Википедија

Gael Monfis

француски тенисер

Gael Monfis (franc. Gaël Monfils; Pariz, Francuska, 1. septembra 1986) francuski je teniser. Osvojio je jedanaest titula u pojedinačnoj konkurenciji, dok mu je najbolji plasman na ATP listi šesto mesto koje je ostvario 7. novembra 2016. godine. Bio je vicešampion na mastersu u Parizu 2009. i 2010. i na mastersu u Monte Karlu 2016. Na grend slem turnirima najbolji rezultati su mu polufinala Rolan Garosa 2008. i Otvorenog prvenstva SAD 2016. Sredinom 2016. došao je do svoje prve ATP titule iz serije 500, na turniru u Vašingtonu. U finalu je bio bolji od Hrvata Iva Karlovića, protiv koga je spasao jednu meč loptu.[13]

Gael Monfis
Gael Monfis na turniru u Vašingtonu 2023.
Lični podaci
NadimakLa Monf (La Monf)[1] Slajdermen (Sliderman)[2]
Datum rođenja(1986-09-01)1. septembar 1986. (37 god.)
Mesto rođenjaPariz, Francuska
DržavljanstvoFrancuska
Visina1,93 m
Masa85 kg
PrebivališteTreleks, Švajcarska
Informacije o karijeri
Pro. karijera2004–
IgraDesnom rukom; dvoručni bekhend
TrenerTijeri Šampion (2004–2006)
Tarik Benabiles (2007–2008)
Rodžer Rašid (2008–2011)[3]
Patrik Šamanj (2011–2012)[4]
Jan de Vit (2015)[5]
Lijam Smit (2018–2020)[6]
Ginter Breznik (2021–2023)[7][8]
Rihard Rikelshauzen (2021–2023)[9][8]
Mikael Tilstrem (2015–2018, 2023–)[10][11][12]
Piter Lukasen (2023–)[12]
Zarada21.433.306 $
ATP profilwww.atptour.com/en/players/gael-monfils/mc65/overview
Pojedinačno
Pobede—porazi533—310 (63,23% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira, na Letnjim olimpijskim igrama i u Dejvis kupu)
Osvojeni turniri11 (6 čelendžera, 1 fjučers)
Izgubljena finala22
Najbolji plasmanBr. 6 (7. novembar 2016)
Trenutni plasmanBr. 163 (21. avgust 2023)
Uspeh na grend slem turnirima
OP AustralijeČF (2016, 2022)
Rolan GarosPF (2008)
Vimbldon4K (2018)
OP SADPF (2016)
Ostali turniri
Masters kupGF (2016)
Olimpijske igreČF (2008, 2016)
Parovi
Pobede—porazi28—83 (25,23% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira i na Letnjim olimpijskim igrama)
Osvojeni turniri0
Izgubljena finala0
Najbolji plasmanBr. 155 (8. avgust 2011)
Uspeh na grend slem turnirima — parovi
OP Australije1K (2006, 2014)
Rolan Garos2K (2007, 2010)
Vimbldon–
OP SAD1K (2005, 2010, 2011)
Ostali turniri — parovi
Olimpijske igre2K (2020)
Mešoviti parovi
Pobede—porazi2—4 (33,33% na Grend slem turnirima)
Uspeh na grend slem turnirima — mešoviti parovi
OP Australije2K (2006)
Rolan Garos2K (2008)
Vimbldon–
OP SAD–
Timska takmičenja
Dejvis kupF (2010, 2014)
ATP kupGF (2020, 2021)
Ažurirano: 21. avgust 2023..

Teniska karijera uredi

Kao junior uredi

Kao junior Monfis je imao odnos pobeda i poraza u pojedinačnoj konkurenciji 83:22, a završio je i 2004. godinu kao prvi junior sveta, osvojivši Otvoreno prvenstvo Australije, Rolan Garos i Vimbldon. Na Otvorenom prvenstvu SAD je izgubio od Viktora Troickog u 3 kolu.[14] Proglašen je za juniorskog svetskog šampiona od strane Međunarodne teniske federacije.[15]

Turnir 2002. 2003. 2004.
Juniorski grend slemovi
  OP Australije N ČF P
  Rolan Garos 1K 2K P
  Vimbldon N 2K P
  Otvoreno prvenstvo SAD N 2K 3K

2003: Prvi ATP bodovi uredi

Osvojio je prve ATP bodove na fjučersu u Francuskoj gde je stigao do drugog kola. Te godine je učestvovao na ukupno devet fjučersa. Stigao je do četvrtfinala Otvorenog prvenstva Australije u juniorskoj konkurenciji. Godinu je završio kao 21. junior na svetu.

2004: Trofeji na tri juniorska grend slema uredi

Godinu je završio kao prvi junior sveta, usput osvojivši 3 od 4 juniorska grend slema (Otvoreno prvenstvo Australije, Rolan Garos, Vimbldon).[16] U juniorskoj konkurenciji je imao skor 31:2. U aprilu je stigao do prvog finala na fjučersima (u Italiji), a nedelju dana kasnije je osvojio prvi fjučers (u Velikoj Britaniji). Na ATP listi je napredovao više od 700 pozicija. U oktobru je dobio vajld kartu za učešće na turniru u Mecu gde je ostvario prvu ATP pobedu protiv Gzavje Malisa i gde je stigao do četvrtfinala izgubivši od sunarodnika Rišar Gaskea.[17] Kvalifikovao se za masters u Parizu gde je pobedio bivšeg TOP 10 igrača Tomasa Enkvista, pre nego što je u drugoj rundi izgubio od tadašnjeg broja 3 Lejtona Hjuita.[18] Imao je skor 14:6 na fjučersima i 3:5 na čelendžerima u 2004. godini. Na ATP turu je imao skor 3:2.[19]

2005: Prva ATP titula uredi

U 2005. napredovao je za više od 200 mesta na ATP listi i ušao je među najboljih 50 igrača sveta. Na kraju godine je bio treći najbolje rangirani francuski teniser (iza Rišara Gaskea na 16. mestu i Sebastijan Grožana na 26. mestu) i osvojio je svoju prvu ATP titulu na turniru u Sopotu pobedivši u finalu Florijana Majera sa 7:6 (6), 4:6, 7:5.[20] Osvojio je čelendžere u Bezansonu i Tunisu, a stigao je i do 4. kola mastersa u Majamiju, kao i do najboljeg rezultata na Vimbldonu gde je stigao do 3. kola (izgubio je od Marija Ančića).

Krajem godine je stigao do finala na dva turnira koja su se odigrala u Francuskoj. U Mecu je izgubio od Ljubičića, a u Lionu od Rodika. Ovu godinu je obeležila i prva pobeda nad teniserom koji je bio u prvih 10 na ATP listi. Desilo se to na turniru u Dohi gde je pobedio Gastona Gaudija, koji je tada bio na 10. mestu. Godinu je završio na 30. mestu.[21]

2006: Polufinale na mastersu u Rimu uredi

Na prvom turniru ove godine je stigao do finala na Otvorenom prvenstvu Katara u Dohi gde je izgubio od prvog igrača sveta Rodžera Federera sa 3:6, 6:7.[22] Sledeći veliki rezultat ostvario je na mastersu u Rimu gde je došao do polufinala u kojem ga je porazio budući šampion Rafael Nadal. Na putu do polufinala je pobedio bivšeg broja 1 Endi Rodika. Na mastersu u Hamburgu je izgubio u prvom kolu od Endi Mareja, kojeg je kasnije pobedio na Rolan Garosu u pet setova u prvom kolu. U drugom kolu je igrao sa Dikom Normanom. Ovaj meč je takođe otišao u pet setova u kojem je Monfis izašao kao pobednik. Sledeći protivnik mu je bio Džejms Blejk, koji je na tom turniru bio 8. nosilac. Iako je Blejk bio favorit, Monfis je izašao kao pobednik u još jednom meču koji je trajao pet setova. Posle ovog meča Blejk je izjavio da je "Monfis najbrži čovek na turu".[23] U četvrtom kolu je izgubio od Novaka Đokovića sa 6:7(5), 6:7(5), 3:6.[24]

Zbog uspešnog rezultata na Rolan Garosu napredovao je 5 mesta na ATP listi do pozicije 23, što mu je u tom trenutku bio rekord karijere. To mu je omogućilo da bude najbolje rangirani francuski teniser. Na turniru u Kvinsu je došao do četvrtfinala gde je zbog povrede leđa morao da preda meč Blejku. Zbog povrede je morao da odustane od turnira u Notingemu. Na Vimbldonu je iznenađujuće ispao od Igora Kunjicina u prvom kolu sa 5:7, 7:6(7), 6:3, 6:4.

Do kraja godine nije imao zapaženijih rezultata. Sezonu je završio sa skorom 20:19.[25]

2007: Problemi sa povredama uredi

Na Otvorenom prvenstvu Australije je stigao do trećeg kola gde je izgubio od Gaskea. Posle prvog grend slema sezone osvojio je čelendžer u Sanrajzu pobedivši na putu do finala Dušana Vemića i Nenada Zimonjića. U finalu je savladao Andreasa Sepija.[26] Na ATP turniru u Austriji je stigao do četvrtog finala u karijeri gde je izgubio od Huan Monaka sa 6:7(3), 0:6. Na Rolan Garosu je stigao do trećeg kola gde ga je u četiri seta eliminisao David Nalbandijan. Na Vimbldonu je bez izgubljenog seta stigao do trećeg kola. Tamo je bolji od njega bio Nikolaj Davidenko. Na turnirima u Vašingtonu i Bukureštu je stizao do polufinala. Zbog povrede tetive, povukao se sa Otvorenog prvenstva SAD.[27] Godinu je završio kao 38. teniser sveta i sa skorom 21:21.[28][29]

2008: Polufinale na Rolan Garosu uredi

Preskočio je Otvoreno prvenstvo Australije zbog iste povrede zbog koje nije igrao od septembra 2007. i Otvorenog prvenstva SAD.[30] Prvi zapaženiji rezultat u 2008. godini mu je bilo osvajanje čelendžera u Marakešu. Na Rolan Garosu je ostvario najbolji rezultat u karijeri plasmanom u polufinale gde je izgubio od Federera sa 2:6, 7:5, 3:6, 5:7. Zbog povrede ramena je morao da se povuče sa Vimbldona.[31] Izabran je da predstavlja Francusku na Olimpijskim igrama u Pekingu gde je izgubio u četvrtfinalu od Đokovića sa 6:4, 1:6, 4:6. Na Otvorenom prvenstvu SAD je stigao do četvrte runde gde je izgubio od Mardija Fiša. Četvrtu sezonu uzastopno je stigao do finala nekog ATP turnira. Bilo je to u Beču gde je u finalu izgubio od Filipa Pečnera sa 4:6, 4:6. Na mastersu u Madridu je izgubio od Mareja u četvrtfinalu, a u Parizu od Nadala u trećem kolu. Ove sezone je imao skor protiv igrača iz top 10 5:7, a odnos pobeda i poraza mu je bio najbolji u karijeri do tada 30-17.[32]

2009: Finale na mastersu u Parizu uredi

 
Monfis na Otvorenom prvenstvu Australije 2009.

Monfis je sezonu započeo na turniru u Dohi gde je u polufinalu izgubio od Rodika. Na putu do polufinala prvi put u karijeri je pobedio prvog tenisera sveta. Bilo je to u četvrtfinalu protiv Nadala sa 6:4, 6:4. Na Otvorenom prvenstvu Australije je predao meč četvrte runde Žilu Simonu zbog povrede zgloba.[33] Stigao je do finala na turniru u Akapulku gde je izgubio od Nikolasa Almagra. To mu je bilo šesto uzastopno izgubljeno finale na ATP turnirima. Ispao je u drugom kolu na turniru u Indijan Velsu i u četvrtom kolu Majamija. Sezonu šljake počeo je u Monte Karlu gde je izgubio od Janka Tipsarevića u prvom kolu. Posle toga je propustio masterse u Rimu i Madridu zbog povrede kolena. Ipak, stigao je da se oporavi do Rolan Garosa i tamo je napravio veliki uspeh plasmanom u četvrtfinale gde ga je, kao i prethodne godine, pobedio Federer, koji je kasnije osvojio i titulu.

Kao i prethodne sezone, opet se morao povući sa Vimbldona. Ovog puta zbog povrede zgloba.[34] Na Otvorenom prvenstvu SAD je stigao do četvrtog kola u kojem je bolji bio treći teniser sveta Nadal sa 7:6(3), 3:6, 1:6, 3:6. Monfis je potom osvojio svoju drugu titulu u karijeri i prvu od 2005. godine. Desilo se to na turniru u Mecu gde je u finalu pobedio Filipa Kolšrajbera, kao prvi nosilac, sa 7:6(1), 3:6, 6:2.[35] Na Malezija openu je stigao do četvrtfinala gde ga je porazio Davidenko. Na turniru u Japanu je stigao do petog polufinala te sezone gde je bolji od njega bio sunarodnik Žo-Vilfrid Conga. Sledeći turnir mu je bio master u Šangaju. U trećem kolu je bio prinuđen da preda meč Ljubičiću. Na masteru u Parizu Monfis je stigao do svog prvog finala na nekom Masters turniru. U finalu je od njega bio bolji Đoković sa 2:6, 7:5, 6:7(3). Sezonu je završio sa skorom 42:19 [36] i kao drugi najbolje rangirani francuski teniser na 13. mestu (Conga je bio 10.).[37]

2010: Najuspešnija sezona uredi

Prvi turnir mu je bio u Brizbejnu na kojem je stigao do polufinala gde ga je savladao Radek Štjepanek. Povukao se sa turnira u Sidneju zbog problema sa ramenom. Na Otvorenom prvenstvu Australije je izgubio u trećoj rundi od Džona Iznera posle četiri seta. Učestvovao je na turniru u Johanezburgu kao prvi nosilac, ali nije uspeo da ga osvoji. U polufinalu ga je pobedio Felisijano Lopez sa 6:3, 1:6, 6:7(1). Na sledeća dva turnira je izgubio u četvrtfinalu. U Roterdamu od Mihaila Južnog, a u Marselju od Žilijen Benetoa. Monfis se povukao sa mastersa u Majamiju, Monte Karlu i Rimu. Trebalo je da se vrati na turniru u Estorilu gde su mu ponudili specijalnu pozivnicu, ali se povukao zbog stomačnih problema. Vratio se na teren na mastersu u Madridu gde je izgubio u četvrtfinalu od kasnijeg šampiona Nadala. Sledeći turnir mu je bio u Nici gde je, takođe u četvrtfinalu, izgubio od Potito Staračea.

Na Rolan Garosu je izgubio u drugom kolu od Fabio Fonjinija u meču koji je trajao dva dana i u kojem je imao dva seta i brejk prednosti u trećem. Meč je prekinut kod rezultata 5:5 u trećem setu uveče u 21:55, što ga svrstava u najkasnije odigrane mečeve na Rolan Garosu.[38] Monfis je na kraju izgubio sa 6:2, 6:4, 5:7, 4:6, 7:9. To je prouzrokovalo pad na ATP listi za 5 pozicija (na 20. mesto), jer je branio četvrtfinale od prošle sezone.

Sezonu na travi je započeo u Kvinsu gde je izgubio od Rajnera Šitlera u tri seta. Prvi put posle 2007. povrede ga nisu omele da nastupi na Vimbldonu. Tamo je stigao do 3. kola u kojem ga je savladao bivši Vimbldonski šampion Lejton Hjuit sa 3:6, 6:7(9), 4:6. Na turniru u Štutgartu je stigao do prvog finala u sezoni gde je zbog povrede članka predao meč Albertu Montanjesu početkom drugog seta.[39]

Na Otvorenom prvenstvu SAD je došao četvrtfinala čime je ostvario najbolji rezultat u Njujorku. Izgubio je od Đokovića sa 6:7(2), 1:6, 2:6. Bio je prvi francuski četvrtfinalista na Otvorenom prvenstvu SAD od 2000. kada je to pošlo za rukom Arno Klemanu. U Japanu je stigao do drugog finala sezone u kojem je izgubio od, svetskog broja jedan, Rafaela Nadala sa 1:6, 5:7. Posle poraza na mastersu u Šangaju u drugom kolu od Gaskea, osvojio je prvu titulu te sezone u svom trećem finalu. Desilo se to u Monpeljeu gde je u finalu pobedio Ljubičića sa 6:2, 5:7, 6:1 i tako stigao do treće titule u karijeri.[40] Zadnji turnir sezone mu je bio masters u Parizu na kojem je ponovio uspeh iz prošle sezone stigavši do finala. Na putu do finala je prvi put u karijeri pobedio Federera. Desilo se to u polufinalu posle tri taj-brejka i pet spašenih meč lopti. Rezultat je bio 7:6(7), 6:7(1), 7:6(4).[41] U finalu je izgubio od Šveđanina Robina Sederlinga sa 1:6, 6:7(1).

Monfis je bio član francuske reprezentacije koja je 2010. stigla do finala Dejvis kupa. U martu je doneo Francuskoj jedan bod u meču prvog kola u pobedi nad Nemačkom. Bio je bolji od Kolšrajbera sa 6:1, 6:4, 7:6(5). U četvrtfinalu je u duelu Francuske sa Španijom u prvom meču pobedio Davida Ferera posle pet setova sa 7:6(3), 6:2, 4:6, 5:7, 6:4. U polufinalu je u meču sa Argentinom doneo važan bod pobedom nad Nalbandijanom sa 6:4, 2:6, 6:4, 6:3. U finalu je doneo prvi bod svojoj reprezentaciji protiv Srbije pobedom nad Tipsarevićem 6:1, 7:6(4), 6:0. Mogao je doneti trofej svojoj ekipi u četvrtom meču duela, jer je Francuska u tom trenutku vodila sa 2:1, ali je izgubio od Đokovića sa 2:6, 2:6, 4:6.[42] Francuska je kasnije poražena, jer je u odlučujućem meču Troicki pobedio Mikaela Ljodru.[43]

2011: Proboj u prvih deset uredi

 
Gael Monfis - Rolan Garos 2011.

Monfis je bio postavljen za 12. nosioca na Otvorenom prvenstvu Australije. Izgubio je u trećem kolu od Stanislasa Vavrinke 6:7, 2:6, 3:6. U San Hozeu je stigao do polufinala gde je zbog povrede levog zgloba, koja ga je mučila mesec i po dana, morao da se povuče sa turnira.[44] Zbog povrede je propustio i masterse u Indijan Velsu i Majamiju.

Na Rolan Garosu je stigao do četvrtfinala gde je izgubio od Federera sa 4:6, 3:6, 6:7(3). Na putu do četvrtfinala je pobedio Španca Davida Ferera, koji je bio sedmi teniser sveta u tom trenutku, sa 6:4, 2:6, 7:5, 1:6, 8:6. Monfisu je ta pobeda bila jedina nad Top 10 igračima te sezone. Posle sezone na šljaci, Monfis je učestvovao na turniru u Haleu gde je stigao do polufinala. Bolji je bio Filip Kolšrajber sa 3:6, 3:6. Na Vimbldonu je bio postavljen za devetog nosioca.[45] Poražen je u trećem kolu od Lukaša Kubota. Posle Vimbldona je ostvario najbolji renking u karijeri, pošto je bio sedmi teniser sveta. U julu je igrao za Francusku protiv Nemačke u Dejvis kupu. Pomogao je u ukupnoj pobedi od 4:1, pobedom nad Kolšrajberom od 7:6(3), 7:6(5), 6:4.

Do prvog finala u sezoni je stigao u Vašingtonu gde je izgubio od Radeka Štjepaneka sa 4:6, 4:6. Skor u finalima mu je opao na 3:11. Na putu do finala Monfis je spasao meč loptu u polufinalu protiv Iznera.[46] Došao je do četvrtfinala na mastersima u Sinsinatiju i Montrealu, gde ga je oba puta izbacio prvi teniser sveta Novak Đoković. Na Otvorenom prvenstvu SAD bolji od njega u drugom kolu je bio Huan Karlos Ferero posle teške borbe u pet setova 6:7(5), 7:5, 7:6(5), 4:6, 4:6. Meč je trajao 4 sata i 48 minuta.[47] U oktobru je osvojio četvrtu titulu u karijeri. To se dogodilo u Stokholmu gde je na putu do finala pobedio Bernarda Tomića, Kevina Andersona i Miloša Raonića. U finalu je pobedio Jarka Nijeminena sa 7:5, 3:6, 6:2. Na mastersu u Parizu nije uspeo da ponovi dobar rezultat iz prethodne dve sezona kada je došao do finala, pošto ga je u drugom kolu izbacio Felisijano Lopez u dva seta. Pao je za pet mesta na ATP listi, a sezonu je završio kao 16. teniser sveta.[48]

2012: Sezona puna povreda uredi

Ovu sezonu mu je obeležila povreda kolena zbog koje je učestvovao samo na jednom od četiri grend slema i zbog koje se morao povući sa brojnih turnira.[49] Prvi turnir mu je bio u Dohi gde je stigao do 16. finala u karijeri. Nije uspeo da ga osvoji, jer je bolji bio njegov sunarodnik Conga. Na putu do finala je pobedio drugog tenisera sveta, Rafaela Nadala.[50] Na Otvorenom prvenstvu Australije stigao je do trećeg kola u kojem ga je porazio Mihail Kukuškin sa 2:6, 5:7, 7:5, 6:1, 4:6. U Monpeljeu je stigao do finala gde je izgubio od Tomaša Berdiha sa 2:6, 6:4, 3:6. Bio mu je to 13. poraz u karijeri u 17. finalu.[51] u meču Dejvis kupa protiv Kanade je obnovio povredu kolena koja ga je udaljila od terena na mesec dana. Vratio se na mastersu u Majamiju gde je u trećoj rundi bio bolji Huan Monako. U trećem kolu je ispao i u Madridu, na turniru masters serije, od Berdiha. Zbog povrede kolena, koja je bila prouzrokovana Ozgud-Šlaterovom bolešću,[49] propustio je četiri meseca sezone. Propustio je Rolan Garos, Vimbldon i Olimpijske igre u Londonu.[52][53] Vratio se u septembru na turniru u Mecu, gde je stigao do polufinala izgubivši od Andreasa Sepija. Pošto nije uspeo dobro da sanira povredu morao se povući i sa Otvorenog prvenstva SAD.[49] Do kraja sezone je stigao do četvrtfinala na Tajlandu gde je izgubio od Simona. Na kraju ove sezone je prvu put od 2007. ispao iz najboljih 20. tenisera sveta.

2013: Pad na listi uredi

Monfis se probao vratiti posle povrede na turniru u Dohi, gde je uspeo doći do četvrtfinala u kojem je izgubio od Danijela Brandsa. U Oklandu je stigao do prvog polufinala u sezoni. Savladao ga je Ferer sa 1:6, 2:6. Na Otvorenom prvenstvu Australije je stigao do trećeg kola, gde ga je u iscrpljujućem meču pobedio Simon sa 4:6, 4:6, 6:4, 6:1, 6:8. Meč je obeležio i poen koji je imao 71 razmenu udaraca.[54] Posle ovoga je imao period loših rezultata na turnirima ATP kategorije. Na sedam uzastopnih turnira nije uspeo proći dalje od drugog kola, što je prouzrokovalo pad na 119. mesto na ATP listi u maju.[55] U cilju vraćanja samopouzdanja, tražio je specijalnu pozivnicu za čelendžer u Bordou, koji je uspeo i da osvoji pobedom na Ljodrom u finalu sa 7:5, 7:6(5).[56] Posle finala na turniru u Nici, u kojem je izgubio od Montanjesa, ponovo je bio među najboljih 100 igrača sveta. Dobio je i specijalnu pozivnicu za Rolan Garos na kojem je uspeo da izbaci Berdiha, koji je bio peti nosilac, u prvom kolu. Izgubio je od Tomija Robreda u trećoj rundi sa 6:2, 7:6(5), 2:6, 6:7(3), 2:6, iako je imao dva seta prednosti i četiri meč lopte koje nije uspeo da iskoristi.[57]

U Umagu je stigao do četvrtfinala u kojem je bolji bio Fabio Fonjini. U Vinston-Sejlemu je uspeo da stigne do drugog finala te sezone i 19. u karijeri. U finalu je predao meč Jirgenu Melceru. Na Otvorenom prvenstvu SAD je izgubio u drugom kolu od Iznera. Do kraja sezone je gubio u prvim kolima Tokija, Beča i Valensije. Na mastersu u Šangaju je ostvario pobedu nad Federerom, pre nego što ga je u četvrtfinalu porazio Novak Đoković. Sezonu je završio među 50 najboljih svetskih igrača.

2014: Peta ATP titula uredi

 
Monfis na Rolan Garosu 2014.

I ovu sezonu je, kao i prošlu, započeo u Dohi. U finalu je poražen od prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala sa 1:6, 7:6(5), 2:6. Nadal je bio bolji od njega i na Otvorenom prvenstvu Australije u trećem kolu. U Monpeljeu je uspeo da stigne do 5 titule u karijeri, druge na tom turniru i prve posle 2011. U finalu je pobedio sunarodnika Gaskea sa 6:4, 6:4. Posle finala je zahvalio medicinskom osoblju, jer je mislio da neće ni učestvovati na turniru zbog povrede.[58] Na turniru u Bukureštu se povredio u meču sa Grigorom Dimitrovom, pa je uzeo pauzu do Rolan Garosa, na kojem je u četvrtfinalu izgubio od Mareja sa 6-0 u petom setu.[59] Na Vimbldonu je došao do drugog kola, gde ga je porazio Jirži Veseli sa 6:7(3), 3:6, 7:6(1), 7:6(3), 4:6. Na Otvorenom prvenstvu SAD je ponovio najbolji rezultat iz 2010. kada je stigao do četvrtfinala. Tamo je, posle borbe u pet setova, pobedio Federer sa 6:4, 6:3, 4:6, 5:7, 2:6, iako je Monfis imao dva seta prednosti i dve meč lopte u četvrtom setu na servis protivnika.[60] Do kraja sezone je odigrao još dva turnira. U Mecu je stigao do četvrtog polufinala te sezone u kojem je izgubio od Žoaa Souze, dok ga je na na mastersu u Parizu dobio kasniji pobednik Novak Đoković.

I ove sezone je pomogao francuskoj reprezentaciji da stigne do finala Dejvis kupa, prvom posle 2010. U aprilu je u odlučujućem meču četvrtfinala doneo pobedu protiv Nemačke, pobedom nad Peterom Gojovčikom sa 6:1, 7:6(0), 6:2. U finalu je doneo jedini poen Francuskoj u meču protiv Švajcarske i to pobedom nad Federerom u tri seta 6:1, 6:4, 6:3. Francuska je poražena ukupnim rezultatom 3:1.[61]

Sezonu je završio sa skorom 36:15, jednom pobedom nad igračem iz Top 10 (protiv Federera u finalu Dejvis kupa), jednom titulom (u Monpeljeu) i uspeo je da se vrati u najboljih 20 tenisera sveta, prvi put od 2011. godine.[62]

2015: Polufinale u Monte Karlu uredi

Prvi turnir mu je bio na Otvorenom prvenstvu Australije gde ga je u drugom kolu eliminisao Ježi Janovič sa 4:6, 6:1, 7:6(3), 3:6, 3:6. Do prvog polufinala sezone je stigao u Monpeljeu. Pobedio ga je Gaske. U Roterdamu ga je pobedio Berdih u četvrtfinalu. U Marseju je stigao do finala, 11. sezonu uzastopno na ATP turneji i prvog na tom turniru. Izgubio je od sunarodnika Žila Simona sa 4:6, 6:1, 6:7(4) i stigao do skora od 5:17 u finalima.[63] Povukao se sa turnira u Indijan Velsu zbog povrede kolena.[64] Odmah posle toga je igrao u Majamiju, ali je posle pobeda nad Krajinovićem i Congom, morao da preda meč četvrtog kola Berdihu zbog neugodnog pada u kojem je povredio kuk.[65]

Sezonu na šljaci je počeo odlično plasmanom u polufinale na mastersu u Monte Karlu gde ga je treći put te sezone pobedio Berdih. U Bukureštu je stigao do još jednog polufinala, ali je bolji bio Garsija-Lopez. Na mastersu u Madridu je izgubio u drugom kolu od Granoljersa.[66]

Početkom marta je u prvom kolu Dejvis kupa osvojio za Francusku jedan poen pobedivši Filipa Kolšrajbera sa 6:4, 7:5, 7:6(4), čime je pomogao svojoj reprezentaciji da uđe u četvrtfinale Svetske grupe Dejvis kupa šestu godinu uzastopno.

Stil igre i oprema uredi

Monfis je igrač koji najviše igra sa osnovne linije i retko izlazi ne mrežu, igra desnom rukom i ima dvoručni bekhend. Veoma je poznat zbog svojih atletskih sposobnosti i sposobnosti pokrivanja terena, kao i po tome što redovno kliže po terenu da bi stigao lopticu.[67] Ima mogućnost da se brzo prebaci iz odbrane u napad, što zna iznenaditi njegove protivnike. Poznat je i počestim akrobacijama i atraktivnim poenima na terenu.[68] Tokom svojih servis gemova pokušava što pre da završi poen sa osnovne linije. Takođe, zna i plesom na terenu da proslavi pobedu na terenu. Poseduj i snažan servis koji zna da ide preko 220 km na sat, ali više se koncentriše na preciznost tokom servisa. Monfisa je sponzorisao Najk za odeću i obuću, ali je 2010. prešao u K-Swiss. 2013. je počeo da nosi i oblači obuću i odeću kod Asics-a . Što se reketa tiče, Monfisa je sponzorisao Head do 2009. kada je krenuo da koristi Prince- ove rekete. 2012. je počeo da koristi Wilson-ove rekete. 15. novembra 2012. Monfis se rastao sa svojim dotadašnjim trenerom Patrikom Šamanjom.[69]

Privatni život uredi

Monfis je karibijskog porekla. Njegov otac Rufin, koji je bivši fudbaler i koji radi u francuskom telekomu, je rođen na Gvadelupeu. Majka Silveta ima poreklo sa Martinika i radi kao medicinska sestra. Ima mlađeg brata koji igra tenis. Učestvovali su zajedno u dublovima na turniru u Monpeljeu 2012.[70] Nadimak mu je "La Monf", a ponekad i "Sliderman", jer ima neobičnu tehniku klizanja, pogotovo na šljaci.[15] Omiljeni igrač mu je Artur Eš, voli da sluša muziku i da igra poker.[15] Da nije igrao tenis, igrao bi košarku.[71]

Monfis je smatran za velikog talenta u atletici u školi i osvojio je francuski šampionat na trkama od 100 metara za decu do 13 i 14 godina. Samo zbog ljubavi prema tenisu nije nastavio da se bavi atletikom. Njegov tadašnji trener je rekao da je imao toliko talenta da bi stigao do finala na 100 metara na Olimpijskim igrama da je nastavio sa treniranjem atletike.[72]

Finala ATP masters 1000 serije uredi

Pojedinačno: 3 (0:3) uredi

Ishod Br. Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Finalista 1. 2009. Pariz Tvrda (d)   Novak Đoković 2:6, 7:5, 6:7(3:7)
Finalista 2. 2010. Pariz (2) Tvrda (d)   Robin Sederling 1:6, 6:7(1:7)
Finalista 3. 2016. Monte Karlo Šljaka   Rafael Nadal 5:7, 7:5, 0:6

ATP finala uredi

Pojedinačno: 33 (11:22) uredi

Legenda
Grend slem turniri (0:0)
Završno prvenstvo sezone (0:0)
ATP masters 1000 (0:3)
ATP 500 (3:5)
ATP 250 (8:14)
Finala po podlozi
Tvrda (10:15)
Šljaka (1:5)
Trava (0:1)
Tepih (0:1)
Finala po lokaciji
Otvoreno (4:12)
Dvorana (7:10)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Pobednik 1. 7. avgust 2005. Sopot, Poljska Šljaka   Florijan Majer 7:6(8:6), 4:6, 7:5
Finalista 1. 9. oktobar 2005. Mec, Francuska Tvrda (d)   Ivan Ljubičić 6:7(7:9), 0:6
Finalista 2. 30. oktobar 2005. Lion, Francuska Tepih (d)   Endi Rodik 3:6, 2:6
Finalista 3. 7. januar 2006. Doha, Katar Tvrda   Rodžer Federer 3:6, 6:7(5:7)
Finalista 4. 26. maj 2007. Perčah, Austrija Šljaka   Huan Monako 6:7(3:7), 0:6
Finalista 5. 12. oktobar 2008. Beč, Austrija Tvrda (d)   Filip Pečner 4:6, 4:6
Finalista 6. 1. mart 2009. Akapulko, Meksiko Šljaka   Nikolas Almagro 4:6, 4:6
Pobednik 2. 27. septembar 2009. Mec, Francuska Tvrda (d)   Filip Kolšrajber 7:6(7:1), 3:6, 6:2
Finalista 7. 15. novembar 2009. Pariz, Francuska Tvrda (d)   Novak Đoković 2:6, 7:5, 6:7(3:7)
Finalista 8. 18. jul 2010. Štutgart, Nemačka Šljaka   Albert Montanjes 2:6, 2:1 (predaja)
Finalista 9. 10. oktobar 2010. Tokio, Japan Tvrda   Rafael Nadal 1:6, 5:7
Pobednik 3. 31. oktobar 2010. Monpelje, Francuska Tvrda (d)   Ivan Ljubičić 6:2, 5:7, 6:1
Finalista 10. 14. novembar 2010. Pariz, Francuska (2) Tvrda (d)   Robin Sederling 1:6, 6:7(1:7)
Finalista 11. 7. avgust 2011. Vašington, SAD Tvrda   Radek Štjepanek 4:6, 4:6
Pobednik 4. 23. oktobar 2011. Stokholm, Švedska Tvrda (d)   Jarko Nijeminen 7:5, 3:6, 6:2
Finalista 12. 7. januar 2012. Doha, Katar (2) Tvrda   Žo-Vilfrid Conga 5:7, 3:6
Finalista 13. 5. februar 2012. Monpelje, Francuska (2) Tvrda (d)   Tomaš Berdih 2:6, 6:4, 3:6
Finalista 14. 25. maj 2013. Nica, Francuska Šljaka   Albert Montanjes 0:6, 6:7(3:7)
Finalista 15. 24. avgust 2013. Vinston-Sejlem, SAD Tvrda   Jirgen Melcer 3:6, 1:2 (predaja)
Finalista 16. 4. januar 2014. Doha, Katar (3) Tvrda   Rafael Nadal 1:6, 7:6(7:5), 2:6
Pobednik 5. 9. februar 2014. Monpelje, Francuska (2) Tvrda (d)   Rišar Gaske 6:4, 6:4
Finalista 17. 22. februar 2015. Marsej, Francuska Tvrda (d)   Žil Simon 4:6, 6:1, 6:7(4:7)
Finalista 18. 14. februar 2016. Roterdam, Holandija Tvrda (d)   Martin Kližan 7:6(7:1), 3:6, 1:6
Finalista 19. 17. april 2016. Monte Karlo, Monako Šljaka   Rafael Nadal 5:7, 7:5, 0:6
Pobednik 6. 24. jul 2016. Vašington, SAD Tvrda   Ivo Karlović 5:7, 7:6(8:6), 6:4
Finalista 20. 1. jul 2017. Istborn, Velika Britanija Trava   Novak Đoković 3:6, 4:6
Pobednik 7. 6. januar 2018. Doha, Katar Tvrda   Andrej Rubljov 6:2, 6:3
Finalista 21. 21. oktobar 2018. Antverpen, Belgija Tvrda (d)   Kajl Edmund 6:3, 6:7(2:7), 6:7(4:7)
Pobednik 8. 17. februar 2019. Roterdam, Holandija Tvrda (d)   Stanislas Vavrinka 6:3, 1:6, 6:2
Pobednik 9. 9. februar 2020. Monpelje, Francuska (3) Tvrda (d)   Vašek Pospišil 7:5, 6:3
Pobednik 10. 16. februar 2020. Roterdam, Holandija (2) Tvrda (d)   Feliks Ože-Alijasim 6:2, 6:4
Finalista 22. 3. oktobar 2021. Sofija, Bugarska Tvrda (d)   Janik Siner 3:6, 4:6
Pobednik 11. 9. januar 2022. Adelejd 1, Australija Tvrda   Karen Hačanov 6:4, 6:4

Ostala finala uredi

Timska takmičenja: 2 (0:2) uredi

Ishod Br. Datum Turnir Podloga Partneri Protivnici Rezultat Izvor
Finalista 1. 3–5. decembar 2010. Dejvis kup, Beograd, Srbija Tvrda (d)   Mikael Ljodra
  Žil Simon
  Arno Kleman 		  Novak Đoković
  Viktor Troicki
  Janko Tipsarević
  Nenad Zimonjić 		2:3 [73]
Finalista 2. 21–23. novembar 2014. Dejvis kup, Lil, Francuska Šljaka (d)   Žo-Vilfrid Conga
  Žilijen Beneto
  Rišar Gaske 		  Rodžer Federer
  Stanislas Vavrinka
  Marko Kjudineli
  Mihael Lamer 		1:3 [74]

Egzibicioni turniri: 1 (0:1) uredi

Ishod Br. Datum Turnir Podloga Protivnik Rezultat Izvor
Finalista 1. 15. januar 2011. Melburn, Australija Tvrda   Lejton Hjuit 5:7, 3:6 [75]

Učinak na turnirima u pojedinačnoj konkurenciji uredi

Legenda
O/I odnos osvajanja turnira
i igranja na turniru 		Pob–por odnos pobjeda i poraza
NO turnir nije održan te godine N nije učestvovao na turniru
KV izgubio u kvalifikacijama 1K izgubio u prvom kolu
2K izgubio u drugom kolu 3K izgubio u trećem kolu
4K izgubio u četvrtom kolu GF izgubio u grupnoj fazi takmičenja
ČF izgubio u četvrtfinalu PF izgubio u polufinalu
F izgubio u finalu P osvojio turnir
Turnir 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. O/I Pob:por %
Grend slem turniri
  OP Australije N 2K 1K 3K N 4K 3K 3K 3K 3K 3K 2K ČF 4K 2K 2K 4K 1K ČF N 0 / 17 33:17 66%
  Rolan Garos KV1 1K 4K 3K PF ČF 2K ČF N 3K ČF 4K N 4K 3K 4K 1K 2K N 2K 0 / 16 38:15 72%
  Vimbldon N 3K 1K 3K N N 3K 3K N N 2K 3K 1K 3K 4K 1K NO 2K N N 0 / 12 17:12 59%
  OP SAD N 1K 2K N 4K 4K ČF 2K N 2K ČF 1K PF 3K 2K ČF N 3K N 0 / 14 31:14 69%
Pob:por na g. s. 0:0 3:4 4:4 6:3 8:2 10:3 9:4 9:4 2:1 5:3 11:4 6:4 9:3 10:4 7:4 8:4 3:2 4:4 4:1 1:0 0 / 59 119:58 67%
Završni turnir sezone
Masters kup Nije se kvalifikovao GF NSK Z NSK 0 / 1 0:2 0%
Reprezentacija
  Olimpijske igre N NO ČF NO N NO ČF NO 1K NO 0 / 3 6:3 67%
  ATP kup NO GF GF N NO 0 / 2 1:2 33%
  Dejvis kup Nije učestvovao 1K F PF ČF N F ČF PF N N GF NO N N 0 / 8 12:3 80%
Pob:por 0:0 0:0 0:0 0:0 3:1 0:1 4:1 1:0 1:0 0:0 4:0 1:0 4:1 0:0 0:0 0:1 1:1 0:2 0:0 0:0 0 / 13 19:8 70%
ATP Masters 1000 serija
  Indijan Vels N 2K 3K 1K 1K 2K 2K N N N 3K N ČF 4K 3K ČF NO 4K 4K 1K 0 / 14 17:13 57%
  Majami N 4K 2K 1K 2K 4K N N 3K N 2K 4K ČF N N N NO N 3K 1K 0 / 11 13:11 54%
  Monte Karlo N 1K 1K 1K 3K 1K N 3K N 1K 2K PF F N N N NO N N N 0 / 10 13:10 57%
  Madrid N 1K 1K N ČF N ČF 2K 3K N N 2K 2K 1K 2K 3K NO N 2K N 0 / 12 15:12 56%
  Rim N N PF 1K KV2 N N N 2K N N N 1K N 1K 1K 2K 1K N N 0 / 8 5:8 38%
  Kanada N N N N 1K 2K 3K ČF N N 2K 2K PF 3K N PF NO ČF 3K ČF 0 / 12 24:11 69%
  Sinsinati N 3K 2K N 2K 1K 1K ČF N N 3K 1K 3K N N 1K N 3K N 3K 0 / 12 14:11 56%
  Šangaj Nije turnir masters serije 3K 2K N N ČF N N 3K N 1K 2K NO 0 / 6 8:6 57%
  Pariz 2K N 1K N 3K F F 2K N N 3K 1K N N N ČF N 3K N 0 / 10 16:9 64%
  Hamburg N N 1K N N Nije turnir masters 1000 serije 0 / 1 0:1 0%
Pob:por na m. t. 1:1 6:5 6:8 0:4 8:7 9:7 10:6 6:5 4:3 3:2 7:6 8:6 19:7 4:3 3:4 12:5 0:1 8:4 6:4 5:4 0 / 96 125:92 58%
Plasman na kraju godine 239 30 46 38 14 13 12 16 77 31 18 24 7 46 29 10 11 21 52 21.433.306 $

Odnos pobeda i poraza sa teniserima iz prvih 10 uredi

Rezultati sa teniserima koji su tokom karijere bili među najboljih deset tenisera sveta:

Podaci uneseni: 14. maj 2015.

Protivnik Najbolji plasman Broj mečeva Pobjede Porazi Procenat Tvrda Šljaka Trava
  Marat Safin 1 4 4 0 100% 4-0 0-0 0-0
  Endi Rodik 1 8 5 3 62,5% 2-3 3-0 0-0
  Lejton Hjuit 1 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
  Rodžer Federer 1 12 4 8 33,33% 2-4 2-4 0-0
  Rafael Nadal 1 12 2 10 16,67% 2-6 0-4 0-0
  Huan Karlos Ferero 1 3 0 3 0% 0-2 0-1 0-0
 /  Novak Đoković 1 16 0 16 0% 0-10 0-1 0-0
  Tomi Has 2 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
  Endi Mari 2 6 2 4 33,33% 1-2 1-2 0-0
  David Nalbandijan 3 4 3 1 75% 3-0 0-1 0-0
  David Ferer 3 5 3 2 60% 1-2 2-0 0-0
  Stanislas Vavrinka 3 4 2 2 50% 2-2 0-0 0-0
  Nikolaj Davidenko 3 4 2 2 50% 1-1 1-0 0-1
  Ivan Ljubičić 3 7 3 4 42,86% 1-3 1-0 1-1
  Tomas Enkvist 4 1 1 0 100% 1-0 0-0 0-0
  Sebastijan Grožan 4 3 2 1 66,67% 2-1 0-0 0-0
  Džejms Blejk 4 5 3 2 60% 1-0 2-1 0-1
  Huan Martin del Potro 4 2 0 2 0% 0-2 0-0 0-0
  Robin Sederling 4 3 0 3 0% 0-3 0-0 0-0
  Gaston Gaudio 5 2 2 0 100% 2-0 0-0 0-0
  Fernando Gonzalez 5 2 2 0 100% 2-0 0-0 0-0
  Tomi Robredo 5 5 2 3 40% 1-1 1-2 0-0
  Žo-Vilfrid Conga 5 6 2 4 33,33% 2-4 0-0 0-0
  Tomaš Berdih 5 7 1 6 14,29% 0-4 1-2 0-0
  Kej Nišikori 5 1 0 1 0% 0-0 0-0 0-1
  Rajner Šitler 5 1 0 1 0% 0-0 0-0 0-1
  Miloš Raonić 6 2 2 0 100% 1-0 0-0 1-0
  Žil Simon 6 6 1 5 16,67% 1-4 0-1 0-0
  Fernando Verdasko 7 3 3 0 100% 2-0 1-0 0-0
  Tomas Johanson 7 1 1 0 100% 0-0 0-0 1-0
  Rišar Gaske 7 12 7 5 58,34% 6-5 1-0 0-0
  Mardi Fiš 7 1 0 1 0% 0-1 0-0 0-0
  Mario Ančić 7 2 0 2 0% 0-1 0-0 0-1
  Marin Čilić 8 1 1 0 100% 1-0 0-0 0-0
  Jirgen Melcer 8 5 4 1 80% 0-1 3-0 1-0
  Grigor Dimitrov 8 4 3 1 75% 2-0 1-1 0-0
  Radek Štjepanek 8 9 6 3 66,67% 5-2 1-1 0-0
 /  Janko Tipsarević 8 6 4 2 66,67% 4-1 0-1 0-0
  Markos Bagdatis 8 2 1 1 50% 1-1 0-0 0-0
  Mihail Južni 8 4 1 3 25% 0-3 1-0 0-0
  Giljermo Kanjas 8 1 0 1 0% 0-0 0-1 0-0
  Džon Izner 9 8 4 4 50% 4-4 0-0 0-0
  Nikolas Almagro 9 5 2 3 40% 2-0 0-3 0-0
  Arno Kleman 10 2 2 0 100% 1-0 1-0 0-0
  Ernests Gulbis 10 1 1 0 100% 0-0 1-0 0-0
  Huan Monako 10 7 2 5 28,57% 1-4 1-1 0-0
Ukupno –– 213 94 12₩ 45,19% 63-79 27-27 4-8

Reference uredi

  1. ^ „It's a thing: players' nicknames” (na jeziku: engleski). Roland-Garros (official website). 3. 6. 2015. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  2. ^ „Slider Man is coming to Brisbane” (na jeziku: engleski). Brisbane International. 8. 10. 2009. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  3. ^ „France`s Monfils splits with coach Roger Rasheed” (na jeziku: engleski). Zee News. 9. 7. 2011. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  4. ^ „Struggling Monfils splits from coach Chamagne” (na jeziku: engleski). Eurosport. 15. 11. 2012. Arhivirano iz originala 04. 11. 2016. g. Pristupljeno 20. 11. 2017. 
  5. ^ „Gaël Monfils quitte son entraineur Jan De Witt” (na jeziku: francuski). Eurosport. 20. 8. 2015. Pristupljeno 20. 12. 2015. 
  6. ^ „Gaël Monfils a choisi son nouveau coach, Liam Smith” (na jeziku: francuski). L'Équipe. 1. 12. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2019. 
  7. ^ „Gael Monfils Appoints Dominic Thiem’s Ex-Coach Ahead of Australian Open 2021” (na jeziku: engleski). Essentially Sports. 24. 1. 2021. Pristupljeno 11. 1. 2022. 
  8. ^ a b „Gael Monfils announces changes after rough start to comeback”. Tennis World. 22. 5. 2023. Pristupljeno 25. 8. 2023. 
  9. ^ „Frankreich-Teamchef Ruckelshausen - „Besondere“ Aufgabe gegen Thiem und Co.” (na jeziku: nemački). Tennis net. 26. 1. 2021. Pristupljeno 11. 1. 2022. 
  10. ^ „Tennis: Mikael Tillström, nouveau coach de Gaël Monfils” (na jeziku: francuski). Le Parisien. 14. 10. 2015. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 20. 12. 2015. 
  11. ^ „Gael Monfils Splits With Swedish Coach Tillström” (na jeziku: engleski). Ubitennis. 15. 6. 2018. Pristupljeno 10. 7. 2018. 
  12. ^ a b „Gael Monfils Makes Successful Coaching Change: Tillström and Lucassen in Place of Bresnik”. Archysport. 11. 8. 2023. Pristupljeno 25. 8. 2023. 
  13. ^ „Monfils Outlasts Karlovic For D.C. Crown” (na jeziku: engleski). ATP World Tour. 24. 7. 2016. Pristupljeno 26. 7. 2016. 
  14. ^ (jezik: engleski) Otvoreno prvenstvo SAD 2004: Žreb juniora, Pristupljeno 9. 2. 2015.
  15. ^ a b v (jezik: engleski) Profil: "Profile: Gaël Monf The next Noah?", The Connexion. Maj 2012. Pristupljeno 9. 2. 2015.
  16. ^ (jezik: engleski) "Record ninth title at SW19 for Woodbridge", Scotsman. 5. jul 2004. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  17. ^ (jezik: engleski) "Mathieu wins in straight sets", ESPN. 15. oktobar 2004. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  18. ^ (jezik: engleski) "Hewitt blocks Gael force", The Age. 4. novembar 2004. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  19. ^ (jezik: engleski) Gael Monfis 2004, ATP. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  20. ^ (jezik: engleski) "Monfils wins breakthrough title", BBC. 7. avgust 2005. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  21. ^ (jezik: engleski) ATP lista 26.12.2005., ATP. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  22. ^ (jezik: engleski) "Federer shows he will still be the force in 2006", The Age. 9. januar 2006. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  23. ^ (jezik: engleski) "Gael Monfils - One of tennis's greatest mysteries", SportsKeeda. 19. decembar 2013. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  24. ^ (jezik: engleski) Monfis na Rolan Garosu 2006. Steve G. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  25. ^ (jezik: engleski) Monfis - 2006. ATP. Pristupljeno: 9. februar 2015.
  26. ^ (jezik: engleski) Sanrajz čelendžer 2007., Steve G. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  27. ^ (jezik: engleski) "Monfils pulls out of US Open with hamstring injury", USA Today. 23. avgust 2007. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  28. ^ (jezik: engleski) ATP lista 31.12.2007. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  29. ^ (jezik: engleski) Monfis 2007., ATP. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  30. ^ (jezik: engleski) "Monfils out of Australian Open", ABC. 8. januar 2008. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  31. ^ (jezik: engleski) "Monfils withdraws from Wimbledon with injured shoulder", ESPN. 23. jun 2008. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  32. ^ (jezik: engleski) Monfis 2008., ATP. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  33. ^ (jezik: engleski) "Sorry Simon sees friend Monfils retire in pain" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. februar 2015), Reuters. 26. januar 2009. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  34. ^ (jezik: engleski) "Wimbledon 2009: Gael Monfils withdraws with wrist injury" Telegraph. 18. jun 2009. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  35. ^ (jezik: engleski) "Monfils wins in Metz to claim second title", ABC. 28. septembar 2009. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  36. ^ (jezik: engleski) Monfis 2009., ATP. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  37. ^ (jezik: engleski) ATP lista 28.12.2009., ATP. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  38. ^ (jezik: engleski) "When late becomes too late", ESPN. 27. maj 2010. Pristupljeno: 11. februar 2015.
  39. ^ (jezik: engleski) "Montanes takes Mercedes Cup after Monfils retires" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. februar 2015), NewsOK. 18. jul 2010. Pristupljeno: 11. februar 2015.
  40. ^ (jezik: engleski) "Monfis captures third career title", ATP. 31. oktobar 2010. Pristupljeno: 11. februar 2015.
  41. ^ (jezik: engleski) "Monfils saves 5 M.P. to stun Federer", ATP. 13. novembar 2010. Pristupljeno: 11. februar 2015.
  42. ^ (jezik: engleski) "After Djokovic pummels Monfils, Serbia and France are tied 2-2" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. februar 2015), France 24. 5. decembar 2010. Pristupljeno: 11. februar 2015.
  43. ^ (jezik: engleski) "Serbia claim Davis Cup after Troicki heroics in Belgrade", CNN. 5. decembar 2010. Pristupljeno: 11. februar 2015.
  44. ^ (jezik: engleski) "Wrist injury rules Monfils out for up to six weeks" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. februar 2015), NDTV Sports, 12. februar 2011. Pristupljeno: 11. februar 2015.
  45. ^ (jezik: engleski) Nosioci na Vimbldonu 2011. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. avgust 2012), 15. jun 2011. Pristupljeno: 11. februar 2015.
  46. ^ (jezik: engleski) "Stepanek defeats Monfils to win Washington title", CBC, 7. avgust 2011. Pristupljeno: 12. februar 2015.
  47. ^ (jezik: engleski) ""Ferrero upsets Monfils at US Open in 5 sets Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. februar 2015), NDTV Sports. 2. septembar 2011. Pristupljeno: 12. februar 2015.
  48. ^ (jezik: engleski) "ATP lista 26.12.2011", Pristupljeno: 12. februar 2015.
  49. ^ a b v (jezik: engleski) "Monfils offers no knee jerk response to 2012 knee injury" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. februar 2015), TenniShorts, 2. januar 2013. Pristupljeno: 12. februar 2015.
  50. ^ (jezik: engleski) "Monfils upsets Nadal to set up all-French Qatar final" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. januar 2012), Reuters. 6. januar 2012. Pristupljeno: 12. februar 2015.
  51. ^ (jezik: engleski) "Berdych topples Monfils in Montpellier", Geo TV. 6. februar 2012. Pristupljeno: 12. februar 2015.
  52. ^ (jezik: engleski) "France's Monfils pulls out of French Open" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. februar 2015), Reuters. 24. maj 2012. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  53. ^ (jezik: engleski) "Olympics-Monfils withdraws from tennis competition" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. februar 2015), Reuters. 20. jul 2012. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  54. ^ (jezik: engleski) "Simon Outlasts Monfils in the Third Round" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. februar 2015), NY Times. 19. januar 2013. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  55. ^ (jezik: engleski) ATP lista 13.05.2013., Pristupljeno: 13. februar 2015.
  56. ^ (jezik: engleski) "Gael Monfils wins ATP Challenger title in Bordeaux", Tennis World USA, 20. maj 2013. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  57. ^ (jezik: engleski) "Tennis-Iron man Robredo completes third great escape", Chicago Tribune. 2. jun 2013. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  58. ^ (jezik: engleski) "Monfils wins Open Sud title", IOL Sport. 9. februar 2014. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  59. ^ (jezik: engleski) "Andy Murray wins bizarre French Open quarter-final with Gaël Monfils", Guardian. 4. jun 2014. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  60. ^ (jezik: engleski) "Roger Federer beats Gael Monfils in five sets in US Open quarter-final", ABC. 5. septembar 2014. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  61. ^ (jezik: engleski) "Rezultat finala Dejvis kupa 2014. ", Davis Cup. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  62. ^ (jezik: engleski) "Monfis 2007.", ATP. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  63. ^ (jezik: engleski) "Simon beats Monfils in third-set tiebreaker to win Marseille", Tennis. 22. februar 2015. Pristupljeno: 23. februar 2015.
  64. ^ (jezik: engleski) "Del Potro, Monfils And Goffin Withdraw From Indian Wells", Tennis-X. 9. mart 2015. Pristupljeno: 11. mart 2015.
  65. ^ (jezik: engleski) "Monfils Crashes Out With Injury" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. april 2015), Miami Open. 31. mart 2015. Pristupljeno: 6. april 2015.
  66. ^ (jezik: engleski) "Result: Gael Monfils crashes out of Madrid Open at second-round stage", SportsMole, 6.5.2015. Pristupljeno: 14. maj. 2015.
  67. ^ (jezik: engleski) "I'm more of an artist", Carmen Renee Thompson ESPN, 13. jul 2010. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  68. ^ (jezik: engleski) "Gael Monfils and Losing In Style" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2014), Reeves Wiedman The New Yorker, 2. septembar 2011. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  69. ^ (jezik: engleski) "Struggling Monfils splits from coach Chamagne", Eurosport. 15. novembar 2012. Pristupljeno: 13. februar 2015.
  70. ^ (jezik: engleski) "Gael Monfils Bio", Tennis X. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  71. ^ (jezik: engleski) "Gael Monfils's Equipment, Gear, and Accessories", Tennis Expres. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  72. ^ (jezik: engleski) "Gael Monfils: 5 Fast Facts You Need to Know" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. februar 2015), Heavy. 4. septembar 2014. Pristupljeno: 10. februar 2015.
  73. ^ „2010 Davis Cup final”. Davis Cup. Arhivirano iz originala 23. 09. 2015. g. Pristupljeno 24. 10. 2018. 
  74. ^ „2014 Davis Cup final”. Davis Cup. Arhivirano iz originala 14. 09. 2014. g. Pristupljeno 24. 10. 2018. 
  75. ^ (jezik: engleski) „Hewitt wins Kooyong Classic”. Tennis. 15. 1. 2011. Pristupljeno 2. 4. 2017. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гаел_Монфис&oldid=26846921”