Gvantanamera

Gvantanamera (devojka iz Gvantanama) je poznata kubanska pesma, čije je stihove napisao kubanski modernistički pesnik i revolucionar Hose Marti.

Istorija

Autorstvo ove pesme je prilično maglovito. Izvesno je da je melodija -- gvahira (popularna narodna pesma) -- postojala još u 19. veku. Tridesetih godina 20. veka, Hoseito Fernandez, popularni radio-voditelj, popularizovao ju je tako što ju je koristio u svojim Pevajućim vestima -- saopštavao je vesti pevajući ih na tu melodiju. Hulijan Orbon joj je dodao stihove Hosea Martija, a prvi koji ju je pevao bio je Leo Brauver 1961. godine. Godine 1963. bivši učenik Hulijana Orbona, Ektor Angulo, odneo je pesmu u Njujork gde ju je snimio zajedno sa Piterom Sigerom i grupom Sendpajpers. Međutim, postoje ploče na kojima Hoseito Fernandes već u pedesetih peva gvantanameru sa Martijevim tekstom. Fernandez je pre svoje smrti zadnji put pevao Gvantanameru na Lenjinovom grobu u Moskvi 1976. godine. Kubanski sud je 1985. godine dao njegovim potomcima sva prava na tekst.

Verzija Pitera Sigera svakako je učinila Gvantanameru internacionalno poznatom, a uz to je postala himna tadašnjeg radničkog pokreta u SAD.

Pesma

Refren

Gvantanamera je demonim od Gvantanamo i značilo bi žena iz Gvantanama. Gvantanamo je bila opština u provinciji Orijente, Kuba, koja je kasnije 1976. godine pretvorena u provinciju dodavanjem 10 opština. Danas se u toj proviniciji nalazi pomorska baza SAD. Gvantanamo je reč tainskog porekla, tj. potiče iz jezika Taina, domorodaca sa Kube i znači „reka iz zemlje“. Gvahira znači žena sa sela, seljanka, tako da referen ove pesme znače „Seljanka iz provincije Gvantanamo“.

Tekst

španski tekst	srpski prevod
Yo soy un hombre sincero, de donde crece la palma y antes de morirme quiero echar mis versos del alma	Ja sam iskren čovek odande gde raste palma i pre nego što umrem želim svoje stihove iz srca da izbacim
Mi verso es de un verde claro y de un carmín encendido Mi verso es un ciervo herido que busca en el monte amparo	Moj stih je svetlozelen i žarko crven Moj stih je ranjeni jelen koji traži utočište u gorama
Cultivo una rosa blanca en julio como en enero para el amigo sincero Que me da su mano franca	Gajim belu ružu kako u julu, tako i u januaru za iskrenog prijatelja koji mi pruža otvorenu ruku
Con los pobres de la tierra quiero yo mi suerte echar El arroyo de la sierra me complace más que el mar	Sa siromašnima ovog sveta svoju sudbu da okušam želim Potoku u gorama više nego moru se radujem

Literatura

María Argelia Vizcaíno. La guantanamera (zvanični sajt posvećen Hoseu Martiju) - izvor