Gaj Lelije

Gaj Lelije (lat. Gaius Laelius, oko 235. p. n. e.-?) je bio rimski državnik i vojskovođa i konzul 190. p. n. e. Kao prijatelj Scipiona Afrikanca pratio ga je tokom njegovoga iberskoga pohoda (210. p. n. e. do 206. p. n. e.) Komandovao je rimskom flotom prilikom osvajanja Nove Kartagine 209. p. n. e. Učestvovao je u Scipionovoj invaziji severne Afrike 204. p. n. e. Komandovao je rimskom i numiđanskom konjicom tokom bitke kod Zame 202. p. n. e. Gaj Lelije je istoričaru Polibiju ispričao mnoge detalje svoga života i Drugoga punskoga rata.

Poreklo

Gaj Lelije je bio prijatelj Scipiona Afrikanca još od detinjastva. Nije bio iz bogate porodice, a to se vidi po tome što je želio da komanduje u ratu sa Antiohom Velikim 190. p. n. e., sa ciljem da zaradi u pohodu. Sa Scipionom Afrikancem je stalno bio zajedno tokom njegovoga celoga iberskoga pohoda i kasnije priilikom invazije Kartagine. Međutim od Senata nije bio imenovan ni na jednu poziciju sve do oko 202. pre n. e, kada je imenovan za kvestora. Izgleda da nije bio biran na poziciju edila ili pretora zbog niskoga porekla.

Osvajanje Nove Kartagine

Veoma često se u istorijskim izvorima pominje zajedno sa Scipionom Afrikancem. Za vreme Scipionovoga iberskoga pohoda (210. p. n. e. do 206. p. n. e.) bio je drugi u komandi, odmah nakon Scipiona, a neke od vojnih planova Scipion je samo njemu poveravao. Kada je Scipion krenuo sa vojskom duž obale Iberije jedino je Gaju Leliju poverio krajnji cilj, a to je bila Nova Kartagina. Dok se Scipion kretao sa kopnenom vojskom Gaj Lelije je prema istom cilju plovio sa flotom od 30 brodova. Lelije je prilikom opsade Kartagine blokirao luku, a na brodove je rasporedio najrazličitije vrste oružja. Kada je osvojena Nova Kartagina zbog velikih zasluga nagrađen je zlatnom krunom i sa 30 volova. Otišao je u Rim sa najuglednijim zarobljenicima i sa vestima o osvajanju Nove Kartagine. Ponovo se vratio kod Scipiona u Tarako.

Ističe se u različitim bitkama

Gaj Lelije je celo vreme bio legat u Scipionovoj vojsci. U bici kod Bekule 208. p. n. e. komandovao je levim krilom rimske vojske i u koordinaciji sa Scipionom uspešno je pobedio na svom krilu, a bitka se okončala rimskom pobedom. Hazdrubal Barka je nakon toga otišao u Italiju, a Scipion i Gaj Lelije su se nakon toga suočavali sa Magonom Barkom. Učestvovao je u zauzimanju Iliturga na desnoj obali Betisa (Gvadalkivira). Pobedio je u manjoj pomorskoj bici kartaginjanskoga admirala Adherbala. Tokom 206. p. n. e. Andobal, kralj iberskoga plemena Ilergeta, pobunio se protiv Rimljana prevaren glasinama da je umro Scipion Afrikanac. Nakon okončanja vojničke pobune Scipion je krenuo u bitku protiv Andobala i njegovih Ilergeta. Bitka se odvijala u uskoj dolini, gde nije mogla da dođe do izražaja iberska taktika. Gaj Lelije je sa konjanicima zaobišao i iza leđa napao i pobedio ibersku konjicu, pa se nakon toga iberska pešadija našla u teškom položaju. Izginuo je najveći deo iberske vojske, koji je bio u dolini. Preostali deo vojske pobegao je zajedno sa Andobalom.

Izaslanstvo kod Sofaksa

Dva puta je išao u izaslanstvo kod Sofaksa, kralja zapadne Numidije. Savez sa Sofaksom bio je od ogromne važnosti i za Kartaginu i za Rim. Prvi put je išao kod Sofaksa kao Scipionov izaslanik, a drugi put kao Scipionov pratilac. Cilj je bio da se nagovori Sofaks da raskine savez sa Kartaginjanima. Međutim Sofaks je izričito zahtevao da se lično vidi sa Scipionom, pa je Scipion bio prisiljen da ode u Afriku zajedno sa Gajem Lelijem da bi pridobio važnoga saveznika. Mnogo godina kasnije Gaj Lelije je pričao istoričaru Polibiju o tim događajima. Scipion i Hazdrubal Giskon našli su se u isto vreme na Sofaksovom dvoru tražeći od njega savez. Sofaks je najpre sklopio sporazum sa Scipionom. Hazdrubal Giskon je nakon odlaska Scipiona pridobio Sofaksa, koji je onda prešao na stranu Kartaginjana i oženio se Hazdrubalovom ćerkom Sofonisbom.

Pljačkaški pohod u Africi

Scipion Afrikanac je izabran za konzula 205. p. n. e. i kao provinciju dobio je Siciliju, odakle se pripremao za invaziju Afrike. Ponovo je Gaj Lelije bio uz njega. Gaja Lelija je poslao da sa starim brodovima pljačka afričku obalu. Gaj Lelije je po noći došao do Hipo Regija i pustošio je okolnu teritoriju, pa se stvorila panika da se iskrcao Scipion. Pokupio je ogroman plen. Cilj Lelijeve ekspedicije bio je da se pokaže rimska rešenost da će izvršiti invaziju i da na taj način pošalju poruku Sofaksu i Masinisi da treba da računaju sa tim. Drugi cilj je bio da se ispita kakva je odbrana kartaginskih teritorija u Africi. Ogroman plen, koji je Gaj Lelije sakupio dokazivao je da Kartagina ima veoma slabu odbranu. Masinisa je došao da ga poseti i žalio se da Scipion nije dovoljno energičan. Tražio je da se požure sa opštom invazijom, dok Kartaginjani ne pojačaju odbranu.

Invazija Afrike

Invazija Afrike počela je 204. p. n. e. Nekoliko stotina transportnih brodova prevezlo je do 32.000 rimskih vojnika na oko 35 kilometara zapadno od Kartagine. Desnom stranom rimske flote komandovali su Scipion Afrikanac i njegov brat Lucije Scipion Azijatik, a Gaj Lelije i Marko Porcije Katon komandovali su levom stranom flote. Scipion Afrikanac je nakon toga počeo da opseda Utiku, ali nakon dolaska Hazdrubala Giskona i Sofaksa bio je prisiljen da okonča opsadu. Tokom zime dve vojske su imale logore kraj Utike. Scipion Afrikanac je početkom proleća 203. p. n. e. poslao Gaja Lelija i Masinisu da noću spale Sofaksov logor, a on je sa drugim delom vojske napao Hazdrubalov logor. U toj bici kod Utike uspešno su uništili veliku vojsku Kartaginjana i njihovih saveznika. Nakon pobede u bici na Velikim ravnicama 203. p. n. e. Gaj Lelije i Masinisa su otišli u istočnu Numidiju, koja je ponovo vraćena pod vlast Masinise. Sofaks je okupio i treću vojsku, pa je u blizini Sofaksovoga glavnoga grada Cirte došlo do velike bitke u kojoj su Masinisina i rimska vojska pod komandom Gaja Lelija pobedili i zarobili Sofaksa, kralja zapadne Numidije. Gaj Lelije je onda sproveo u Rim zarobljenoga Sofaksa i njegovoga sina Verminu.

Bitka kod Zame

Ostao je dosta dugo u Rimu, da bi se krajem 203. p. n. e. ponovo pridružio Scipionu. Učestvovao je u bici kod Zame 202. p. n. e., kada je komandovao levim krilom, na kome je bila italska konjica. Na desnom krilu komandovao je Masinisa. Oba konjička krila ganjali su neprijateljsku konjicu i pobedili je nakon određenoga vremena. Povratkom rimske konjice bitka se okrenula u rimsku korist. Rimska konjica je napala kartaginjansku vojsku sa leđa, a pošto se Hanibalova pešadija našla u okruženju usledilo je njeno uništenje.

Politička karijera

Prva dužnost na koju ga je imenovao Senat bila je dužnost kvestora nakon 202. p. n. e. Imenovan je za plebejskoga edila 197. pre n. e, a 196. p. n. e. postao je pretor Sicilije, očito uz pomoć političkoga uticaja Scipiona. Kandidovao se 192. p. n. e. za konzula, ali tada nije uspeo. Imenovan je 190. p. n. e. za konzula zajedno sa mlađim bratom Scipiona Afrikanca Lucijem Kornelijem Scipionom Azijatikom. Kada se odlučivalo koji od dva konzula će da ratuje protiv Antioha III Velikoga tada je Scipion Afrički obećao da će pratiti brata, ako on dobije komandu za rat sa Antiohom, pa je Luciju prepuštena komanda u ratu sa Antiohom. Umesto toga Gaj Lelije je dobio Cisalpinsku Galiju, gde je proveo dve godine. Učestvovao je u kolonizaciji teritorija galskoga plemena Boja.

Poslednje misije

Tokom 174. p. n. e. bio je u sastavu tročlane komisije, koja je bila poslana u Makedoniju. Senat mu je 170. p. n. e. dao zadatak da ispita optužbe, koje je protiv konzula Gaja Kasija Longina iznelo galsko pleme Grisona. Ne zna se tačno kada je umro. Polibije pominje da je razgovarao sa Gajom Lelijem o mnogim događajima Drugoga punskoga rata.

Vidi još

• Drugi punski rat

Izvori

• Polibije,Istorije
• Tit Livije
• Apijan, Istorija Rima, Španski ratovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2015)
• Apijan, Istorija Rima, Punski ratovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. oktobar 2011)