Vreme (novine)
Vreme je bio dnevni list na srpskom jeziku pokrenut 18. decembra 1921. godine u Beogradu. Osnivač je bio Kosta Luković, a urednik Boško Bogdanović. List je izlazio od decembra 1921. godine do aprila 1941. godine u Beogradu, dnevno. „Vreme” je imalo i dodatak „Dečje Vreme”, „Ženski svet”, „Vreme-Nedelja”, „Vreme-Četvrtak” i „Vreme od nedelje do nedelje”. Bio je to dvorski i radikalno-režimski list.[1]
 Vreme, izdanje od 18. decembra 1921. (prvi broj) | |
| Tip | dnevne novine |
|---|---|
| Format | broadsheet |
| Vlasnik | od br. 1240 (1924) Nenad Đorđević; od br. 1319 (1925) Milutin Stevanović; od br. 5823 (1938) Dušan Glišić; od br. 6529 (1940) Danilo Gregorić |
| Izdavač | Štamparsko-izdavačko preduzeće „Vreme” |
| Glavni urednik | Dojčilo Mitrović i Borivoje Glišić (6. aprila 1941) |
| Osnivanje | 1921. |
| Jezik | srpski |
| Ukidanje | 1941. |
| Sedište | ul. Dečanska br. 31 (6. aprila 1941) |
| Grad |  Beograd |
| ISSN | 1451-4524 |
Istorija uredi
Osnivači "Vremena" su pripadali grupi radikalskih političara. Među glavnim urednicima bili su Ljuba Popović, Mihailo Živančević, Stanislav Krakov. List je bio dvorski i radikalno režimski. Inicijativu za njegovo osnivanje dao je Momčilu Ninčiću lično kralj Aleksandar. Njegova želja je bila da se osnuje list koji bi bio konkurent beogradskom listu "Politika", a koji bi podržavao rad režima. Novac za osnivanje i početni rad je uziman iz dispozicionih fondova Ministarstva inostranih poslova, a isplaćivan je preko Eskomptne banke. Da bi „Vreme” bilo na nivou „Politike” angažovan je za direktora bivši saradnik tog lista Kosta Luković.[2]
Posle zavođenja Šestojanuarskog režima, prema kojem Momčilo Ninčić ostaje u opoziciji, list prelazi u ruku nove grupe tzv. "dvorskih" radikala. Bogoljub Jevtić, Milan Srškić, Ninko Perić i Đurđe Jelenić su otkupili vlasništvo od Momčila Ninčića za 6.000.000 dinara, februara 1931. godine. Jedan od prvih koraka novih vlasnika bilo je smenjivanje Koste Lukovića sa položaja dikretora lista.[3]
Posle pada vlade Bogoljuba Jevtića juna 1935, list "Vreme" počinje da podržava formiranje nove stranke Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) od avgusta 1935. godine.[4] Posle razlaza JRZ sa Glavnim odborom Narodne radikalne stranke, decembra 1935 - januara 1936,[5][6] predsednik vlade Milan Stojadinović je preuzeo vlasništvo nad listom "Vreme" februara 1936. godine. Na aukciji održanoj 7. februara, za sumu od 20.000.000 dinara većinski akcionari su postali članovi porodice, kumovi i bliski prijatelji predsednika vlade, iako Stojadinović formalno nije otkupio akcije. Za direktora je postavljen radikal i bivši urednik partijaskog organa "Samouprava" dr Ljuba Popović, glavni urednik je ostao Grgur Kostić. Poseban uticaj je imao brat predsednika vlade i narodni poslanik Dragomir Stojadinović, koji je postavljen za direktora lista decembra 1935, umesto Stanislava Krakova.[7][8]
Braća Stojadinović su se potrudili da podignu list "Vreme" na evropski nivo. Podignuta je zgrada u Dečanskoj ulici, u kojoj je smeštena redakcija i štamparija preduzeća "Vreme A.D.". Bila je to najmodernija štamparija na Balkanu, a oprema je nabavljena iz SAD i Nemačke.[9][10] Postojalo je 18 telefonskih linija, od kojih je 12 bilo ulazno-izlaznih a 6 samo izlaznih. Saradnici lista su zauzimali prostorije u suterenu, prizemlju i prva četiri sprata. Na prvom spratu bili su smešteni daktilografi, stenografi i drugo pomoćno osoblje. Najvažniji deo redakcije je bio smešten na drugom spratu, gde se nalazila i kancelarija Dragomira Stojadinovića. Novinari su bili raspoređeni po rubrikama i smešteni u osam kancelarija. Urednici su imali sastanke sa direktorom svakog dana u podne. Biblioteka je bila smeštena u najvećoj prostoriji u zgradi, do kancelarije direktora. Posebna pažnja je počela da se posvećuje foto službi, u kojoj su bila stalno zaposlena tri fotoreportera, od kojih je najpoznatiji bio Svetozar Grdijan.[11]
U vlasništvu Milana Stojadinovića list je postao profašistički. Posle pada Stojadinovićeva sa vlasti februara 1939, vlada Dragiše Cvetkovića je uvela komesarijatsku upravu u preduzeće „Vreme A.D.” 25. jula 1939, kako bi umanjila efekat opozicionog delovanja bivšeg predsednik vlade i stvarnog vlasnika. Prvi komesar je bio advokat Nenad Đorđević, a potom je postavljen novinar Danilo Gregorić koji na tom položaju ostaje do puča 27. marta 1941. godine.[12] U to vreme presudnu ulogu na uređenje lista imao je Ratomir Sotirović, takođe saradnik „Politike”. List je obustavljen početkom Drugog svetskog rata, 6. aprila 1941. godine.[13]
Vlasnici i izdavači za Štamparsko-izdavačko preduzeće Vreme uredi
- od br. 1240 (1924) Nenad Đorđević
- od br. 1319 (1925) Milutin Stevanović
- od br. 5823 (1938) Dušan Glišić
- od br. 6529 (1940) Danilo Gregorić
Odgovorni urednici uredi
- od br. 21 (1925) Sava Jovanović
- od br. 1319 (1925) Boško Bogdanović
- od br. 2642 (1929) Grgur Kostić
- od br. 2651 (1932) Đorđe Pecarski
- od br. 6489 (1940) Grgur Kostić
- od br. 6887 (1941) Dojčilo Mitrović
- od br. 6895 (1941) Dojčilo Mitrović i Borivoje Glišić
Dodaci uredi
- od br. 1897 (1927) Nedeljni dodatak "Ženski svet";
- od br. 3831 (1932) Dečje Vreme;
- od br. 5809 (1938) Vreme - Nedelja;
- od br. 6347 (1939) Vreme od nedelje do nedelje;
- od br. 6509 (1940) Vreme - Četvrtak
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
- „Vreme”. Pretraživa digitalna biblioteka. Pristupljeno 13. 11. 2023.
Reference uredi
- ^ Dragović, Vuk (1956). Srpska štampa između dva rata, knj. 1, Osnova za bibliografiju srpske periodike : 1915-1945. Beograd: Srpska akademija nauka. str. 54.
- ^ Dragović, V. Srpska štampa između dva rata, knj. 1. str. 54.
- ^ Pavlović, Kosta St. (2020). Dnevnik 1930-1932. priredili Srđan Mićić i Nataša Milićević. Beograd: Istorijski arhiv Beograda : Institut za noviju istoriju Srbije. str. 201. ISBN 978-86-80481-51-7.
- ^ Stojkov, Todor (1985). Vlada Milana Stojadinovića. Beograd: Institut za savremenu istoriju. str. 53, 54.
- ^ Stojkov, T. Vlada Milana Stojadinovića. str. 90—109.
- ^ Tešić, Mr Dragan (1997). Jugoslovenska radikalna zajednica u Srbiji 1935-1939. Beograd: Institut za savremenu istoriju. str. 53—61.
- ^ Dragović, V. Srpska štampa između dva rata, knj. 1. str. 52, 53.
- ^ Jovanović Stoimirović, Milan (2000). Dnevnik 1936-1941. priredili Stojan Trećakov i Vladimir Šovljanski. Novi Sad: Matica srpska. str. 33, 404—408.
- ^ Petranović, Branko; Zečević, Momčilo (1991). Agonija dve Jugoslavije. Šabac: Zaslon. str. 172.
- ^ Tešić, D. Jugoslovenska radikalna zajednica u Srbiji 1935-1939. str. 350.
- ^ Simić, Bojan (2007). Propaganda Milana Stojadinovića. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. str. 132, 133. ISBN 978-86-7005-053-2.
- ^ Simić, B. Propaganda Milana Stojadinovića. str. 133.
- ^ Katagorizacija lista „Vreme”