagazin.com. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 15. 1. 2019. 
  64. ^ „Vojin Ćetković kao srpski Entoni Hopkins: Sa Brodveja stiže pravo na daske BDP-a”. telegraf.rs. Приступљено 14. 11. 2018. 
  65. ^ „Vojin Ćetković”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 17. 1. 2019. 
  66. ^ „Vojin Ćetković”. nasceni.tickers.rs. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019. 
  67. ^ „Vojin Ćetković”. pozorista.com. Приступљено 17. 1. 2019. 
  68. ^ „U emisiji Portret- glumac Vojin Ćetković”. rtv-kd.com. Приступљено 4. 9. 2018. 
  69. ^ „Vojin Ćetković, laureat nagrade "Stojan Dečermić - mladi prvak"”. arhiva.glas-javnosti.rs. 5. 11. 1999. 
  70. ^ „Glavni program: Dugi igrani filmovi — Hadersfild”. vukovarfilmfestival.com. Приступљено 17. 1. 2019. 
  71. ^ Ћетковићу награда „Милош Жутић” Архивирано на сајту Wayback Machine (5. mart 2016), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  72. ^ Uručena nagrada „Miloš Žutić” Vojinu Ćetkoviću Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. januar 2012), Pristupljeno 13. 4. 2013.
  73. ^ „Vojin Ćetković dobitnik nagrade "Miloš Žutić”. Radio-televizija Srbije. 24. 1. 2009. 
  74. ^ Glas javnosti, dodela nagrada JDP za 2013.
  75. ^ „JDP obeležio 65 godina rada uz upozorenje na teška vremena”. politika.rs. Pristupljeno 3. 4. 2013. 
  76. ^ „Raša Plaović” Vojinu Ćetkoviću („Politika”, 19. novembar 2013)
  77. ^ „Ovo su ličnosti sa najviše životnog stila”. blic.rs. 21. 12. 2015. 
  78. ^ „Dodeljene nagrade Vidovdanski vitez”. danas.rs. 26. 6. 2017. 
  79. ^ „Vojinu Ćetkoviću uručena nagrada "Zlatni indeks"”. NOVA portal (na jeziku: srpski). 2022-06-14. Pristupljeno 2022-06-14. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војин_Ћетковић&oldid=27703330”