Galeas
Galeas (engl. Galleass) ili galijaca (ital. Galeazza) je najveći ratni brod na vesla i jedra, koji se koristio od 15. do 17. veka.[1]
To je ratni brod koji se krajem srednjeg veka razvio na Mediteranu kao svojevrstan prelazni oblik između starih galija i novijih jedrenjaka. Broj vesala je smanjen, prvenstveno zato da bi se stvorilo što više mesta za topove.
Veća vatrena moć hrišćanskih galijaca u odnosu na turske galije, i njihova veća visina - koja je omogućila bolje korišćenje strelaca pre abordaža - se smatra jednim od ključnih faktora u hrišćanskoj pobedi kod Lepanta.
Karakteristike uredi
Na Mediteranu uredi
Kao vrstu ratnog broda prvi su ga izgradili Mlečani u 15. veku. Sličan galiji, ali duži i širi, galeas je imao visoke bokove i masivno pramčano (kaštel) i krmeno (kasar) nadgrađe. Po celoj dužini broda protezala se paluba za zaštitu veslača od nevremena i neprijateljevog dejstva, i kao platforma za borbu i manevar jedrima. Galeas je imao deplasman 600-1.000 t (2-3 puta veći od galija tog vremena), do 50 vesala sa po 5-8 veslača i 3 jarbola sa latinskim jedrima. Pri vožnji na vesla bio je sporiji, a na jedra brži od galije: vesla su korišćena prvenstveno u borbi. Naoružan je bio sa 30-50 topova (prema samo 5 na galijama), smeštenih na kaštelu, kasaru i po bokovima, između ili ispod reda vesala. Bočnim topovima moglo se gađati samo kada su vesla bila u vodoravnom položaju. Težina plotuna galeasa iz Španske armade iznosila je 370 funti (166.5 kg). Posada je brojala 700-1.000 ljudi, od kojih 400 vojnika. Najveće uspehe postigli su galeasi u bici kod Lepanta (1571). Učestvovali su i 1588. u sastavu Španske armade, ali nisu došli do izražaja. Pošto je imao slaba pomoračka svojstva i teško manevrisao, pojavom galeona u 16. veku galeas je sve ređi, a pojavom linijskog broda u 17. veku konačno je iščezao.[1]
U Norveškoj uredi
Pod pojmom galeas u Norveškoj se podrazumeva obalna jedrilica namenjena za lov na tuljane i prevoz ribe u polarnim krajevima (dužine 15-21 m, širine 4.5-7 m i nosivosti 40-200 t).[1]
Reference uredi
- ^ a b v Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 3), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1973), str.147
Literatura uredi
- Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 3), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1973), str.147