Gabrijela Mistral
Gabrijela Mistral (šp. Gabriela Mistral; Vikunja, 7. april 1889 — Njujork, 10. januar 1957), je pseudonim koji je koristila Lucila de María del Perpetuo Socorro Godoy Alcayaga, čileanska pesnikinja, prosvetitelj, diplomata i feministkinja. Bila je prva Latinoamerikanka kojoj je dodeljena Nobelova nagrada i to 1945.[1]
| Gabrijela Mistral | |
|---|---|
 Gabrijela Mistral | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. april 1889. |
| Mesto rođenja | Vikunja, Čile |
| Datum smrti | 10. januar 1957. (67 god.) |
| Mesto smrti | Njujork, SAD |
| Nagrade | Nobelova nagrada za književnost |
| Zvanični veb-sajt | |
| www | |
Neke od osnovnih tema njene poezije su: priroda, izdajstvo, ljubav, majčinska ljubav, tuga, putovanja, i proces obrazovanja latinoameričkog identiteta kao mešavine indijanskih i evropskih uticaja.
Biografija uredi
Rođena je u Vikunji u Čileu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Otac, Huan Viljanueva, napušta porodicu kada joj je bilo tri godine. Već u četrnaestoj počinje da izdržava i sebe i majku radeći kao učiteljeva pomoćnica. Njena majka, Petronila Alkajaga, umire 1929.
Godine 1904. objavljuje prve pesme u lokalnim novinama koristeći razne pseudonime.
Dok je radila kao učiteljica 1906. upoznaje Romea Uretu, radnika na železnici. On se ubija 1909. Iako su elementi smrti već prožimali njena dela, ovo samoubistvo još jače utiče na njen budući rad. Strastvene veze koje je vodila sa nekolicinom muškaraca i žena ostavile su dubok trag u njenom stvaralaštvu.
Prvo zvanično priznanje dobila je 1914. godine kada joj je uručena prva nagrada nacionalnog književnog konkursa u Santijagu, za delo „Soneti o smrti“.
Ministar obrazovanja Meksika je poziva u posetu 1922. u okviru reforme škola i biblioteka, sa zadatkom da započne stvaranje nacionalnog sistema obrazovanja.
Međunarodna slava koju stiče omogućava joj brojna putovanja po Evropi i Americi. Tokom 1925. obilazi Brazil, Urugvaj i Argentinu. Između 1925. i 1934. živela je u Francuskoj i Italiji. Tih godina je radila pri Ligi Naroda i predavala na nekoliko univerziteta u svetu.
Od 1932. do svoje smrti, kao što je čest slučaj sa čileanskim umetnicima i intelektualcima, služila je i kao konzul u Napulju, Madridu, Petropolisu, Nici, Lisabonu, Los Anđelesu, Santa Barbari, Verakruzu, Meksiku i Njujorku. Na mestu konzula u Madridu često je imala profesionalnih kontakata sa jednim drugim čileanskim nobelovcem i konzulom u Madridu, Pablo Nerudom.
Njen sedamnaestogodišnji nećak, Huan Migel, izvršio je samoubistvo 1943. Žal za njegovom smrću i hladnoratovske tenzije u Evropi obeležiće njeno stvaralaštvo do same smrti.
Pred smrt se nastanila u Njujorku, gde je i umrla od raka 1957. god.
Dela uredi
- Sonetos de la Muerte (1914)
- Desolación (1922)
- Lecturas para Mujeres (1923)
- Ternura (1924)
- Nubes Blancas y Breve Descripción de Chile (1934)
- Tala (1938)
- Antología (1941)
- Lagar (1954)
- Recados Contando a Chile (1957)
- Poema de Chile (1967, objavljeno posthumno)
Reference uredi
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1945”. The Nobel Prize. Pristupljeno 23. 1. 2019.
Spoljašnje veze uredi
- Život i poezija Gabrijele Mistral
- Njena lirska poezija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2007)
- Biografija