Vu Cetjen

Vu Cetijen (kineski jezik: 武则天 / 武則天, pinjin: Wǔ Zétiān; između 623 i 627. – 16. decembar 705.), ličnog imena Vu Džao (武曌), često navođena i kao Tijen Hou (天后) za vreme dinastije Tang i Carica supruga Vu (武后) u kasnijim vremenima, je bila jedina žena u kineskoj istoriji koja je dejure preuzela carsku titulu.

Vu Cetijen
Portret carice Vu iz dinastije Sung
Lični podaci
Puno ime	Vu Džao
Datum rođenja	između 623 i 627
Mesto rođenja	Guangjuen, Kina
Datum smrti	16. decembar 705
Mesto smrti	Šangjang palata, Luojang, Kina
Grob	maj 706 ili 2. jul 706
Porodica
Supružnik	car Gaocung od Tanga
Potomstvo	Li Hung, Li Sijen, car Džungcung od Tanga, car Žujcung od Tanga, princeza Tajping, princeza Si od Andinga
Roditelji	Vu Šihuo Gospa Jang
Dinastija	Tang i Vu Džou, druga dinastija Džou
Period	kao carica od 655 do 683, kao carica udovica od 683 do 690 i kao car od 690 do 705
Prethodnik	ustanovila drugu dinastiju Džou, car Žujcung kao car dinastije Tang
Naslednik	dinastija Vu Džou svrgnuta, car Džungcung kao car dinastije Tang

Teritorija vladavine carice Vu-Cetijen 700. god.

Na dvor je došla kao konkubina cara Tajcunga, nakon čije smrti se udala za njegovog sina i naslednika cara Gaocunga, postavši 655. god. njegova furen (što se prevodi kao carica, supruga, ali i prva pratilja). Na vlasti je de fakto bila još za vreme za vladavine njenog muža (koji je 660. god. doživeo moždani udar) i sinova, od 665. do 690. godine, što nije predstavljalo presedan u kineskoj istoriji. Međutim, presedan je ostvarila kada je 690. godine osnovala posebnu carsku dinastiju pod imenom Džou (周) (čime je na neko vreme prekinuta vlast dinastije Tang), te je vladala dejure kao Sveta i božanska vladarska carica (聖神皇帝) od 690. do 705. godine. Tokom njene vladavine Kina je značajno proširila svoje granice duboko u središnju Aziju, ali i na Korejsko poluostrvo. takođe, uz konstantnu borbu za očuvanje vrhovne vlasti, carica Vu Cetijen je uvela značajne promene u oblikovanju kineskog društva i državne potpore taoizmu, budizmu, obrazovanju i književnosti. Bila je pokrovitelj umetničkim delima u Lungmen pećinama, te Stele bez reči koja se čuva u mauzoleju Ćijenling, ali i brojnih građevina i bronzanih dela koja nisu sačuvana.

Pored značajne političke karijere, Vu Cetijen je imala i značajan porodični život kao majka trojice sinova koji su bili prestolonaslednici, te baka unuka koji je kasnije postao slavni Car Sjuencung od Tanga, a koji je vladao „zlatnim dobom” obnovljene dinastije Dinastija Tang. Takođe je i dovršila najveću palatu ikada izgrađenu u istoriji, palatu Daming. Njen uspon na vlast i vladavina su kasnije bili predmetom žestokih kritika konfučijanskih teoretičara, ali su je komunistički istoričari od 1950-ih počeli opravdavati. Ali nažalost, uprkos važnosti njene vladavine i dugotrajnosti njenih reformi, ona najviše privlači pažnju svojim polom, kao jedina žena koja je uspela održati jedinstvo kineskog carstva noseći jedno vreme titulu Huangdi („Nebeski Car”). Njene poznate suparnice su carica udovica Cisi iz dinastije Ćing, carica Liju E iz dinastije Sung i carica Lu Dži iz dinastije Han.

Detinjstvo

Njen rođendan se tradicionalno obeležava 17. februara, dok je godina rođenja nepoznata, moguće je 623, najverovatnije 624, 625 ili čak 627. Rođena je u imućnoj porodici. Njen otac Vu Šihuo je bio veliki prijatelj prvog cara dinastije Tang, cara Gaocua. Njena majka Gospa Jang je bila iz moćnog klana Jang iz dinastije Suej. Predpostavlja se da je rođena u Guangjuenu, ali kako je njen otac bio izuzetno dobar prefekt, selili su se iz mesta u mesto. Imala je dve sestre Vu Šun i Gospa Vu, Gospa od Guoa. Kao mala, majka je i nju i njene sestre učila konfučijanstvom i redovno su posećivale budističke manastire. Otac ju je učio da čita i piše i vaspitao je u oblasti muzike tako da je znala da svira. 635. godine, kada je njen otac umro od tuge za svojim prijateljem Li Juenom, život buduće carice se preokrenuo. Njena dva polubrata iz očevog prvog braka, Vu Juenšang i Vu Juenćing , su maltretirali nju, njene sestre i njenu majku. Nakon ovih maltretiranja, Vu Džao je uvidela koliko život može biti okrutan.

Boravak na dvoru i vladavina kao carica

Na dvor je došla kao konkubina cara Tajcunga oko 638. godine. Radila je u carskoj vešernici. Dugo vreme nije zapala za oko caru, međutim, jednom prilikom kada niko nije mogao da smiri konja cara Tajcunga, ona je zatražila bič, čekić i mač i rekla "bičevaću ga dok se ne smiri, ako se ne bude smirio, udariću ga čekićem, ali ako se ni tad ne bude smirio, prerezaću mu vrat". Car je bio zapanjen ali nije mogao da je ukloni s dvora jer ga je godinama služila. Dok je služila cara Tajcunga, održavala je i aferu sa njegovim sinom, Li Džijem, budući car Gaocung. Kada je car Tajcung umro 649. godine, Vu i ostale konkubine koje nisu rodile decu caru, morale su da napuste dvor, ošišaju se i odu u manastir Ganje da služe kao kaluđerice ostatak života. Jednom prilikom, kada je Gaocung postao car, došao je u manastir da obeleži godišnjicu smrti svom ocu caru Tajcungu i ugledao Vu. Po legendi, oboje su zaplakali kad su se videli prisećajući se vremena na dvoru. Kada je vraćena na dvor, Gaocungova carica Vang i njegova glavna supruga Sijao su stalno dolazile u sukobe. Carica Vang je pomislila da bi Vu mogla da se svađa sa suprugom Sijao dok ona provodi vreme s carem. Vu je rodila caru dvoje dece, 652 Li Hunga i princezu Si od Andinga 654. Princeza Si od Andinga je ubijena samo nedelju dana nakon rođenja. Vu je rekla da su je ubile carica Vang i supruga Sijao, međutim, kasnijih godina se sumnjalo da je Vu zadavila. Vu je naredila da se njih dve osakate i stave u bure s vinom gde su živele još par dana. Vu je u oktobru 655. godine postala nova carica dinastije Tang. Od 660. godine, Vu Cetijen je kontrolisala kineski dvor, dovršila je palatu Daming, izgradila Lungmen pećine i mnoge ostale dobrobiti za državu. Kako je Gaocung bio stalno bolestan, iza njega je vladala carica Vu, sedela je iza zastora, slušala sve dvorske audijencije. Osnovala je špijunsku mrežu raširenu po dvoru i po državi. Ova špijunska mreža joj je pomagala u zaustavljanju pobuna i pretnji na vreme. Bila je veliki podržanik budizma. U svakom gradu u Kini je izgradila po jednu pagodu. Jednom prilikom, kada je Gaocung bolovao od pomućenog vida, carica Vu je morala da mu čita izveštaje. Čitala ih je ili kako se njoj svidelo ili je čitala pravi izveštaj ali postupala po svom autoritetu. Mnoge kancelare i ministre koji su joj se protivili, poput Šanguan Jia (on je bio deda glavne sekretarice carice Vu, Šanguan Vaner), Džangsun Vuđija (rođak Tajcungove carice Džangsun), Pej Jena i ostale je carica Vu pogubila. Pored Li Hunga i princeze Si od Andinga, carica Vu je imala Li Sijena rođenog 655 godine, Li Sjena, budućeg cara Džungcunga rođenog 656 godine, Li Dana, budućeg cara Žujcunga rođenog 662 godine i princezu Tajping rođenu oko 662 godine. Li Hung je bio prestolonaslednik i verovatno ga je carica Vu otrovala 675 godine. Drugog sina Li Sijena, koji je takođe bio prestolonaslednik, je proterala. U njegovu kuću u izgnanstvu je poslala jednog generala da ga poseti i sa savetom da treba da ga ubije. Li Sijen se obesio u svojoj kući u izgnanstvu 684 godine. 666 godine je nagovorila cara Gaocunga da je povede na planinu Taj da s njim vrši tamo rituale koji su isključivo bili namenjeni muškarcima. 668 godine je poslala vojne kampanje protiv korejskog kraljevstva Sila i te kampanje su toliko bile moćne da je vlast Koreje smanjena sa kraljevske na vazalnu. Reformisala je i carske ispite s kojima su se ljudi učlanjivali na dvor. Za vreme njene vladavine, dozvolila je i ljudima koji dolaze iz zabačenih krajeva države i koji nisu iz moćnih klanova da polažu ispite, dok to nije ranije bilo dozvoljeno. 27. decembra 683 godine car Gaocung je umro. Sledeći naslednik presta je bio Li Sjen, car Džungcung.

Carica udovica

Nakon smrti cara Gaocunga, carica Vu je postala carica udovica i počela je da vlada iza svojih sinova, Li Sjena, cara Džungcunga i Li Dana, cara Žujcunga. Džungcung je postao car u januaru 684. Njegova carica Vej se ugledala na svoju sverkvu i htela je da kontroliše dvor baš kao ona. Na dvor je dovela svog oca Vej Sjuendžena kao ministra. Džungcung nije hteo da sarađuje ni sa svojom caricom a ni sa svojom majkom. Kada je carica udovica Vu čula da je carica Vej dovela svog oca na dvor, sazvala je nekoliko ministara da napišu edikt o svrgnuću novog cara i nove carice. U sred audijencije, carica udovica Vu je poslala vojsku da svrgnu i odvedu u izgnanstvo Džungcunga i njegovu trudnu caricu Vej. Džungcung je svrgnut nakon mesec dana vladavine. Za sledećeg cara postavila je Li Dana za cara Žujcunga, iste godine u februaru. Međutim, njega je odmah stavila u kućni pritvor gde je bio sve do 690 godine, kada je narod počeo da potpisuje peticije da carica udovica Vu postane car. Prvu peticiju je potpisalo 30.000 ljudi, drugu peticiju je postpisalo 60.000 ljudi, uključujući i cara Žujcunga. Tek kada je videla da je i njen sin potpisao peticiju, prihvatila je i 9. septembra 690 godine, na kapiji Cetijen, nekadašnja carica i carica udovica je sada postala novi car novoosnovane dinastije Džou. Postala je jedina žena u istoriji Kine koja je preuzela titulu Sina Neba.

Sveti Božanski Car

Kao car, vladala je 15 godina. Njena teritorija se širila na korejsko poluostrvo i duboko u srednju Aziju. Tokom svoje vladavine, mnoge građevine je izgradila poput budističkih pagoda i dvorana. Izgradila je najvišu drvenu zgradu u istoriji Kine, dvoranu za dvorske audijencije i velike proslave dvoranu Mingtang. Za vreme svoje vladavine, dala je veći značaj seljacima i poljoprivredi, smanjila je poreze, povećala proizvodnju svile i čaja u svet, ponovo otvorila put Svile koji je bio zatvoren zbog kuge, povratila zemljišne posede na putu Svile koje su oduzeli Plavi Turci za vreme vladavine cara Tajcunga, uvela obavezno školovanje i našla posvećene nastavnike, proširila budizam, čak je i napravila bakarne sandučiće gde je narod mogao da pridaje anonimne žalbe na državu. Takođe je reformisala i vojsku. Kako su godine prolazile, teritorije su joj polako bile oduzete, postala je paranoična i pravila čistku u administraciji tako što je pogubljivala svakoga koga je smatrala nevernim iz nekog razloga, uključujući i svoje unuke princa Jidea i princezu Jongtaj. Kako je osetila da je počela da stari, pronašla je na dvoru dva muzičara, braću blizance Džang. Kako bi dokazala sebi da još ima volju za životom, počela je da se telesno zadovoljava sa braćom. Vu Cetijen se nikada nije razboljevala, sem pred kraj života dva puta. Kada se 701 godine ozbiljno razbolela, taoistički monasi su pokušavali da je izleče. Tada je krenula da favorizuje taoizam.

Svrgnuće i smrt

20. februara 705 godine, u dvorani Čangšeng u kojoj je Vu Cetijen redovno provodila vreme, vojska je vratila iz izgnanstva bivšeg cara Džungcunga, upali su u caričinu palatu, ubili braću Džang i naterali caricu da preda presto bivšem caru Džungcungu. 21. februara je izdat edikt u njeno ime da je Džungcung postao regent a 22. februara ponovo je izdat novi edikt u njeno ime da predaje Li Sjenu presto i tako je 23. februara Džungcung ponovo postao car. 24. februara, Vu Cetijen je pod teškom stražom napustila dvoranu Čangšeng i prebačena je u pomoćnu palatu Šangjang. U palati Šangjang je ležala u krevetu, čekajući sudnji dan. Ponekad je održavala audijencije kada bi nekoliko ministara došlo da joj daju izveštaj, ali samo da bi njoj udovoljili, jer njene audijencije nisu imale nikakvog značaja više za državu. Kada je praktikovala Zen budizam, uvidela je da sve titule koje je nosila i svo bogatsvo koje je imala da je sve to prazno i bezvredno. Ona je bila taj šang huangdi, penzionisani car. Ta titula se davala caru koji je živ ali je svgrnut u korist novog cara. 16. decembra 705 godine, Vu Cetijen, nekada moćna carica i car, je umrla u svojoj bolesničkoj postelji. Sahranjena je u grobnici sa Gaocungom i to su dva jedina cara sahranjena u istoj grobnici u Kini. Njena grobnica je jedna od retkih neopljačkanih grobnica za sad. Sahranjena je ili u maju 706 godine ili 2. jula 706 godine. Za sobom je ostavila čvrste temelje za Zlatno doba dinastije Tang koju će unaprediti i obnoviti car Sjuencung. Kasnije je car Sjuencung dobio nadimak "Svetli car" zbog Zlatnog doba kojim je vladao.

Izvori

• Cheng An Jiang, Empress of China: Wu Ze Tian, Victory Press, 1998. (jezik: engleski)
• Kang-i Sun Chang,Haun Saussy,Charles Yim-tze Kwong (1999). Women writers of traditional China: an anthology of poetry and criticism. Stanford University Press. CS1 održavanje: Upotreba parametra autori (veza)
• Cawthorne, Nigel (2007). Daughter of Heaven - The True Story of the Only Woman to become Emperor of China. Oxford: One World Publications. str. 271pages. ISBN 978-1-85168-530-1.