Gastarbajter
Gastarbajter (nem. Gastarbeiter — „gostujući radnik”) je ime za strane radnike koji su šezdesetih i sedamdesetih godina organizovano došli u Nemačku na privremeni rad kao deo programa za dovod privremenih stranih radnika u Nemačku.
Nakon Drugog svetskog rata, privreda Zapadne Nemačke je doživela nagli porast. Nakon podizanja Berlinskog zida, nastala je nestašica nekvalifikovane radne snage koja je do tada dolazila iz Istočne Nemačke. Iz tog razloga, Zapadna Nemačka je šezdesetih godina 20. veka sklopila više radnih ugovora sa zemljama kao što su Italija (1955), Španija (1960), Grčka (1960), Turska (1961), Maroko (1963), Portugalija (1964), Tunis (1965) i Jugoslavija (1968). Profil prosečnog gastarbajtera bio je mlad, nekvalifikovan muškarac, koji je bio dobro plaćen sa svim beneficijama koje su imali i nemački radnici, ali od koga se takođe očekivalo da se nakon izvesnog broja godina provedenih na radu u Nemačkoj, vrati kući.
