Википедија

Vrhovni komandant

Vrhovni komandant je najviše i centralno telo komandovanja i rukovođenja u oružanim snagama ili u združenim vojnim snagama vojnih saveza.[1] Može biti jedna osoba ili kolektivno telo. U većini država, vrhovni komandant oružanih snaga je državni poglavar-predstavnik države (kralj, predsednik, premijer, itd.). Vrhovni komandant komandovanje i rukovođenje ostvaruje nominalno (titularno) ili stvarno (de fakto) preko vlade, odnosno ministra odbrane, glavnog štaba ili nekog drugo združenog tela, a njegove naredbe sprovode vojnici, podoficiri i oficiri imenovani i raspoređeni na komandne dužnosti u oružanim snagama. U nekim armijama titula za vrhovnog komandanta je rang generalisimusa.

Letonski vrhovni komandant kampa prilikom vojne vežbe Partnerstva za mir koja je sprovedena u Severnoj Karolini 1998. godine

Definicija uredi

Formalna uloga i titula vladara koji komanduje oružanim snagama potiče od imperatora Rimskog kraljevstva, Rimske republike i Rimskog carstva, koji je posedovao imperium (komandu i druge kraljevske moći).[2]

Na engleskom govornom području, termin je prvi put bio primenjen na engleskog kralja Čarlsa I 1639. Termin je otao u upotrebi tokom Engleskog građanskog rata.[3] Šef države (monarhijski ili republikanski) obično ima nominalni položaj vrhovnog komandanta, čak i ako efektivnu izvršnu vlast ima zasebni šef vlade. U parlamentarnom sistemu, izvršna vlast na kraju zavisi od volje zakonodavne vlasti; iako zakonodavno telo ne izdaje naređenja direktno oružanim snagama i stoga ne kontroliše vojsku u bilo kom operativnom smislu. Generalni guverneri i kolonijalni guverneri takođe se često imenuju za vrhovnog komandanta vojnih snaga na svojoj teritoriji.

Glavnokomandujući se ponekad naziva i vrhovni komandant, što se ponekad koristi kao poseban izraz. Izraz se takođe koristi za vojne oficire koji imaju takvu moć i ovlašćenja, ne uvek kroz diktaturu, i kao podređeni (obično) šefu države (vidi generalisimus). Izraz se takođe koristi za oficire koji imaju vlast nad pojedinom vojnom granom, posebnom granom ili unutar operacionog pozorišta.[1]

Šefovi država kao vrhovni komandanti uredi

Argentina uredi

 
Predsednik Argentine Alberto Fernandez, kao vrhovni komandant Argentinskih oružanih snaga od 10. decembra 2019.

U delu II, poglavlju III, članu 99, podsekcijama 12, 13, 14 i 15, Ustav Argentine navodi da je predsednik argentinske nacije „vrhovni komandant svih oružanih snaga nacije“. Takođe se navodi da predsednik ima pravo da odredi vojne položaje pri dodeljivanju poslova ili zvanja viših oficira oružanih snaga, kao i na samom bojnom polju; on rukovodi sa svojom organizacijom i distribucijom prema potrebama nacije i objavljuje rat i naređuje odmazdu uz saglasnost i odobrenje Argentinskog nacionalnog kongresa.[4]

Ministarstvo odbrane je vladino odeljenje koje pomaže i služi predsedniku u upravljanju oružanim snagama (vojska, mornarica i vazduhoplovstvo).[5]

Jermenija uredi

Premijer Jermenije nosi titulu vrhovnog glavnokomandujućeg Jermenskih oružanih snaga (jerm. Հայաստանի Զինված ուժերի գերագույն հրամանատար). Nasledna titula i čin sparapet (jerm. սպարապետ) korišten je za opis vrhovnog komandanta vojnih snaga drevne i srednjovekovne Jermenije. Od njegovog uvođenja u 2. veku pre nove ere, ta titula je često korištena za opisivanje poznatih i visokih vojnih zvaničnika. Značajni Jermeni koji su nosili tu titulu su Garegin Nždeh, vrhovni komandant Republike planinske Jermenije,[6] i Vazgen Sargsijan, dvomandatni ministar odbrane Jermenije i premijer tokom 1990-ih.[7]

Australija uredi

 
Generalni guverner Australije Lord Govri (desno) potpisuje objavu rata protiv Japana sa premijerom Džonom Kurtinom (levo) koji posmatra. (8. decembar 1941)

U Poglavlju II odeljka 68 pod naslovom Komanda pomorskih i vojnih snaga, Ustav Australije navodi da:

Glavnu komandu pomorskih i vojnih snaga Komonvelta ima generalni guverner kao kraljičin predstavnik.[8]

U praksi, međutim, generalni guverner ne igra aktivnu ulogu u komandnoj strukturi Australijskih odbrambenih snaga, a demokratski odgovorna australijska vlada (kojom predsedava premijer) de fakto kontroliše ADF. Ministar odbrane i nekoliko podređenih ministara ovu kontrolu vrše preko Australijske odbrambene organizacije. Odeljak 8 Zakona o odbrani iz 1903. navodi:

Ministar treba da ima opštu kontrolu i da administrira Odbrambene snage, a ovlašćenja koja imaju Načelnik odbrambenih snaga, Načelnik mornarice, Načelnik vojske i Načelnik vazdušnih snaga na osnovu člana 9, i ovlašćenja koje zajedno imaju sekretar i načelnik odbrambenih snaga na osnovu odeljka 9A, sprovodiće se u saglasnosti i u skladu sa svim nalozima ministra.[9]

Bangladeš uredi

Vrhovni komandant je predsednik, iako izvršna vlast i odgovornost za nacionalnu odbranu pripada premijeru. Jedini izuzetak bio je prvi vrhovni komandant, general M.A.G. Osmani, tokom Oslobodilačkog rata Bangladeša 1971. godine, koji je bio komandant svih snaga Bangladeša, vraćen na aktivnu dužnost po službenom nalogu vlade BD. On se nakon sticanja nezavisnosti objavljene 1972. godine, penzionisao 7. aprila 1972. i prepustio sva ovlašćenja i dužnosti predsedniku Bangladeša.[10]

Belorusija uredi

 
Predsednik Aleksandar Lukašenko u službenoj uniformi vrhovnog komandanta Oružanih snaga Belorusije.

Predsednik Belorusije je vrhovni komandant Oružanih snaga Belorusije [11] Beloruski vrhovni komandant ima službenu uniformu koja odgovara zvanju, koju predsednik nosi u službenim prilikama i na ceremonijama vezanim za vojsku. Uloga vrhovnog komandanta utvrđena je članom 28. Ustava Belorusije, koji navodi da on/ona ima ovlašćenje da „imenuje i razrešava visoku komandu Oružanih snaga”.[12]

Brazil uredi

Član 142. Ustava Brazila iz 1988. godine navodi da su Brazilske oružane snage pod vrhovnom komandom predsednika republike.[13]

Kanada uredi

Ovlašćenja vrhovnog zapovednika nad Kanadskim oružanim snagama imaju kanadski monarh,[14] i delegirani su generalnom guverneru Kanade, koji takođe koristi titulu vrhovni komandant.[15] U ovom svojstvu, generalni guverner ima pravo na uniformu generala/oficira zastave, sa grbom kancelarije i specijalnom pletenicom koja služi kao oznaka čina.

Prema ustavnoj konvenciji, krunska prerogativna ovlašćenja nad oružanim snagama i ustavna ovlašćenja vrhovnog komandanta obavljaja se po savetu premijera i ostatka kabineta, vladajuće ministarstvo koje ima poverenje Donjeg doma. Prema Zakonu o nacionalnoj odbrani, ministar nacionalne odbrane odgovoran je Parlamentu Kanade za sva pitanja vezana za nacionalnu odbranu i oružane snage Kanade.[16] U teoriji, generalni guverner bi mogao iskoristiti svoja ovlašćenja kao vrhovnog komandanta da zaustavi pokušaje neustavne upotrebe kanadskih snaga, iako se to nikada nije dogodilo i verovatno bi bilo veoma kontroverzno.

Kina uredi

Član 93 Ustava Narodne Republike Kine navodi da ovlašćenje upravljanja ima Centralna vojna komisija (CMC) Kineske komunističke partije (CCP). Centralna vojna komisija NR Kine je sastavljena od predsedavajućeg i brojnih potpredsednika i članova. U istom članu se takođe navodi da predsednik Centralne vojne komisije preuzima sveukupnu odgovornost za rad Centralne vojne komisije, kao vrhovni vojni komandant, i da je za to odgovoran Nacionalnom narodnom kongresu i Stalnom odboru.[17]

Rusija uredi

Član 87 Ustava Rusije navodi da Predsednik Rusije je vrhovni komandant Oružanih snaga Ruske Federacije[18].

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Dupuy, Trevor N., Curt Johnson, and Grace P. Hayes. "Supreme Commander." Dictionary of Military Terms. New York: The H.W. Wilson Company, 1986.
  2. ^ LacusCurtius • Roman Law — Auctor (Smith's Dictionary, 1875)
  3. ^ For example: "Ordered, That this House joins and agrees with the House of Commons in this Vote; and that the Lord Admiral is hereby desired, from both Houses of Parliament, that the Commander in Chief of this Summer's Fleet under his Lordship, may be the Earl of Warwicke.", House of Lords Journal 15 March 1642
  4. ^ „CONSTITUTION OF THE ARGENTINE NATION”. Argentine Senate. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  5. ^ „Ministerio de Defensa” (na jeziku: španski). Arhivirano iz originala 18. 9. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  6. ^ „Archived copy” Նժդեհ Գարեգին. encyclopedia.am (na jeziku: jermenski). Armenian Encyclopedia. Arhivirano iz originala 13. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  7. ^ „Vazgen Sargsyan”. Government of Armenia. Arhivirano iz originala 20. 6. 2014. g. Pristupljeno 11. 5. 2019. 
  8. ^ „The Constitution as in force on 1 June 2003 together with proclamation declaring the establishment of the Commonwealth, letters patent relating to the Office of Governor-General, Statute of Westminster Adoption Act 1942, Australia Act 1986.”. ComLaw. Pristupljeno 2014-01-21. 
  9. ^ „Defence Act 1903”. ComLaw. Pristupljeno 2014-01-21. 
  10. ^ Bangladesh : General M.A.G. Osmani (1918-1984) - C-IN-C Liberation Forces 1v MNH 1986
  11. ^ „Prэzіdэnt Rэspublіkі Belarusь - Galoўnakamanduюčы Uzbroenыmі Sіlamі https://president.gov.by/be/president/glavnokomanduyushchiy”.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  12. ^ „Kanstыtucыя Rэspublіkі Belarusь”. Arhivirano iz originala 07. 12. 2016. g. Pristupljeno 26. 08. 2021. 
  13. ^ Constitution of the Federative Republic of Brazil: 3rd Edition Arhivirano 26 april 2012 na sajtu Wayback Machine, Chamber of Deputies (2010) ISBN 978-85-736-5737-1. Retrieved on 21 August 2013.
  14. ^ Constitution Act, 1867, III.15, Westminster: Queen's Printer, Arhivirano iz originala 28. 5. 2013. g., Pristupljeno 10. 1. 2014 
  15. ^ Letters Patent Constituting the Office of Governor General of Canada, X., Ottawa: King's Printer for Canada, 1. 10. 1947, Pristupljeno 10. 1. 2014 
  16. ^ National Defence Act, Pristupljeno 10. 1. 2014 
  17. ^ „Constitution”. Government of the People's Republic of China. Arhivirano iz originala 26. 7. 2013. g. Pristupljeno 21. 1. 2014. 
  18. ^ wikisource:ru:Konstituciя Rossiйskoй Federacii#Statья 87
  19. ^ www.independent.co.uk | Predsednik Republike Belorusije Aleksandar Lukašenko u uniformi vrhovnog komandanta Republike Belorusije.
  20. ^ www.theconversation.com | Bivši predsednik Venecuele Ugo Čavez u uniformi Glavnokomandujućeg Venecuele.
  21. ^ www.globalsecurity.org | Bivši predsednik Republike Kazakstana Nursultan Nazarbajev u uniformi vrhovnog komandanta Republike Kazakstana.
  22. ^ www.paluba.info | Epoleta za rame predsednika Predsedništva SFRJ
  23. ^ Bivši predsednik Republike BiH Alija Izetbegović u terenskoj uniformi vrhovnog komandanta Armije Republike BiH
  24. ^ www.vecernji.hr | Bivši predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman u uniformi Vrhovnika Republike Hrvatske.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Врховни_командант&oldid=27487265”