Vojislav Sajković

Vojislav Sajković (Breznica, Poreče, 9. avgust 1915 — Skoplje, 17. juli 1981) bio je oficir Jugoslovenske vojske u Otadžbini, tokom Drugog svetskog rata.

Vojislav Sajković
Datum rođenja	(1915-08-09)9. avgust 1915.
Mesto rođenja	Breznica, Srbija
Datum smrti	17. jul 1981.(1981-07-17) (65 god.)
Mesto smrti	Skoplje, SFRJ

Biografija

Rođen 09.08 1915 godine u selu Breznica, srez porečki od oca Senadina Sajkovića, i majke Dostane .

Početak okupacije ga zatiče u Skoplju dok je izvršavao dužnost monopolskog činovnika, gde nedugo zatim prelazi u Kruševac gde obavlja istu dužnost. U jednom periodu provodi oko mesec dana u Raški, ali posle mesec dana vraća se u Kruševac gde nastavlja obavljati  istu dužnost. Dok je bio u Raškoj upoznao je monopolskog činovnika Vladu Jovanovića koji ga je informisao da će uskoro pristupiti organizaciji Dragoljuba Draže Mihailovića, te predloži  i Sajkoviću da i on učini isto. Sajković je prihvatio predlog i početkom maja meseca 1942  godine  su krenuli u Niš kako bi se tamo sreli sa Senadinom Sajkovićem inače ocem Vojislava Sajkovića. Sastanku je prisustvovao i Milivoj Vojče Trbić. Dogovorili su se da već sutradan krenu za Leskovac gde  će se susreti sa Đurićem. Kontakt sa Đurićem im  obezbedio im je  izvesni Cevenić iz Niša. Ovom satanku je trebao i prisustvovati i Božidar Vidojević sutudent u Beogradu inače iz Porečkog kraja ali on nije stigao na vreme. Kada su stigli  u Leskovac dočekao ih  je poručnik Vasić , on ih odmah zatim odvodi do jedne kuće u Leskovcu u kojoj ih dočekuje Đurić. Na tom sastanku dogorili su način delovanja i buduće planove.

Polovinom juna 1942 godine upućuju se u Makedoniju. Sajković, Trbić i Božidar Vidojević kako bi  organizovali jedinice JVuO. Stigavaši u Skoplje, Božo stupa u kontakt sa Ljubisavljevićem a nedugo zatim odlaze u Poreč. Nakon kraćeg vremena Božo se vraća u Skoplje kako bi nastavio sa formiranjem četničkog pokreta, te se prebacuje u delove pod albanskom kontrolom u cilju organizacije četničkog pokreta. U Tetovu nalazi Dušana Stepanovića, Žiku Miljkoviaća i izvesnog Parića. Zatim odlazi u Gostivar. Polovinom novembra Sajković se sreće sa  Božidarem Vidojevićem (Božom) koji mu prenosi da je u Kičevu formirana organizacija na čijem čelu je potpukovnik Stevan Marković, a njegov zamenik poručnik Marko Milanović. Takođe, Boža prenosi Sajkoviću da je formiran odbor od više ljudi.

Obzirom da je četnički pokret u Poreču otkriven Sajković i Trbić odlaze u Srbiju na konsultacije  sa pretpostavljenima gde ostaju do polovine  maja 1943 godine. Po povrtatku u Poreč čekao ih je odred od preko 30 četnika koji je bio zadužen za organizaciju u njihovom odsustvu. Odredom je komandovao Dušan Stevanović. On u svom izveštaju Sajkoviću i Trbiću prenosi da već duži period radi na organizovanju ljudi i da je odziv dobar. Takođe, da je nekoliko puta slao vesti i da su svi odbori aktivni i da su na raspolaganju. U julu mesecu 1943 godine Milivoje Trbić izdaje naređenje Boži da primi novu dužnost i da odmah krene sa organizacijom omladine. Boža je ovu dužnost vršio do septembra meseca iste godine. Njegovu dužnost preuzima  Stojan Marković dok Boža dobija dužnost organizovanja propagadne delatnosti i obaveštajnog rada. O svojim aktivnostima informisao je Stojana Markovića dok je Stojan direktno bio na vezi sa Vojčetom Trbićem.

U jednoj od svojih izjava Vojislav Sajković izjavljuje:

„Polovinom juna 1942 godine upućeni smo od štaba Đurić 110 u Makedoniju. Povodom organizovanja pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića, Trbić i Vidojević.

Stižemo u Skoplje gde Božo dolazi u vezu sa Ljubisavljevićem a zatim odlazimo u Poreče, stižemo u Manastirac.„

Nakon kratkog vremena Božo se vraća u Skoplje da učvrsti i proširi organizaciju, a zatim se prebacuje na albansku teritoriju u cilju organizovanja.

Posle oslobođenja hapšen je nekoliko puta. Prvi put uhapšen je 1944 godine u Kičevu zbog svog učešća  u četničkom pokretu. U zatvoru je bio do avgusta 1945 godina kada je pušten na slobodu. Drugi put Sajković je uhapšen sedmog marta 1946 godine u Skoplju zbog  ubistva  Stojana iz sela Lokvica inače bugarskog policajca koji je tukao nedužan narod i bio poznat po neviđenim zlodelima koje je činio nad stanovništvom u tim krajevima. Sajkovića iz zatvora  premeštaju  u Upravu Državne Bezbednosti u Skoplju gde se protiv njega vodila istraga zbog pokušaja obnove četnočkog pokreta .

U oktobru mesecu 1946 godine Vojislav Sajković je osuđen na tri  godine zatvora sa kaznom  na  prinudni rad. Na ovu presudu Sajković ulaže žalbu. međutim 15. januara 1947 godine sud donosi odluku na povećanje kazne sa tri na pet godina zatvora.

Preminuo 17.07.1981 godine u Skoplju.