Vuljagmeni
Vuljagmeni (grč. λίμνη Βουλιαγμένης) je slano jezero u Grčkoj, nalazi se u blizini istoimenog malog grada, koji pripada opštini Vari-Vula-Vuliagmeni u okrugu Istočnoj Atici u periferiju Atika. Mineralne vode izviru u jezero na dubini od 50 do 100 metara i imaju temperaturu od 22 do 29°C. Jezero takođe dobija svežu vodu iz izvora na dubini od 17 metara[1]. Jezero je podzemnom pećinom povezano sa morem. Jezero se nalazi u južnom delu planine Imitos, nedaleko od mora. Jezero ima ovalan oblik, dužine 260 m, širine 145 metara, površine 1,59 ha[2]. Jezero je na nadmorskoj visini od pola metra iznad nivoa mora[3]. Uključeno je u ekološku mrežu zaštićenih područja Natura 2000[4].
| Vuljagmeni | |
|---|---|
 Vuljagmeni | |
| Lokacija | Istočna Atika |
| Koordinate | 37° 48′ 28″ S; 23° 47′ 08″ I / 37.807908° S; 23.785610° I |
| Zemlje basena |  Grčka |
| Maks. dužina | 0.145 km |
| Maks. širina | 0.26 km |
| Površina | 0.0159 km2 |
| Nad. visina | 0.5 m |
  Vuljagmeni | |
| Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi | |
Jezero je nastalo pre oko 2000 godina. Na tom mestu je bila velika pećina koja se urušila nakon zemljotresa. Oblik srušene pećine može se uočiti pogledom sa daljine. Zbog relativne mladosti jezera, nema zapisa o njemu sve do Pausanija. Podvodna pećina je sastavljena od krečnjačkih stena, karakterističnih za ovaj region. Istražen je sistem pećina povezanih sa jezerom u dužini od 3123 m. U pećini ima 14 tunela, u kojima se nalaze podvodni stalagmiti[1]. Dno jezera se sastoji od glinene podlogebogate sumpornim jedinjenjima. Voda u jezeru ima povišen sadržaj minerala i mikroelemenata, kao što su kalijum, natrijum, litijum, amonijak, kalcijum, gvožđe, hlor i jod. Voda jezera pogoduje u tretmanu reumatizma, sportskih povreda, bolesti nervnog sistema, dermatoze i ginekološkim oboljenjima[5]. Kupanje u jezeru se naplaćuje.
Tokom 1980—ih godina u jezeru je otkrivena nova vrsta morske sase: Paranemonia vouliagmeniensis, lokalni endem. Takođe su u jezeru pronađene još dve vrste beskičmenjaka: Abra segmentum i Cerastoderma glaucum. Ova druga vrsta pomaže pročišćavanju vode jezera od bakterija [1]. Takođe u jezeru živi riba Garra rufa[6].
Reference uredi
- ^ a b v Χιντήρογλου Χ. (4. 8. 2002). „Λίμνη Βουλιαγμένης”. Το Βήμα. Pristupljeno 23. 1. 2018.
- ^ „Τοπία (ΤΙΦΚ). Λίμνη Βουλιαγμένης Αττικής”. Φιλότης: Βιότοπος Natura. Εθνικό Μετσόβιο Πολυτεχνείο. Pristupljeno 23. 1. 2018.
- ^ „Η επιφανειακή και η υπόγεια λίμνη της Βουλιαγμένης”. Greekscapes. Arhivirano iz originala 03. 10. 2013. g. Pristupljeno 23. 1. 2018.
- ^ „Υμηττός, Αισθητικό Δάσος Καισαριανής, Λίμνη Βουλιαγμένης”. Φιλότης: Βιότοπος Natura. Εθνικό Μετσόβιο Πολυτεχνείο. Pristupljeno 23. 1. 2018.
- ^ Γεωργία – Ελένη Κόρρου (9. 8. 2012). „Τα ιαματικά νερά της λίμνης Βουλιαγμένης”. VIMA Online. Pristupljeno 23. 1. 2018.
- ^ „Λίμνη Βουλιαγμένης. Το "διαμάντι" της Αττικής”. VIMA Online. www.vimaonline.gr. 28. 7. 2012. Pristupljeno 23. 1. 2018.