Време смрти
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Vreme smrti je tetralogija srpskog književnika Dobrice Ćosića, izašla u periodu od 1972. do 1979. godine. Hronološki, ono je nastavak Korena, sa radnjom koja se odvija za vreme Prvog svetskog rata.
| Vreme smrti | |
|---|---|
 Komplet knjiga | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Autor | Dobrica Ćosić |
| Zemlja | SFR Jugoslavija |
| Jezik | srpski |
| Izdavanje | |
| Datum | 1972–1979. (serijal) |
| Broj stranica | 2112 |
| Tip medija | mek povez |
| Hronologija | |
| Prethodnik | Koreni |
| Naslednik | Vreme zla |
Među glavnim junacima, osim porodice Katić (Aćima, Vukašina, Ivana, Milene i Adama), javljaju se i Nikola Pašić, Živojin Mišić kao i regent Aleksandar.
Prvi deo romana govori o periodu neposredno nakon Cerske bitke. Sledeća o Kolubarskoj bici, dok se u trećoj i četvrtoj govori o paklu Valjevske bolnice i povlačenju preko Albanije.
Radnja uredi
Prerovo ide u rat uredi
Prolog prve knjige donosi nam vesti o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, ultimatum Austrougarske Srbiji, odgovor naše vlade, pisma evropskih vladara jedni drugima u kojim se vajno trude da izbegnu rat a u stvari mobilišu svoje vojske. Trećeg avgusta Nemačka je objavila rat Francuskoj, 4. avgusta Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj. Tako je počeo Prvi svetski rat, napadom na Srbiju. Austrougarska carevina uputila je na Kraljevinu Srbiju, svoju „Kaznenu ekspediciju” da je satre i sebi otvori put za Bosfor i Istok. Prvi meci ispaljeni su na srpske vojnike, prva granata bačena je na Beograd i srušena prva kuća. Prva pobednička vešanja civila i žena, ubijanja dece i staraca, silovanja i pljačke, prva rušenja pravoslavnih crkava i trovanja seoskih bunara izvršena su avgusta 1914. na delu srpske teritorije okupirane od vojske Austrougarske Carevine. U kasnu jesen 1914. u selu Prerovu, odakle potiču glavni likovi čiju će sudbinu pisac pratiti, doboš poziva meštane pred opštinu da čuju imena ranjenih, poginulih ili nestalih. Tu je Aćim Katić bivši radikalski prvak i seoski gazda sa sinom Đorđem, trgovcem, njegov unuk Đorđev sin jedinac, Adam je na frontu. Tu je, Tola Dačić, prvi komšija, siromašak i nadničar, koji je četiri sina ispratio u rat. Jedan je već poginuo. Na njihovo ogromno olakšanje, Katića i Dačića nema na spiskovima.
Za to vreme, u Nišu, koji je trenutno ratna prestonica, predsednik vlade Nikola Pašić je na velikim mukama. Izveštaji sa bojišta su sve lošiji. Vojska je iscrpljena, gladna, bez odeće i municije. Saveznici ne šalju ni municiju, koja je već plaćena. Još traže da Srbija ustupi Bugarskoj pola Makedonije, kako bi i oni ušli u rat protiv Austrougarske i Nemačke. To im je uslov za dalju pomoć u municiji i ratnom materijalu. Vrhovna komanda ga poziva da hitno dođe u Valjevo da se zajedno dogovore šta valja činiti. Vojvoda Putnik, iskusni ratnik i heroj Balkanskih ratova, izveštava ga da je vojska pred katastrofom. Pašić se pita šta da čini pred tom istinom i koje to sudbonosne odluke mogu doneti skupština i vlada pa da ta istina ne postane sudbina Srbije. On, koji je odbio ultimatum Austrougarske, jer se njim ruši nezavisnost i ponižava nacionalno dostojanstvo njegove zemlje, koji je shvatio njihovu mržnju i prezir, njihovu rešenost da nas zgaze i unište, nikako ne može da se pomiri sa kapitulacijom. Ponižavajući su mu i zahtevi saveznika da se ustupi teritorija Bugarima koju su Srbi oslobodili u Balkanskim ratovima i na kojoj su ostavljali svoje kosti. Pašić zove na razgovor Vukašina Katića, opozicionog lidera koga zovu i „moralni mač Srbije”, starijeg sina Aćima Katića, da čuje njegovo mišljenje.
Vukašin, koga je otac poslao u Pariz na studije uveren da će od njega stvoriti školovanog narodnog tribuna koji će se boriti za ideje radikalskog pokreta ali u gunju i opancima, vratio se posle školovanja prepun novih ideja. Bio je uverenja da Srbija treba da raskine sa patrijarhalnom svešću i okrene se Evropi. Suprotna politička mišljenja i ženidba sa kćerkom vođe liberala dovodi do svađe i potpunog razlaza oca i sina. Iako obojica mnogo pate zbog toga, ni jedan od njih ne pruža ruku pomirenja. Aćim nikada nije upoznao svoga unuka Ivana, koji sada ima 20 godina i dobrovoljac je u đačkom bataljonu, ni osamnaestogodišnju unuku Milenu koja, se po izbijanju rata prijavila kao bolničarka.
Suvoborska bitka uredi
U drugoj knjizi pod nazivom Suvoborska bitka, prate se dešavanja za vreme Kolubarske bitke. Knjiga sadrži nekoliko grupa likova, koji pored kolektivne sudbine moraju da se suoče sa ličnim, individualnim problemima.
Centralna ličnost je Živojin Mišić koji je poslat da zavede red u vojsku. On i grupa oficira koji komanduju bitkom čine prvu grupu likova. Mišić se kreće kolima blatnjavim putem, posmatrajući kako su se vojska i narod izmešali, što stvara stanje haosa. On posmatra teren Suvobora, Maljena, Rajca i dolinu Kolubare na kojim se odvija bitka. Mišiću kola upadaju u blatnjavi jarak i narod shvativši o kome se radi izvlači kola. On usput vidi kako neki oficir bije kaišem vojnika i rešava da spase vojnika po imenu Dragutin i uzme ga za posilnog. Konačno Mišić stiže na most na reci Ribnici u selu Mionica kod kog je mehana gde preuzima komandu od ranjenog Petra Bojovića, tokom čega se u daljini čuje puškaranje i mehana se trese od paljbe topa. Dalji tok radnje se svodi na Mišićeve telefonske razgovore sa komandantima divizija i Mišićev obilazak fronta. Mišić je od pozicija najviše izdvojio kotu 620 tj. Baćinac, vis iznad Mionica sa koga preko Suvobora i Rajca može da se izvrši napad na Valjevo. Ubrzo stižu neophodne granate, ali su previše kratke za topove, što posle radosti u štabu baca sve u očaj. Shvativši da je vojska u bezizlaznoj situaciji, kako je opisano: „Da se nalazi zavejana snegom u vijugavom isprekidanom rovu duž Maljena,Suvobora i Rajca” i „Da su se vojska i narod izmešali”, Mišić, posle dugog telefonskog razgovora sa vojvodom Putnikom naređuje povlačenje ka Gornjem Milanovcu, posle čega stižu prepravljene granate i sledi ofanziva sa uspešnim ishodom.
Drugu grupu likova čine Ivan Katić, sin Vukašina Katića i unuk Aćima Katića, sa grupom đaka koji dolaze na front, prvo kod Živojina Mišića, gde Ivan i Mišić razgovaraju, budući da je Vukašin u romanu prikazan kao blizak Mišićev prijatelj. Ivan i njegova četa (u kojoj su Danilo (Protić) Istorija, đak zaljubljive prirode, Bora (Lukić) Pub sin pokojnog načelnika iz Požarevca kome su oca na spavanju ubili seljaci i koga je majka zadojila mržnjom prema seljacima, Dušan Kazanova, glavni zavodnik, Saša Molekul i Tričko Makedonac dobijaju zadatak da odu na Baćinac kod majora Gavrila Stankovića, u zemunicu ukopanu u starom drvetu. Tu oni sreću majora Gavrila Stankovića, koji im govori da veruje u ispravnost njihove borbe i pobedu. Gavrilo Stanković im govori da oni treba da izdrže samo do onog odlučujućeg momenta kada se poravnavaju svi računi. Kasnijim tokom radnje će đački odred i odred Luke Boga da se susretnu. Đački odred će imati prvo vatreno krštenje u borbama sa neprijateljem tokom koje će da noću zauzmu po mraku neprijateljske rovove. U borbama prsa u prsa, koje bi vojniku Bogdanu Dragoviću, osmatraču sa bukve, koji navodi top kapetana Paligorića, delovala interesantno zbog patetičnih pokreta boraca , da nema pucnjave major Stanković će u eksploziji granate biti ranjen. Ovo kod Bogdana izaziva snažan naboj emocija, koji sada glasno uzvikuje ime tek upoznatog oficira, iz straha da je poginuo, a potom, zgrožen prizorom koji vidi pokriva oči i plače, da bi na kraju shvatio da je poginuo ordonans.
Treću grupu likova čini konjički odred sa Adamom Katićem, sina Đorđa Katića i unuk Aćima Katića sa njegovim konjem Draganom, poklonom od dede kad je bio mali. Adam se priseća kako je preživeo eksploziju granate, koju naziva poljska krmača, dok su vojnici Lazić, Svetolik i Borča poginuli, da je sve mirisalo na krv i barut. On tokom brijanja pod vajatom vidi devojku Kosanu, čiju tetku moli da je skloni kod njegovog dede Aćima u Prerovo. Potom polazi u potragu za njom rečima: „Naći ću te Kosana, pa da si se sakrila u torbu komandira divizije.” Kasnijim tokom radnje Adam gubi Dragana i nabavlja novog konja. U toku borbe njegov konjički odred sa isukanim sabljama napada neprijateljski rov.
Četvrtu grupu likova čini Aleksa Dačić, sin Tole Dačića, sluge Aćima Katića i četa Luke Boga koja je saterana u potok ispod kamenoloma. Aleksa Dačić, sin Tole Dačića je dobio zadatak da se ukopa na visu kod kamenoloma gde je divizija Hrvata. Hrvati pucaju na njih i bacaju kamenje. Stanko moli Aleksu da mu puca u nogu i nudi zlatni dukat, a Aleksa računa da ako sto nogu bude upucao imaće dukata da kupi svoje imanje. Kasnijim tokom radnje kada su đački odred i odred Luke Boga zajedno, Luka bog, okrutni niži oficir, koji tvrdi za sebe da voli pobedu, a prezire mir, navodno izvršava samoubistvo u kolibi, kada su ga vojnici koji su kopali rovove po snegu na Prevoju došli da ga mole da se povuče, a sumnja pada da ga je Aleksa Dačić ubio. Kasnije Ivan Katić preuzima komandu nad vojskom, a Sava Marić, seljak iz odreda tvrdi da mukanje stoke zapravo nije mukanje stoke, već gladan i iznemogao neprijatelj. Kada se odred neprijatelja približio srpskim rovovima, Ivan je naredio paljbu.
Ofanziva je uspešno izvedena. Srpski topovi konačno se čuju, što posle više mesečnog zatišja topova unosi radost i elan među trupe. Aleksa Dačić zarobljava mitraljesko gnezdo napravljeno od kamenja i tera vojnika da puca po neprijatelju, a Ivan Katić hvata hrvatskog oficira. Na kraju romana Vukašin Katić dolazi kod Živojina Mišića govoreći mu da je Ivan poginuo i da je negde u blatu Kolubare.
Valjevska bolnica uredi
Ovaj deo romana smešten je u Valjevsku ratnu bolnicu, simbol ljudske požrtvovanosti, humanosti i agonije tokom Prvog svetskog rata i glavni centar za prijem srpskih vojnika, ranjenika i velikog broja izbeglica i zarobljenika, koji su zbog loših higijenskih uslova u bolnici oboleli od epidemije pegavog tifusa, ali u kojoj su se čudesnim spletom okolnosti i sudbine dogodile i neke od najneverovatnijih i najtragičnijih ljubavnih u priča savremenoj srpskoj književnosti.
Radnja prati ranjene majora Gavrila Stankovića i Bogdana Dragovića (prvog u nogu, drugog u grudi) zarobljene u Austrijskim ambulantnim kolima na putu ka Drini. Zajedno sa njima su češki lekar Vojteh, ranjeni austrijski oficir Hans Kegler i vojnik Pepi. Njih spašava srpska konjica koja zarobljava kola i šalje Stankovića i Dragovića u valjevsku bolnicu u staroj artiljerijskoj kasarni, gde se nalazi Milena Katić, ćerka Vukašina Katića. Zajedno sa njima u bolnici je Miloje Dačić sin Tole Dačića.
Glavni lekari u bolnici su doktor Sergejev hirurg i Paun Aleksić upravnik. Sergejev uspešno amputira ruku Miloja Dačića, koga je na Drini zbog nepažnje pogodio dum dum metak u ruku. Međutim Gavrilo Stanković odbija da mu doktor Sergejev amputira gangrenoznu nogu,a Radojko njegov posilni mu donosi najlepši krevet u Valjevu sa gvozdenim nogarama i pticama kao ukrasima. Situacija u bolnici i celom Valjevu je užasna, vojnici spavaju na ciglanom podu, a mnogi su po štalama, ambarima i pored ograda. Milena se raspituje kod Gavrila Stankovića i Bogdana Dragovića o Ivanu, koji je bio sa njima, a Gavrila Stankovića Milena podseća na devojku iѕ Rusije Mašu, u koju je bio zaljubljen i koja ga je na zimskom vašaru u Petrogradu ostavila zbog pesnika Sergeja Zubova. Bogdanu Dragoviću koji je u bunilu od temperature dolazi majka u posetu.
U međuvremenu Vukašin Katić obilazi front. On nailazi kod prve valjevske kuće, na šljivik ispresecan rovovima, mrtve vojnike, konje i pobacane puške i torbe. Potresen je, jer je Ivan nestao, a nađene su samo razbijene naočare. On piše Aćimu, s kim je u zavadi, da će Adama da prekomanduje u telefoniste. Tola Dačić obilazi front od Valjeva do Pecke, sa torbom punom sveća koje je izlio i sa hranom. On nailazi na ranjenog vojnika, koji mu da seno da prenoći, a u toku noći pomisli da su mu torbu ukrali. Tola konačno nalazi Miloja i iako je tužan što mu je sin izgubio ruku, drago mu je što je živ.
Radnja prati i Najdana Tošića, liferanta i rođaka Olge Katić, žene Vukašina, koji pravi zabavu za ambasadore i oficire. U međuvremenu Gavrilu Stankoviću dolaze stari poznanici, Apis i Kajafa. Stanković sa Apisom koji je prvi došao vodi raspravu u kojoj Apis tvrdi da ne voli pravila, jer ih pišu ljudi, i da je rat uludan, jer džaba im sloboda, ako ginu ljudi, zbog kojih su i počeli da se bore za slobodu. Posle Apisa dolazi Kajafa i govori Stankoviću da je unapređen u čin pukovnika. Stankovića unapređenje ne privlači, on gleda u futrolu Kajafinog revolvera i moli ga da mu ga da. U zoru Stanković prvo ima san da jaše konja i da mu celo Valjevo kliče, i ranjenici i zarobljenici i da će Maša doći. Potom Gavrilo Stanković izvršava samoubistvo sa dva hica iz Kajafinog revolvera, prvo u gangrenoznu nogu, potom u glavu.Vojnici potom pokušavaju da otmu Stankovićev krevet.
U međuvremenu kod Avrama Vinavera upravnika svih bolnica nalaze se dva oficira Simić i Mihajlo Radić. Vinaver nudi Simiću da bude upravnik bolnice u kasarni gde je Milena, ali on odbija u sofisticiranoj raspravi sa Vinaverom oko toga šta je dužnost, tvrdeći da za upravnika treba biti policajac, a on je lekar i upisao je medicinu jer voli zdravlje. Mihajlo Radić prihvata zadatak i moli da mu Simić bude kod njega u bolnici. On je putovao vozom od Kragujevca do Valjeva, razmišljao kako je izneverio sopstvenu ženu kojoj je bio potreban, kako je upisao medicinu zbog sestre koja ima tuberkulozu i razmišljao o tome kako će epidemiju preneti vaške pegavca. Po dolasku na kapiju bolnice Mihajlo Radić zatiče čopor pasa i Tolu Daičića kako ih tera. Potom odlazi u kancelariju kod Pauna Aleksića, i zatiče ga s ljubavnicom. On mu naređuje da raspremi nered u kancelariji i ode.U međuvremenu Olga Katić majka Milene se prijavljuje da bude bolničarka. Milena se sreće sa svojom učiteljicom Nadeždom Petrović. Mihajlo Radić je uveo stroge mere u bolnicu, loženje vatre u peći, depedikulaciju, dezinfekciju. Tola Dačić traži lek za sina, Paun Aleksić dobija civilno unapređenje i ulazi u raspravu sa Mihajlom Radiće, oko pogleda na situaciju u kojoj Radić tvrdi da treba da je Pauna Aleksića sramota što ostavlja bolesnike, a Aleksić tvrdi da on hoće da preživi.
Pošto ga je ujela vaš, a i pošto je video lekara Simića kako boluje od tifusa, Mihajlo Radić odlazi kod prote Božidara u crkvi gde on čuva svoje unuke i siročad. Prota takođe ulazi u raspravu sa Radićem iz straha od ujedinjenja sa katolicima, a Radić mu govori da se mane srednjovekovnih ubeđenja. Prota mu tada govori o svemu što je počinjeno i spominje Šabačku crkvu i šta se tu desilo. Mihajlo Radić odustaje od rasprave i odlazi govoreći proti da je zaražen, a prota mu na odlasku govori da će se setiti posle rata priče sa njim u oltaru crkve.
Milena Katić se zarazila. Pašić hoće da pošalje Vukašina u Pariz. Vukašin dolazi u Valjevo po Milenu. On se sreće sa Mišićem i vodi istu raspravu o ujedinjenju kao Mihajlo Radić i prota s tim što Vukašin zastupa ujedinjenje. Adam Katić i Aleksa Dačić dobijaju odsustvo i vraćaju se u Prerovo. Aleksa krije od svih da ima dnevnik Ivana Katića sa pomisli da ga preda ili Vukašinu ili Aćimu. Na kraju se Aleksa ženi i on i Adam dočekuju proleće na prerovskim njivama. U knjizi je prisutan i Ludvik Hrišfild bakteriolog, kao i bolničarke iz Škotske. Dalji tok radnje prati opise smrti vojnika po bolnici. Treća knjiga se završava pismom nepoznatog bolesnika.
Izlazak uredi
Poslednji deo romana ispisuje vrhunac kolektivne drame jednog naroda, paralelno prateći herojsku odbranu i pad Beograda u austrougarske ruke, izdaju saveznika i u istoriji nezabeležen egzodus srpskog naroda, mojsijevskih razmera, i povlačenje srpske vojske preko albanskih planina. Ostala je samo nada i vera u povratak u otadžbinu.
Mileni Katić i Olgi Katić u Nišu stigle dopisne karte od Bogdana Dragovića i Ivana. Ivan traži od porodice da mu u zarobljeništvo pošalju Don Kihota na francuskom.
Mihajlo Radić odlazi u načelništvo i zatiče Pauna Aleksića kao načelnika. Sledi dijalog u kom Paun Aleksić iznosi svoje stavove Radiću o tome kako on namerava da preživi rat. Razočaran Mihajlo Radić luta Nišom po vetru i oluji i zatiče jednog vojnog invalida bez desne noge i sa povredom lica i nosa. Invalid mu kaže da je on šesnaestica prva desno i Radić se seća tog momka kome je tokom bitke na Mačkovom Kamenu amputirao desnu nogu,u pukovskom previjalištu, a da je pre toga amputirao petnaest levih nogu. Momak ga pita hoće li biti pravde za njih koji su stradali posle rata.
Nikola Pašić ima razgovor sa engleskim, francuskim i ruskih poslanikom. Potom mu dolazi Najdan Tošić koji ima prema Pašiću strahopoštovanje da ga izvesti o bugarskim namerama, ali čini se da Pašić to već zna. Pašić potom šalje po Vukašina Katića.
Vojvoda Putnik provodi vreme posmatrajući zvezde i sa svojim kućnim ljubimcem Gavrom mačkom kojeg su u komandi usvojili. Stiže mu izveštaj da Nemci i Austrijanci nagomilavaju trupe na Savi i Dunavu.
U međuvremenu u Niš stiže Kosara, devojka sa kojom je Ivan Katić bio u Skoplju sa bebom koju je nazvala Života. Ona traži kuću Katića. Pašić je prethodnu noć sreo Vukašina i rekao mu da pazi šta govori na ili da ne govori ništa jer država su svi oni dobri i loši i on Pašić i njegovi žandarmi i vojska sa vojvodama i civili kao Vukašin i Najdan Tošić i da ne izleće sa pričom o kaznama liferanata.
Za to vreme posle susreta sa partnerima u poslu u kafani Najdan Tošić naleće na ulici na bugarskog poslanika Čapraškinova i sa njim ulazi u raspravu o Srbima i Bugarima.Najdan je čuo da Čapraškinov srpskim ratnim invalidima udeljuje novac i obavezno svakom da zlatnog Napoleona sa rečima da mu to daje bugarski car. Bora Pub se karta i posle odlazi u šetnju sa Mihajlom Radićem.
Vukašin je na sednici rekao da treba narod da zaboravi na Dušanovo carstvo i Makedoniju i da gradovi kralja Milutina Marka Kraljevića treba da ostanu u epskim pesmama. Zato ga narod naziva Vukom Brankovićem i hoće da ga linčuje. Mihajlo Radić ga spasava uz pomoć par žandarma i odvodi ga kući.
U to vreme Kosara stiže kod Olge. Vukašin potom piše Aćimu da će da dovede Olgu i Milenu u Prerovo. Kralja Petra u Topoli tržu zvuči topova sa Severa kao u bici kod Loare u kojoj je kao francuski vojnik učestvovao.
Trojna invazija i borbe kod Beograda i Rama uredi
.jpg)
Bogdan Dragović kod Ramske tvrđave na obali Dunava čuči sa Mađarem Kakašijem i Marićem i čičama trećepozivcima u rovovima rupama punim vode iza panjeva. Nemci su na Drugoj obali a vojnici se pitaju da li Dunav teče i izlaze iz rovova da vide. Mađar Kakaši jedini ima novu uniformu i treći je od Bogdana a čiče imaju šubare. Nadleće nemački aeroplan. Dolazi oficir na konju dovodi dve seljanke koje se jale ja krađu. Oficir naređuje da čiče izađu i isprazne torbe i nalazi kod dvojice ukradeno. On naređuje Bogdanu da ode uzbere prut dok ovaj to odbija. Potom naređuje da išibaju kradljivce. Bogdan pita jednu seljanku šta će kad dođu Nemci kome će se onda žaliti. U tom momentu Nemci ispališe dve granate koje udariše u kosu od brda kod sela pored Rama. Major naredi da cela četa uđe u rovove, ali da se batinanje krivaca nastavi.
Bora pub u Beogradu sprovodi pogreb ujaka ulicom dok dva Nemačka aeroplana nadleću povorku. Oni bacaju letke o pogrebu Beograda. Grunu trista nemačkih topova i prva granata udari u povorku. Bora Lukić zvani Pub nekako uspeva da dovede sanduk ujaka na groblje. Potom obilazeći rupu od granate naleti na drugove iz đačkog bataljona.
U međuvremenu kod Rama Sava Marić kritikuje Bogdana Dragovića što je usijana glava. U kukuruzu iza njihovog rova ječi kažnjenik od batina. Ordonans dolazi kroz kukuruz na konju i vezanog odvede Bogdana u jedinu ne spaljenu kući gde je štab gde mu major reče da će sutra na vojni sud zbog svojih ideja i zatvoriše ga u štalu. Za to vreme Bora Pub, Tričko Makedonac i Mirko Carić odlaze u kafanu Zlatni Šaran kod majora Gavrilovića. Za to vreme Bogdan Dragović beži iz štale kod neke žene u kuću.
Bora pub je kod nasipa od pruge, major Gavrilović sa Tričkom Makedoncem je kod Nebojša kuleiza hrpe kamenja. Nemci prvo prebacuju šlep sa konjima i major Gavrilović se čudi koja vojska forsira konjicu na utvrđen grad. Potom shvataju da konji treba da otkriju položaj topova i vojske nemačkoj artiljeriji, jer će Srbi pucati na konje.Bogdan je pobegao i krije se u visokoj travi i čuje u daljini borbu. Mirko Carić kod Beograda u jami ima nameru da pogine ali se boji i cilj mu je da odbrani mesto kod ribnjaka. Tričko Makedonac je u podrumu sa majorom Gavriloviće i moli se da ga ovaj ne pošalje kao kurira. Potom major Gavrilović ranjen u vrat hoda sa Tričkom Makedoncem po dvorištima Beograda gde su razrušene kuće, nužnici, pobacane daske, oborene grane. Tričko previja ranu majoru Gavriloviću i dovodi dve žene koje su nosila ranjenike da majora Gavrilovića na skinutim vratima odnesu. Bora Pub je sa Šuntom Zlatiborcem koji je odlučio da dobija Karađorđevu zvezdu. Vojnici prave po ulicama barikade od starih šporeta, ormara, buradi kreveta i čega stignu. Nemci napadaju barikade. Bora Pub beži sa Šuntom Zlatiborcem u podrum. Šunta Zlatiborac ubija austrijskog oficira i sprovodi Boru Puba kao zarobljenika do srpskih položaja gde Bora Pub predlaže Šuntu Zlatiborca za Karađorđevu zvezdu. Kralj Petar je na Oplencu sa protom Božidarom. Njega brine hoće li sahraniti Karađorđeve posmrtne ostatke. Popom posle pomena odlazi u Kragujevac iznad kog nadleću dva nemačka aeroplana i vojnici pucaju na njih puškama i topovima.
Održava se većanje vojnog vrha. Kralj Petar odlazi na front dolazi do vojnika koji beže i postrojava ih u karu, potom im održi govor o tome da ih razrešava zakletve kralju, ali da imaju dužnost prema otadžbini. Potom vojnici kopaju rovove i kralj Petar uzima pedeset metaka, leže sa puškom u plitak rov između dva vojnika u grupi vojnika u rovu i puca u Austrijance.
Adam Katić jaše pored nekih šina i odbija da strelja vojnike. Aleksa Dačić je ukopan iznad Niša sa topom zvanim Tanasko. Sanja ružan san o ženi i trgne se. Bugari granatiraju Aleksin rov i bugarska pešadija se približava srpskim rovovima uz pesmu šumi Marica. Bugari potiskuju Srbe iz rovova i Aleksa Dačić nosi ranjenog vojnika. Bugari potom sjure Srbe u Nišavu ali ih ne gone. Oficir naredi Srbima da povrate topove i rovove sabljom i Srbi napadnu Bugare, Aleksa Dačić zari bajonet jednom krupnom Bugarinu pitajući se jel on Vasilijev s kim je švercovao. Kosara ostavlja Životu Katićima uz priznanje da nije Ivanov. Katići su u Prerovu, ali se Vukašin i Aćim nisu sreli. Aćim vozi Milenu u Palanku. Usput joj priča gde su mu protivnici postavljali zasede da ga ubiju. U Palanci je haos narod pljačka i otima. Milena traži Bogdana. Aćim se na železničkoj stanici sreće sa kraljem Petrom. Kralj Petar ga pita jel on dizao bune u vreme Obrenovića. Aćim se obraduje tim rečima. Potom narod počinje da i dalje pljačka. Aćim ih grdi i vitla štapom. Oni ga gurnu i Aćim pada na sine i povređuje glavu. Milena ga nalazi i uz pomoć Tole Dačića koji se tu našao vraća ga u Prerovo. Aćim je na samrti. Đorđe ga kudi kako je bio tiranin i tukao njegovu i Vukašinovu majku za svaku frustraciju. Tola takođe govori da je Aćim bio uvek protiv vlasti zbog naroda, da mu dušmani nisu došli glave, a da je danas poginuo od istog naroda zbog kog je bio na sve ogorčen. Takođe je dodao da je Aćim u Prerovu dobro činio svojom rukom, danju, da svi vide, a zlo je činio noću, u mraku tuđom rukom. Adam jaše na konju sa Natalijom, a Bogdan je sa Natašom. Ujutru Bogdan i Adam beže na rastanku sa Natašom i Milenom na potoku dok nemački mitraljez puca na potok. Odred nemačkih ulana na konjima ujahuje u avliju Katića, a Đorđe ih dočekuje. Posle par dana sahranjuju Aćima u krugu porodice. Milena ostaje sa mrtvim Aćimom, Vukašin i Olga beže. Tokom bekstva grupa Mihajla Radića i doktora Vojteha biva napadnuta po snegu od strane eskadrona bugarske konjice, svi ginu, Vojteh je ranjen i zarobljen, a Mihajlo Radić se tokom napada krije u šipražju i izlazi među mrtve kad napad prolazi. Vlada održava sednicu u Prizrenu, vojnici sahranjuju topove zakopavanjem cevi i bacanjem sa litice. Dragutin Mišićev posilni izvršava samoubistvo vešanjem.
Zanimljivosti uredi
Govor kralja Petra na frontu i susret Aćima i kralja Petra na železničkoj stanici, slični su govoru kralja Petra u Prizrenu i susretu Makrene Spasić, majke vojnika Marinka, sa kraljem Petrom u filmu Kralj Petar u slavu Srbije. Takođe, sahranjivanje topova u Vremenu smrti kod Prizrena isto je kao u filmu Kralj Petar u slavu Srbije.
Izvori uredi
- goodreads.com - pristupljeno 25.07.2014
- blic.rs - pristupljeno 25.07.2014.
